„DIREKTNI MARKETING“ – GUŽVA NA TERENU!

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan sam napisao post o „nasrtljivom poslovanju" koji je imao je za predmet par odredbi Zakona o zaštiti potrošača. Da podsetim, reč je o odredbama kojima se izričito pobrajaju oblici poslovanja, koji se smatraju "nastrljivim poslovanjem", među kojima su mi zanimljive bile dve - poseta potrošaču u stambenom prostoru bez njegove prethodne saglasnosti odnosno višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komuniciranja na daljinu.

Nisam imao nikakve pretenzije da se bavim specifičnim pitanjima zaštite potrošača a pomenute zakonske odredbe bile su mi zanimljive isključivo sa aspekta zaštite privatnosti. Ali, hoćeš -nećeš, u „raspravi" povodom posta neki blogeri otvorili su i druga pitanja, uključujući i pitanje „zaštite prodavaca" i ilustrujući primerima (moguće) probleme sa potrošačima koji zahtevaju svoja prava koja se na svaki način promovišu u javnosti, a da u isto vreme nemaju potrebno obrazovanje niti znanje o sadržini i domašaju tih prava. Ukazivali su na potrebu da ih Poverenik i svi nadležni zaštite od zaštićenih.

Moj komentar odnosio se samo na odredbe zakona koje se tiču "nasrtljivog poslovanja" za koje mislim da su dobre i da ne predstavljaju nikakav problem za korektne prodavce.
A naravno da ne mislim da zaštita potrošača od mogućeg maltretmana od strane prodavaca podrazumeva maltretman prodavaca od strane potrošača. I naravno da se slažem da je potrebno mnogo više edukacije svih o sadržini i značenju novih standarda uključujući npr. i to da ni najviši standardi garancije ne podrazumevaju oštećenja koja normalno, neminovno nastaju usled upotrebe stvari a pogotovo usled neuredne upotrebe.

Budući da je novina pod nazivom "nasrtljivo poslovanje" zapravo samo jedan od oblika od ranije poznatog "direktnog marketinga" zanimljivo je pogledati kako s tim u vezi stvari stoje u nekoliko zakona koji se tim pitanjem bave.

Tako npr. Zakon o oglašavanju u čl.9. predviđa da je zabranjeno oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca poruke. Zakon o elektronskoj trgovini u čl. 8. predviđa da je korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke dozvoljeno samo uz prethodni pristanak lica kome je poruka namenjena. Po Zakonu o zaštiti potrošača opet u čl.25. "nasrtljivo poslovanje" je višestruko obraćanje potrošaču protivno njegove volje telefonom, faksom, elektronskom poštom... I konačno Zakon o trgovini u čl. 18. predviđa da trgovac može da nudi robu i uslugu potrošaču koji je nije tražio ali ne tako da neprimereno uznemirava lica prema kojima je ponuda usmerena.

Osim navedenih razlika za manje-više iste situacije u važećim zakonima predviđaju se i različite kazne. U jednom zakonu one za pravna lica iznose od 100 hiljada do million dinara, u drugom od 300 hiljada do dva miliona dinara, u trećem opet od 500 hiljada do dva miliona dinara. Za preduzetnike u jednom od 10 hiljada do 100 hiljada dinara, u drugom od 50 hiljada do 500 hiljada dinara, u trećem od 100 hiljada do 500 hiljada dinara. Za odgovorna fizička lica od 10 hiljada do 50 hiljada ili od 20 hiljada do 50 hiljada dinara ili od 50 hiljada do 150 hiljada dinara.

Ovo neverovatno šarenilo bi trebalo da podseti i potrošače i prodavce, i sve nas na to da je ono što nam najmanje treba bilo kakav i bilo čiji maltretman, a da je ono što nam treba - red. Zato je informacija od prvorazrednog javnog značaja odgovor na pitanje - kako taj red uvodimo?