Gost autor| Muzika

Велика зоолошка фантазија

vladimir petrovic RSS / 02.01.2011. u 19:55

О НЕОЗБИЉНОЈ ОЗБИЉНОЈ МУЗИЦИ

Пише: Александар Петровић

Када се говори о тзв. уметничкој или класичној музици, често се подразумева да је та музика сувише „озбиљна" (преозбиљна, неки би рекли), па није прикладна за тренутке одмора и опуштања... (Уосталом, није ли други назив за ту музику управо  тај - озбиљна музика?). Најгори закључак, који следи из таквог размишљања,  јесте да је ова врста музике „мртва" и досадна, да припада прошлим временима, а да нама, данас, не може - таква каква је - да прија.

Колико је, међутим, озбиљна музика збиља озбиљна?

             

Може ли неко замислити да је, рецимо, велики Јохан Себастијан Бах, којег знамо у озбиљној пози и са оном белом периком,  композитор толиких фуга и токата, био неозбиљан, спреман да се нашали, па макар и за тренутак? Ја могу... Уосталом, ако мени не верујете, ево шта о томе каже један угледан музиколог, говорећи о Баховим свитама за оркестар:

Човек управо мора да се пита зашто се толико занемарује овај део Баховог стваралаштва, када се ведра и радосна страна овога генија најбоље огледа баш у његовим свитама и партитама. На жалост, када је реч о овој драгоценој страни Бахове уметности, морамо бити кратки просто зато што нам за богатство овога калеидоскопа радости недостају речи. Па ипак, човек потпуно схвата универзалност Баховог генија тек када, након узвишене трагике пасија и дубоке религиозности кантата, осети распусну веселост Бахових игара: побожност и веселост су далеко мање туђи једно другом но што се то данас држи. Није ли, уосталом, некада и игра била света? Зар није Давид „скакао и играо пред лицем Господа" када је заветни ковчег враћен у Јерусалим?

Сећате ли се како изгледа Амадеус у филму Милоша Формана? Као велико, необуздано дете. (Увек сам имао утисак да је Форман, ипак, то мало надувао). Међутим, то је, заправо, слика великог генија: он је као дете које се игра са коцкама, слаже их, увек изнова, и прави задивљујуће грађевине, којима се дивимо.

Шта рећи о Бетовеновој Седмој симфонији, коју је Вагнер назвао „апотеозом игре" или о Осмој, која у себи носи „филозофију смеха"? Како описати сјајну музичку шалу, као што је Шопенов Минутни валцер?

Чак и страшни Модест Мусоргски, чија појава изазива страхопоштовање, није био смртно озбиљан док је писао Балет пилића у љускама.

Једно неозбиљно дело озбиљне музике има, ипак, посебно место у мојој скромној колекцији. To је Сен-Сансов „Карневал животиња", дело настало 1886. године. У поднаслову стоји Grande fantasie zoologique, што ће рећи - „Велика зоолошка фантазија". Тај циклус од четрнаест животињских портрета изводи један чудан оркестар, у којем су, поред гудача, и два клавира, кларинет, флаута, звончићи и ксилофон.

Дефиле отвара краљ Лав, којег најављују фанфаре. Краљ свечано и помпезно маршира, а понекад и риче... Или зева?

Следе „Кокошке и петлови".  Кога занима како клавир и виолина кокодачу, нека послуша! Прилажем цитат Збигњева Херберта:

Кокошка је најбољи пример до чега доводи близак живот с људима. Потпуно је изгубила птичју лакоћу и драж. Реп јој штрчи над великом тртицом као превелики шешир који одаје лош укус. Њени ретки тренуци заноса, кад стаје на једној нози и превлачи округле очи опнастим капцима, потресно су одурни. И уз то она пародија певања, приклано појање над нечим неисказано смешним: над округлим, белим умазаним јајетом.

„Корњаче"  се споро крећу, као што приличи... али, овог пута, уз познати Офенбахов кан-кан, само троструко спорији!

Седми по реду, „Акваријум" доноси спокојство воденог света.

Следи став под називом „Особе са дугим ушима", у којем виолине - њачу.

У овом дефилеу чудних створења, нашли су се и „Пијанисти",  дакле Човек лично, али у будаластом ставу: за клавиром... То су, у ствари, два млада пијаниста, за раштимованим инструментима, која вежбају, упорно, једну те исту техничку вежбу.

„Има ли већег фосила од композитора који је успео"? Можда се то мотало Сен-Сансу по глави, док је компоновао „Фосиле", у којима ксилофон опонаша... погодите!

Многи ће се преварити: краљ овог животињског света није Лав, него „Лабуд". Чиста поезија, а у извођењу Мише Мајског - празник:

             

У великом, шареном и разиграном финалу „Карневала" сви животињски ликови поново излазе на сцену.

Надам се да ћу некоме, овим малим избором, улепшати прве дане ове године. Музика, она права, уверен сам, пружа несвакидашњу радост и чини човека срећним, макар за тренутак.

Нека вам Нова година буде испуњена музиком!

P. S.

Čitajući ovaj tekst, setio sam se da se u elitnom delu Kazablanke nalazi Café „THINK MUSIC".  Unutra, svake večeri svira pijanista, mladji čovek u svojim poznim dvadesetim (ili ranim tridesetim) godinama, visok, suvonjav i hristolik, reklo bi se da je Francuz. Izvodi pretežno dela popularnih francuskih kompozitora ozbiljne muzike (Debisi, Sen-Sans, Berlioz, Ravel i drugi), ali ponekad i „Šeherezadu" Rimski-Korsakova, koja se ovde rado sluša i zato što se nalazimo na arapskom tlu, a Marokanci vole, kao i svi Arapi, sve što ih asocira na priče iz „1001 noći" (Kitāb 'alf layla wa-layla, كتاب ألف ليلة وليلة‎). A kada udjete unutra, na zidu sa desne strane, stoji Igoova izreka „La musique, c'est du bruit qui pense". Misleća muzika? Čini mi se da je srcu uvek milo slušati misleću muziku, bila ona ozbiljna ili manje ozbiljna, a o tome nam, kako ja shvatam, ovom prilikom govori blogokolega Aleksanadar.

Atačmenti



Komentari (115)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

aleksanadar aleksanadar 15:35 03.01.2011

Re: Srećna vam -- ozbiljno -!- NG

Озбиљно, срећна ти Нова!

(Нема шале са озбиљним стварима, као што су срећа и здравље. )

Девети по реду комад из "Карневала животиња" носи назив "Кукавица у шуми". Док два клавира дочаравају спокојство шуме, кларинет опонаша зов кукавице.




gospodin_ne gospodin_ne 22:18 04.01.2011

Bach to Africa

vladimir petrovic vladimir petrovic 23:06 04.01.2011

Re: Bach to Africa

gospodin_ne
...Bach to Africa


Hvala. Meni je legla ova muzika, jer ću u četvrtak, ako Bog da, nastaviti sa pisanjem o Africi.

S tim u vezi, evo jednog klipa na temu "African Chill Out Music".



Neka se ne ljuti moj gost autor Aleksandar Petrović, kao i drugi muzički znalci; oni mogu pomisliti (s pravom) da sada i nije baš prilika da se proširujemo na Afriku, ali nisam mogao da to izbegnem.
aleksanadar aleksanadar 02:31 05.01.2011

Re: Bach to Africa

sada i nije baš prilika da se proširujemo na Afriku...


Напротив, ја сам захвалан свима који воле музику и показују интересовање за мог госта - композитора Сен-Санса.






Замолио сам свог госта, а он се љубазно одазвао позиву, да нас почасти својим музицирањем:


aleksanadar aleksanadar 14:04 05.01.2011

Scherzo

Скерцо (од италијанског scherzo) је композиција ведрог и шаљивог, одн. хумористичког карактера. (Вујаклија додаје: "несташна и враголаста".) У брзом је темпу.

Бетовен је први увео скерцо као став (саставни део) веће композиције: симфоније, сонате или квартета. Шопен, Брамс и неки други су, међутим, писали скерца, као самосталне композиције.


Bili Piton Bili Piton 14:18 05.01.2011

Re: Scherzo



Eh, Proka....još jedan od onih što su rasturali klavir, i autor bar dva božanstvena koncerta za klavir i orkestar (prvi i treći od pet)

A ova žena svira kao kompjuter....




gospodin_ne gospodin_ne 14:43 05.01.2011

Re: Scherzo

A ova žena svira kao kompjuter....

A ovaj muskarac svira kao 2 kompjutera...
Steve Reich - Piano phase
Bili Piton Bili Piton 14:51 05.01.2011

Re: Scherzo


Može Rajh u svako doba
aleksanadar aleksanadar 15:14 05.01.2011

Re: Scherzo

Накнадана реконструкција показује да је г. Не покупио стотку, па њему следује:





Едит: Владимир је управо обрисао мој коментар који се, грешком, појавио двапут. Зато, Клара нека буде за г. Билија:

aleksanadar aleksanadar 15:28 05.01.2011

Re: Scherzo

Eh, Proka....još jedan od onih što su rasturali klavir...


А композицију учио код Римског-Корсакова, на Петроградском конзерваторијуму.




Шта има лепше од музичке бајке?

Bili Piton Bili Piton 19:23 05.01.2011

Re: Scherzo



Hvala za Klaru...a ja ne mogu da odolim a da ne okačim ovaj holivud...suza suzu stiže





aleksanadar aleksanadar 23:01 05.01.2011

Re: Scherzo

Daphnis et Chloe by Ravel


Остао сам без даха!
mimi09 mimi09 23:44 05.01.2011

Re: Scherzo

Dobra je i verzija sa Abadom (Peter and the Wolf) gde je narator Sting, potpuno fenomenalan.
aleksanadar aleksanadar 01:08 06.01.2011

Danse macabre

Још једно омиљено дело Сен-Санса је Игра скелета, за оркестар и виолину.

У Игри скелета, виолини је додељена улога Смрти.

Ево садржаја:

Харфа откуцава дванаест пута - поноћ. Ехо преузимају рогови. Виолиниста - Смрт најпре штимује свој инструмент, а потом позива на игру. Становници гробља се одазивају. Живахна мелодија прелази у један заводљиви, лирски валцер. За тренутак, валцер се прекида, да би се инструмент опет подесио. Нешто касније, наступа ксилофон: кости играча клопарају. Најзад, валцер прелази у тзв. фугато, који прекида кукурикање петла (звук обое). Виолиниста се полако повлачи.





И ово дело пијанисти изводе на свој начин.

Савет: припремите чашу воде, пре него што пустите следећи клип.

aleksanadar aleksanadar 08:07 08.01.2011

Још нешто

Остао је још једна став "Карневала", о којем нисам говорио. "Кенгури" су на шестом месту. Два клавира имитирају њихово скакутање.




Једно лепо извођења последњих пет ставова (Голубњак, Пијанисти, Фосили, Лабуд и Финале):

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana