Велика зоолошка фантазија

/ 02.01.2011. u 19:55

Komentari: 115
Čitanost: 19681
/
Preporuke: 2893
/

О НЕОЗБИЉНОЈ ОЗБИЉНОЈ МУЗИЦИ

Пише: Александар Петровић

Када се говори о тзв. уметничкој или класичној музици, често се подразумева да је та музика сувише „озбиљна" (преозбиљна, неки би рекли), па није прикладна за тренутке одмора и опуштања... (Уосталом, није ли други назив за ту музику управо тај - озбиљна музика?). Најгори закључак, који следи из таквог размишљања, јесте да је ова врста музике „мртва" и досадна, да припада прошлим временима, а да нама, данас, не може - таква каква је - да прија.

Колико је, међутим, озбиљна музика збиља озбиљна?

Може ли неко замислити да је, рецимо, велики Јохан Себастијан Бах, којег знамо у озбиљној пози и са оном белом периком, композитор толиких фуга и токата, био неозбиљан, спреман да се нашали, па макар и за тренутак? Ја могу... Уосталом, ако мени не верујете, ево шта о томе каже један угледан музиколог, говорећи о Баховим свитама за оркестар:

Човек управо мора да се пита зашто се толико занемарује овај део Баховог стваралаштва, када се ведра и радосна страна овога генија најбоље огледа баш у његовим свитама и партитама. На жалост, када је реч о овој драгоценој страни Бахове уметности, морамо бити кратки просто зато што нам за богатство овога калеидоскопа радости недостају речи. Па ипак, човек потпуно схвата универзалност Баховог генија тек када, након узвишене трагике пасија и дубоке религиозности кантата, осети распусну веселост Бахових игара: побожност и веселост су далеко мање туђи једно другом но што се то данас држи. Није ли, уосталом, некада и игра била света? Зар није Давид „скакао и играо пред лицем Господа" када је заветни ковчег враћен у Јерусалим?

Сећате ли се како изгледа Амадеус у филму Милоша Формана? Као велико, необуздано дете. (Увек сам имао утисак да је Форман, ипак, то мало надувао). Међутим, то је, заправо, слика великог генија: он је као дете које се игра са коцкама, слаже их, увек изнова, и прави задивљујуће грађевине, којима се дивимо.

Шта рећи о Бетовеновој Седмој симфонији, коју је Вагнер назвао „апотеозом игре" или о Осмој, која у себи носи „филозофију смеха"? Како описати сјајну музичку шалу, као што је Шопенов Минутни валцер?

Чак и страшни Модест Мусоргски, чија појава изазива страхопоштовање, није био смртно озбиљан док је писао Балет пилића у љускама.

Једно неозбиљно дело озбиљне музике има, ипак, посебно место у мојој скромној колекцији. To је Сен-Сансов „Карневал животиња", дело настало 1886. године. У поднаслову стоји Grande fantasie zoologique, што ће рећи - „Велика зоолошка фантазија". Тај циклус од четрнаест животињских портрета изводи један чудан оркестар, у којем су, поред гудача, и два клавира, кларинет, флаута, звончићи и ксилофон.

Дефиле отвара краљ Лав, којег најављују фанфаре. Краљ свечано и помпезно маршира, а понекад и риче... Или зева?

Следе „Кокошке и петлови". Кога занима како клавир и виолина кокодачу, нека послуша! Прилажем цитат Збигњева Херберта:

Кокошка је најбољи пример до чега доводи близак живот с људима. Потпуно је изгубила птичју лакоћу и драж. Реп јој штрчи над великом тртицом као превелики шешир који одаје лош укус. Њени ретки тренуци заноса, кад стаје на једној нози и превлачи округле очи опнастим капцима, потресно су одурни. И уз то она пародија певања, приклано појање над нечим неисказано смешним: над округлим, белим умазаним јајетом.

„Корњаче" се споро крећу, као што приличи... али, овог пута, уз познати Офенбахов кан-кан, само троструко спорији!

Седми по реду, „Акваријум" доноси спокојство воденог света.

Следи став под називом „Особе са дугим ушима", у којем виолине - њачу.

У овом дефилеу чудних створења, нашли су се и „Пијанисти", дакле Човек лично, али у будаластом ставу: за клавиром... То су, у ствари, два млада пијаниста, за раштимованим инструментима, која вежбају, упорно, једну те исту техничку вежбу.

„Има ли већег фосила од композитора који је успео"? Можда се то мотало Сен-Сансу по глави, док је компоновао „Фосиле", у којима ксилофон опонаша... погодите!

Многи ће се преварити: краљ овог животињског света није Лав, него „Лабуд". Чиста поезија, а у извођењу Мише Мајског - празник:

У великом, шареном и разиграном финалу „Карневала" сви животињски ликови поново излазе на сцену.

Надам се да ћу некоме, овим малим избором, улепшати прве дане ове године. Музика, она права, уверен сам, пружа несвакидашњу радост и чини човека срећним, макар за тренутак.

Нека вам Нова година буде испуњена музиком!

P. S.

Čitajući ovaj tekst, setio sam se da se u elitnom delu Kazablanke nalazi Café „THINK MUSIC". Unutra, svake večeri svira pijanista, mladji čovek u svojim poznim dvadesetim (ili ranim tridesetim) godinama, visok, suvonjav i hristolik, reklo bi se da je Francuz. Izvodi pretežno dela popularnih francuskih kompozitora ozbiljne muzike (Debisi, Sen-Sans, Berlioz, Ravel i drugi), ali ponekad i „Šeherezadu" Rimski-Korsakova, koja se ovde rado sluša i zato što se nalazimo na arapskom tlu, a Marokanci vole, kao i svi Arapi, sve što ih asocira na priče iz „1001 noći" (Kitāb 'alf layla wa-layla, كتاب ألف ليلة وليلة‎). A kada udjete unutra, na zidu sa desne strane, stoji Igoova izreka „La musique, c'est du bruit qui pense". Misleća muzika? Čini mi se da je srcu uvek milo slušati misleću muziku, bila ona ozbiljna ili manje ozbiljna, a o tome nam, kako ja shvatam, ovom prilikom govori blogokolega Aleksanadar.

Atačmenti

Camille Saint-Saens.jpg / 2.8 / KB image/pjpeg
Karneval.jpg / 4.22 / KB image/pjpeg
Saint-Saens.jpg / 11.92 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (115)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mirelarado 20:31 02.01.2011

*****

Хвала за овај текст о радосној Сен-Сансовој музици и за клипове који су пун погодак за ове празничне дане. :)

Срећни празници, Александре, и нека све буде музика.

aleksanadar 20:56 02.01.2011

Re: *****

Нека те музика прати, Мирела!

Хвала ти. Овај пут делим само мале музичке поклоне. Веома волим Сен-Сансове "Фосиле":

(Нема забуне. Ово јесте сир Роџер Мур, а место дешавања је Дубровник.)

mirelarado 22:28 02.01.2011

Re: *****

(Нема забуне. Ово јесте сир Роџер Мур, а место дешавања је Дубровник.)

Хвала, Александре. Као захвална слушатељка могу да узвратим тек фотографијом сунчаног Дубровника, једног лета.

aleksanadar 23:14 02.01.2011

Re: *****

Ех, увик је липо сетити се Дубровника.

Него, знаш ли, Мирела, да је музика играла важну улогу у комедијама Марина Држића, пастирским играма Џора Држића и Наљешковића, као и у драмама Палмотића и Гундулића?

У самим драмским текстовима, аутори су уносили упутства о музичкој пратњи. Нажалост, сама музика није остала забележена. Претпоставља се да су се певале познате народне песме, као и да се на познате мелодије писао нови текст, за потребе драме.

А сам Марин Држић свирао је више инструмената. Посебно је био познат као оргуљаш!

nurudin 23:26 02.01.2011

Re: *****

Александру честитке за одличан текст и избор музике, а Вама хвала Мирела за фотографију мени омиљеног града, величанственог Дубровника. Тако прија у овој снежној ноћи, да не умем да Вам објасним...

Да не заборавимо домаћина, похвале за избор "госта-домаћина"...

mirelarado 23:33 02.01.2011

Re: *****

Нажалост, сама музика није остала забележена.

Штета, тек то би био прави угођај, Маринове комедије уз тадашњу музику.

И Марин је усликан, истог лета:

ЕДИТ: За Нурудина још један Страдун:

nurudin 23:36 02.01.2011

Re: *****

комедијама Марина Држића

Ако ко има снимке Држићевих драма извођених у земљи и "иноземству", или има неку идеју како до њих доћи (пре свега Дундо Мароје), нека се јави.

П. С. Александре, извините што на овај начин злоупотребљавам Ваш блог, ал' "хића" ми је, што би рекли...

nurudin 23:55 02.01.2011

Re: *****

За Нурудина још један Страдун

Хвала драга Мирела, докусурићете ме...

Управо покушавам да пронађем своје слике, али ми не полази за руком...

aleksanadar 23:59 02.01.2011

Re: *****

Нурудине, хвала и добродошао!

Нажалост, немам снимке Држићевих драма. Али, исто тако, тражим и не могу никако да пронађем неку прикладну ренесансну музику, која би ишла уз слике Држића и Страдуна.

Осећам се, помало, као ове Сен-Сансове "Особе са дугим ушима":

nurudin 00:14 03.01.2011

Re: *****

Осећам се, помало, као ове Сен-Сансове "Особе са дугим ушима"

Не бих да се мешам у Ваше осећање, али ми дозволите да се не сагласим са Вама...

У сваком случају, пет бамбија за избор музике!

zoja444 00:41 03.01.2011

Re: *****

aleksanadar
прикладну ренесансну музику

vladimir petrovic 09:52 03.01.2011

Re: *****

Aleksanadar: Осећам се, помало, као ове Сен-Сансове "Особе са дугим ушима"

Nurudin
...Не бих да се мешам у Ваше осећање, али ми дозволите да се не сагласим са Вама

He, he, he... Aleksanadar voli da se šali na svoj račun, to je učinio, čini mi se, i kada je u tekstu gore napisao i ovo:

У овом дефилеу чудних створења, нашли су се и „Пијанисти", дакле Човек лично, али у будаластом ставу: за клавиром...

Sedenje za klavirom ne može, valjda, biti - budalasto!

aleksanadar 10:33 03.01.2011

Re: *****

Sedenje za klavirom ne može, valjda, biti - budalasto!

Ваљда нема ствари коју човек ради, а која не може бити - у нечијим очима - смешна!

Многи, на пример, не разумеју зашто диригент "онако маше рукама", као да музичари не могу и без њега да свирају...

Сен-Санс се, да подсетим, пишући "Пијанисте" подсмехнуо и самоме себи.

Пронашао сам снимак још једног великог композитора и пијанисте, Сергеја Рахмањинова. Поново "Лабуд", али за клавир соло:

vladimir petrovic 10:51 03.01.2011

Sen-Sans i List

Aleksanadar
... Пронашао сам снимак још једног великог композитора и пијанисте, Сергеја Рахмањинова. Поново "Лабуд", али за клавир соло:

A meni je bilo milo da vidim ovu sliku Kamija Sen-Sansa sa Francom Listom:

A ovo me je nasmejalo:

Многи, на пример, не разумеју зашто диригент "онако маше рукама", као да музичари не могу и без њега да свирају...

Naravno da znamo da mogu, ali i da nije to isto - sa dirigentom i bez dirigenta!

Bili Piton 22:59 03.01.2011

Re: *****

aleksanadar

Пронашао сам снимак још једног великог композитора и пијанисте

Moj profa iz kompozicije (sjajan tip, mada pomalo čudak) je imao običaj da kaže - malo u šali a malo više mrtav ozbiljan - da samo dobri pijanisti mogu da budu veliki kompozitori

mirelarado 23:04 03.01.2011

Re: *****

Bili Piton
Moj profa iz kompozicije (sjajan tip, mada pomalo čudak) je imao običaj da kaže - malo u šali a malo više mrtav ozbiljan - da samo dobri pijanisti mogu da budu veliki kompozitori

Из тога се намеће логичан закључак. Били,

aleksanadar 00:34 04.01.2011

Re: *****

samo dobri pijanisti mogu da budu veliki kompozitori

Добродошао, Били.

Нека музика буде уз тебе у Новој години!

(Ово му дође као онај чувени поздрав: May the Force be with you!)

Овај твој профа се, дабоме, није шалио. Уистину, велики је број композитора који су били више него добри пијанисти. Да ли знаш одговор - зашто?

Навео сам неколико озбиљних композитора, који су знали (и умели) да буду неозбиљни.
Кога још нисам споменуо?

Можда:

aleksanadar 03:45 04.01.2011

Re: *****

dobri pijanisti

У "Карневалу" два пијаниста могу да покажу своју вештину у трећем по реду комаду - "Мазге (брзе животиње)". Ради се, наводно, о некој врсти магараца пореклом са Тибета.

А ево како завршно "Финале" звучи, у верзији за клавир у четири руке:

Bili Piton 18:27 04.01.2011

Re: *****

aleksanadar

Кога још нисам споменуо?

Gde je Debisi tu je i Ravel, koji ima jednu mnooooogo slatku dečiju operu pod naslovom "Dete i čarolije" (L'Enfant et les sortilèges)

A ja kao vrhunac muzičke duhovitosti uvek volim da podvučem Holsta i šesti stav njegove poznate simfonijske svite "The Planets" (Uranus, The Magician) - ovo ako se dobro odsvira bude bomba

aleksanadar 19:12 04.01.2011

Re: *****

L'Enfant et les sortilèges

"The Planets"

Ово од Равела нисам слушао. А од Холста сам чуо нешто друго. Нисам свезнајућ, признајем. Хвала, у сваком случају!

Него, не споменусмо твог Сатија. И тај је волео да "удара по диркама"...

Мени од Сатија иде ово:

vladimir petrovic 20:54 02.01.2011

Camille Saint-Saens

Aleksanadar
...Прилажем цитат Збигњева Херберта

Kako se seti Zbignjeva Herberta?

Znam da je uvaženi blogokolega Predrag Brajović, koga odavno nismo čitali, umeo biranim rečima da povremeno govori o Zbignjevu Herbertu, poljskom pesniku i piscu.

Pada mi na pamet da je Kamij Sen-Sans, pored toga što je, kao vrstan kompozitor, dirigent i pijanista, obeležio vreme u kome je živeo (napisao je 12 opera, od kojih je veoma poznata Samson i Dalila, zar ne?), imao širok spektar intelektualnih interesovanja. Pisao je pesme, interesovale su ga matematika, astronomija, okultne veštine, botanika i drugo. Napisao je čak i filozofsko delo “Problemi i misterije”, u kome je, pored ostalog, iznosio da nauka i umetnost moraju imati prednost nad religijom.
Bio je, dakle, umnogome versatilan čovek. (Bavio se i sa lepidopterijom (lepidoptery), odnosno proučavanjem leptira; znam da se i Vladimir Nabokov mnogo bavio leptirima. Pitam se kad su samo stizali, he, he, he?).

aleksanadar 21:16 02.01.2011

Re: Camille Saint-Saens

Kako se seti Zbignjeva Herberta?

Волео сам, некада, да читам избор Хербертове поезије "Господин Когито", у преводу Петра Вујичића.

Сада, када сам после дуго времена поново узео књигу у руке, схватио сам да многе стихове носим у себи, готово да их напамет знам.

Свакако, Сен-Санс је веома занимљив, као личност и као уметник. Био је вундеркинд - пијаниста, а читавог живота је истовремено био и композитор и извођач музике.

Изгледа да су у његовој личности, на неки фасцинантан начин, спојени интелект, машта и осећајност.

Десети по реду комад из "Карневала животиња" носи у оригиналу назив Volière, а то је на једном месту преведено као "Голубњак":

ivana23 21:03 02.01.2011

***

aleksanadar 21:49 02.01.2011

Re: ***

Овај вртуљак као да подсећа: музика је бесконачна.

Ево како "Акваријум" звучи у верзији за један клавир и четири руке:

builderka 21:21 02.01.2011

.

još malo o "ozbiljnoj" muzici na zabavan način

[url=http://www.ted.com/talks/benjamin_zander_on_music_and_passion.html]

aleksanadar 22:07 02.01.2011

Re: .

o "ozbiljnoj" muzici na zabavan način...

Хвала.

Међутим, никакав покушај популарисања класичне музике неће успети, уколико сама та музика нема у себи неки магнет, неку снагу која привлачи.

Веровали или не, класичне музика често јесте, ако смем то јавно да кажем - забавна!

bocvena 22:04 02.01.2011

Zahvaljujući časovima muzičkog

u osnovnoj školi Sen-Sans mi je izašao na nos:) Ne samo da smo ga slušali do iznemoglosti nego smo i ilustrovali crtežima preslušano. Ali u pravu si, bilo je zabavno!
Sad sam testirala na sopstvenoj deci...radi!

aleksanadar 22:22 02.01.2011

Re: Zahvaljujući časovima muzičkog

Драга Боцвена, теби и дечици желим да будете здрави и насмејани читаве ове године!

И нама су пуштали Сен-Санса у основној. Али, изгледа да су поједини ставови били посебно популарни. Ја се, рецимо, не сећам да сам тада чуо "Лабуда", али сигурно сам чуо "Корњаче" и "Слона".

G r o f 22:27 02.01.2011

ccc...

aleksanadar 23:27 02.01.2011

Re: ccc...

Шта друго рећи, него: мајстор.

Ево још:

mirelarado 00:13 03.01.2011

Re: ccc...

И мој омиљени:

Domazet 23:21 02.01.2011

Moze biti da je ovo 'ozbiljna'

muzika ali svakako nije mrtva i dosadna. Ako mene pitate, bozhanska je...

arianna 23:39 02.01.2011

Re: Moze biti da je ovo 'ozbiljna'

aleksanadar 23:50 02.01.2011

Re: Moze biti da je ovo 'ozbiljna'

Ako mene pitate, bozhanska je...

Rondo "alla turca" - у преводу: рондо на турски начин, а познат је као "Турски марш", у ствари је трећи став клавирске сонате у А-дуру.

Тако је звучала, по Моцарту, турска војна музика. Волим да замишљам неку чету турских војника, како уз ову музику, маршира пољем.

Моцарт је највећи међу великима. Слушајте га! Та музика има лековита својства.

zoja444 00:03 03.01.2011

Re: Moze biti da je ovo 'ozbiljna'

lekovita svojstva.

Domazet 00:15 03.01.2011

Ne znam...

aleksanadar
Ako mene pitate, bozhanska je...
Rondo "alla turca" - у преводу: рондо на турски начин, а познат је као "Турски марш", у ствари је трећи став клавирске сонате у А-дуру.

Тако је звучала, по Моцарту, турска војна музика. Волим да замишљам неку чету турских војника, како уз ову музику, маршира пољем.

Моцарт је највећи међу великима. Слушајте га! Његова музика има лековита својства.

...ja nikada nisam dozhivljavao Mozarta kao 'velikog' ili 'najveceg'. On je meni oduvek bio bozhanski. Nekako mi je najblizhe ono kako ga je video Milosh Forman. Preraslo dete with the touch of Divinity...

PS Meni bash ne polazi za rukom da vidim turske vojnike kako marshiraju poljem u z ovu muziku ali zato sasvim mogu da vidim spahiju kako poigrava na konju...

aleksanadar 00:47 03.01.2011

Re: Ne znam...

Meni bash ne polazi za rukom da vidim turske vojnike kako marshiraju poljem u z ovu muziku ali zato sasvim mogu da vidim spahiju kako poigrava na konju...

Мање је важно, у овом случају, какву слику замишљамо "иза" ове музике. Било каква слика, ако за нас има извесно значење и смисао, долази у обзир.

Када сам први пут, као дете, слушао одушевљено "Турски марш" нисам знао ни ко је Моцарт, нити да музика коју слушам има неке везе са Турском, или са војном музиком. Али, осећао сам силан полет и радост, која избија из тих тактова.

vladimir petrovic 10:09 03.01.2011

Re: Ne znam...

Domazet
...ja nikada nisam dozhivljavao Mozarta kao 'velikog' ili 'najveceg'. On je meni oduvek bio bozhanski. Nekako mi je najblizhe ono kako ga je video Milosh Forman. Preraslo dete with the touch of Divinity...

vladimir petrovic 09:43 06.01.2011

Re: Moze biti da je ovo 'ozbiljna'

Aleksanadar
...Сећате ли се како изгледа Амадеус у филму Милоша Формана? Као велико, необуздано дете. (Увек сам имао утисак да је Форман, ипак, то мало надувао). Међутим, то је, заправо, слика великог генија: он је као дете које се игра са коцкама, слаже их, увек изнова, и прави задивљујуће грађевине, којима се дивимо.

Моцарт је највећи међу великима. Слушајте га! Та музика има лековита својства.

Valjda svi smatramo da je Mocart primus inter pares, he, he, he... Malo se šalim, ali bih voleo da čujem one koji ne vole Mocarta, ako ih ima... a to vi, koji ste direktno iz sveta muzike, sigurno znate.

Meni je nešto drugo palo na pamet. Vidim da se na engleskom pojavila knjiga, “Seven Mozart Librettos”, u prevodu pesnika J. D. MekKlačija, pa se pitam da li ima prevoda Mocartovih operskih libreta i na srpski jezik? Ili je to privilegija samo kultura velikih naroda?

Kao što se iz sledećeg teksta vidi, ranije je i pesnik V. H. Odn prevodio Mocartove librete:

A libretto is not a poem or a play. It lacks the former’s structural intensity and elegance, and the latter’s depth and intricacy. It has a very specific non-literary function—to make the composer want to write music. Yet throughout opera’s history there have been librettos of superb finesse and polish. A great composer can make them into an unparalleled dramatic evening. But what is it that draws a composer—Mozart, say—to want to set a particular text?
One problem with the existing translations of Mozart’s operas is that, for all their earnestness or cleverness, often they don’t really give you what the characters are actually saying in the original, or they distort the tone of delivery. Take the opening lines of Don Giovanni, with the Don’s manservant Leporello impatiently waiting out in the cold while his master is enjoying a lady’s favors inside. The Italian goes this way, in a kind of shivering staccato that emphasizes each syllable:

Notte e giorno faticar,
Per chi nulla sa gradir;
Piova e vento sopportar,
Mangiar male e mal dormir.

One of the more literal translations now in print translates this as

I work hard day and night,
And he never thanks me.
I endure winds and rain,
Poor food and little sleep.

Granted, that is the gist of Leporello’s complaint, but hardly gives the flavor of his witty, if whiney, sense of life’s unfairness. Even the amateur can hear in the original the tetrameter line with its abab rhyme scheme, and pick up the sense of parallel pairs of terms (notte e giorno [night and day], piova e vento [rain and wind]). When W. H. Auden and Chester Kallman translated the opera in 1957, they wisely took a freer hand, and observed the Italian’s pattern of images and rhymes in a fluent English verse:

On the go from morn till night,
Running errands, never free,
Hardly time to snatch a bite;
This is not the life for me.

One appreciates the slang (”on the go,” “snatch a bite”) that adds color to the moment and allows the singer to elicit a smile from the audience. But, presumably in an effort to add some background and prepare for what’s to come, the second and fourth lines here are entirely made up; and the problem is not that Leporello eats hurriedly, but that he eats badly…

aleksanadar 12:07 06.01.2011

Re: Moze biti da je ovo 'ozbiljna'

ali bih voleo da čujem one koji ne vole Mocarta, ako ih ima...

Као да питаш: Има ли неко да не воли Леонарда? или Има ли неко да не воли Шекспира?

Па, вероватно има. (Уосталом, Толстој, као што знамо, није ценио Шекспира.) Али, таквих најмање има у свету музике. Да подсетим да је, на пример, Шопен - романтичар, имао класичне узоре - Баха и Моцарта. Тешко ми је да се сетим да је било који велики композитор изјавио да не воли Моцарта.

Вероватно има нешто више оних који "не воле Моцарта", зато што не воле класичну музику. (Или, можда, не воле музику, као такву?) Најчешће, ради се о онима који Моцарта нису ни чули. Како онда могу да суде?

Сада, друго је питање првенства које дајемо овоме или ономе композитору. Рецимо, Сергеј Прокофјев је налазио свој класични узор у Хајдну, и био њиме инспирисан да напише своју познату Класичну симфонију. (Уопште, мислим да је велики Хајдн некако запостављен.)

Ипак, присећам се да сам негде прочитао како је Фридрих Ниче, који се одлично разумевао у музику, рекао нешто критички на рачун Амадеуса (не сећам се добро шта је тачно рекао). Ниче је, као што је познато, давао предност Бизеу и његовој "Кармен" над Вагнером и оштро се опредељивао у музици. Сада, како ту стоји Моцарт... Треба се тиме позабавити.

Може бити да неком управо смета савршенство Моцартове музике, ма како то звучало апсурдно. Јер, код Моцарта налазимо управо божански склад, одмереност, савршен поредак различитих елемената. Неко је, зато, рекао да му Моцарт личи на "математику".

Познато је да је Моцарт своја дела директно записивао, тј. једном записано није касније преправљао. Као да је музика стизала "одозго".

Има још једна ствар. Музика романтизма и импресионизма, као и класична музика XX века, ближа нам је, данас, него музика класичног периода (Хајдн, Моцарт, Бетовен). Ја, рецимо, романтичаре сматрам веома "савременим", ма како то звучало. Док, треба нешто моћи уживљавања и нешто музичког образовања, да би слушалац могао да ужива у музици ранијих епоха, оних епоха које су од нас удаљеније. То је донекле тачно. (Један сасвим прост пример: музика Равела нам је ближа, на неки начин, од музике Вивалдија. Кажем, на известан начин.) Али, ако неко једном упозна и заволи Моцарта, ова временска "удаљеност" ће му бити сасвим неважна.

Ако мене питаш, ја себи дозвољавам да будем неопредељен. Дакле, мада Моцарту признајем божански дар, волим га подједнако као и Баха, Бетовена, Шопена, Шумана, Листа, Дворжака, Брамса, Чајковског, Дебисија, Равела, Прокофјева... Заправо, као што сам то једном објашњавао, држим да поређења у уметности, па и у музици, нису сасвим прикладна. Чему то утврђивање хијерархије и рангирање? Јер, ако некога ставиш на прво место, онда треба некоме дати друго, па треће место итд. Затим, није прикладно упоређивати ствараоце који припадају различитим епохама (нпр. бароку и импресионизму). Треба знати да је појам "класична музика" изузетно широк...

Наравно, има и оних који на прво место стављају великог Баха или титана Бетовена. (Дебиси је, на пример, говорио да је "у Баху сва музика".) Да споменем да има и оних који дају предност Шопену над Листом. Ко је био већи? Како се определити? Боље је, уместо тога, слушати музику:

sokodbuba 01:02 03.01.2011

Čula

Ozbiljna je koliko je umetnost ozbiljna, Šekspir u odnosu na Kursadžije, ili Rembrant u odnosu na portretistu koji drži zamku za turiste. Uživati u jednom ili drugom, stvar je mogućnosti i nemogućnosti.

Kjerkegor je negde napisao da se čulna genijalnost može izraziti samo kroz muziku, a Konfucije, pored svega uglavnom poznatog što je kazao o muzici, i da tačno odražava stanje u društvu.

aleksanadar 01:25 03.01.2011

Re: Čula

Ozbiljna je koliko je umetnost ozbiljna, Šekspir u odnosu na...

Ако озбиљно стављамо насупрот баналног и тривијалног, онда нема сумње: уметничка музика је озбиљна, никада тривијална.

Међутим, покушавам да скренем пажњу да садржај ове музике често не одговара уобичајеном значењу речи "озбиљно". Прикладније је, често, употребити речи: радосно, ведро, нежно, непосредно, величанствено, екстатично, полетно...

Ова Шопенова етида ми је особито драга:

sokodbuba 01:59 03.01.2011

Re: Čula

Čajkovski, Krcko Oraščić :)

Filip2412 02:05 03.01.2011

Re: Čula

Међутим, покушавам да скренем пажњу да садржај ове музике често не одговара уобичајеном значењу речи "озбиљно". Прикладније је, често, употребити речи: радосно, ведро, нежно, непосредно, величанствено, екстатично, полетно...

Neupuceni stanovnik vremena danasnjeg verovatno je bio jako iznenadjen recimo nakon gledanja filma Amadeus kada je mogao-la videti da Mocart zapravo ne nosi kelnersko crno-belo odelao kao savremeni izvodjaci "ozbiljne" muzike.

Postoji nesumnjiv jaz izmedju danasnjih likova koji se bave klasicnom muzikom i onih koji su je nekada stvarali.

aleksanadar 02:10 03.01.2011

Re: Čula

Krcko Oraščić :)

Наравно.

Имам идеју да нешто напишем о "највољенијој музици", а мислим притом управо на "Крцка Орашчића".

aleksanadar 02:21 03.01.2011

Re: Čula

Mocart zapravo ne nosi kelnersko crno-belo odelao kao savremeni izvodjaci "ozbiljne" muzike.

Не носи келнерско одело, али носи перику.

Једном је неко назвао одећу која је у моди "униформом времена". Сви ми робујемо, хтели то или не хтели, модној тиранији времена у којем живимо.

Postoji nesumnjiv jaz izmedju danasnjih likova koji se bave klasicnom muzikom i onih koji su je nekada stvarali.

Па, уколико само обраћаш пажњу на одећу... Међутим, музика се може слушати и затворених очију.

И - не носе сви ликови келнерска одела.

Сигуран сам да волиш Баха.

sokodbuba 02:40 03.01.2011

Re: Čula

Komponovao Vladimir Vavilov, građanin Sovjetskog Saveza, 1970. godine.

vladimir petrovic 09:42 03.01.2011

Konfučije

sokodbuba
... a Konfucije, pored svega uglavnom poznatog što je kazao o muzici, i da tačno odražava stanje u društvu.

Dobro je što si pomenula Konfučija.

Kažu da je u Konfučijevom životu muzika imala značajnu ulogu. Muziku je istinski voleo da je zbog nje mogao "zaboraviti i na hranu“. Smatrao je da je muzika ključ ravnoteže stvari, te je bila uključena u njegovu tzv. Shemu vladanja, koju je on pripremao za tadašnje vlastodršce. „Plemenitom čoveku je potrebno jedino da temeljno poznaje obrede i muziku, pa da jedno i drugo primeni na sistem vladavine“, govorio je.

Zabeleženo je i da se pitao: “Kako se može baviti muzikom čovek koji je lišen čovečanskih vrlina?" (Comment un homme dépourvu des vertus qui sont propres à l'homme peut-il cultiver la musique?). Što bi se lakonski moglo prevesti kao “Rdjav, poročan čovek ne može biti dobar muzičar”.

Danas ima u Kini sve više mladih koji se bave "zapadnom klasičnom muzikom", medju kojima je i sve popularniji Lang Lang (kakva nazivna kombinacija!):

kukusigameni 09:59 03.01.2011

Re: Konfučije

Hvala za tekst i za muziku.
Zaista sam uzivao.
A ovo je nas "decko koji obecava".
Stefan Ciric

aleksanadar 11:19 03.01.2011

Re: Konfučije

Smatrao je da je muzika ključ ravnoteže stvari

Делим то мишљење. Музика прочишћава и уздиже.

Danas ima u Kini sve više mladih koji se bave "zapadnom klasičnom muzikom", medju kojima je i sve popularniji Lang Lang...

Познајем Јапанку која веома воли "страст у музици", а то је, за њу - Шопен.

Ланг Ланг је постао међународна звезда. У неким енглеским новинама, прошлог лета, читао сам како га пореде са фудбалерима и поп-старовима.

Баш синоћ сам га слушао, како са Зубином Мехтом изводи Клавирски концерт Чајковског. Изузетан је!

aleksanadar 11:27 03.01.2011

Re: Konfučije

Zaista sam uzivao.
A ovo je nas "decko koji obecava".

И ја уживам да поделим своје утиске са другима. Заиста ми је драго.

Изгледа да ће се о младом Стефану Ћирићу тек говорити.

docsumann 15:45 03.01.2011

Re: Čula

Postoji nesumnjiv jaz izmedju danasnjih likova koji se bave klasicnom muzikom i onih koji su je nekada stvarali.

Slažem se, Betoven "današnjice" bi pravio neku desetu muziku u odnosu na onu s kraja 18. i početka 19. vijeka ... zvala se ona "klasična" ili već kako.

aleksanadar 16:05 03.01.2011

Re: Čula

Betoven "današnjice"

Па, не знам ко би то могао бити. Не би било довољно, свакако, да има бујну косу и незгодну нарав, морао би да има и нешто талента.

Али, зато ја и волим "оног" Бетовена. Само је тада, и такав, могао постојати. Један једини.

sokodbuba 16:55 03.01.2011

Re: Konfučije

''Istinski velika muzika ima ista načela harmonije kao i svemir'', to je kazao Konfučije, a mnogi matematičari i fizičari govore isto. Albertu Ajnštajnu je muzika bila veoma važna, bio je odličan violinista i govorio da mu je najveće radosti u životu pružila muzika i njegova violina. Divio se iznad svih Mocartu. Pronalazio je ista načela harmonije kao i Konfučije u muzici i koristio to i u svom naučnom radu.

Evo i jednog savremenog kompozitora, Japanca.

docsumann 17:58 03.01.2011

Re: Konfučije

''Istinski velika muzika ima ista načela harmonije kao i svemir'', to je kazao Konfučije, a mnogi matematičari i fizičari govore isto

aleksanadar 11:37 04.01.2011

Re: Konfučije

A ovo je nas "decko koji obecava". Stefan Ciric

Bogat program Jugokoncerta u 2011.

Biljana Zdravković je najavila da će "Jugokoncert" tokom 2011. promovisati i mlade muzičke talente, medju kojima je i pijanista Stefan Ćirić, koji se trenutno nalazi na studijama u Londonu...

Filip2412 01:06 03.01.2011

...

Vlado srecna Nova Godina!!!!!!!!!!

Evo malo klasike samo za tebe (i sve goste naravno):

vladimir petrovic 10:03 03.01.2011

Neka bude muzike!

Filip2412
... Vlado srecna Nova Godina!!!!!!!!!!

Hvala, Filipe, stari druže!
Takodje, ja tebi želim sve najbolje u 2011. godini.

A da mi ova godina lepo započne učinio je moj gost-autor, sa odličnim tekstom i odabirom muzike.

("Let the Petrovićs rule the world"!

mlekac 10:23 03.01.2011

Re: Neka bude muzike!

vladimir petrovic

("Let's the Petrovićs rule the world"!

Svojevremeno sam slusala raspravu izmedju Petrovica i Jovanovica, nikako nisu mogli da se dogovore kojih ima vise...

Kao ni kome ce se od njih, u slucaju da oforme stranku, prikloniti Popovici.

vladimir petrovic 10:42 03.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Mlekac
... Svojevremeno sam slusala raspravu izmedju Petrovica i Jovanovica, nikako nisu mogli da se dogovore kojih ima vise...

Kao ni kome ce se od njih, u slucaju da oforme stranku, prikloniti Popovici

Eh, ti Jovanovići, Petrovići, Popovići...

Sebastijan Jovanović (Dont say: Sebastian, who? jer to neki već znaju) smatra da su Jovanovići najviše IN onda kada se govori o srpskim prezimenima, te je ponosan zbog toga; ako mu ime već nije previše srpsko, neka mu je bar prezime najsrpskije, he, he, he...

Ovako je Federico Garcia Lorca video Sv. Sebastijana

aleksanadar 15:55 03.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Svojevremeno sam slusala raspravu izmedju Petrovica i Jovanovica...

Шта су то Јовановићи дали човечанству?

Нека ми неко лепо објасни.

vladimir petrovic 17:15 03.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Шта су то Јовановићи дали човечанству?
Нека ми неко лепо објасни.

Izgleda da si ti zaboravio - Zmaja.
A o Slobodanu da i ne govorim.

P. S.
Kada tebe čitam, Aleksandre, ne mogu a da se ne setim ove fotke, koju sam jednom ranije već postavljao:

aleksanadar 21:01 03.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Izgleda da si ti zaboravio - Zmaja.

Јао! Наравно, Змај. Нисам заборавио, већ нисам размишљао.

Змаја веома поштујем, па одустајем од даље борбе... Предлажем Јовановићима да склопимо примирје.

Било би још боље да формирамо надстраначку коалицију "Петро-Јовано-вићи" и уведемо просвећени апсолутизам.

П.С.
Ова лепа песма је узета из Друге руковети великог српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца.

nurudin 22:50 03.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Sebastijan Jovanović (Dont say: Sebastian, who? jer to neki već znaju) smatra da su Jovanovići najviše IN onda kada se govori o srpskim prezimenima, te je ponosan zbog toga; ako mu ime već nije previše srpsko, neka mu je bar prezime najsrpskije, he, he, he...

Ovako je Federico Garcia Lorca video Sv. Sebastijana

Е, који сам ја Ђокица, па то је невероватно...

vladimir petrovic 09:37 04.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Nurudin
... Е, који сам ја Ђокица, па то је невероватно...

Wake up, buddy!

Unfuckable 20:20 05.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Kada tebe čitam, Aleksandre, ne mogu a da se ne setim ove fotke, koju sam jednom ranije već postavljao:

a ja kad čitam vas dvojicu, ovako na gomili, izgleda mi moguće, pa i sasvim verovatno da poštovani Petrović ima brata - blizanca.

vladimir petrovic 21:34 05.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Unf
... a ja kad čitam vas dvojicu, ovako na gomili, izgleda mi moguće, pa i sasvim verovatno da poštovani Petrović ima brata - blizanca.

Sad ovo vidim. Evo moje instant reakcije:
Svako ko ima brata blizanca, treba da bude ponosan.
Nije baš da verujem da je to nešto najlepše na svetu, ali mislim da jeste lepo. Brat blizanac, kako to gordo zvuči.

P. S. Ne zaboravi, stari druže (ovo kažem pošto se dugo znamo), ja sam veoma voleo (i volim) - našeg bivšeg blogokolegu Jarila. A on je bio veoma nadaren/obdaren ne samo muzički, već i u drugim pogledima.

Kao što sam već izjavljivao (uz pominjanje Opre Vinfri, što su mi mnogi zamerali na ukusu) da volim uspešne žene, tako volim i nadarene muškarce.

Naravno, ima više blogokolega/blogokoleginica iz sadašnjeg sastava koji su mi dragi/drage, ili im se iz prikrajka divim.

E sad, onaj ko hoće da me zeza, kao što čini jedan moj pajtaš dok pijemo vino, on može da kaže da svako voli ono što lično nema.... Ovo je kobojaga šala na moj račun.

Hvala, Unf.

aleksanadar 00:31 06.01.2011

Re: Neka bude muzike!

Petrović ima brata - blizanca.

Е, баш!

Него...

Узех да читам, редом, шта је ко написао. И, заиста, исти развучени стил, исти склопови реченица, типичне реакције... Све се поклапа.

Мало сам био забринут. Одох до огледала да проверим. То сам ипак ја. Владимир има више косе.

Па, пуно сам од Владимира научио. Као што се учи од старијег брата. (У ствари, ја сам старији, али то не мења ништа.)

Имају стари Латини једну изреку: сличан се сличном радује. Тако, и ја се радујем Владимировим текстовима. Мислим да је оно што нас спаја: бављење темама које су далеко од дневне политике и од дневних тема. Ми смо - другим речима - љубитељи уметности. (Зар не каже једна стара изрека да је живот кратак, а уметност дуга?)

Ипак, нисмо исти. Владимир ужива у библиотеци, а ја у концертној дворани. (Мада, обојица волимо да завиримо и на другу страну.)

mlekac 06:43 03.01.2011

Ozbiljna???

Pa dovoljno je samo malo procackati po biografijama kompozitora, pa se lepo vidi koliko su neki od njih bili "ozbiljni".

Bese li ono omiljeni mi List ubacio notu koja moze da se otsvira samo nosom?

Mada, ja se unapred ogradjujem da sam muzicki duduk. Mislim, ja kad hocu da se opustim, pustim Vagnera.

Stalno slusam kako je on crn, a s druge strane, uvek ga puste za jedan od najznacajnijih dana u zivotu:

aleksanadar 11:36 03.01.2011

Re: Ozbiljna???

Bese li ono omiljeni mi List ubacio notu koja moze da se otsvira samo nosom?

Не знам за тај случај. Али, са Листом је све могуће. О њему има толико пуно да се каже, да ће нам за то требати цела 2011. година.

Засад, нека говори музика:

mlekac 19:17 03.01.2011

Re: Ozbiljna???

aleksanadar
Bese li ono omiljeni mi List ubacio notu koja moze da se otsvira samo nosom?

Не знам за тај случај. Али, са Листом је све могуће. О њему има толико пуно да се каже, да ће нам за то требати цела 2011. година.

Засад, нека говори музика:

Ako se ne varam, prica kaze da su se on i Shopen prijateljski nadmetali u tome ko je od njih bolji pijanista. I svaki je imao da napise kratak komada koji bi onaj drugi otsvirao na nevidjeno.

I tako krenu, kad, odjednom, Shopen stane, zbunjen, jer je leva ruka bila vrlo zauzeta na jednom, a desna na drugom kraju klavijature, a pojavila se jedna jedina nota u sred srede!

Onda List sedne i otsvira deonicu upotrebivsi za doticnu notu vrlo istaknuti deo svog profila, t.j. nos!

No, s obizrom da je doticni, t.j. List, bio, ako mene pitas, prva rock-zvezda Evrope (dobro, dobro, nije svirao rock, al' po ponasanju i reakcijama koje je izazivao), nista me od njega ne bi zacudilo.

aleksanadar 01:04 04.01.2011

Re: Ozbiljna???

prica kaze da su se on i Shopen prijateljski nadmetali...

Занимљиво. Мада ми прича звучи веома познато, не могу да се сетим да ли сам је икада чуо или прочитао.

Лист је пијанистичка легенда над легендама. Мит.

Волео бих да могу да представим нашег бриљантног младог пијанисту Небојшу Максимовића, али нема његових снимака. Зато, само Ланг Ланг:

mlekac 06:40 04.01.2011

Re: Ozbiljna???

aleksanadar
prica kaze da su se on i Shopen prijateljski nadmetali...

Занимљиво. Мада ми прича звучи веома познато, не могу да се сетим да ли сам је икада чуо или прочитао.

Лист је пијанистичка легенда над легендама. Мит.

Волео бих да могу да представим нашег бриљантног младог пијанисту Небојшу Максимовића, али нема његових снимака. Зато, само Ланг Ланг:

Zanimljivo izvodjenje - nekako razigrano.
No, moram primetiti da si izabrao pravi komad da pokazes 'ozbiljnost' klasicne muzike. Vecina klinaca, cak iako nema pojma o muzici prepoznace ga zbog:

aleksanadar 11:06 04.01.2011

Re: Ozbiljna???

Клинци су некада, гледајући Дизнијеву Фантазију, могли да чују Баха, Чајковског, Стравинског, Бетовена, Мусоргског и Шуберта.

Ипак, у том избору, највише сам волео ову Понкијелијеву Игру сатова:

mlekac 18:32 04.01.2011

Re: Ozbiljna???

aleksanadar
Клинци су некада, гледајући Дизнијеву Фантазију, могли да чују Баха, Чајковског, Стравинског, Бетовена, Мусоргског и Шуберта.

Ипак, у том избору, највише сам волео ову Понкијелијеву Игру сатова:

Moram da priznam da je meni iz tog filma jedna od drazih bila Pastorala:

vladimir petrovic 10:22 03.01.2011

Večna Šeherezada

U mom kratkom propratnom tekstu, gore, pomenuo sam "Šeherezadu" Rimski-Korsakova.

Ako se pojavi blogokolega Milan Novković, evo baleta na temu Šeherezade

Ko zna, možda će jednog dana ljupka Sylvie Guillem, na koju nam je Milan skrenuo pažnju, zaigrati u Šeherezadi

Evo i slike Nižinskog, u ulozi crnog roba, u Šeherezadi

aleksanadar 20:10 04.01.2011

Re: Večna Šeherezada

pomenuo sam... Rimski-Korsakova.

Овде се толико говори о пијанистима, као да је то тема.

То није случајно, јер су пијанисти добри забављачи.

Оно што је за Сен-Санса "Лабуд", то је за Римског-Корсакова његов "Бумбаров лет". Kлавирскa транскрипцијa овог дела често звучи запањујуће:

mimi09 23:27 05.01.2011

Re: Večna Šeherezada

Zlatni rob, Vladimire, a ne crni

vladimir petrovic 10:50 06.01.2011

Re: Večna Šeherezada

Mimi09
Zlatni rob, Vladimire, a ne crni

Volim kada mi ukazuješ na finese.

Pošto je u pitanju rob iz Nubije, neki su ga videli kao crnog, neki kao zlatnog... Postoje situacije u kojima Crno je zlatno, zlatno je crno, he, he, he...

Vaslav Nijinsky in the Role of the Black Slave from 'scheherazade', 1910

Ovde mi je zanimljivo i to da je Šeherezadu igrala Ida Rubinstein, ona koja je u D'Anuncijevom Sv. Sebastijanu igrala glavnu ulogu, a tu predstavu je gledao Marsel Prust i primetio - kako Ida ima lepe noge...

mimi09 17:49 06.01.2011

Re: Večna Šeherezada

ceterum censeo

« SCHEHERAZADE »
Ballet in one act to music by Rimsky-Korsakov. Libretto (after one of the Tales of the Arabian Nights), décors and costumes by Alexandre Benois. Created by Ida Rubinstein, Vaslav Nijinsky, Enrico Cecchetti and Serge de Diaghilev’s Ballets Russes on June 4th 1910 at the Paris Opera.
Convinced by his brother – Shah Zeman – that his favourite slave, the beautiful Zobeide, is unfaithful when he is away, Shah Shahryar pretends to go out hunting. As soon as he has left, the women in the harem persuade the Chief Eunuch to unlock the gates and set free the captive slaves, to indulge in the pleasures of love with them. The most handsome of them all, the Golden Slave, captures Zobeide who does nothing to resist his passionate embrace. Shah Shahryar bursts in at the height of the orgy and orders that all the slaves and favourites be killed. He hesitates faced with Zobeide, who begs his forgiveness, but when she sees her efforts are in vain, she prefers to stab herself at her master’s feet rather being shamefully killed like her companions. The ballet caused a stir because of the oriental beauty of Benois’ décors and costumes, which had a strong influence on fashion and the decorative arts in Paris in 1910.

gospodin_ne 10:26 03.01.2011

„мртва" и досадна

Zar nije projekcija nas samih?
Takvu vrstu muzike ozivi interpretacija. Kao recimo ova:

aleksanadar 12:06 03.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Zar nije projekcija nas samih?

Констатације "мртво и досадно" добро говори о онима који је изричу.

Најлакше је одговорити: "Немаш појма". Али, више волим када некога научим да воли музику која вреди.

Бахова музика, тако, некоме неупућеном изгледа хладна, "апстрактна" и неразумљива. Управо супротно - Бах је извор животне радости!

Они који не знају нека науче.

gospodin_ne 12:20 03.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Бах је извор животне радости!

Bach je partitura na papiru. Sve ostalo je interpretacija...

aleksanadar 12:56 03.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Bach je partitura na papiru. Sve ostalo je interpretacija...

То је један, такорећи, филозофски проблем. Да ли се музика налази у самом нотном запису (у нотама), или постоји само актуелно, тј. при извођењу и слушању?

Мада, с једне стране, музика "живи" тек у извођењу великих интерпретатора, с друге стране, извођачи своју инспирацију налазе управо у великим делима прошлости.

Ја бих рекао да се у Баховој партитури налази скривен и сачуван читав један свет. Зар није тако и са књигом? И књига је, рекло би се, "мртва ствар", све док је неко не отвори...

Но, какав год да је одговор на постављено питање, за мене нема сумње у величину Баха и других великих мајстора.

gospodin_ne 14:27 03.01.2011

Re: „мртва" и досадна

за мене нема сумње у величину Баха и других великих мајстора.

Nema ni za mene.
Ali vecini nama, ovo sto sledi (u takvoj formi) nista ne znaci. Dok joj neko ne udahne zivot.
Tu dobija na velicini. Zato je taj "neko" veoma vazan...

aleksanadar 15:09 03.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Ali vecini nama, ovo sto sledi (u takvoj formi) nista ne znaci. Dok joj neko ne udahne zivot.

Да, тако је. Незнатан је број оних који могу, гледајући у нотни текст, чути музику. Ако таквих уопште има!

Музика је чудновата: истовремено је и савршена (идеална) и чулна! Можда је, заиста, чулнија од свих других уметности, јер је непосредно осећамо, јер се улива у наше тело.

Виктор Корчној је рекао да је шаховска игра "најлепши поклон људима". То је и моје мишљење о музици.

jedan.kub 22:21 03.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Ovo je muzika koju rado slusam. Ovakvu muziku zovem iskljucivo samo klasicnom.
U mnogim delima ima 3/4 takta pa moze i valcer da se zaigra.
Na jednom blogu trazila sam Brazilijanu za 12 violoncela i glas od nekog Santane. Nisam mogla da nadjem na you-tubu, pa evo ponovo molim nekoga ko se razume u muziku da pomogne.

aleksanadar 02:00 04.01.2011

Re: „мртва" и досадна

U mnogim delima ima 3/4 takta pa moze i valcer da se zaigra.

Валцер уз Баха?

Рекох ја да музика нема граница.

od nekog Santane

Онај Сантана за кога сам ја чуо свира електричну гитару.

Али, Бразилац Вила-Лобос (Villa-Lobos) компоновао је девет свита под називом Bachianas Brasileiras, у којима комбинује бразилску народну музику и полифонију, на Бахов начин. Свите су написане за разне комбинације инструмената и гласова, а чувена Свита бр. 5 за оркестар од осам виолончела и сопран.

Bili Piton 20:26 04.01.2011

Re: „мртва" и досадна

aleksanadar

Незнатан је број оних који могу, гледајући у нотни текст, чути музику. Ако таквих уопште има!

Grešiš. Potrebno je biti muzički pismen i imati razvijen unutrašnji sluh. Evo ja sam upravo u sebi "otpevao" ovaj odlomak gore iz goldberg varijacija (koje, inače, obično nemam instant "u glavi" ) - čitajući muzički tekst (koji je vrlo jednostavan i pregledan, malo veći problem nastaje kad "s lista" pokušaš da čitaš kompleksnije partiture, Ligetijeve recimo)

aleksanadar 20:57 04.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Grešiš. Potrebno je biti muzički pismen i imati razvijen unutrašnji sluh. Evo ja sam upravo u sebi "otpevao" ovaj odlomak gore iz goldberg varijacija...

Верујем ти да си отпевао, у себи, горњи глас. (То могу и ја!) Али, да ли си у стању да истовремено отпеваш оба гласа, горњи и доњи - у себи, и да на тај начин оживиш музику? И да то - у теби - звучи и изазива исти утисак као да слушаш клавсен или клавир?

Јер, управо се о томе ради.

Не мораш ићи до Лигетија. Довољан проблем су већ Бахове двогласне инвенције, а о фугама да не говорим.

Bili Piton 21:03 04.01.2011

Re: „мртва" и досадна

aleksanadar
Али, да ли си у стању да истовремено отпеваш оба гласа, горњи и доњи - у себи, и да на тај начин оживиш музику?

Da, naravno

- stvar vežbe. Kao da čitaš s lista, ali u sebi. Zamišljaš zvuk koji "izlazi".

aleksanadar 21:30 04.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Da, naravno

Честитам!

Како изводиш трилер (у себи)?

Ево, за тебе, вежбе ради (обрати пажњу на темпо):

Bili Piton 21:41 04.01.2011

Re: „мртва" и досадна

Eh, bamblbija znam napamet od svoje recimo 4-5 godine, imali smo u kući ploču "The best of Rimsky-Korsakov", koju sam konfiskovao od roditelja, A1 je bio bamblbi. Pop mjuzik