Izmučeno pečenje i svetleće rakete

Eto... tako... opet trešti. Opet se svuda puca. I noć se kostreši. Trepuće odozgo.

Sila leti u vis. Crveno, zeleno, plavičasto, narandžasto... Kao da se vatreni div iskašljao, zaboravivši da turi ruku preko usta...

A ja - kao i oduvek - čini mi se da sve mogu da podnesem, samo lošu muziku ne mogu.

Ne, nikako.

Što ona više nastoji da se nametne kao muzika, tako ja još jasnije shvatam da sam udaljeniji od mesta na kojem sam. Da, zaista, šta ću ja tu?! Nije dovoljno opravdanje što nisam ni računao na doček i što je sve išlo korak po korak, gotovo neosetno. Ostao sam predugo.

Vazduh je pretrpan rečima. 

Prostorije su okićene bajatim pečenjem.

Vrata su dresirana da propuste pijance...

Nova serija pucnjave! Na trenutke, prozor proradi scenom: mrak, isprobadan žiškama u boji, naslanja se na okno s one strane. Obris neke žene u marami, zgurene, brzo i nemo promiče, poput svake figure koja uplašeno beži iz slike koja je istiskuje. Onda opet tresak tanjira, pa pojačan radio, pa dim koji, sve gušći, bubri u prostoriji. Reči se dave. Pod i tavanica, kao da su u dosluhu, tajno se primiču, uživajući u teskobi koja nastaje.

Stižu još neki. Prepričava se. Veče je isto takvo, ili slično, i na drugim mestima, mnogim. Svedoci se odnekud skupljaju, preuzimaju reč, nataču piće i govore o tim mestima, sa kojih upravo dolaze, mestima većim, manjim, ali sa istim mirisima, glasovima, hukom neprepoznatljive istorijsko-mistične poruke koja ljude tera da se valjaju u mrsu i obesti upravljenoj u svim pravcima.

Opet se Srbija vaspinje iz blata... Izranja na časak, pušta krik u nerazgovetne hronološke tablice, pa se vraća nazad, da pojede svoj teški obrok sadašnjosti. I, tu, klinci sa svojih 16-17 prizivaju mulj, trubače,  šundovski ritam pun loma.... - i dobuju usporenim nogama u dance sveta !

Eto... tako... opet se svuda puca, zveči, klokoće, viče, klepeće, ...

Mnogi se vraćaju ranije, zapinjući o oluke.

Ali još više ih je ostalo. Pravoslavlje se nekako čudno podrazumeva, kao protivnik svemu. Ali tiho, neizrečeno. Fino rastvoren u cirkulaciji alkohola, taj inat se kao velika podrazumevajuća mantra razleže kroz misli slavljeničkih grupica, zdušno okupljenih oko galame i pečenja izmučenog dimom, i silnim dodirivanjem i prevrtanjem.