Galilejeva astrologija

autor: Nik Kolerstrom

Galilej je, poput Keplera, bio mathematicus, što je termin s trojakim značenjem, pošto se odnosi na matematiku, astrologiju i astronomiju. Favaro je u svom eseju Galileo Astrologo iz 1881 godine zaključio:

Deluje mi nemoguće imati i najmanju sumnju u to da se Galilej bavio astrologijom, štaviše, da je bio čuven po svom velikom umeću u toj umetnosti, te da su ga istaknuti ljudi konsultovali s punim poverenjem, često trazeći horoskope i predikcije.(1)

Pisma koja je Galilej slao svojim astrološkim kolegama su izgubljena i imamo samo odgovore na njih, baš kao što su izgubljeni i najčuveniji horoskopi koje je napravio.(2) Međutim, preživelo je oko dvadeset i pet astroloških karti koje je nacrtao, kao i nekoliko primera njegove analize tih karti. Knjiga iz koje je mogao naučiti astrologiju dok je bio u Pizi možda je Porfirijeva Introductio in Ptolemaei opus de effectibus astrorum..., pošto je u Firenci sačuvana jedna kopija s Galilejevim beleškama na marginama.(3)

Ta vitalna dimenzija potpuno je izostavljena iz Brehtove drame Galilej, kao i iz Koestlerovog klasika Mesečari. Đorđio de Santilana, u inače pozitivnoj biografiji Galileja, okarakterisao je katedru na Univerzitetu u Padovi, koju je Galilej preuzeo 1592. godine, na sledeći način:

Katedra "matematike" tada je obuhvatala studije iz geometrije, astronomije, vojnog inženjerstva i fortifikacije.(4)

Santilana ovde drsko ispušta da pomene glavnu tradicionalnu funkciju mathematicus-a, koja je verovatno u Padovi bila najvažnija, a to je podučavanje studenata medicine kako da naprave horoskope. Oni bi se pravili za trenutak početka bolesti, kako bi ukazali na odgovarajuči tretman. Vestman je, u tom kontekstu, primeto: "...astrologija je u ličnosti akademskog lekara kombinovala prediktivnu funkciju astronoma s objašnjavajućom funkcijom naturalnog filozofa"(5), ističući da je Univerzitet u Padovi imao posebno jaku tradiciju u tome. Imamo Galilejeva pisma iz tog perioda, u kojima on kaže da većinu njegovih učenika čine studenti medicine.(6) Favaro jeste razmotrio tu dugu tradiciju medicinske astrologije na univerzitetu u Padovi, jednom od najstarijih evropskih univerziteta.(7) Poređenja radi, Žan Baptist Morin je na Pariskom univerzitetu imao titulu Doctore Medico atque Regio Parisiis Mathematicum Professore, što ukazuje na važnost koja je tada pridavana medicinskoj astrologiji. U kompletnom Santilanijevom opusu postoji, pak, samo jedna jedina opaska na tu temu, napravljena krajnje uzgred: da je Galilej, u kasnim godinama svoje karijere, bio žrtva klevete koju su lansirali njegovi neprijatelji Jezuiti, tvrdeći da je Galilej astrološki predvideo smrt Pape 1630. godine, što sugeriše da je uživao određenu reputaciju u praktikovanju te umetnosti.(8)

Astralna prinuda

Godine 1604. Galilej je dobio svoj prvi, malo poznat poziv na razgovor s Inkvizicijom. U aprilu 1604, jedan mladić iz okoline Venecije, sinjor Silvestro, radio je u Galilejevom domu kao njegov ammanuensis. On je arhivaru kurije u Padovi dao izjavu koja je sadržala tri optužujuća svedočanstava protiv tridesetdevetogodišnjeg Galileja: da se stalno svađao s majkom, koja se protivila tome što je on izdržavao ljubavnicu i troje dece u Padovi; da nije odlazio na mise; i da je zagovarao doktrinu astralnog determinizma među svojim bogatim klijentima. Tvrdio je da im je Galilej govorio kako niko ne može izbeći uticaj zvezda, te da je stoga dobro saznati svoju budućnost na osnovu tumačenja horoskopa.

Galilej je optužen za neprikladni fatalizam u svojim prognozama. Na primer, Silvestro je svedočio da je Galilej jednom prilikom radio horoskop "čoveku koji će živeti, rekao je, jos dvadeset godina, i tvrdio je da je njegova predikcija sigurna i da će se neizbežno ostvariti". Sinjor Silvestro svedočio je da nikada nije video Galileja da ide na misu ili ispovest, već da je umesto toga "odlazio kod one svoje venecijanske kurve, Marine". Međutim, Silvestro je porekao da je ikada čuo bilo kakvu jeres ili neveru od Galileja. To je, shodno dokumentaciji, dovelo do sledeće razmene pitanja i odgovora:

Pitanje: Rekli ste ranije da je iz natala koje je ovaj Galilej pravio, svoje predikcije proglašavao za sigurne; to je jeres. Kako onda možete reći da je on vernik, kada je reč o veri?

Odgovor: Znam da je to rekao, i znam da svoje predikcije iz natala proglašava za sigurne, ali nisam svestan da je to proglašeno za jeres.(9)

Crkva se oštro protivila takvom fatalizmu. Dvadeset i drugog aprila 1604. godine, Inkvizicija je formulisala svoju optužnicu protiv Galilea Galileja, predavača matematikusa, teretivši ga haver ragionato che le stelle, i pianeti at gl'influssi celesti necessitino(10) - da je tvrdio kako zvezde, planete i nebeski uticaji mogu odrediti tok događaja. Takođe je optužen i da "živi kao jeretik". Bile su to "izuzetno ozbiljne optužbe". Mada je Galilej zbog ovoga ispitivan u Padovi kao jeretik, optužnica se nije održala i nikada nije prosleđena Svetoj kancelariji u Rimu: očigledno je bio zaštićen svojom pozicijom matematikusa u Padovi. Crkva nije želela nevolje s univerzitetom.

Ovaj poziv na razgovor otkrio je franjevački kaluđer, profesor Antonio Popi. Otkrio ga je u arhivi Sartori u Padovi, i jedva da je mogao poverovati svojim očima. Potom je 1990. godine locirao dve javne optužnice u državnom arhivu Veneta (s obzirom da Padova pripada pokrajini Veneto), gde su pobrojane glavne tačke optužnice, kao što je to navedeno i u dokumentima iz Padove.

Kvaliteti Jupitera

Galilej se 1609. godine preselio u Firencu. Njegov revolucinarni bestseler, Sidereus Nuncius (Poruka zvezda), koji se pojavio u martu 1610. godine, počinjao je elokventnim nabrajanjem tradicionalnih kvaliteta koji se pripisuju Jupiteru:

Dakle, ko ne poznaje onu blagost, dobrotu srca, nežnost ponašanja, sjaj kraljevske krvi, plemenitost u javnim funkcijama, veliki uticaj i moć nad drugima, što sve postoji u vašoj visosti - ko, kažem, ne zna te kvalitete, koji, prema proviđenju Boga od koga sve dobre stvari potiču, dolaze od najdobroćudnije zvezde Jupitera?(11)

To nam ne govori samo da Galilej nije sumnjao u to, već i da je teško mogao zamisliti da u to sumnja bilo ko drugi. U nastavku teksta govori se o Jupiterovoj poziciji na vrhu horoskopa njegovog mladog pokrovitelja, Kozime Medičija, kneza Toskane:

Jupiter, Jupiter je kažem, u trenutku rođenja vaše visosti već za sobom ostavio spora, jednolična isparenja horizonta i našao se na Srednjem nebu, odakle je osvetljavao istočni ugao i sa tog uzvišenog trona posmatrao najsrećniji porođaj i širenje svog sjaja i veličanstvenosti novorodjenčeta po najčistijem vazduhu...

Ovaj izraz na latinskom: Orientalemque angulum sua Regia illustrans bukvalno u prevodu znači 'osvetljavao istočni ugao čiji je [Jupiter] vladar'. To je aluzija na činjenicu da poznak ('orient') Strelca Kozima Medičija tradicionalno pripada Jupiteru(12) (sua Regia tj. 'pod njegovom vladavinom'). U nastavku, Galilejev tekst glasi:

...kako bi vaše nežno telo i vaš um mogli s prvim udahom upiti taj uticaj i moć univerzuma...

- čime aludira na stanje horoskopa u tom trenutku, kojim dominira planeta Jupiter. To je Galilejevo gledište o načinu funkcionisanja astrologije.

Nakon knjige Sidereus Nuncius Galilej je objavio svoje otkriće četiri nove planete, Jupiterovih Mecesa, koje je nazvao Medici sidera. Pijero Dini (Piero Dini) iz Rima upitao ga je kako se može utvrditi njihov uticaj na čovečanstvo. Galilej je odgovorio 21. maja 1611. godine pismom koje u Favarovoj knjizi Opere zauzima jedanaest stranica. Njegovi argumenti o postojanju Medici sidera deluju nerazdvojivo povezani s pitanjem njihovog uticaja. Ne bi bilo ispravno tvrditi da "te Mediči planete nemaju uticaj kojim ostale zvezde obiluju". Napravio je poređenje s različitim vrstama biljaka koje imaju svoje "kvalitete, vrline i dejstvo" vredne ispitivanja. Galilej je nagađao kako bi "male planete" mogle uticati na nas upoređujući "superiorne" i "inferiorne" uzroke:

Ako su, dakle, među inferiornim uzrocima, oni koji podstiču hrabrost srca dijametralno suprotni onima koji inspirišu intelektualna razmatranja, onda je potpuno razumno da superiorni uzroci (ako stvarno utiču na nas) budu potpuno različiti od onih od kojih zavise hrabrost i sposobnost razmatranja; a ako zvezde operišu i utiču primarno preko svoje svetlosti, moglo bi se donekle verodostojno nagađati i izvesti da hrabrost i smelost srca potiču od veoma velikih i žestokih zvezda, a oštrina i pronicljivost uma od najslabijih i skoro nevidljivih svetala.(13)

Dinastija i sudbina

Knjiga Sidereus Nuncius posvećena je mladom knezu Kozimu Medičiju, suverenu Toskane. S obzirom da je knjiga predlagala da se novi Jupiterovi Meseci nazovu po knezu, njegov je natalni horoskop bio relevantan, i našao se u originalnom rukopisu knjige Sidereus Nuncius u Firenci.(14) Cilj je bio dokazati da knežev horoskop stvarno ima karakteristike koje je tvrdio da ima.

Jupiter je tradicionalno smatran kraljevskom zvezdom, a za Kozima I, oca osamnaestogodišnjeg Kozime, tvrdi se da se naročito identifikovao s Jupiterom kao glavešinom rimskog božanskog panteona.(15, 16, 17) Medičijeva dvorska palata, Palazzo della Signoria, bila je ispunjena freskama s klasičnim temama s Olimpa, kao ispomoć u otimanju vlasti od drugih istaknutih porodica koje su dugo vladale u komplikovanoj koaliciji.(18) Na tom se dvoru astralna mitologija shvatala vrlo ozbiljno, i nijedna druga vladarska kuća nije doslednije i otvorenije koristila astrološku simboliku.(19) Biagioli je pokazao kako ove mitologije "sačinjavaju 'osnovnu naraciju' koja se sledila u javnim političkim ceremonijama i festivalima, kao i u okviru dvorske poezije, pozorišta, slikarstva i opere."(20)

Mladi Kozimo imao je tri brata, tako da su četiri nove zvezde raspoređene na njih četvoro. Kao što je to Galilej objasnio u svojoj posveti mladom Kozimu u knjizi Sidereus Nuncius, nije slučajno što su se "sjajne zvezde ponudile na nebu" odmah nakon njegovog stupanja na tron. Četiri zvezde bile su "rezervisane" za Medičijeve. Posveta u knjizi Nuncius predstavljala je političku upotrebu astrološke simbolike. Jupiter je u horoskopu Kozima Medičija II zauzimao dominantnu poziciju, jasno predstavljajući najsnažniju planetu. Zauzimao je poziciju komandanta na vrhu horoskopa (na tački Medium Coeli ili MC-u, najvišoj tački Jupiterovog dnevnog luka), što je bilo naročito značajno za bilo kog vladara. Jupiter nije bio na izlasku, kao što je to Biagioli tvrdio; formirao je glavne aspekte s dve planete (Marsom i Saturnom), kao i sa Ascendentom, a kao treća stvar, njegov podznak ('horoscopos') bio je Strelac, znak kojim vlada Jupiter.

U julu 1610. Galilej je stekao zvanje glavnog matematičara i filozofa velikog kneza Toskane, što je značilo da su kopije njegovog teleskopa i propratne knjige Sidereus Nuncius bile distribuirane od strane Medičijevih. Kasnije, Kozimu III su četiri Stella Medici toliko prirasle za srce, da je njihovu sliku imao na grudima tokom sahrane 1723. godine.(22) Kako god pogledali, Galilejeva smicalica bila je čudesno uspešna.

Horoskopi Galilejevih ćerki

Galilej ne samo da je napravio horoskope za svoje dve vanbračne ćerke, već je sastavio i tumačenja karaktera na osnovu njih. Za stariju ćerku Virdžiniju primetio je da ima "debilitiranog" Meseca (tradicionalno od velikog značaja za ženstvenost, majčinstvo, itd), i sumorno napisao:

Mesec je vrlo debilitiran i u pokoravajućem znaku. Njome dominiraju porodični odnosi. Saturn označava podređenost i ozbiljno ponašanje, što joj daje tužan izgled, ali Jupiter je u vrlo dobrom odnosu s Merkurom i dobro aspektovan, pa to ispravlja. Strpljiva je i srećna kada radi naporno. Voli biti sama, ne priča mnogo, jede malo, ima snažnu volju, ali nije uvek u dobrom stanju i može se desiti da ne ispuni svoje obećanje.

Kod mlađe ćerke Livije primetio je (sasvim pogrešno, prema Sobelu(23)) ekstrovertniji karakter. Njen De Ingenio potvrđuje:

Merkur na Ascendentu vrlo je snažan za sve, a Jupiter, koji je u konjunkciji, daje znanje i obilje, jednostavnost, humanost, erudiciju i obazrivost.

Sobelovo delo Galilejeva ćerka ima 600 stranica, ali on ne aludira na ove tekstove, iako ih je Favaro već objavio, što nam ukazuje u kojoj meri ova tema ostaje cenzurisana.

Đovani Sagredo

Venecijanski aristokrata Sagredo konsultovao je Galileja radi astroloških saveta prilično redovno. Galilejeva analiza horoskopa Đovanija Frančeska Sagreda bila je, uopšte uzev, vrlo pohvalna (dobroćudan, pacifista, društven, voli uživanja), što je izvučeno na osnovu pozicije Venere i Jupitera:

Ascendent pada u termine Venere u sopstvenoj kući, okružen fiksnim Plejadama i aplicirajući s Jupiterom preko egzaktnog sekstila. Ne nalazi se pod zracima malefika koji bi joj naudili.

Stoga nema "loših aspekata" ka Ascendentu. Pored toga, međutim, Galilej je primetio i određenu neravnotežu u horoskopu:

Na osnovu kombinacije pokazatelja dobija se topao i vlažan temperament, izrazito sangvinističan, uz nedostatak ravnoteže, pošto je Venera neuravnotežena dama geniture, kao i Ascendent i njena kuća, a pored toga je i Saturn u opoziciji s Ascendentom.

Sagredo je u predgovoru Dijaloga okarakterisan kao "čovek plemenitog porekla i pronicljivog uma". U jednom pismu Sagreda Galileju stoji zahtev da izradi horoskop za jednog njegovog kolegu, iznet na takav način da se može zaključiti kako je slične zahteve imao često.

Što se tice sklonosti da se predviđanja i proročanstva tumače retroaktivno, lik Salviatija u Dijalogu kaže:

A zašto izuzimaš proročanstva astrologa ['genethliaci'], koji se tako jasno vide u horoskopima (ili treba da kažemo u konfiguracijama nebesa) nakon njihovog ostvarenja?(24)

... pri čemu nakon tog pitanja dolazi do trenutne promene teme, i sledi napad na alhemičare koji su lakomisleno protumačili drevne mitove kao da u njima postoje kodirane alhemijske misterije. Salviatijevo pitanje ne dobija nikakav odgovor. Galilej ovde besni zbog onih koji se pretvaraju da prave predikcije, a u stvari to čine samo retroaktivno. Mogli bismo pomisliti da se radi o napadu na judicijarnu astrologiju. To je najbliže kritici astrologije što se može pronaći u Galilejevom Dijalogu.

Galilejev datum rođenja

Dva Galilejeva horoskopa, koja je sam napravio, jedan za 15.30h, a drugi za 16.00h, za datum 16. februar 1564, objavila je Nacionalna Biblioteka u Firenci 1980. godine. Planetarne longitude su identične u oba horoskopa (izuzev 7 lučnih minuta kod Meseca), i ispisane su pored horoskopa, uz nebeske latitude.

(Veća slika može se pronaći ovde.)

Ovi horoskopi Galileja predstavljaju jedini izvor informacija o njegovom danu rođenja. Favaro je objavio čitavu kolekciju Galilejevih horoskopa, s različitim datumima rođenja, ne naglašavajući koje je napravio sam Galilej. Radnici arhiva Nacionalne biblitoteke u Firenci, tokom izložbe astrološkog materijala 1980. godine, izložili su samo ova dva horoskopa koja je Galilej napravio sam za sebe.(25)

Ova dva horoskopa razlikovala su se za samo pola sata, dajući stoga dva moguća stepena Ascendenta: 14.33 Lava ili 21.37 Lava. Njegovo rodno mesto, Piza, koristila je sunčevo vreme, i brojala sate od zalaska Sunca, dok je Padova, u kojoj se pretpostavlja da su ovi horoskopi sastavljeni, usvojila francuski sistem(26) koji je sate brojao od podneva. Iznad ovih horoskopa bilo je napisano:

1562, 15. februar, h 22.30. lat 42.30
16 februar,         h 16.00
                           h 15.30

Prva dva reda opisuju isti trenutak, pri čemu je prvi dat po starom metodu, koji je sate merio od prethodnog zalaska sunca, dok je drugi po satima od podneva. Kao što je Favaro primetio, u drugom redu Galilej je prvo napisao 15. februar, a potom to promenio u 16.(27) - inicijalna greška, možemo pretpostaviti, koja je uzrokovala zabunu u budućnosti. Njegova latituda za Pizu je netačna tek nešto više od jednog stepena, jer ispravna iznosi 43 stepena i 43 minuta. Beleška o rođenju 15. februara lako je mogla nastati usled pogrešnog čitanja ovog starog načina beleženja vremena, gde je njegovo vreme rođenja dato kao 22 sata 15-og, to jest, nakon zalaska Sunca 15-og.

Da je Galilej ove horoskope ozbiljno razmatrao kao svoje natale vidi se na osnovu načina na koji je s leve strane ispisao planetarne latitude, pored longituda, jer je to potrebno za računanje "primarnih direkcija". One se koriste za proučavanje toka života. Očigledno je da su ova dva horoskopa pažljivo pripremana i da je on nad njima mnogo razmišljao, uz sve navedene longitude i latitude i poređenja različitih načina pisanja vremena. Njih je definitivno napravio Galilej, i oni pokazuju da je on rođen 16. februara 1564. (26. februar po novom kalendaru) - a ne 15-og, kao što se to obično tvrdi.(28) Činjenica da je pozicija Merkura pogrešna za četiri stepena, a Meseca za jedan, ukazuje na to da je potreba za reformom astronomije imala vrlo praktične razloge.

U jednom Galilejevom pismu prijatelju Eliju Diodatiju iz Pariza od 1633. godine, godinu dana nakon što je štampana njegova knjiga Dialogue Cocnerning Two World-Systems, postoji aluzija na Morina de Vilefranša, profesora matematike u Parizu i najslavnijeg astrologa epohe.(29) Nakon što je primio primerke novih knjiga Morina i Fromonda, izrazio je žaljenje što za njih nije ranije saznao, pošto bi onda imao "priliku da kaže mnogo pohvalnog za obe". Pismo se završava rečima:

Zapanjen sam da Morino ima tako izraženo veliko poštovanje za judicijarnu [astrologiju] i da svojim pretpostavkama (koje mi deluju nesigurne, ako ne i vrlo nesigurne) tvrdi kako uspostavljaju izvesnost astrologije; stvarno bi to bilo predivno kada bi on mogao - kao što obećava, lukav kakav je - astrologiju postaviti na najvišu poziciju ljudskih nauka; s velikom radoznalošću iščekivaću da vidim tu čudesnu inovaciju.(30)

U ovom komentaru prepliću se nada i ironija. Favaro je dao sledeći komentar: "U ovim rečima ne pronalazimo apsolutni prekor, kao što to drugi zadovoljno pronalaze." Galilej je ovde izražavao sumnju da astrologiju treba posmatrati kao nauku: tradicionalno, na osnovu Prolomejevog Tetrabiblosa, ona je pre smatrana umetnošću koja nikada ne može postići izvesnost poput nauke astronomije.

Knjiga Žan Baptist Morina o kojoj je reč, zagovarala je nepokretnost Zemlje uz pomoć astroloških argumenata. Takođe, Morin je radio na ogromnom višetomnom astrološkom delu. Nije li to bila sjajna prilika za onaj čuveni sarkazam kojim je Galilej desetkovao svoje protivnike? Umesto toga, ovde čujemo samo za "hvalu" knjige i lukavost njenog autora - što se teško može uklopiti u Favarov zaključak da je on u zrelijim godinama razvio skepticizam.

Vekovima je Galilej bio ikona nove nauke za čije je osnivanje tako mnogo učinio. To je podrazumevalo ignorisanje njegove prave ličnosti. Njegova biografija postaje zanimljivija ako ga pogledamo u kontekstu renesansnog matematikusa, ne pripisujući mu naše predrasude. Francuski filozofi, poput Dekarta i Gasendija, bili su skeptični prema astrologiji, ali to nije bio slučaj u renesansnoj Italiji: tokom Galilejevog života nije postojao društveni kontekst koji bi podržao astronome skeptične prema astrologiji. Tek kasnije, u drugoj polovini sedamnaestog veka, astrologija je izbačena sa univerziteta, dok se astronomija uspostavila kao posebna i nezavisna disciplina.

Napomene:

• 1. Antonio Favaro, Galileo astrologo secondo i documenti editi e inediti, u časopisu Mente a Cuore, Mind & Heart 1881, Trst, str. 1-10, 4.
• 2. U katalogu izložbe Opuscoli Astrologici, koju je 1980. godine organizovala Nacionalna biblioteka Firence (Biblioteca Nazionale di Florence - BNF), Germana Ernst je napisala: "najpoznatiji horoskopi su izgubljeni". Galilejevo delo Astrologica nonnulla sastoji se od 48 stranica. BNF ms Galilei br. 81. Citirano u delu: Favaro Antonio Ed., Le Opere di Galileo Galilei, Firenca 1929-39, 20 tomova, tom 19, str. 205-220. (U daljem tekstu: "Opere")
• 3. Favaro, n.d. (1), str. 3.
• 4. Giorgio de Santillana, Processo a Galileo, Milan 1964, prevedeno na engleski kao "The Crime of Galileo", Čikago 1955, str. 3.
• 5. Robert S. Westman, The Astronomer's Role in the Sixteenth Century: a Preliminary Study, History of Science, 1980, 18, 105-147, 118.
• 6. Galilejevo pismo Riformatiju (Riformati), Univerzitet u Padovi, 9. marta i 4. novembra 1609, Opere, 2, 236-7. i 264-5.
• 7. Favaro, A, Galileo Galilei e Lo Studio do Padova, Firenca 1883, poglavlje 4, "Le Matematiche nello Studio di Padova prima di Galileo".
• 8. Santillana, n.d. (4), str. 286.
• 9. Antonino Poppi, Cremonini e Galilei Inquisiti A Padova Nel 1604, "La Denuncia Contro il Galilei", Nuove Documenti D'Archivo, Padova 1992, str. 51-4, 54.
• 10. Ibid, str. 43.
• 11. Odlomak potiče iz Van Heldenovog prevoda Galilejevog dela Sidereus Nuncius, Čikago 1989, str. 31, izuzev što je ovde ubacen prefiks "naj" kod "najdobroćudnija zvezda" (u originalu: ex benignissimo Iouis Astro... emanare).
• 12. Raspravu Germane Ernst o Strelcu kao podznaku Kozima II možete pogledati u članku "Aspetti dell' Astrologia e della profezia in Galileo e Campanella" u knjizi Novita Celesti e crisi del Sapere, urednik P. Galluzi, Firenca 1984, str. 258-266, 264.
• 13. Opere, XI, str. 105-116, 111. Prevod: Mike Edwards.
• 14. Guglielmo Righini, L'Oroscopo galileiano di Cosimo II de' Medici, Annali dell'Instituto e Museo di Storia della Scienza di Firenzi, 1976, tom 1, str. 28-36, 31, 36.
• 15. J. Cox-Rearick, Dynasty and Destiny in Medici Art, 1984, str. 215.
• 16. Mario Biagioli, Galileo, Courtier: The Practice of Science in the Culture of Absolutism, Čikago 1993, str. 107.
• 17. R. S. Vestman (R. S. Westman) nije se slagao s ovim, tvrdeći da su "aluzije na povezanost Jupitera i Kozima I... u najboljem slučaju nagađanja". Two Cultures or One?, Isis 1994 str. 85, 79-115, 103.
• 18. Dava Sobell, Galileo's Daughter, 1999, str. 30.
• 19. Paulo L. Rosso, Society, Culture and the Dissemination of Learning, u knjizi: Pumfrey, S, Ed, Science, Culture and Popular Belief in Renaissance Europe, Man. U.P. 1991, str. 158.
• 20. Biagioli, n.d. pod napomenom 16, str. 110.
• 21. Michael Talbot, Ore Italiane, u časopisu Italian Studies, 1985, tom L, str. 52.
• 22. Biagioli, n. d. pod beleškom 16, str. 253.
• 23. Sobell, n. d. pod beleškom 18, str. 5, 46: "...Galilejeva čudna, ćutljiva druga ćerka... [njena] morbidna sklonost melanholiji i povlačenju..."
• 24. Galileo, Dialogue Concerning the two chief World-Systems, prevod na engleski: Stillman Drake, UCLA 1953, str. 110.
• 25. BNF, Opuscoli Astrologici, ms Galil. 81, sec. XVI Cart. cc. 48; reprint objavljen u delu Opere XIX, str. 23, 4.
• 26. Michael Talbot, n. d. pod beleškom 21, str. 52.
• 27. Opere, Doc. IV, str. 23.
• 28. Ernst, G, n. d. pod beleškom 12, str. 265: razmatranje nesigurnosti dva datuma rođenja.
• 29. M. Grenet, La Passion des Astres au XVII siecle, Pariz 1994, str. 44.
• 30. Pismo Galileja Diodati, Opere 15, str. 23-5, 24, prevod: A. Kitson.