Tihi odlazak velikog asa

Odlazak velikog asa

Skakali bi tada, od sreće, moja braća i ja, bacali jedan drugoga na otoman u našoj kuhinji, a majka nas smirivala iako je i njoj bilo drago. Nije mogla sakriti, mada je brinula da se ne povredimo ili da u kući ne napravimo kakvu štetu. Bilo je to vreme malih mogućnosti i velikih radosti.

Znam da smo mu pevali i neku pesmicu, koja je otprilike išla ovako..."Atomskom levicom strah u kosti lije, od njega se Jašin odbranio nije"..

Povod za pesmicu je čuvena utakmica koju su u Beogradu odigrali Zvezda i Dinamo iz Moskve.Dobila je Zvezda 4-1, a Bora Kostić postigao tri gola. Na Dinamovom golu stajao je "strašni" Lav Jašin za koga verujem da je najbolji golman od kada se fudbal igra. Jedan gol mu je Bora dao iz slobodnog udarca sa više od 30 metara. Urbana legenda kaže da su posle toga Rusi krenuli sa centra a da je Jašin mislio kako se Bora još sprema da šutira. Lopta koju nije ni video kad je pogodila gornje desne rašlje odbila se skoro do mesta odakle je šutnuo..

E, tu utakmicu je gledao moj daljnji rođak, stariji od mene dvadesetak godina i kad se vratio, čitav komšiluk je izašao na ulicu da čuje priču o tom čudu..U jednom momentu su mu izneli  neku belu, gumenu loptu da pokaže, kako je on video gol sa trideset pet metara...

Boško Brk (tako smo ga zvali) postavio je pažljivo loptu. Vladala je mukla tišina, niko da se pomakne. Svi su kao omađijani gledali.On se onda vratio dva, tri koraka unazad, stao, gledao u loptu..pa vrhom cipele udario o zemlju dva tri puta. Napravio je potom dva koraka napred i svom snagom raspalio gumenjaču niz našu strmu ulicu. Čulo se samo kako hipnotisani komšiluk ispusta ono - "boggg te jebooo" i gleda što u Boška što za loptom.Zvezda je u toj maloj, strmoj, kninskoj uličici bila više od religije..Kasnije smo gumenu loptu tražili po grmlju u podnožiju i jedva je otuda uz ogrebotine isčupali..

Boru sam u živo gledao samo dva puta. Jednom u Splitu protiv Hajduka, na starom placu, kad je bilo 1-1, a on nije bio strelac za Zvezdu nego Zoran Prlinčević. Drugi put u Beogradu protiv Partizana kad smo ih "oderali" 2-1, mada su te sezone oni igrali finale Kupa šampiona. Bora im je dao oba gola, a drugi je bio "bomba" sa dvadesetak metara, na južni gol. Da ga "grobari" bolje vide.

Dakle i "u mom slučaju", kad su golovi u pitanju, održao je prosek..Gledao sam ga na dve utakmice a on dao dva gola.

Bio je po svemu neobičan igrač. Visok i snažne građe, ali neverovatno brz za tu konstituciju.Naročito brz sa loptom. On nikada nije stajao. Stalno je bio u pokretu.

Viđao sam ga kasnije kao već starijeg čoveka, u gradu. Nekoliko puta sam i sedeo blizu njega, u Grafičaru i u Galeriji. Na žalost, nisam imao priliku da ga upoznam...

Sada, kad odlazi i napušta nas, ostaje samo sećanje na ono što je činio..Golovi, njih preko 500..Za reprezentaciju 26 u 32 utakmice, u prvenstvu 152.Zlatna olimpijska medalja u Rimu 1960 .najviše njegovom zaslugom.

Čovek koji je Zvezdašima moje i starijih generacija doneo brdo velike radosti i užitaka. Džentlmen koji je plenio korektnim odnosom na terenu. Fini, skromni čovek, gospodin...

Hvala mu i neka počiva u miru...veliki Bora Kostić..