(из дневниками, афричког )
трећи дан смо у сахари.наиме, недостатак потребног камена за градњу пута ту на дохват медитерана усмерио нас је једно на друго да заједнички исти потражимо у пустињским каменоломима поприлично удаљеним .
Ксујша, рускиња,геолог по струци у нашем тиму задужена за изналажење нових налазишта омлатила је већ подоста дестинација по сахари и ево се љуљушкамо у теренцу само ибрахиму локалном возачу знаним необележеним пустињским џадама.моћна машина лако савлађује пешчана пространства и пружа очно уживање нама путницима
док ксујша приповетком прекраћује време вожње
да би након пар сати вожње угледали наш циљ путовања, акакус .
претпостављам како је могао изгледати предео о коме сам слушао али и овам данашњем замерити није.пре свега неуобичајена тишина му је обележје.да нема отпадака од ранијих посета цивилизације којој припадам поверовао би да ће се сваког тренутка из неке пећине појавити каменко да установи који смо па то ми на његовом терену те нам или руку пружити или пак рокнути одбрамбеним оружјем.
верем се по камењу мазим прстима те записе по стенама
док нас ксујша лоцира џи пи ес - ом те довикујући ми да камелеона опруженог на стени непревидим.реших да га усликам и док му прилазим ибрахим ми указује да је помрачење почело. стављам дупле сунчане наочаре, па га евидентирах,потом накратко голим оком звернух у сунце али ме засени те скрајнух поглед у песак и онако забљеснутом намах ми се учини неки одсјај. приђем те разгрнем обувком тло и . . . да не поверујем.
врх стреле какав мало пре уочих уклесан у стени ал од камена ето га подамном . . . дали је то нека поруками месеца упућена кроз време, синхроницитет бемлига, и откуд баш ја да након толико хиљада година будем награђен налазом . можда је то ипак неки мој предак из 400 тог колена снамером . . . . у песку похранио .. . . .
'------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------