Seks vodic kroz Amsterdam

Cena pičke na svetskom tržistu mnogo je stabilnija od cene nafte. Ko svoj novac troši na kupovnu ševu, tradicionalno prolazi već sa trideset do pedeset evra, ako nije posebno izbirljiv.

Za tu lovu dobija i sterilisan dildo, odmornu kurvu u iskuvanom seksi donjem vešu, tojest seksualnu radnicu sa četrdesetosatnom radnom nedeljom. Naravno, ako seksualne usluge kupuje u Holandiji, zemlji u kojoj je prostitucija zaštićena već dvestotinak godina (legalizovana je 1815. godine), gde je rad prostitutki i bordela legalan, a prava i obaveze zakonom regulisani.

Prostitucija Holandiji donosi oko 5 % prihoda, a Amsterdam, grad sa najviše muzeja po glavi stanovnika na svetu, samo od poreza na seks ubere preko milijardu dolara na godinu. Prostitucija postoji u trideset posto holandskih gradova, specificno u pograničnim oblastima sa Nemačkom i Belgijom, u 12 holandskih gradova funkcioniše i prostitucija u izlogu i prema nekim procenama, oko 80 posto prostitutki u Holandiji su strankinje.

U Amsterdamu je zvanično registrovano oko 6.000 prostitutki, a u čitavoj zemlji oko 25.000. Ova liberalna zapadna zemlja, u kojoj su legalizovani prostitucija, eutanazija, upotreba lakih droga, te homoseksualni brakovi (sa sve usvajanjem dece), ima, ma koliko to diskutabilno i neočekivano zvučalo, jednu od najnižih stopa kriminaliteta u Evropi.

Bilo kako bilo, kurve su u Holandiji ušle i u istoriju, a životna priča legendarne Mari La Mot, koja se pored najstarijeg zanata na svetu bavila i poziranjem starim holandskim majstorima pre 350 godina, dobar je primer kako se stav društva prema prostituciji menjao kroz vekove. Hapšena za života, ova muza umetnika i metresa mnogih mecena iz sedamnaestog veka, doživela je da njena javna kuća, 1660. godine bude proglašena "kućom lepotice".

Čas anatomije doktora Tulpa

Danas, poreski obveznici iz branše najstarijeg zanata na svetu plaćaju u drzavi lala i vetrenjaca porez od 1996, mogu da dobijaju kredite za nove poslovne poduhvate, imaju pravo na štrajk i da odbiju klijenta ukoliko im nije po volji, ali moraju da se pridržavaju pravilnika o zaštiti na radu, koji uključuje i sterilisanje vibratora i prokuvanje gaćica.

Mušterija koja nije zadovoljna uslugom, higijenom, misli da je upravo tucala nekoga ko muva sa plaćanjm takse, ili samo hoće da svoje znanje o prostituciji produbi, može da se obrati amsterdamskom Centru za prostituciju u ulici Enge Kerksteeg broj 3, zvrcne na telefon +31 (0) 20 420 73 28 , ili pošalje email na adresupic@pic-amsterdam.com ("pic" je skracenica za Prostitution Information Centre).

Inače, deo grada u kome cveta seksualna manufaktura i industrija, Amsterdamci lokalno nazivaju "Roseburd«, mada je zvaničan naziv Red Light District (www.red-light-district.nl; email: info@red-light-district.nl) i ruku na srce, jedan je od najlepših delova grada, sa mnoštvom zgrada iz 14. veka i legendarnom Starom crkvom, "Oude Kerk", s početka trinaestog veka.

U Amsterdamu postoji nekoliko zona crvenih fenjera. Prva i najpoznatija je Walletjes, izmedju Centralne stanice i oblasti Nieuwmarkt. Druga je u ulici Singel, izmedju ulica Raadhuistraat i Centralne stanice. U ulici Singel, na broju sedam, nalazi se i najuža kuća na svetu, jedva da ima širinu bicikla, ali i muzej torture na broju 449, blizu Rembrandtpleina i preko puta legendarnog Cvetnog marketa na Singel kanalu.Treća zona crvenih fenjera je u oblasti Pijp, iza Rijks muzeja, čiju adresu, Stadhouderskade 42, zna svaki ljubitelj baroknog sjaja Vermeera i Rembranta.

Uzgred, čuvena Rembrantova slika "Čas anatomije doktora Tulpa", čija je aristotelovska estetika ružnog poslužila kao predložak Danilu Kišu za knjigu Čas anatomije, ne nalazi se u amsterdamskom Rijks muzeju, već u dosadnom den Haagu. Ali se zato scene grupnog portreta patologa, kao skinute sa "Časa anatomije doktora Tulpa", mogu videti u ulicama Red Light Districta u liku i delu grozdova naloženih Kineza i Japanaca koji čekaju u redu za striptiz barove ili zblanuto zveraju u izloge u kojima cure na prodaju šire perje, ili prosto zvaću krompire u sosu od kikirikija, čekajuci musterije.

Svako malo promakne i jato bakica i dekica sa sve vodičem, koji pastirski objašnjava gerijatrijskoj ekskurziji da su u ulici Warmoesstraat, gde se na broju 96 nalazi poznati gay klub Cockring sa atraktivnim miksom trendi i andergraund gay scene, vrućom atmosferom i golim žurkama svake prve nedelje u mesecu (Nude Club Adam). Od odeće i obuće dozvoljene su samo cipele, a cena ulaznice je šest i po evra. Koga zanimaju detalji, može da pogleda na web adresi kluba Cockring, ili u prevodu "prsten za penis", www.clubcockring.com , piše na email info@clubcockring.com, ili zove na telefon +31 (0) 20 6239604 i raspita se o Sleaze Ball i Leather Pride Opening Party, sa internacionalnim porno zvezdama.

Inače, Warmoesstraat regija, zajedno sa Reguliersdwarsstraat, trgom Amstel i Kerkstraat, čini čuveni gay bermudski trougao Amsterdama, koji muškarci koji vole muškarce mogu da prepešače za petnaestak minuta i odaberu gay hotel i sobu sa ogledalima, gay bioskop (sa sve darkroom), striptiz bar, eskort agenciju ili svrate u erotski dvd klub sa privatnim kabinama.

Uzgred, »darkroom« je prostorija gde svako seksualno opšti sa svakim, naravno, na dobrovoljnoj bazi. Amsterdam je s razlogom nazvan "Gay Capital of Europe". U ulici Warmoesstraat na broju 92, dakle dve kuće pre Cockring kluba, nalazi se klub Adonis u kome kupljene karte važe ceo dan (www.adonis-4men.info; tel: +31 (0) 20 6272959 ). U istoj ulici, samo na broju 90, je The Eagle, čuven po žurkama u koži, dok se u Warmoesstraat 86 smestio Dirty Dick's (The sleaze pit) koji onima koji se lože na uriniranje nudi Golden Shower Party.

Simbol evropske Sodome i Gomore

Naravno da tu ima brdo uličica i sa ekstravagantnim i skupim bordelima sa zgodnim curama. U njih svraćaju oni sa lovom, ali i poznate face, pa su tako u jednom vidjeni i bokser Tajson i Maluker, zgodni holandski fudbaler sa dredovima. Kažu da su provod startovali krčkanjem u džakuziju sa izabranim damama.

Za to vreme ulicama crvenih fenjera kotrljaju se naduvani Englezi i Škotlandjani, pijani Švedjani i Turci sa erekcijom koji cupkaju i balave ispred izloga sa golišavim curama. Neki su švorc, neki se ne usudjuju, a neki biraju. Dame su veoma različite. Ako neko više voli Big Mamu ili Veliku Bertu sa azijskim akcentom i usisivachem u levoj ruci, ima i toga. U ponudi su i one koje izgledaju kao devojčice iz školice, sa sve kariranim suknjicama, pa barbike svih vrsta, sve do ocvalih porno zvezda u crvenim kožnim trikoima i baba sa zlatnim zubom od stotinu leta.

Ima devojaka sa cvikerima, sa 100 kila viška, bez sisa i sa ogromnim balonima, a azijske dame su izuzetno popularne, što se može videti i po veličini soba sa izlogom. Njihove su obično nešto veće, mada većina Red Light soba ponajviše liči na kupatilo sa pločicama u koje je neko ugradio black light sa crvenim mastilom. Krevet nije širok, jastuk je obavezan, mada se kurve ljute i misle da je ova birokratski nametnuta obaveza opasna po njihovi zivot, jer ih neka suluda musterija moze s istim da uguši. Sobe imaju stereo uredjaj i naravno crvenu zavesu za veliki prozor/vrata.

Holandske novine nekoliko puta su najavile mogućnost napada islamskih terorista na ovu evropsku Meku pornografije i prostitucije, ali to nije omelo milione turista da nadiru sa svih strana sveta u potrazi za provodom. Sirenski zov trista noćnih klubova, iznad kojih vrište svetleće reklame u obliku sisatih dama, kopulacije, ili raskrečenih ženskih nogu i uživanje u lakim drogama koje nudi oko četristo coffee shopova registrovanih za prodaju istih, jači su od straha da je Crvena četvrt Amsterdama, kao simbol evropske Sodome i Gomore, potencijalno ozbiljna meta.

O bombaskim napadima kao da najviše misli novinar holanskog Telegrafa, Joos de Haas, povremeno objavljujući mogući scenario klanice u prenapučenim ulicama crvenih fenjera. Turisti više vole da misle o drugim stvarima, dok se valjuškaju na brodu koji vozi kanalima Herengracht, Keizersgracht, Prinsengracht ili famoznim Singel (»gracht« na holandskom znači kanal i samo u Amsterdamu ima ih 162, plus 1.292 mosta), puše džoint i u kabini iza zavese eventualno seksaju skupo rentiranu lepoticu iz kluba Casa Rosso.

Smešten u srednjem delu Red Light District, Casa Rosso (Oudezijds Achterburgwal 106-108, tel: +31 20 627 89 54 )se smatra najvećim noćnim klubom Amsterdama, ima erotski teatar i live show svake noći. U komšiluku mu je i visoko kotiran sex shop Absolute Danny (Oudezijds Achterburgwal 78; tel: +31 20 421 09 15 ; email:info@absolutedanny.com), specijalizovan za žensku fetiš odeću, plus tradicionalne seksi artikle, sve do Tarzanovog vibratora i Hitačijevog dildoa za klitoris. U Absolute Danny seksi krpe i igracke kupuju i porno zvezdeJenna Jameson, Misty Rain, Bianca Beauchamp, Maitresse Alexandra, Rubber Natalia.

Famozni De Bananenbar u istoj je ulici (Oudezijds Achterburgwal 37; tel: +31 20 622 46 70 ) i ima tretman erotske institucije u zemlji lala, kao i amsterdamski Moulin Rouge (Oudezijds Achterburgwal 5-7; tel:+ 31 20 627 50 30 ). Od kako je 1985. godine na broju 148 otvoren i jedinstven u svetu Muzej hašiša i marihuane, Hash Marihuana Hemp Museum, Oudezijds Achterburgwal ulazi u sve vodiče i kao mesto gde ćete na naučni način i kroz istoriju, za 5.70 eura, koliko košta ulaznica (grupne posetu su 3.85 eura, a deca ispod 13 godina ulaze za džabe) da saznate sve o lakim drogama, od uzgajanja do korišćenja, a možete i da kupite uzorke semena za baštu, tojest saksiju, ako živite na visokim spratovima. Muzej ima sajt na adresi www.hashmuseum.com , elektronska pošta dolazi na info@hashmuseum.com , a zanimljivo je da sajt ima razvijen i posećen forum. Telefon muzeja hašiša i marihuane je +31 20 623 59 61 .

Hanky Panky, amsterdamska škola za prostitutke

Vodiči i ulični socijalni radnici upozoravaju da fotografisanje prodavačica ljubavi nije dozvoljeno i da nije loše paziti na novčanike, jer u reci turista ima i infiltriranih džeparoša. Policajce iz odelenja za javni red i mir, pak, najviše zanimaju gangovi i mafijaši, medju kojima ima i onih sa prostora bivše Jugoslavije.

Zbog njih je svojevremeno zatvoreno i sedište Hells Angelsa, u kome su se bivši jugosi sukobili sa andjelima pakla. Policajce brinu i krijumčari oružja sa Balkana, posebno od kada se zna da je holandski reditelj Theo Van Gogh ubijen pištoljem hrvatske proizvodnje (HS 2000).

Ali, zato baš nikoga ne brine što je madam eskort agencije za bogate klijente, Turbopower, otvorila u Amsterdamu »Hanky Panky« školu prostitucije, u kojoj polaznice uče kako da se najbolje prodaju i pri tome dobro zarade. Elene Vis smatra se kraljicom eskorta, što je ujedno i naslov njene hit knjige: »Escort Queen with Turbopower«.

Email adresa ove madam sa pet zvezdica je elene@turbopower.nl , a škole za prostitutke hps@turbopower.nl (»hps« je skraćenica za »Hanky Panky School«).

Ako nekim slučajem nalazite da je školovanje prostitutki vrhunac razvrata i blasfemični početak kraja moderne zapadne civilizacije, valja se podsetiti da je stvar vrlo stara, da je Babilon u Bibliji zbog vodoravnih radnica vidjen kao »velika kurva«, da su bordeli postojali i u Jerihonu jos 1200 godina pre nove ere na zapadnoj obali Jordana, da je u Staroj Grčkoj funkcionisao Venerin hram u Korintu, da su se rimske javne kuće nazivale »lupanare«, što mu dodje vučica na latinskom, te da su se i prostitutke starog Rima obrazovale oko godinu dana u školama.

U njima su učile smejanje i plakanje, zavodljiv hod i veštinu razgovaranja, plus pevanje i plesanje, što opet nije sprečilo Mesalinu, ženu cara Klaudija, da se ševi sa primitivnim muvatorima, prostim mornarima i goničima mazgi. U srednjem veku, opet, javna kupališta su bila izvorište plaćene ljubavi, da bi tek oko 1500 godine, javni moral sklonio prostitutke u zatvorene kuće, gde su, sve do renesanse, odlazili veseli mladići, često po preporuci roditelja.

I u devetnaestom veku erotski zivot vrti se po javnim kućama i kabareima urbanih sredina Evrope, ne zaobišavši ni domaće krajeve. U Manakovoj kući u Beogradu, nedavna izložba »Iza sedam brava: Kurtizane i kupleraji u Beogradu u XIX i početkom XX veka«, pokazala je, ako ništa drugo, da u ovoj vrsti niskih strasti koliko toliko pratimo svetski trend.

Kada je u amsteramskom gradskom muzeju odrzana izložba o četiri veka seksa za lovu, tojest o istoriji prostitucije, ostalo je zapamćeno kukanje jedne 78. godisnje veteranke crvene zone. "Danas nije više ništa ostalo za skidanje«, izjavila je penzionisana prostitutka žalosno.

Da stvari ne stoje baš tako mračno nemaštovito, mogu da posvedoče amsterdamski majstori za tetovaže, koji ne dižu glavu od posla »oblačenja« vagina u tattoo share. J

er, najnoviji trend u ovoj vrsti ukrašavanja tela je masovna potražnja za tetoviranjem pice, takozvani genitalni tattoo, sa sve velikim usminama i brezuljkom, koje posle intervencije liče na šustiklu. Neke mušterije zahtevaju leptira, neke mačku sa otvorenim ustima (pojela maca?), a mnoge se lože na afričke apstraktne motive. Dziberke i one bez mašte, tetoviraju po velikim usminama razne skaredne tekstove u gotik stilu.

Jedan amsterdamski tattoo radnik kaže da dok bocka, nikad ne zna da li mušterija uzdiše i jauče od bola ili zadovoljstva, ali zna da se on preznojava ko niko njegov, nagnut na otvorenom vaginom koju valja pedantno i trajno ukrasiti mastilom u punom koloru. Uzgred, u istoj ulici gde je i muzej hašiša i marihuane, nalazi se i Muzej tetovaže (Oudezijds Achterburgwal 130).

Kada bi se pisao amsterdamski »Galaktički vodič za autostopere«, u njega bi svakako ušao, pored frikova raznih vrsta i workshop pušenja kurca za nevešte dame kojima je dojadio lični amaterizam. Kurs je dvodnevni, a gospodje sede oko stola. Ispred svake je jedan dildo od one vrste što se vakumski zalepe za podlogu.

Kursistkinje sa sve svesčicama, uredno zapisuju instrukcije ribe sa napumpanim usnama i krvavo crvenim noktima od dva metra, koja ozbiljnim glasom učiteljice objašnjava detalje i tehnike. Prvog dana kursa uči se anatomija, fiziologija i vežbe usta i jezika, a drugog dana workshopa se vredne kursistkinje bacaju na kreativno pušenje već pomenutih dildoa sa vakumskom podlogom. Da li stečeno znanje koriste u privatne svrhe ili za biznis, verovatno u ovom gradu tolerancije zanima samo poreznike, koji su isti kao i svuda i za koje maksima »živi i pusti druge da uživaju«, važi samo u slučaju da je taksa uredno plaćena. Bilo kako bilo, šta sve umeju i nude nestašne holandske domaćice sa kućnom kamerom, može da se vidi i na sajtu www.huiscams.nl.

Ne u mom dvoristu, molim!

Sve ovo naravno spada u opšte poznatu holandsku toleranciju, koja se delimično zasniva na indiferentnosti, ali i na pragmatizmu, koji navodi da se seksualna industrija tretira kao još jedan socijalni fenomen. Praktikovanje tolerancije je zvanična politika, a ne slučajna igra u kojoj policajac ili državni službenik zatvara oči i pravi se nevešt. Znači, svako može da radi šta hoće, ukoliko ne ometa svakodnevni život drugoga, što može da se prevede i kao »ne u mom dvorištu, molim«.

Konkretno, moralno shvatanje Holandjana ne razlikuje se odveć od moralnog shvatanja drugih naroda u Evropskoj uniji i prostitucija ne spada u društveno prihvatljivo ponašanje, a radnici u industriji seksa, koja je de facto privredna grana, su suočeni sa osudama kao i u drugim, na prvi pogled, manje liberalnim zemljama. S tim što postoji jasna dinstinkcija izmedju zakonom regulisanog prava da svaki muskarac ili zena raspolažu svojim telom i imaju pravo da ga prodaju u seksulane svrhe ako su stariji od 18 godina, što se tretira kao dobrovoljna prostitucija, za razliku od prostitucije pod prisilom, kada su muškarac ili žena uvučeni u prostituciju, zlostavljani, iskorišćavani i prevareni.

Kupovanje ljubavi nije dozvoljeno mladjima od 16 godina, kao ni konzumiranje tvrde pornografije. Sado/mazo, zoofilija i toaletni sex su legalni, kao i prodaja artikala tog profila i sadrzaja po sexi shopovima.

Na adresi www.worldsexguide.org/netherlands.html mozete da nadjete više detalja na temu šta je sve dozvoljeno, odnosno zabranjeno u holandskoj nojevoj barci. Isto važi i za organizaciju Crven konac. »Crven konac« (Rode Draad), Unija holandskih prostitutki, osnovana je 1985. godine da bi se kroz nju žene borile za pravo da se prostitucija prizna kao profesija i da se prava prostitutki zaštite kroz zakone o radu.

Legalizacija bordela dogodila se kao direktna posledica legalizacije prostitucije, kao legalizacija mesta za rad. Danas, "Rode Draad" ima status nevladine organizacije i finansira se iz budžeta holandske države. U njoj rade socijalni radnici, koji su u stalnom kontaktu sa prostitutkama u bordelima i na ulici i posao im je savetodavne prirode, a u slučaju trgovine ljudima, pružanje pomoći. Web sajt Unije holandskih prostitutki nalazi se na adresi www.rodedraad.nl , a elektronska pošta se šalje na info@rodedraad.nl.

Okreni obrni, liberalna i tolerantna Holandija, upropastila je prastari fazon da su sve dobre stvari zabranjene. Na ledjima ljudske poročnosti razvila se globalna turistička ponuda u kojoj su paket aranžmani tipa Amsterdam Cannabis Cup, tojest »dodji, duvaj i loci do nesvesti« (www.coffeeshoptravel.com ), odnosno »Red Light« ture postali sindikalna zabava za divljanje na godišnjem odmoru, sa mogućnošću otplate na šest rata.