sMOTHER me

You are the bows from which your children
as living arrows are sent forth.
The archer sees the mark upon the path of the infinite,
and He bends you with His might
that His arrows may go swift and far.
Let your bending in the archer's hand be for gladness;
For even as He loves the arrow that flies,
so He loves also the bow that is stable.

 Već nekoliko meseci mi se ovaj naslov krčka u glavi u pokušaju da smisaono uobličim osećanja, iskustva i nadanja koji me godinama prate u stopu i vuku za rukav kad god se zaboravim.

„sMOTHER me" je nesrećna verzija, jer ne postoji sFATHER me, ali će dobro poslužiti kao pokušaj objašnjenja zlatom popločanih raznoraznih puteva, koji ne moraju svi nužno da vode u pakao. Ali, tu su negde.

U godinama pre nego li ćemo postati roditelji, ljudi su nas saletali pitanjima o tajmingu, šta li mi to samo čekamo i sl, da bi sasvim „suptilno" prešli na - pa, to se leči dosetke, ništa se ne sikirajte - samo polako, da bi onda, još „suptilnije" zaobilazili bilo kakvu temu u kojoj se pominju deca čak i u nagoveštaju.

Mi smo, nakon inicijalnog ushićenja prolazili kroz razne faze, a u završnoj posetili neke čike i tete (to se još uvek krčka zbog nemilih novčanih avantura), pomirivši se da od entuzijazma, ovulacijskih testova i posete lekarima nema ništa.

I onda nas je roditeljstvo zveknulo svom silinom udarca (kažu da se i od tog stresa čovek razboli), a mi smo odgovarali osmesima.

Uprkos ab. imminens-u koji je najednom iskeženo razrezao po mojoj utrobi, to je bio najsmireniji period u mom životu. Jednostavno smo rešili, moji hormoni i ja, da spakujemo kofere i otisnemo se ka pučni, iza koje je vrebalo smejanje na tone.

Čini mi se da još iz bolnice nismo zakoračili, a da su nas zasipali savetima: kako-šta-koliko-pa sve u krug.
Moja majka je brižno davala upute:

- Ne, nikako ga ne nosajte! Nadrljaćete kasnije.

Mi smo ga nosali, jer je imao grčeve. I trajalo je to nekih petnaestak dana i prestalo. Ne, nismo nadrljali kasnije. Njemu nosanje nije neophodan režim povezivanja.

- E, kevo, ovaj mali ustao sam.
Ona nastavlja nešto da mrmlja u slušalicu. Ja joj ponavljam. Čuje konačno.
- Mnogo ste ga to bre požurili.
- Šta smo ga požurili? Pa, samo dete rešilo da ustane!?
- Pa, da ste ga lepo stavili u ogradicu, ne bi on to sve tako brzo... Imali bi ste još jedno mesec dana fore.

Ovaj poslednji komentar sublimira ceo naslov.
"sMOTHER me" je moj pokušaj da napišem kako se jedno mesec dana fore, kada detetu ne dozvolite da istražuje svet oko sebe, jer vam tako u tom trentuku (iz više razloga) odgovara, pretvori u celoživotnu jurnjavu za detetom i opsesiju od toga šta je jelo, do toga sa kim je i kada ima nameru da se u dvadeset i kusur godina vrati kući. (ovo je sad naravno maximalno skraćena i uprošćena verzija priče)

Posmatrajući majke oko sebe, naletala sam uglavnom na one brižne. One, koje pozovu da pitaju kako im sin podnosi činjenicu da snajka ima temperaturu. Pitate se kakve sad to ima veze.

Ima. Sin mora da čuva sina. Sam.

Posmatrajući očeve oko sebe, naletala sam, opet uglavnom na ljude, koji su uprkos ljubavi delovali nekako odsečeno, neadekvatno, glomazno i tromo. I nikad mi to nije bilo jasno.
I mislila sam da to tako mora.

„sMOTHER me" je pokušaj da u reči strpam sve misli i osećanja koje godinama vučem sa sobom dok posmatram kako funkcionišu životi malih i velikih, a ponekad i minijaturnih porodica oko mene i moje vidjenje situacije u kojoj ljubav počinje da smeta. Žulja i guši. Spotiče i zaustavlja.

A trebalo bi da je upravo suprotno.

Deo prvi, iliti: Zašto ovo moje dete ne spava!?

Već sam pomenula savete, ali ono što nisam pomenula je kako, u suštini, nisam dobila nijedan konkretan, operativno upotrebljiv savet - jedan od kojih bi me, na primer, poštedeo besanih noći, zbog onog što smo i moj muž i ja zajednički definisali kroz pitanje: zašto naše dete ne spava?

Moja majka je govorila da smo ga navikli na društvo.
Jesmo. Ali on ni u društvu nije hteo da spava. U stvari, spavao je - samo, nešto se često budio uplakan, tj. imao je problem ponovo da zaspi.

I tako je vreme odmicalo, a saveti se množili:
- Napravite mu tišinu.
- Ne pravite mu tišinu. Posle neće hteti da spava.
- Ljuljajte ga da se opusti.
- Ne ljuljajte ga, otpašće vam kičma.
- To tako mora. Dobrodošli u svet roditeljstva. (ovde ide neki zajedljivi osmeh, meni ne tako jasan)
- Tako ti je to sa bebama. Ugrabi priliku, pa kad god on spava - spavaj i ti. (što bi značilo da se palim i gasim na dva sata)
- Tako je i moje dete. Ali proći će i to. Tek ćeš da vidiš.

I tako unedogled. Rečenice u vidu saveta za razbibrigu i ćaskanje. I sve su, na pomen budućnosti, delovale sve strašnije.

A ja sam sve manje spavala.

Probudim se tako, tri-četiri, pet-šest puta i rasanim totalno. Onda čitam nešto ko budala i čekam da svane.

I onda, dobijem knjigu Kako da naučite dete da spava i pročitam je odmah, u želji da što pre krenem da rešavam svoj problem i tu shvatim, po ko zna koji put, kako je sve - o, tako jednostavno.

Prva stvar koja me je zapanjila bila je da je moje dete odličan spavač.

Kratkotrajna budjenja i polu-budjenja su sasvim normalna stvar i mi ih se ne sećamo, jer nam ništa nije remetilo ravnotežu. Bebi, koja je navikla da se sisanjem uspava, ravnoteža i te kako bude poremećena i onda, kada se razbudi da proveri je li neki tigar naišao, da l' da se beži ili šta, ona kaže: nema kose, nema mame, gde mi je miris, hoću da sikim, aaaaaaaaa, ovo ništa nije dobro!!!!! I tu krene plakanje.
Sedim tako i čitam i očima ne verujem. (ne u ono što čitam, nego u činjenicu da mi tako nešto nije padalo na pamet)

Ali krenemo iste večeri da primenjujemo metod.
Iste večeri, naše dete krene da spava. Da plače, ali i da spava.
Krenemo i mi da spavamo.

I tu ja shvatim kako su moja ljubav, nedovoljno razmišljanja, izostajanje pravog saveta, neophodnost da posle mesec dana od porodjaja počnem da radim, kao i solomonska rešenja koja su zatim iz toga proistekla, dovela do toga da moje dete ne može da spava (zbog mene!), a da je dobar spavač.

I tu krene da mi se odmotava razmršeno klupko i nadjem početak svoje priče.

„sMOTHER me" je početak pogrešnog postavljanja stvari. Otud (kako i autorka, Nevena Lovrinčević navodi: Čak i kada dete kvalifikujemo kao „dobrog" ili „lošeg" spavača, javlja se dimenzija značajnija od samog spavanja: dete postaje generalno dobro ili loše. Koliko ste samo puta čuli: „Tako je divna, dobra beba...celu noć je ne čujemo!" Tako vaš mališan nije proglašen samo za „lošeg spavača" već to nosi i jednu skrivenu poruku: da on nije dobar jer vam stvara probleme.) prve stvari koje vas ljudi pitaju u vezi sa vašom bebom: Kako spava? i Je l' jede?

U mom komšiluku svi su primetili da mi se dete NE ČUJE i da je blago meni. Ja se još i primila, pa im se smešim, umesto da ih lepo, čovečanski pitam - Šta to treba da znači? (a uz to i ne radi)

„sMOTHER me" bi mogla da bude dobra priča o roditeljstvu i o tome kako sve to, ipak i nije toliko teško. (a uz to može i da fercera)

Ajd' da vidimo koliko ću biti uporna, pa da pokušam sve to i da realizujem.

* smother (izmedju ostalog:) to give someone so much love and attention that they feel as if they are not free and become unhappy;
* * posvećeno iznenadnom poklonu, ni od kuda i u to ime objavljujem deo prepiske, jer kada nije: sMOTHER me, onda nas deca uče da postanemo bolji ljudi.

Situacija: ONA želi da mi pošalje razglednicu za praznike i traži adresu. Suprotno disklejmeru, dajem joj svoje podatke. I...

i tu se meni upali lampica da si napisala nešto onako malo iskoso kao: čestitka je na dnu.
ja to onako malo još iskošenije pročitala kao:
veliki
KOVERAT.

je li ***,
je l' to od tebe to teško čudo što ne donose nqa vrata???????

aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa

from HER to me:
:)

from me to HER:
:)

u prevodu:
you can't talk with your mouth...oops, with your heart full.

from HER to me:
jbg prvo je bila samo cestitka, a onda kazu deca moras nesto da posaljes i za bebu jer beba ne zna da cita, pa stavili nesto za bebu a kutija poluprazna, pa onda daj nesto i za mamu i za tatu da izgleda punije ...:)))

For their souls dwell in the house of tomorrow,
which you cannot visit, not even in your dreams.