Almost Cut My Hair

Danima već preko Interneta slušam nekoliko novih radio stanica. Muzika mog vremena. Uglavnom buntovni, ljuti, smeli rok. Danas, negde pred podne, ošinu me pesma. "Almost Cut My Hair" - Krozbi, Stils, Neš i Jang.

Za mnoge nas "iz pedeset i neke" ovo je himna slobode i nepokora kojima smo bili nadahnuti sedamdesetih godina sada već prošlog veka. Drskost glasa, poruka mira, sklad i harmonija, ljuta gitara koja para vazduh - sve se sakupilo u tih 4 minuta i 31 sekund izuzetnog nadahnuća Dejvida Krozbija, potpomognutog svojim saborcima iz benda.

Pesma je objavljena na legendarnom albumu Déjà Vu 11. marta 1970. godine. Reči idu ovako: 

Almost cut my hair

It happened just the other day
It's gettin kinda long
I coulda said it wasn't in my way
But I didn't and I wonder why
I feel like letting my freak flag fly
Cause I feel like I owe it to someone

Must be because I had the flu' for Christmas 
And I'm not feeling up to par
It increases my paranoia
Like looking at my mirror and seeing a police car
But I'm not giving in an inch to fear
Cause I missed myself this year
I feel like I owe it to someone

Pevali smo je nadahnuto. Držali smo je u sebi tokom svih naših malih ili velikih buntova. Generacije nešto starije od mene razbijale su velike okove. Mi - klinci, tek začeti gimnazijalci, borili smo se upornim nošenjem dugih kosa, izbledelih farmerica, odbijanjem ustaljenih klišea, upijanjem roka, slobodom govora.

Buntovni ja, sedamdeset treće/četvrte

Sećam se da je jedna od najvećih pobeda u kojima smo tako mladi učestvovali bila dozvola da se monotone plave radne bluze izbace iz upotrebe u tada čuvenoj Osmoj beogradskoj gimnaziji. U početku, bilo je dovoljno da nosimo bilo šta plavo, pa smo krenuli sa teksas košuljama i jaknama. Kasnije, totalno smo pošarenili, iz inata. Daleke 1974. godine. Reći ćete: kakav je pa to uspeh? Eh, kakav. Ko nije nosio školsku bluzu ne zna. A svaki od takvih malih pomaka doprinosio je opštoj atmosferi oslobadjanja od okoštalih stega.

*****

CSNY (David Crosby, Stephen Stills, Graham Nash, Neil Young) su bili i ostali jedna od legendarnih super grupa sa kraja šezdesetih i tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka. Bili su poznati po skladu glasova, žestokim medjusobnim odnosima, političkom aktivizmu i dugotrajnom uticaju na muziku i kulturu.

Jang je najšešće dolazio i odlazio iz grupe. Početak je bio bez njega. Ostala trojica napustili su svoje tadašnje sastave (Krozbi Birdse, Stils Bufalo Springfildse, Neš Holise) i počeli da sviraju zajedno. Nisu prošli audiciju za Epl Rekords koji su bili vlasništvo Bitlsa, ali ih je zapazio legendarni Ahmet Ertegun iz Atlantik Rekorda i dao im šansu koju su obilato iskoristili.

Svirali su na čuvenom Vudstoku 1969. godine i od tada su krenuli naviše. Lirik Džoni Mičel napisala je sjajnu pesmu o tom nastupu koja takodje krasi njihov po meni najbolji album Déjà Vu (nadam se da ću ga naći medju preživelim longplejkama u majčinom stanu). Da ne govorim o mojoj omiljenoj baladi "Helpless" - remek delu Nila Janga.

Od samog okupljanja, dogovorili su se da se ne vežu samo radom u grupi. Tako je svako imao i paralelnu solo ili karijeru sa drugim sastavima. To ih je i održavalo zajedno u raznim kombinacijama od dva, tri ili sva četiri člana sve do kraja osamdesetih.

Bili su jedna od najangažovanijih rok grupa tih burnih sedamdesetih. Njihova čuvena pesma "Ohajo", u kojoj su optužili predsednika Niksona za ubistva u Kent Stejtu, pokrenula je ceo talas bunta i otpora, pogotovo prema ratu u Vijetnamu. Odražavali su, a umnogome i oblikovali, ukus i stavove kontra-kulture. Nikada se nisu pokorili. Nikada nisu dozvolili da im "odseku kosu".

Okupili su se ponovo prošle godine i odsvirali svetsku turneju, kao podršku albumu Nila Janga "Living the War".

*****

Najintrigantnija ličnost grupe bio je Dejvid Kozbi. Uvek je najjasnije isticao svoja politička opredeljenja. Hapšen je više puta zbog droge i oruža, još od 1982. godine. U zatvoru je proveo devet meseci, nakon prolaska kroz program odvikavanja od droge. Na taj način je izbegao odrezanu kaznu od pet godina. Za vreme procesa svirao je sa grupom na "Lajv Ejdu". Zbog dugotrajnog korišćenja droga, presadjena mu je jetra 1994. godine.

Pozitivne strane njegove ličnosti vezuju se i za povratak sina kojeg je dao na usvajanje 1962. godine. Zajedno su čak snimili tri albuma. Takodje, bio je donator sperme lezbejskim majkama Melisi Eteridž i  Džuliji Sajper.

Pogledajte sada i kako matori buntovnik solo peva svoj čuveni hit koji me je inspirisao da napišem ovaj blog: