Društvo| Gost autor| Gradjanske inicijative| IT| Tehnologija

Slobodni softver u Srbiji

/ 16.01.2011. u 18:58

Komentari: 214
Čitanost: 32648
/
Preporuke: 6336
/

Ovaj put ću na mom blogu ugostiti blogere uros_vozdovac i Gorana Rakića koji žele da pokrenu akciju na temu položaja slobodnog softvera u Srbiji.

A sada "dajem reč" gostima.

Dragi prijatelji,

Ubuntu zajednica Srbije u svetlu skorašnje Anti-pirat akcije i korišćenja nelegalnog softvera u Srbiji, kao zvanična lokalna zajednica ljubitelja i korisnika Ubuntu GNU Linuksa, za akciju i njene ciljeve ima samo reči hvale. Smatramo da je borba protiv piraterije i legalizacija softvera kao njeno ishodište jedini ozbiljan put kojim ozbiljna država i njeni organi moraju da idu.

Sa druge strane kao korisnici i advokati Open source softvera, a pogotovo Ubuntu GNU Linuks operativnog sistema, kao najrasprotranjenije distribucije Linuksa i, slobodno možemo reći, najkorišćenijeg slobodnog operativnog sistema u Srbiji, smatramo da postoji potreba da definišemo položaj Ubuntu-a, ostalih velikih Linuks distribucija (Debian, Open Suse, Fedora, Mandriva, cp6Linux i ostali), zatim OpenOffice aplikacije, LibreOffice i ostalih manje popularnih kancelarijskih alata i na kraju Open source softvera uopšte.

Radi se o činjenici da je ovaj softver napravljen i distribuiran pod Open Source defition, kao što se može videti na linku koji prilažem. Svaki od projekata koje navodimo, a i mnogi drugi su na matičnim stranama projekta jasno i nedvosmisleno izrazili da je softver podvrgnut definiciji, napravljen i distribuiran u skladu sa definicijom, slobodan za distribuciju, korišćenje i umnožavanje.

Da rezimiramo OpenSource softver, ili slobodan softver se može besplatno preuzeti sa Interneta i kao legalan instalirati na računar, bez obaveze kupovine softvera od ovlašćenog prodavca.

Sa druge strane korisnik, kao krajnji korisnik softvera nema nikakav ugovor potpisan sa vlasnikom softvera, od njega ne dobija nikakav sertifikat o pravu na korišćenje, ne dobija nikakvu nalepnicu koja svedoči o verodostojnosti njegovog izdanja softvera i ta činjenica može dovesti u zabludu i sumnju, stoga smatramo da je potrebno da se Poreska uprava jasno izjasni o položaju Open source softvera. Na taj način bi postigli da se svaki budući nesporazum možete rešiti brzo i jednostavno, a sa druge strane bi poslali jasnu poruku da korišćenje ove alternative vlasničkom ili plaćenom softveru predstavlja legalnu alternativu u Republici Srbiji prepoznatu od strane Poreske uprave.

Napisali smo tekst pisma Poreskoj upravi trenutno je tekst na svojevrsnoj javnoj raspravi u zajednici, pa smo pomislili da podelimo raspravu i sa blogerima. Tekst se može naći na ovoj lokaciji, a bilo bi sjajno kada bi komentarima dopunili i obogatili ovaj tekst.

S poštovanjem,

Ubuntu zajednica Srbije

-------------------------------------

P.S. Par mojih napomena:

1. Tekst koji su napisali Uroš i Goran je njihovo autorsko delo, a oni su me zamolili da ga prenesem na ovom blogu. Stavovi, mišljenja i predlozi, koji su u tekstu izneseni, su njihovi.

2. Smatram da je zaštita autorskih prava, intelektualne svojine i borba protiv piraterije put kojim država i njeni organi treba da idu.

3. Takođe, smatram da položaj slobodnog i otvorenog softvera treba da se jasno definiše i da se time izbegnu svi mogući nesporazumi i proizvoljna tumačenja u budućnosti.

-------------------------------------

Tagovi

Ubuntu, FOSS, otvoreni softer, slobodni softver

postavite na |

Komentari (214)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

aleksandarz92 20:37 17.01.2011

Re: e ja

BebaOdLonchara
Ja sam pominjao i objasnio malo iznad. Jel' ti imaš neku ignore listu pa ne čitaš moje komentare?

ne, maksi sam odgovara, citirao je moj komentar. pročitala sam tvoje komentare, nemam te na ignore (ne znam što bih?)

Ma, šalim se malo, a zaboravljam smajlije

Gore negde je Maksa napisao nešto uopšteno o "najboljem OS-u", a ti si shvatila da je upućeno tebi. Ja sam probao kratkim komentarom da razjasnim, ali sam samo napravio još veću zbrku.

gospodin_ne 22:29 17.01.2011

Re: e ja

Uh, vest ili glasina: Steve Jobs Taking New Medical Leave of Absence.

To se vec desilo 2009. Isti vremenski period. U sustini to ne menja (barem trenutno) politiku Apple.

Dragan Pleskonjic 13:21 18.01.2011

Re: e ja

A Kinezi su još davne 2006. godine na zvaničnom sajtu vlade objavili sledeću vest: China develops computer server operating system. Ne znam dokle su stigli sa tim poslom.

Milan Novković 14:58 18.01.2011

Re: e ja

pa kad je Apple designe nenadmašan.

Ne znam da li ekipa zna ti Windows manageri nisu nikakav rocket science (veliki deo ovog Appleovog nije apple izmislio, tako se mrdalo na Unixu i sredinom 90-tih, bar, iako ne znam vremena).

Ja više nisam ekspert, ali dok sam bio:

- Win manager na Unixu je bio program kao i ostali.
- Osnove je dobar programer umeo napisati za par nedelja, od nule, plus još neku nedelju za dobar file exporing

Ja sam jedan pisao čak u maniru da koegzistira sa standardnim managerom, dva win managera rade istovremeno - ne pitajte zašto, takav mi se client zalomio i setite se one "Samo mrtav klijent je dobar klijent (izmišljali smo početkom 90-tih GUI OLE za Sun Microsystems da bi mogli raditi embeding spred sheetova i sličnih apps u naše GUI apps.

Danas deca u prvom osnovne koriste ActiveX u C++-u.

Btw, pored Office Automation genije MS-a je bio taj OLE, pa dll-ovi (ja sam dovoljno star da se sećam i Unixa kad nije bilo podrške programerima za korišćenje shared libs na Unixu pa se arbitrary extensibility applikacija mukotrpnije radio (ja sam linkovao sam .o fajlove u svojim apps koje rade)

Samo, ni linker nije rocket science (trivijalan program, u stvari, compajler je vrlo kompleksan).

A ni Unix kernel nije rocket science, ne zezam se, operativni nije rocket science.

Excel je, npr i ubeđen sam, red-dva veličina kompleksniji od Unix kernela, bilo kog.

Interesantno je kako je Sun u Javi zanemario taj OLE koncept (bez njega ni office automation kod MS-a ne bi bio ovo što jeste) i kako je JDIC (java desktop integration) kilav i traljav, skoro nikakav, i kako sosftwer arhitekti umeju da prolupaju (oni u javi nisu ljudski radili na JDIC zato što nisu imali načina da postignu 100-procentnu kompatibilnost na raznim operativnima, tj zbog "jednog" pixela razlike jedne te iste app u look&feel na raznim operativnim oni su ignorisali ljudski OLE, composition pattern u svom najjačem izdanju.

A Sun su imali razne genije, oni su imali najmoćniji win manager koncept kojih se ja sećam iz tih davnih godina, još krajem osamdesetih je u X11 windows Sun imao OpenWindows (pobedio ih Motif - bio lošiji, ali je OpenWindows bio proprietary) - ovde je win man decoracija definisana, slučajan IT se ne bi nikad setio, PostScriptom

Korisnik je mogao win man "lepotu" da definiše u text editoru, a ni PostScript nije bio rocket science za naučiti :)

Rocket science su apps, realy, i ideje iza njih, njihova podrška produktivnosti i kreativnosti korisnika.

Ja sam onomad bio zaljubljen u Unix, sve radio i sve znao, ali pre 10-tak godina neminovno prešao na Windows - produktivnije je u mom poslu (software development).

MS imaju toliko toga da su po IP-ju verovatno ispred svih ostalih (ne baš svih nego, recimo, sledećih 5-10 konkurenata - HP, Apple, IBM, ...) zajedno što se tiče širokog IT-ja (tj ako se zanemare specijalistički korisnici) iako su se sistematski upucavali u noge, ruke, kolena, kukove i ostalo dosta godina (Viste, rigidne desktops arhitekture etc)

Oracle sad ima šansu kako su kupili Sun, sa Googlom, iako se sa Windows 7 trgao i MS, videćemo.

Oracle i Google umeju da urade leveraging open sourcea na posebno moćan način (preko Jave, gcc je zajebancija za ozbiljne software devs i dok gcc projekti ne budu mogli trivijalno da se kompajliraju na Dev Studiju ni mi što volimo tu armiju programera nećemo ih preozbiljno shvatati, iako im koristimo razne manje libs)

BebaOdLonchara 17:52 18.01.2011

Re: e ja

izmišljali smo početkom 90-tih GUI OLE za Sun Microsystems da bi mogli raditi embeding spred sheetova i sličnih apps u naše GUI apps.

Interesantno je kako je Sun u Javi zanemario taj OLE koncept

Oracle i Google umeju da urade leveraging open sourcea na posebno moćan način (preko Jave, gcc je zajebancija za ozbiljne software devs i dok gcc projekti ne budu mogli trivijalno da se kompajliraju na Dev Studiju ni mi što volimo tu armiju programera nećemo ih preozbiljno shvatati, iako im koristimo razne manje libs)

noušit!

ajd' sad neko dobronameran i strpljiv da ovo prevede nama sa jeftinijim kartama 'fala.

aleksandarz92 18:18 18.01.2011

Re: e ja

noušit!
ajd' sad neko dobronameran i strpljiv da ovo prevede nama sa jeftinijim kartama 'fala.

Ja sam i dobronameran i strpljiv, al' neznam jezik.

Dragan Pleskonjic 19:57 18.01.2011

Re: e ja

BebaOdLonchara

ajd' sad neko dobronameran i strpljiv da ovo prevede nama sa jeftinijim kartama 'fala.

Nije "prevod" nego više još jedan pogled na temu, pa evo.

Bile nekad neke velike čike. Recimo zvali su se Čika 1, Čika 2, Čika 3 itd. Ili bolje da skratimo na Č1, Č2, Č3...

Oni su kod sebe imali zaposlene razne radnike, a među njima i neke kreativce, zaluđenike, sanjare, maštare, gikove i slično. Ajde da ih nazovemo slovom Z.

Elem, ovi sa Z koji su radili kod ovih Č su voleli da smišljaju, kreiraju, maštaju, sanjare i prave razne zanimljive stvarčice, programčiće i slične zanimacije. Nazovimo te tvorevine što su pravili sa T1, T2, T3 itd.

Međutim, ovi Č nisu razumeli ni Z, niti baš puno hajali za njihove tvorevine T1, T2, T3 itd.

Obično su tapšali Z-ove po ramenu, nekada se na njih ljutili zbog utrošenih para i vremena. Ali uglavnom nisu videli veliku vajdu njihovih tvorevina. Često su ih stavljali u stranu, a tvorevine zapostavljali ili bacali.

Međutim, tu negde su se muvali oni koji su bili novi zaluđenici sa poslovnim sluhom za nova vremena. Označimo ih sa ZP1, ZP2, ZP3 itd.

Ovi ZP bi otkrivali, nalazili, skupljali zapostavljene tvorevine T1, T2, T3 itd. i smišljali kako da ih pretvore u uspešne proizvode, usluge ili drugim rečima, u generatore novca. U mnogo slučajeva, to im je polazilo za rukom. Znali su šta traže, šta prolazi na tržištu, šta novo vreme nosi sa sobom i traži.

E sad, ko je tu ko:

Ovi sa Č su recimo IBM, DEC, Xerox (da, oni što prave fotokopirne aprate), CDC, možda HP i slični.

Ovi sa ZP su Bil Gejts, Pol Alen, Stiv Džobs, Stiv Voznijak i mnogi drugi.

Oni su razumeli snagu maštara i zaluđenika. I podsticali su i dalje, u svojim firmama, taj trend. Videćemo do kada...

Dakle, kad se pitate ko je nešto izmislio i kreirao, možda otkrijete da nije onaj na koga se prvo pomisli. Setite se da je to možda nastalo od strane nekih entuzijasta u krilu neke velike organizacije, koja nije razumela novo vreme i odbacila je te nebrušene dijalamante ne shvatajuči šta ima. Onda su ih "neki novi klinci" otkrili, izbrusili i pokazali svetu.

Neke od velikih firmi pod Č su i dalje velike. Ali bi bile uspešnije da nisu previdele neke stvari.

Usput, sigurno znate ko je smislio:
1. GUI
2. miša kao ulazni uređaj
3. Ethernet

maksa83 20:06 18.01.2011

Re: e ja

1. GUI
2. miša kao ulazni uređaj
3. Ethernet

Firma koja se obogatila od fotokopir aparata.

Dragan Pleskonjic 20:09 18.01.2011

Re: e ja

maksa83
1. GUI
2. miša kao ulazni uređaj
3. Ethernet

Firma koja se obogatila od fotokopir aparata.

Tako je Makso. Xerox! A ko bi rek'o.

BebaOdLonchara 20:21 18.01.2011

Re: e ja

Firma koja se obogatila od fotokopir aparata.

Xerox :) (a, a?! sam dobila 5, a?

)

sad sam videla da wiki ima onu pre Xerox i post Xerox eru miša:
http://en.wikipedia.org/wiki/Mouse_(computing)

naravno, ja ne bih bila ja ako ne bih izdvojila ovu rečenicu

However, the mouse remained relatively obscure until the appearance of the Apple MacIntosh, including an updated version of the original Lisa Mouse.

Dakle, kad se pitate ko je nešto izmislio i kreirao, možda otkrijete da nije onaj na koga se prvo pomisli. Setite se da je to možda nastalo od strane nekih entuzijasta u krilu neke velike organizacije, koja nije razumela novo vreme i odbacila je te nebrušene dijalamante ne shvatajuči šta ima. Onda su ih "neki novi klinci" otkrili, izbrusili i pokazali svetu.

ni kašiku nije izmislio jedan neandertalac, brusilo se to, brusilo...

Pleki, hvala na objašnjenju za nas sa dve osnovne iz informatike.

gospodin_ne 20:31 18.01.2011

Re: e ja

Taschen je izdao jednu divnu ilustrovanu istoriju racunara

Dragan Pleskonjic 20:40 18.01.2011

Re: e ja

BebaOdLonchara
Pleki, hvala na objašnjenju za nas sa dve osnovne iz informatike.

Nema na čemu. Sedi, 2, ovaj... 5.

Nego, ja sam zapanjen ovim da hoće da ukinu informatiku u gimnazijskom obrazovanju. Pogledajte blog Šta je nama naša reforma dala.

Da li se ovo neko šali sa nama? Ako je plan reforme zaista takav, onda je to neverovatan skandal!

Milan Novković 20:44 18.01.2011

Re: e ja

ajd' sad neko dobronameran i strpljiv da ovo prevede nama

OLE, Object Linking and Embedding, je jedan veliki razlog zašto je MS moćan koliko je moćan u desktop poslu (ako se pogleda upotreba windows mašina poslednjih 20 godina prosto je neverovatna nadmoć MS-a, s obzirom na toliko drugih velikih IT kompanija postoji.

OLE je omogućio i da Office bude moćan koliko je moćan, i da ogromna horda softweraša out there napiše toliko softwarea koliko je napisala, koji se prodaje po malim cenama, za novac koji je potrošila.

Da ne petljamo sa tehnologijom i objašnjavanjem evo ti paralele iz života: Zamisli da imaš Avatar-like 3D movie ideju. I znaš da je odlična, osećaš.
Da si u tom biznisu imala OLE-like ekvivalent ne bi ti trebalo Kamerunovih 400 miliona, ili koliko bejaše, da to implementiraš nego 40K evra. Velika razlika.

Dakle, svuda oko tebe bi vrveli ljudi koji umeju da rade ono što treba od posla za male pare.

Pa se opet vraćam na reč "generative" kojom, ti znaš, volim da "mučim" ljude poslednjih meseci. Generative web, npr, kakav smo imali do sad, otvoren, i branimo od zatvaranja, je generator kreativnog koji unutar sebe ima stotine miliona ljudi.

Svet filma bi bio generative da u filmu imamo OLE ekvivalenat - Kamerun i par njih mogu da računaju na mnogo stotina miliona za film. To nije generative, šačica ljudi koji mogu da sede na vrhu piramide jednog skupog filma, dve šačice ako malo spustimo prohteve.

Da se radi o nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada dolara, evra, šta god, svet filma bi isto tako bio generative - odjednom se ne bi pričalo o nekoliko desetina top režisera i glumaca nego milionima (mislim, glumaca bar ima dobrih na sve strane, ali je premalo režisera, ostalih, i projekata)

Zamisli hoćeš da radiš Toy Story.

1. Imaš osnovnu ideju
2. "Kupiš" top scenaristu-ekipu za 400 evra da ti "harmonizuje" priču, dorade pa napišu scenarijo
3. Pa animatori definišu i nacrtaju osnovne karaktere - još 400 erva
4. Pa scene - 400
5. Pa animacija - 1,000 evra.
6....

Itd, da ne fantaziram, nemamo to u filmu, a OLE je to doneo u pisanje GUI softwarea, bukvalno - paketi koji su nekada koštali od 100K do milion dolara su spali ispod hiljadu (tu je i mnogo šire tržište, naravno, ne samo jeftino pisanje softwarea)

Pa je MS povrh toga napravio Office, za ostalo se sjatili milioni ostalih, i teško je protiv njih.

I Sun debili mimoišli OLE ideju u Javi (ljudski odrađenu, frustrirajuće izvedbe se ne računaju).

Da nisu to mimoišli sada bi u Javi bilo na desetine puta više kvalitetnih aplikacija (bilo bi ih 10 puta lakše i jeftinije pisati) pa bi i Open Office bi bio mnogo moćniji (ima negde u blogu Maksin komentar kako ljudi pišu apps u MS Officeu uz pomoć VBA - ponekad msešno i frustrira profesionalce, ali u proseku vanredno, nadrealno produktivan način da se uradi prostiji posao, sve Jave, Appleovi, Linuxi i ostali ne prilaze ni priblično, u proseku, produktivnosti pisanja prosečnih manjih apps na MS način)

Sa toliko mnogo aplikacija više bi se koristio Linux, proizvođači periferala i raznih kartica bi pisali device drajvere, bilo bi sve više korisnika i svet bi, možda, nešto drugačije izgledao.

E sad:
- Oracle je kupio Sun nedavno (Sun su uvek imali ludo kreativne geeks, ali traljavu i tunjavu biznis stranu pa su onda i geeks poludeli u takvoj sredini i pravili gluposti - kuriozitet za Maksu i C++ bratiju - Sun su u prvoj polovini 90-tih imali IDE proizvod koji je pakovao najbolje iz Dev Studija i IBM-ovog Rational Dev Tools (Purify, Quantify, Pure Coverage i slično. Rationa Rose ekvivalent nisu imali, al ajde, samo Purify ekvivalent je bio zlata vredan)
- Oracle su deadly serious
- Imaju najbolju dB tehnologiju
- Java je jako moćna već sad na enterprise nivou (čitaj server strani). Tu Oracle već imaju WebLogic server (kupili) koji je popularan i koji sređuju da bude vanredno efikasan
- Pa sam ja hteo da kažem da je za očekivati da će srediti Java front end stranu i konceptualno napasti MS i na desktop strani.
- Google je tu sa operativnim i browserom, pa njihovim cool apps.

I interesantno je sve posmatrati, gde svet ide

maksa83 21:21 18.01.2011

Re: e ja

OLE je omogućio i da Office bude moćan koliko je moćan, i da ogromna horda softweraša out there napiše toliko softwarea koliko je napisala, koji se prodaje po malim cenama, za novac koji je potrošila.

Treba reći i da COM (OLE) nije zavladao na pošten način, tj. da je MS tu upotrebio mišiće vrlo neprincipijelno (kao što je na vrlo kvarno zeznuo IBM i njegov OS/2). U vreme borbe tih standarda OLE konkurencija je bio OpenDoc zasnovan na SOM-u (ono što je kod MS-a bio COM). Iza OpenDoc-a je stajao IBM i privukao je razne pa i Apple kao igrača. MS je onda rekao Appleu: "ako stanete iza toga mi ćemo prestati da pravimo Office za Meka". I Apple, kućeštaće, legne na rudu. I COM/OLE pobedi. SOM je inače kao tehnologija bio zdraviji od COM-a (meni se onaj Inside OLE2 Krega Brokšmita još uvek širi na nekoj visokoj polici, imam vijetnamski sindrom kad ga vidim ; ), bio je zdravije koncipiran, lakši za korišćenje, distribuiran, krosplatformski, itd. ali se desila uobičajena jači-tlači VHS vs Betamax priča.

- Pa sam ja hteo da kažem da je za očekivati da će srediti Java front end stranu i konceptualno napasti MS i na desktop strani.

Tvrdim da Java na desktopu ima mračniju budućnost od Linuxa, sve i da Oracle stane iza toga - ain't gonna happen. MS koji ima trenutno vrlo zdrave rich client koncepte (.NET, WPF, Silverlight) ima veliku frku od thin klijenata i brauzera, a uboga Java tu tek nema šta da traži, crossplatform or not. Ja sam u životu koristio jedan jedini upotrebljiv rich client pisan u Javi - Eclipse, a i to bi bila katastrofa da IBM nije zavrnuo rukave i napisao SWT koji nije imao većinu Swing problema. (To je jedna od fora sa IBM-om zbog koje im treba skinuti kapu - dok svi okolo fantaziraju u nekim OO čistustvima i garbage collected petoslojnim apstrakcijama oni lepo zasuču rukave i napišu sve što mogu u C-u i odozgo stave prihvatljiv tapacirani OO omotač, i sve to lepo radi).

Milan Novković 21:22 18.01.2011

Re: e ja

Tako je Makso. Xerox! A ko bi rek'o.

Da, oni su i Adam i Eva.

Samo da ste videli šta je kasnije sve Sun Microsystems imao, recimo do sredine 90/tih (plašim se da to u Srbiju nije ni dobacilo u svojoj biznis plitkosti, tj plitkosti Sunovih biznis ljudi).

Ja sam u UK otišao 87-me i naleteo na MicroVAX-ove (tehnološki bilo s konja na magarca, zamisli, pošto sam u Energoprojektu tad ostavio Tektronix Unix radne stanice sa C kompajlerom i skupim grafičkim GKS enabled terminalima (ko danas OpenGL).

Ali, pre kraja 87-me dođoše Sunove radne stanice, Unix i njihov SunView windows manager (preteča X11 OpenView-a koji je izgubio bitku sa Motif-om).

Ja i danas kradem u GUI apps event-model i layout manager ideje iz Sun/OpenView-a, koliko su bili napredni po nekim osnovnim merilima (ok, posle doli OO-vi pa dodali svašta, ali na neke najbolje stvari i zaboravili).

Rational se prodadoše onomad IBM-u za preko milijardu, a Sun sve to imao još pre njih, kao jednu od sitnih kockica u portfoliju, integrisano u Dev Studio-like okruženju polovinom devedesetih.

Jedna floating licenca rationala za sve osim testing podsistema se prodavala za 10,000 funti, Sun to i IDE prodavao za par hiljada.

I zatvoriše proizvodnu liniju, kao i mnoge druge !!! (To mu dođe ne kao prodaja Telekoma u Srbiji sad, nego kao zatvaranje Telekoma bez da se uzme bilo kakva kinta)

J*bo ih SPARC server biznis - tj ok je ali ja sam ih posmatrao kako im akcije padaju 10 PUTA zbog biznis dileja koji ih vode (nešto kao srpska politička vrhuška koja vodi, birajte, Institut M Pupin onomad, npr, školstvo, itd, sve skalirano unutar srpskih okvira, naravno).

Pa smisliše Javu, novi release svaki mesec dva, ko da su s Marsa pali, release procedure ko iz Monti Pajtona (ko je dobro poznavao Javu pa posle prešao na C# razumeće frustraciju i značaj managementa i biznis ljudi u izvlačenju kvaliteta i svetske vrednosti iz ideje).

Pa su imali i JINI koji im nije ni zaživeo (povrh dobre Jave to je moglo da bude-da se izrodi kao Web Services, samo oni koji rade (dobra ideja za Plekijev blog o security problemima da Web Services zažive)

Itd,...možda stvarno sve malo živne uz Oracle i Google

Milan Novković 21:36 18.01.2011

Re: e ja

Tvrdim da Java na desktopu ima mračniju budućnost od Linuxa

Ja mislim na Javu sa Linuxom, to dvoje se ne isključuje obavezno, Java sa Googlom je bonus.

Priča se (ja jesam optimista što ne znači da bih više stavljao neku preveliku kintu na svoj optimizam):

- Da Oracle idu liniju po liniju kroz WebLogic code, deadlz serious po pitanju stream lininga i efikasnosti

- Idu u cloud computing
- Pakuju blade-like kabinete sa 50 Gbits backplaneovima, red veličine brži od motherboards
- Hvale se da će ceo Facebook gurati za dva kabineta.

Ako je to tačno, ne vidim zašto bi stali kod Jave. MS vodi kolo, ali sa jezivo efikasnom server stranom povrh 100-1000 Mbits Internetom Oracle može da preskoči MS genija, bez potrebe da se upušta u borbu.

(MS prljav igrač, ne sporim, ja sam ih mrzeo u trenutku kad sam sa HP Unixa prešao na njih, al moralo se, život kratak)

Jeste, ni Oracle nije IBM, slažem se, ali su dramatično ozbiljniji od Sun-a onomad.

Milan Novković 21:45 18.01.2011

Re: e ja

(To je jedna od fora sa IBM-om zbog koje im treba skinuti kapu - dok svi okolo fantaziraju u nekim OO čistustvima i garbage collected petoslojnim apstrakcijama oni lepo zasuču rukave i napišu sve što mogu u C-u i odozgo stave prihvatljiv tapacirani OO omotač, i sve to lepo radi).

Ovo preskočih - Sunova životna priča, fantazija najtalentovanijih.

Tu onomad Sun ekipu je trebao IBM da kupi, i verovatno nije opet zbog tih SPARC-ova (štaće im kad imaju svoju liniju, dok, ovde Oracleu donose prihod).

Ja mislim da je Oracle dobrim delom, šta god pričali, kupio Sun zbog Jave i njene popularnosti, sledbenika.

Iole dobrom biznis timu nije teško konsolidovati Javu pa preskočiti MS.

MS se tek sad polako trezne od izgubljenog vremena oko Viste (ona mi nekako dođe kao focal point njihove budalaštine), a cloud computing kao i da i dalje presporo kapiraju - tj kapiraju ali, prosto, toliko imaju interesa u licenciranju i paradigm shift im je ogroman rizik. za ustoličenu, ogromnu firmu.

maksa83 22:06 18.01.2011

Re: e ja

Ja mislim da je Oracle dobrim delom, šta god pričali, kupio Sun zbog Jave i njene popularnosti, sledbenika.

I zbog MySQL-a koji je Sun doneo u miraz. Sada imaju MySQL, Berkeley DB, jedino PostgreSQL nemaju pod svojom šapom, nadajmo se da će tako i da ostane, mada sumnjam, oni se svega domognu kad-tad.

Inače, moj poslednji Open Source darling je - Git.
Git je - ke-va.

BebaOdLonchara 11:10 19.01.2011

Re: e ja

Pa se opet vraćam na reč "generative" kojom, ti znaš, volim da "mučim" ljude poslednjih meseci. Generative web, npr, kakav smo imali do sad, otvoren, i branimo od zatvaranja, je generator kreativnog koji unutar sebe ima stotine miliona ljudi.

i stotine miliona treša u isto vreme, zar ne?
(evo nas opet)

zar se ista stvar nije desila u svakom sektoru do sada? koliko imamo elektrodistribucija u jednoj državi? mislim da je sve to logičan i više puta proveren put.

Itd, da ne fantaziram, nemamo to u filmu

ali imali smo! to pokušavm da kažem. imali smo kada je film tek otkriven, kada je film bio nešto novo na planeti zemlji. koliko je ljudi praktično besplatno radilo na nemom filmu? i šta se desilo? stvari su se malo kanalisale. to se dešava i sa web-om.
no, da probam: ako bi imali te filmske kompanije/pojedince, danas i sada, iza svakoga bi stajala neka grupa novinara i promotera istih. koliko imamo reklama na tu temu, jer su jeftine i dostpune svakome, ako sam dobro shvatla? i sad ja, kao konzument radim šta: gledam svaki film od svih tih milion genijalnih reditelja? i'm not sure about. i sad to aplicirati na sve umetničke forme i nedajbože, neke druge.

Da se radi o nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada dolara, evra, šta god, svet filma bi isto tako bio generative - odjednom se ne bi pričalo o nekoliko desetina top režisera i glumaca nego milionima (mislim, glumaca bar ima dobrih na sve strane, ali je premalo režisera, ostalih, i projekata)

da probam sa takozvanom klasičnom muzikom, onom starom, pre ovog avangardnog 20. veka

koliko smo kompozitora imali u klasici, baroku, renesansi...? pun...kofer kompozitora. koliko ih je na kraju ostalo? nekoliko desetina genijalnih. takođe, mislim da svako ima šansu da uradi nešto u svom životu (mislim na stvari koje želi da stvori), samo treba puno da radi na tome. genijalan reditelj nije tako jednostavna kategorija. mnogo faktora mora da se poklopi da bi neko ispao genijalan.

da skratim, i dalje mislim da je open web - utopija. mislim da se bar malom kontrolom stvari dovode u red.

(makso, linčuj me, ok je

)

tristero 11:27 19.01.2011

Re: e ja

Mislim da je posle kupovine Sun-a od strane Oracla, Google-u prisela Java!

Goran Vučković 11:30 19.01.2011

Re: e ja

koliko smo kompozitora imali u klasici, baroku, renesansi...? pun...kofer kompozitora. koliko ih je na kraju ostalo?

Gde ih je ostalo?

uros_vozdovac 11:41 19.01.2011

Re: e ja

Moram još jednom, bre mnogo smešno

BebaOdLonchara 11:57 19.01.2011

Re: e ja

Gde ih je ostalo?

u istoriji, što znači da ih je samo toliko bilo genijalnih. to sam htela reći.

maksa83 12:11 19.01.2011

Re: e ja

Gde ih je ostalo?

Mene ovo podseća na onu čuvenu konverzaciju iz Mućki gde sede Del, Trig, Rodni i nekojoš, i pričaju o prolaznosti svega.

Del: "Eeeeh, da... svako ima svojih 5 minuta slave."
Trig: "Da ... kao Gandi"
Svi: "?!?!"
Trig: "Pa igrao je u onom jednom filmu i posle više nikad nismo čuli za njega."

maksa83 12:23 19.01.2011

Re: e ja

BebaOdLonchara
Gde ih je ostalo?

u istoriji, što znači da ih je samo toliko bilo genijalnih. to sam htela reći.

Pa? 90% svega je sranje, ali se ispostavilo da je evolutivni/organski put optimalan za optimizacije kog tipa. Ovako treba da imaš centralno telo koje odlučuje o tome Šta Je Dobro A Šta Ne (ko je genijalni kompozitor a ko nije, npr.) a to centralno telo ima sopstvene agende i kriterijume koji neće nužno dati najbolje rešenje.

Kontrola - važi, ali kontrola uspostavljena širokim konsenzusom oko važnih stvari. Sve ostalo je corporate muljanje i stavljanje gramzive šape na sve na šta se može. Flagrantni primer ovog je npr. Microsoftovo doskorašnje tretiranje web standarda i rani pokušaji da se stavi šapa na Internet kroz sopstvenu dominaciju na klijentu i njihovo zaziranje od otvorenih standarda. (Jedna od dirktnih posledica toga je npr. što trenutno onlajn benking Banca Intesa ne radi na ničemu što nije Internet Explorer). Drugi primeri su patentna prava na algoritme, Net Neutrality, itd. itd. itd.

A Apple je zadnja firma kojoj treba dati kontrolu nad bilo čim globalno važnim - prva posledica bi bila da svako na neki način mora da im sune neke pare za nešto već. I to više ne bi bila stvar izbora. Drugi nisu nimalo bolji.

Goran Vučković 12:36 19.01.2011

Re: e ja

u istoriji, što znači da ih je samo toliko bilo genijalnih. to sam htela reći.

Šta to znači da su "ostali u istoriji"?

Ili da se izrazim drugačije: šta misliš - da li je tih nekoliko koji su ostali zapamćeno zato što su bili daleko iznad proseka, a da je prosek ono što se podiže ovim što Milan pominje?

Takođe, tehnike istorijskog pamćenja su tada bile verovatno nešto slabije nego sada, u vreme kada Encyclopaedia Britannica verovatno može da se smesti u memorijski čip veličine nokta.

BebaOdLonchara 22:14 19.01.2011

Re: e ja

Pa? 90% svega je sranje, ali se ispostavilo da je evolutivni/organski put optimalan za optimizacije kog tipa. Ovako treba da imaš centralno telo koje odlučuje o tome Šta Je Dobro A Šta Ne (ko je genijalni kompozitor a ko nije, npr.) a to centralno telo ima sopstvene agende i kriterijume koji neće nužno dati najbolje rešenje.

i sad ja da probam i 90% tog sranja da bih došla do pravog programa? čeka me film ili porudžbina, reklama, cd a ja se mlatim izborom pravog programa, jel to?
pa zar nismo tim evolutivnim putem i došli do ljudi koji su osnovali i drže korporacije? da nisu ulagali toliku kintu u sve to, da li bi se IT svet ovoliko razvio i koliko brzo? i sad se od njih traži da ne drže šapu na web-u? haujesnou.

da Mozartov tata nije igrao kako su tadašnji moćnici (mecene i dvor) to tražili, možda ne bi znali da on postoji. s druge strane, imali smo dvorske kompozitore koji se više nigde ne pominju (da nije bilo priče o salijeriju, niko ne-muzičar ne bi ni znao da je on ikada postojao). da nije onog tate, mozart se ne bi svirao na mestima gde je to bilo važno, posle čega je imao šansu da bude upamćen. razlika između njega i nekog salijerija je mozartova genijalnost. da budem još romantičnija, da Mendelson nije naleteo na Bachove partiture i promovisao ga u svoje vreme, da li bi J.S.Bach danas bio to što jeste? genije je svakako bio.

inco 07:14 20.01.2011

Re: e ja

BebaOdLonchara
radi i na OS X. čudi me taj otvoren(???) sistem Linuxa. zašto vi kao openmindovani ne date mogućnost juzeru da bira da li želi da kupi/skine MS Office ili da koristi OO i slične programe? počela bih da vam verujem da zaista najviše mislite o korisniku. :)

Evo, cim ubedis Microsoft da ucini kod Microsoft Office-a otvorenim, ja se dragovoljno nudim da bez ikakve naknade provedem mesece, ako treba, da isti portujem za Linux. A ako nadjem jos par pacenika, moz' ga konvertujemo i u Qt pa da bude dostupan na svemu sto mrda u istom izdanju.

inco 07:56 20.01.2011

Re: e ja

BebaOdLonchara
da skratim, i dalje mislim da je open web - utopija. mislim da se bar malom kontrolom stvari dovode u red.

Da nije bilo open web-a, vrlo verovatno ti danas ne bi pisala ovde, a internet bi verovatno bio teska privilegija za koju se izdvajaju podebele pare, i na kome `veliki cenzor` odlucuje sta ce se naci a sta ne.

No ovakav pogled na stvari se i ocekuje od nekoga ko prosto obozava Mac-ove. I, pliz, nemoj ovo da shvatis kao nipodastavanje Apple-a ili tebe kao korisnika njihovih proizvoda, ovo je samo bolno uocljiv LCD Apple fan-ova. We need more control...

maksa83 08:15 20.01.2011

Re: e ja

Evo, cim ubedis Microsoft da ucini kod Microsoft Office-a otvorenim, ja se dragovoljno nudim da bez ikakve naknade provedem mesece, ako treba,

:))))))))))))))))))))))))))

Eeeh, deco...

inco 08:33 20.01.2011

Re: e ja

maksa83
:))))))))))))))))))))))))))

Eeeh, deco...

Pa sad ne znam da l' je bolno optimisticki ili bolno pesimisticki da MS-ov kod ima ikakvog smisla van MS okruzenja - ako ima, moz' to i brze, al' nekako, a na osnovu onoga sto je Microsoft svojedobno 'otvarao', prosli bi bar meseci da se to portuje a da iole lici na nesto. A i treba covek od necega da zivi u medjuvremenu

tristero 08:35 20.01.2011

Re: e ja

I meni je pala u oči dečačka naivnost (u najlepšem značenju ovog pojma) nekih učesnika ove diskusije.

maksa83 11:41 20.01.2011

Re: e ja

i sad ja da probam i 90% tog sranja da bih došla do pravog programa? čeka me film ili porudžbina, reklama, cd a ja se mlatim izborom pravog programa, jel to?

Ne.

Recimo to ovako - "da Apple uvede neki red u Web i odlučuje šta će svi i kako" je kao kada bih ja rekao da treba uvesti red u muzičke instrumente, jer - čemu sve to - klaviri, čembala, viole, violine, klarineti, saksofoni, gitare, harfe ... kad sve lepo može da se odsvira na drombuljama, i da svi koji bi nešto da sviraju lepo nauče da sviraju te drombulje, pošto meni to odgovara jerbo imam super razrađenu fabriku iDrombulja u Staroj Pazovi i ne usvaja mi se tehnologija proizvodnje klavira. Sad, znam da drombulje ne mogu baš baš sve što i klavir, ali evo biće za koju godinu Drombulje5 i treba samo svi da prerade svoju muziku za njih ("šta, nije to strašno, nek se pomuče malo, ostanu do uveče i - paf" ) i - pjesma.

Goran Vučković 11:51 20.01.2011

Re: e ja

iDrombulja

maksa83 12:06 20.01.2011

Re: e ja

Goran Vučković
iDrombulja

Naravno, odmah bi se pojavili i Open Sores

ziloti da ti objasne da su i drombulje bezveze i da sve lepo može da se odsvira na češlju pošto možeš da biraš i češalj i papir i sastaviš sopstveni instrument, što ti daje neslućenu slobodu i oslobađa tvoje kreativne potencijale za koje nisi znao da postoje.

Dragan Pleskonjic 12:14 20.01.2011

Re: e ja

maksa83
iDrombulja

A što ne iFrula, iHarmonika ili iGusle?

uros_vozdovac 12:43 20.01.2011

Re: e ja

maksa83
Goran Vučković
iDrombulja

Naravno, odmah bi se pojavili i Open Sores ziloti da ti objasne da su i drombulje bezveze i da sve lepo može da se odsvira na češlju pošto možeš da biraš i češalj i papir i sastaviš sopstveni instrument, što ti daje neslućenu slobodu i oslobađa tvoje kreativne potencijale za koje nisi znao da postoje.

Na šta bi skočili Gejts fanovi, koji bi ispričali da su iDrombulje preskupe i da se palite na puki dizajn iDrombulja, kad MS drombulje već svi znaju i godinama drombuljaju na njima, i šta tu ima više da se priča, jes da ti ispadnu počesto, a kako su debele i bloatovane ima da jaučeš kad ti zviznu na stopalo, ali ti si naviko da jaučeš, pa to je prava pesma...

Ma sve je bolje nego se malo pomučiti i zamisliti nad češljem. Kad si već navik`o. Da trpiš.

Goran Vučković 12:51 20.01.2011

Re: e ja

Na šta bi skočili Gejts fanovi, koji bi ispričali da su iDrombulje preskupe i da se palite na puki dizajn iDrombulja, kad MS drombulje već svi znaju i godinama drombuljaju na njima, i šta tu ima više da se priča, jes da ti ispadnu počesto, a kako su debele i bloatovane ima da jaučeš kad ti zviznu na stopalo, ali ti si naviko da jaučeš, pa to je prava pesma...

Ma sve je bolje nego se malo pomučiti i zamisliti nad češljem. Kad si već navik`o. Da trpiš.

BebaOdLonchara 13:01 20.01.2011

Re: e ja

A što ne iFrula, iHarmonika ili iGusle?

...htedoh da pitam

ok, razumem.

onaj koji mi je rekao da sam pravi Mac fan(atik) koji traži još malo kontrole, totalno je upravu (samo ja na to ne gledam toliko negativno...

).
makso, sve te razumem (konačno! hahaha!) samo mi se čini da u tom Apple-u i MS-u ipak ne sede oni koji o web-u zaju koliko ti o muzičkim instrumentima (ne vređam!)

maksa83 14:25 20.01.2011

Re: e ja

uros_vozdovac

Na šta bi skočili Gejts fanovi, koji bi ispričali da su iDrombulje preskupe i da se palite na puki dizajn iDrombulja, kad MS drombulje već svi znaju i godinama drombuljaju na njima, i šta tu ima više da se priča, jes da ti ispadnu počesto, a kako su debele i bloatovane ima da jaučeš kad ti zviznu na stopalo, ali ti si naviko da jaučeš, pa to je prava pesma...

Ma sve je bolje nego se malo pomučiti i zamisliti nad češljem. Kad si već navik`o. Da trpiš.

Ću trpim - šta god belim 'lebom decu 'rani.

tristero 14:25 20.01.2011

Re: e ja

Recimo to ovako - "da Apple uvede neki red u Web i odlučuje šta će svi i kako" je kao kada bih ja rekao da treba uvesti red u muzičke instrumente, jer - čemu sve to - klaviri, čembala, viole, ...

Mislim da sa pomesao Apple i Adobe. Apple se zalaze za otvore standarde u na Webu (HTML5, CSS3, ECMAScript), Adobe gura svoje tehnologije. (Microsoft je negde na sredini, za sada ce gurati svoje tehnologije, ali ce sto je moguce vise podrzavati i otvorene standarde).

Goran Vučković 14:28 20.01.2011

Re: e ja

Adobe gura svoje tehnologije. (

Zar nije Adobe "otvorio" PDF standard, tako da je to sad postalo ISO 32000?

maksa83 14:41 20.01.2011

Re: e ja

Mislim da sa pomesao Apple i Adobe. Apple se zalaze za otvore standarde u na Webu (HTML5, CSS3, ECMAScript)

Pa što onda ne zagase Objective-C/Cocoa ili mu pobiju sve komponente i ostave samo WebView, pa udri Mićo JavaScriptom po Canvasu letnji dan do podne?

Zabole Apple za Web standarde, ta HTML5 žvaka im je samo crvena haringa na "zašto ste zabranili Flash?". Njih zanima samo to da ko god poželi da napravi rich klijenta koji će da radi i na iOS-u mora da zalegne i plati Meka, godišnji SDK fee i da prođe kroz AppStore (ovo poslednje je ključno) gde će oni da uzmu svoj deo. Od Flasha koji se vrti u Web strani ili nedajbože Adobe AIR aplikacije koja se sama apdejtuje ne mogu da uzmu svoj deo, i to je cela priča oko Applea i njihovog zalaganja za Web standarde. Njih Web kao pojava nervira koliko i Microsofta pošto je apsolutno van njihove kontrole. Šta misliš zašto su alternativni brauzeri dozvoljeni na AppStoreu tek od pre godinu i nešto sitno, a i to samo ukoliko koriste WebKit.

tristero 18:25 21.01.2011

Re: e ja

Zar nije Adobe "otvorio" PDF standard, tako da je to sad postalo ISO 32000?

Otvoio je PDF, ali ne i Flash.

tristero 18:25 21.01.2011

Re: e ja

Pa što onda ne zagase Objective-C/Cocoa ili mu pobiju sve komponente i ostave samo WebView, pa udri Mićo JavaScriptom po Canvasu letnji dan do podne?

Inicijalna ideja kod iPhone-a je bila bas to, da nema native (Objective-C/Cocoa) aplikacija, samo HTML5. Interes je doveo da se publikuje SDK i otvori App Store.

Zabole Apple za Web standarde, ta HTML5 žvaka im je samo crvena haringa na "zašto ste zabranili Flash?".

O cemu pricas - Adobe se nije sve ove godine se nije potrudio da napravi stabilnu verziju Flasha za Mac, a i ostali programi (PS, Illustrator, ...) su pravljeni tako da favorizuju Windows u odnosu na Mac. S druge strane, recimo, Microsoft koji bi imao neuporedivo vise motiva za ovo, to ne radi: MS Office na Mac-u radi sjajno.

Njih zanima samo to da ko god poželi da napravi rich klijenta koji će da radi i na iOS-u mora da zalegne i plati Meka, godišnji SDK fee i da prođe kroz AppStore (ovo poslednje je ključno) gde će oni da uzmu svoj deo. Od Flasha koji se vrti u Web strani ili nedajbože Adobe AIR aplikacije koja se sama apdejtuje ne mogu da uzmu svoj deo, i to je cela priča oko Applea i njihovog zalaganja za Web standarde. Njih Web kao pojava nervira koliko i Microsofta pošto je apsolutno van njihove kontrole. Šta misliš zašto su alternativni brauzeri dozvoljeni na AppStoreu tek od pre godinu i nešto sitno, a i to samo ukoliko koriste WebKit.

Tacno je da postoje jaki komercijalni razlozi za zabranu Flasha (nije velika steta) i drugih interpretera (ovo je steta) koji mogu da louduju kod sa Neta. Nije tacno da ih Web nervira, a pogotovo ne HTML5.

tristero 09:46 17.01.2011

Re: HM

Linux, kao i drugi besplatan softver jeste ozvaničen. I sama državna administracija ga koristi, mada, slažem se, ne onoliko koliko bi mogla i trebala. Pitanje je samo da li je poreska inspekcija obučena da razlikuje softver koji se plaća, od onoga koji je besplatan.

uros_vozdovac 10:24 17.01.2011

Hehe

Poreska lansirala spot kako legalizovati softver.

http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/novosti/AntiPirat.html

vrabac_u_steni 10:34 17.01.2011

Re: Hehe

totalno "windozcentrično"...

ovo se već graniči sa autizmom.

BebaOdLonchara 13:54 17.01.2011

Re: Hehe

totalno "windozcentrično"...

pa ne znaju za drugo. neznanje je problem, samo kod nas to predstavlja prednost.

marjan_milosevic 20:07 17.01.2011

Re: Hehe

S obzirom na ovakav spot, stvarno im treba pojasniti šta-je-šta.
Da ne bude ono: "Di ti je nalepnica za LibreOffice?"

uros_vozdovac 10:43 17.01.2011

Hmm,

dopisujem se sa ECDL centralom u Beogradu. Biće zanimljivo...

BebaOdLonchara 13:01 17.01.2011

Re: Hmm,

uros_vozdovac
dopisujem se sa ECDL centralom u Beogradu. Biće zanimljivo...

pa pošalji im onaj link da rusi prelaze na linux.

dragoljub92 13:24 17.01.2011

Re: Hmm,

BebaOdLonchara
uros_vozdovac
dopisujem se sa ECDL centralom u Beogradu. Biće zanimljivo...

pa pošalji im onaj link da rusi prelaze na linux.

bebe i amsterdam je prešo na linux kao i isto takodže i berlin a čini mi se da i london se sprema da učini isto

BebaOdLonchara 13:29 17.01.2011

Re: Hmm,

bebe i amsterdam je pre[o na linux kao i isto takode i berlin a ;ini mi se da i london se sprema da u;ini isto

sve ja to pozdravljam, najiskrenije. samo da se iskoreni Windows.

mislim da će tim administracijama najmanje odgovarati Android-u-oblaku. moguće je da sam totalno u krivu.

uros_vozdovac 13:46 17.01.2011

Re: Hmm,

BebaOdLonchara
uros_vozdovac
dopisujem se sa ECDL centralom u Beogradu. Biće zanimljivo...

pa pošalji im onaj link da rusi prelaze na linux.

Ćuti evo konsternirani su činjenicom da ima života van XP-a. Prvi put kad sam zvao zamolili su da zovem kasnije, šef nije tu a moja sagovornica ne zna, nije razumela najbolje, izvinjava se... Da, za Vistu je čula...

mikimedic 15:41 17.01.2011

Re: Hmm,

pa pošalji im onaj link da rusi prelaze na linux.

arwenna 08:15 18.01.2011

Re: Hmm,

dopisujem se sa ECDL centralom u Beogradu. Biće zanimljivo..

Biće zanimljivo ako stvarno ukninu Informatiku. Ne pišem napamet, uveliko se sprema takva regresija ovaj reforma školstva.

uros_vozdovac 12:29 18.01.2011

Re: Hmm,

Znam da ne pišeš napamet. Pratim dešavanja odavno i potpuno sam upoznat.

Sa druge strane, molim te nemoj pogrešno da me razumeš, ja sam strukovnom organizacijom profesora informatike užasno razočaran. Vidi ovako, stepen interesovanja koji zajednica pokazuje za njihov problem, i stepen angažmana koji smo spremni da prozvedemo u ogromnoj je nesrazmeri prema stepenu interesovanja tog udruženja i njenih članova za zajednicu (što nikako nije problem) i ciljeve koje zajednica zastupa (e to je problem). Osim par pojedinaca, ali stvarno par - ne tri, ni jedan jedini član nije pokazao nikakvo interesovanje za FOSS, kao ni za akcije koje su u toku, čak ni za sažvakane rezulteta projekata FOSS u nastavi u Srbiji. To je meni neshvatljivo.

Dakle, ukoliko udruženje profesora želi podršku od zajednice, dobiće je - ne zato jer su kvalitetni nego zato što je cilj ispravan, pri tom ne uslovljavam ali želim: duboke, korenite i suštinske promene načina na koji se izučava informatika u školama, izbor tema koje se obrađuju, zajedničku borbu za promenu nakaradnog ECDL standarda kod nas i makar otškrinuta vrata, makar puko informisanje učenika da postoji Open source pokret u svetu i da kompjuter nije, ne sme i neće biti = windows.

maksa83 13:21 18.01.2011

Re: Hmm,

Open source pokret u svetu i da kompjuter nije, ne sme i neće biti = windows.

<aplauz prisutnih delegata odlazi u fejd aut>

Izvini, ali meni je to smešno, i koliko god mi Open Source bio drag i smatrao ga korisnom pojavom, sa takvim Lenjin pamfletima je jako teško shvatiti vas ozbiljno.

Kompjuter je alat koji treba da nauče da koriste optimalno da obave koji god posao treba da obave i da ga koriste kao "bicikl za mozak", tj. nešto što će im amplifikovati mentalne sposobnosti. Taj "treba da nauče da kompjuter jeste ovo a nije ono" zealotry je u najmanju ruku besmislen.

aleksandarz92 13:38 18.01.2011

Re: Hmm,

E sad si ga jako lepo izvuko iz konteksta i izvrnuo smisao.
Prvo si odsekao:

makar puko informisanje učenika da postoji Open source pokret u svetu i da kompjuter nije, ne sme i neće biti = windows.

a onda izmislio:

"treba da nauče da kompjuter jeste ovo a nije ono"

Uroš je samo pomenuo šta nije, nigde nije napisao šta jeste.

Kompjuter je alat koji treba da nauče da koriste optimalno da obave koji god posao treba da obave

Za posao npr. sekretarice koji se sastoji od prekucavanja dopisa, slanja mejlova i sl. je optimalno šta? I da li se to što je optimalno pominje u srpskom obrazovnom sistemu (obrati pažnju da sam napisao pominje, a ne uči)

maksa83 13:53 18.01.2011

Re: Hmm,

Uroš je samo pomenuo šta nije, nigde nije napisao šta jeste.

E, daj... citiram i podvlačim, za tebe:

"nije, ne sme i neće biti"

a zemlja će se drugovi orat' karakterima

Seci i lepi kako hoćeš, ali mene taj revolucionarni format iritira.

Za posao npr. sekretarice koji se sastoji od prekucavanja dopisa, slanja mejlova i sl. je optimalno šta?

Optimalno je ono što odluči da koristi firma u kojoj radi, iz ovog ili onog razloga. Zamisli sekretaricu koja dođe u firmu koja je cela na Sharepointovima, Outloocima i sl., a ona kaže "ja ću da koristim Eudoru i OpenOffice". Smešno.

Ako taj ko treba da se obavesti ne bude sekretarica nego jednog dana donosi odluke o tome, onda će (u optimalnom slučaju) biti dovoljno obavešten da tu odluku donese kompetentno u skladu sa najboljim interesima sredine o kojoj odlučuje.

aleksandarz92 13:58 18.01.2011

Re: Hmm,

Seci i lepi kako hoćeš, ali mene taj revolucionarni format iritira.

Ono, što jes' jes'. Taj deo se ni meni ne sviđa tako sročen. Samo što sam ja tvoj komentar malo drugačije shvatio.

uros_vozdovac 14:12 18.01.2011

Re: Hmm,

Makso, ukoliko kompjuter postane samo windows onda razvoj zavisi od dobre volje jednog upravnog odbora, jednog čoveka u krajnjoj instanci.

A to ne sme biti.

uros_vozdovac 14:19 18.01.2011

Re: Hmm,

maksa83
Open source pokret u svetu i da kompjuter nije, ne sme i neće biti = windows.

Izvini, ali meni je to smešno, i koliko god mi Open Source bio drag i smatrao ga korisnom pojavom, sa takvim Lenjin pamfletima je jako teško shvatiti vas ozbiljno.

Kompjuter je alat koji treba da nauče da koriste optimalno da obave koji god posao treba da obave i da ga koriste kao "bicikl za mozak", tj. nešto što će im amplifikovati mentalne sposobnosti. Taj "treba da nauče da kompjuter jeste ovo a nije ono" zealotry je u najmanju ruku besmislen.

Usput fala na čika Lenjinu, prija poređenje...

Dakle ja sam napisao šta ja želim, i jasno sam rekao da ne uslovljavam nego želim. Ja mogu da hoću - šta hoću; nema štete, a ako ti i dalje misliš da je to što ja hoću gora šteta od činjenice da se informatika bavi FOSS temama koliko i muzičko obrazovanje paramecijumima onda si gori fanboy od mene, što nije lako postići...

ristotel 13:57 17.01.2011

Draganu, urosu i goranu po jednu plaketicu

... da spremimo, za trud i rad...

Sve se kanim vec mesecima da napravim biznis plan za jedan mali edukatvini mesecnik ili dvonedeljnik, da ide kao insert u neke dnevne novine, da se malo ljudi edukuju, ako nista drugo, da i na Winu ima gomila opensource softvera, pa ako ne mogu bas od Wina da se odviknu, nek plate tih 100eur, al ostalo da imaju za dz, i legalno... a mogli bi se tu jos stosta provuci...

A kad ih jednom navuces na open source, i nespornu invetivnost programera iza toga, pa eto to je vec pola puta da probaju i open source operativni sistem... Mislim nisam ni ja linux master, ipak sam ja u osnovi WinMan, godine koriscenja, obucavanja drugih i ostalo, nije to lako isterati iz organizma. Medjutim vec duze vreme mahom teram Linuxe, imam legalan windows na 2 kompa, jedan je suprugin, opet vezano za njeno poznavanje bricscad-a i autocad-a, i posedovanje licenci za iste, al polako i nju vezujem za linux, najveca prepreka nam je u stvari sto sve njene kolege maltene iskljucivo koriste autocad, a bez saradnje nema kompletiranja projekata, i to je jos uvek kocnica daljem prelasku i eliminaciji zavisnosti od Win-a u nasoj kuci i firmama(moja je nezavisna od win-a, al njena zbog vec opisane potrebe nije)... Uopste sama piraterija je najveci adut Microsofta, Autodeska i slicnih kod nas. Skoro svima je dostupan besplatan Win, cak i vise nego Linux(mora da ga skine s neta, a Win kupi ispred zgrade za 100din), i svi su tako naucili da ga koriste, ko ce sad da uci nesto novo bre. Tako da iako paradoksalno, piraterija u Srbiji, a verovatno i sire, vise pomaze Microsoftu nego sto mu odmaze. Ti korisnici koji nisu spremni da plate sistem, ako ne bi mogli piratski win da imaju na racunaru pri prvom sretanju sa istim, imali bi Linux. A onda bi i firme kad zaposljavaju istih mogle da racunaju na Linux, jer je obuka ljudi najskuplji faktor u koriscenju racunara korporativno gledano....

i sad ja sam malo s teme na temu, htedoh da kazem da podrzavam akciju, i uvek cu podrzati svaku akciju za pospesivanje koriscenja besplatno dostupnog legalnog softvera u Srbiji i sire....

Dragan Pleskonjic 14:06 17.01.2011

Re: Draganu, urosu i goranu po jednu plaketicu

ristotel
... da spremimo, za trud i rad...

Hvala.

Ipak moram skromno da priznam da plaketica ide Urošu i Goranu, njihove su zasluge za akciju. Ja sam samo ustupio prostor na blogu.

Doduše plaketica može da ide i Nemanji Mačeku i Bori Đorđeviću, pa malkice (ali samo malkice) i meni za ovo:

Knjiga: "Operativni sistemi: UNIX i Linux" (preuzimanje je besplatno).

ristotel 14:11 17.01.2011

dekonstrukcija Windowsa i EDCL...

... hajde da svi potpisemo peticiju da cemo zvati svakog dana EDCL Srbija, da pitamo kako to da nema Linux-a i Unix-a u poznavanju rada racunara kod njih, a isto tako ni MacOS, niti mnogih drugih postojecih operativnih sistema, nego samo jedan jedini OS, i jedan jedini aplikacijski paket za kancelariju... pa mozda im dosadimo, pa nesto promene...

BebaOdLonchara 15:02 17.01.2011

Re: dekonstrukcija Windowsa i EDCL...

pa mozda im dosadimo, pa nesto promene...

promeniće broj telefona.

vrabac_u_steni 15:15 17.01.2011

troll al` zanimljiv

Dragane, šta znaš o ovome:

SAD i Izrael bacili sajber bombu na Iran

Dragan Pleskonjic 15:30 17.01.2011

Re: troll al` zanimljiv

Nešto malo je bilo na tu temu u blogu Cyber War.

Takođe, ovo se pojavilo u NYT: Israeli Test on Worm Called Crucial in Iran Nuclear Delay.

I tako, ima dosta na tu temu po netu.

uros_vozdovac 19:40 17.01.2011

e sad ozbiljno

sa ECDL se priča nastavlja, cenim da će biti k`o španska serija. Posle razgovora sa nadležnom i uljudnog propitivanja alternativa zaključak je bio da postoji teoretska mogućnost d korisnik dobije sertifikat i sa OpenOffice i tvrdi dotična i bilo kojom Linuks distribucijom.

Kako nisam bio zadovoljan s tim, zamerio sam što na sajtu nigde to ne stoji, opravdanje je da nema interesovanja. Pa dobro kako da ga i bude ako ne piše da može, ali `ajde.

Dogovor je bio da ja pošaljem mejl sa pitanjem i ona će da mi odgovori na mejl kako bi mogao odgovor da okačim na sajt zajednice, ostale sajtove mreže za slobodni softver i na kraju ovde.

Mejl sam poslao oko 10 časova jutros, odgovora nema.

gospodin_ne 20:19 17.01.2011

Ubuntu

Test na VirtualBox virtuelnoj masini. Ubuntu 10.10-64. OSX 10.6.6 MacBook pro i7

uros_vozdovac 20:29 17.01.2011

Re: Ubuntu

Uspeo si značajno ulepšaš OSX i Aqua

BebaOdLonchara 20:29 17.01.2011

Re: Ubuntu

lepo :) ajd' sad da nam pojasniš šta držiš u tom dole desno Bordel-folderu?

gospodin_ne 20:36 17.01.2011

Re: Ubuntu

lepo :) ajd' sad da nam pojasniš šta držiš u tom dole desno Bordel-folderu?

Par Max/MSP patches, screenshots, .aif test fajlovi itd...
Moze da se prevede kao svastara

BebaOdLonchara 20:47 17.01.2011

Re: Ubuntu

Par Max/MSP patches

ti radiš Max/MSP?!?!

gospodin_ne 21:25 17.01.2011

Re: Ubuntu

ti radiš Max/MSP?!?!

Da...

Ubuntu izgleda sasvim solidno. Jednostavno se instalira.
Vidim da imaju i komercijalne softvere.

BebaOdLonchara 21:32 17.01.2011

Re: Ubuntu

Da...

oprosti na ushićenju, ne sreće se svaki dan (ili uopšte?) max/msp programer koji govori srpski

gospodin_ne 21:40 17.01.2011

Re: Ubuntu

max/msp

Ili Pure Data

BebaOdLonchara 21:46 17.01.2011

Re: Ubuntu

Ili Pure Data

ili SuperCollider

gospodin_ne 22:10 17.01.2011

Re: Ubuntu

SuperCollider

Nisam davno cackao taj SuperCollider. Mada dosta lici na Processing.
James McCartney sada radi za Apple. Sef ekipe CoreAudio.

BebaOdLonchara 23:04 17.01.2011

Re: Ubuntu

Nisam davno cackao taj SuperCollider.

ja nisam nikad. meni je max dovoljan najtmer. jedan moj drugar se baš trudio da ga savlada (pa prešao na AbletonLive...) a ovaj drugi ga radi tako što kodira live, projektuje screen na video-beam tako da publika vidi iz koda zašto se zvuk koji čuju menja. ne znam da li si čuo za njega?
http://www.fredrikolofsson.com/pages/code-sc.html
da li znaš Atau Tanaka? on je bio Artistic Ambassador Apple-a za Francusku. on mi je fascinantan mimo tog detalja.

si radio OpenMusic? ili cSound?

nisam znala ovo James-a (to je good news?) dobih info da se Steve Jobs povukao zbog lečenja... :(

ps. osećam se kao kada dete na vašaru, kendi dipartment.

Pleki, izvini na zloupotrebi prostora

gospodin_ne 23:24 17.01.2011

Re: Ubuntu

Sa Tanakom sam bio na par IRCAM seminara nekad davno. Radili smo slicne stvari sa senzorima.
cSound i Cecilia mi nisu nepoznati. Open Music znam u njegovoj prvobitnoj formi.
McCartney fenomenalno vodi te muzicke Apple projekte (Logic, CoreAudio, Soundtrack Pro).
A za Jobs-a, otom potom...

BebaOdLonchara 00:15 18.01.2011

Re: Ubuntu

Radili smo slicne stvari sa senzorima.

a ja sam mislila da sam jedini seeerbin koji je radio sa senzorima.

ja sam ga viđala poslednjih 6-7 godina, posebno se angažovao oko network music (Pleki, u temi smo! :))) što sam ja radila poslednjih par godina sa drugarima. trenutno nemam ni jedan senzor (ako izuzmem gotove gedžete tipa AudioCubes) a nisam u arduino fazonu. to ne znam da pravim. atau mi je rekao da oni koji su radili Kroonde, La Kitchen, u francuskoj, više ne postoje, to sam htela da kupim još prošle godine, pa da se vratim u formu...puste želje.
no, da ne smaram više i tebe i okoliš

dakle, Mister No...

Dragan Pleskonjic 20:46 17.01.2011

Open Source ili Proprietary software?

Interesantan tekst na temu "Open-source versus proprietary software: Is one more reliable and secure than the other?"

uros_vozdovac 21:00 17.01.2011

Re: Open Source ili Proprietary software?

Imajući u vidu da je članak iz 2005. mislim da bi sada rezultati bili mnogo više u korist FOSS sistema.

dragoljub92 22:42 17.01.2011

zašto linux

zbog ovoga

BebaOdLonchara 23:15 17.01.2011

Re: zašto linux

zašto linux
zbog ovoga

3D animacija? to sam prvi put čula od tebe i ispostavilo se kao vrlo tačno. znam i da je naš najbolji 3D animator takođe na Linuxu. e to su stvari koje ceo fazon čine ozbiljnim

tristero 23:31 17.01.2011

Re: zašto linux

Pa i nije neki argument. Sad će ljubitelji Mac-a da postave linkove na Pixar-ove filmove i da sa još više prava kažu: zašto mac?

Apple je praktično standard u video produkciji. Sledeći tekst se odnosi na prošlogodišnju dodelu Oskara:

Two important brands, the Oscar Academy Awards and Steve Jobs company - Apple. This year the link between these two names is defined by the Final Cut-created documentaries. Nine of ten documentaries nominated for this year’s Oscars, in both selected categories, respectively “Documentary Feature” and “Documentary Short” were created using the Apple’s professional-level Final Cut Pro software application.

BebaOdLonchara 23:57 17.01.2011

Re: zašto linux

Apple je praktično standard u video produkciji.

i u audio. eto, zato Apple :)

noboole 08:50 18.01.2011

Re: zašto linux

I MS Ofis je prakticno standard za ofis poslove, sto ne govori puno o tome sta su najbolja resenja.

tristero 11:26 18.01.2011

Re: zašto linux

U slučaju MS Ofisa se pitanje najboljih rešenja za kacelarijske poslove ne postavlja - najbolji su. Pitanje koje se postavlja koliko korisnika zapravo ima potrebu da koristi sve mogućnosti ovog paketa. Recimo ja, od svih programa koje koristim za najrazličitije svrhe, verovatno prvo čega bih mogao da se odreknem je MS Office i da predjem recimo na OpenOffice. Ovo, medjutim, ne govori ništa o kvalitetu ova dva paketa.

Šta će koristiti ko kod kuce ili na poslu (koji nije državna služba) je njegova stvar i stvar njegovog poslodavca. Državna administracija, s druge strane, bi trebalo da koristi najjeftinija rešenja sve dok to ne utiče na njenu efikasnost.

Razumem da ljudi koji sastavljaju budžet, ili rade složene ekonomske analize, trebaju da imaju MS Excel, ali ne razumem potrebu da svaki ćata koji mesečno sastavi tri dopisa treba da ima na svom računaru MS Windows 7 Hiper-Ulitmejt-Premijum Edition uz MS Office.

Goran Vučković 13:07 18.01.2011

Kako ugurati FOSS u nacionalnu strategiju

Uroše, da li ste možda pravili neku projekciju prelaska državnih organa na FOSS (makar i parcijalnu) - analizu troškova/koristi ili predlog strategije prelaska? Tu su otprilike interesantne (makar) dve "vizure":

Kratkoročna/srednjeročna, finansijska:
- Koliki su sada licencni troškovi za softver u raznim granama državnih organa - kako operativni sistemi tako i aplikacije
- Kakva je struktura "ljudskih resursa" (administratori, programeri itd) i mogućnost njihove "dokvalifikacije"
- Kakva je struktura "nasleđa" (aplikacije i njihova kompatibilnost sa platformama)
- Koliko bi koštali razni elementi migracije i poređenje te cene sa ostajanjem na postojećim izborima/rešenjima

Dugoročna, strategijska:
- Koje su dugoročne koristi od izbora ove vrste platformi
- Preferiranje kojih razvojnih alata i tehnologija bi omogućilo migraciju na duži rok, ako (tj. gde) ona danas nije ekonomična
- Šta bi bili predlozi prestrukturiranja u kontekstu npr. školstva i školskih programa informatike itd
- Kakve vrste međunarodne saradnje bi se mogle ostvariti u razvoju ovakvih rešenja
- Kakva su iskustva drugih zemalja u ovom smislu

Ovo se onda može prikazati na primeru raznih oblasti, npr. školstva, zdravstva, državne uprave i lokalne samouprave, unutrašnjih poslova itd.

Meni se čini da je ovo tema gde bi se jednom ovakvom analizom, dovoljno detaljnom, koja bi pokazala prednosti migracije na ovu stranu, stvar mogla nametnuti u političke agende srpskih političkih partija - i to, možda paradoksalno, preko ( "anti-globalističke" ) desnice (oslobađanje od zavisnosti od američkih korporacija i taj rad). Ovaj primer Rusije uopšte nije naivan, a računam da ima dovoljno država EU koje rade slične stvari (samo treba raskopati, računam).

uros_vozdovac 13:37 18.01.2011

Re: Kako ugurati FOSS u nacionalnu strategiju

Goran Vučković
Uroše, da li ste možda pravili neku projekciju prelaska državnih organa na FOSS (makar i parcijalnu) - analizu troškova/koristi ili predlog strategije prelaska? Tu su otprilike interesantne (makar) dve "vizure":

Ne, globalnu nismo. Ali jesmo u lokalu, tipa jedna opština. Ne vidim da je ta opština po bilo čemu specifična da taj recept ne bi mogao da bude prepisan. Upravo je u toku izrada projekta za jedno Javno preduzeće sa te opštine, solidno dokumentovano. Bravo za Kulu.

Kratkoročna/srednjeročna, finansijska:
- Koliki su sada licencni troškovi za softver u raznim granama državnih organa - kako operativni sistemi tako i aplikacije
- Kakva je struktura "ljudskih resursa" (administratori, programeri itd) i mogućnost njihove "dokvalifikacije"
- Kakva je struktura "nasleđa" (aplikacije i njihova kompatibilnost sa platformama)
- Koliko bi koštali razni elementi migracije i poređenje te cene sa ostajanjem na postojećim izborima/rešenjima

Troškovi licenciranja softvera su značajni, mogu se upratiti na portalu javnih nabavki, na žalost nismo se sistematski bavili time, a i od skoro su podaci dostupni na jednom mestu. Vidiš, moglo bi se tražiti od statiske da odgovori na to pitanje, ali kolege u Hrvatskoj su bolje sreće sa poslanicima od nas, pa su izvukli koliko ministarstvo prosvete troši na licence
http://www.ubuntu-rs.org/forum/attachment.php?aid=797
U pitanju je milionski iznos u evrima, pri tom tamo se nađu tragovi i FOSS softvera, kod nas svećom ne možeš da ih nađeh.

Što se kompatibilnosti tiče, sama državna uprava ima "common" softver, ima nešto baza na UNIX-u ostalo su MS rešenja. Ne vidim nigde neki poseban zahtev za vanredna rešenja, ugrubo govoreći.

Nasleđe nije standardizovano, to jest ne postoji neki standard u državnoj upravi koji bi propisivao hardverske minimume. Tako da je stvar šarena, ali opet se ozivam na opšte činjenice, dakle Linux je po pravilu manje zahtevna platforma štedljiva po resurse i ima specijalizovanih rešenja za stari, pa čak i vrlo stari softver. Tu nema smetnji. Što se softvera tiče, njemu je ionako istekao resurs, on mora uskoro sistematski da se unapređuje, tako da bi troškovi apgrejda svakako bili veći od troškova prelaska.

- Kakva je struktura "ljudskih resursa" (administratori, programeri itd) i mogućnost njihove "dokvalifikacije"

Ovo je užasan problem i ja ne znam dobro rešenje za njega. Dakle svaki iole motivisan korisnik, prosečan korisnik, bez problema i štucanja obavi prelaz. Bude mali period privikavanja, bude malo problema, ali u hodu ih svako sa elementarnom intelektualnom radoznalošću i elementarnim poznavanjem strukture fajlova reši za dan - dva. Preduslov je ponavljam, da je iole motivisan i dobronameran. Sa državnim zapošljenicima to nije slučaj svestan sam. Kako se ko zaposli u državnu jaslu prestaje da bude dobronameran i radoznao, svaka promena mu je kraj sveta. Nisam pametan na ovo pitanje, valja sociolog ne IT stručnjak da se pita zašto.

Isto važi i za školstvo, mi imamo ono malo iskustva sa Rakovice gde klinci voze Ubuntu evo već dve godine, ali mi nismo pedagozi mi smo amateri. Vidimo kod njih napredak i vidimo želju da uče i ima zavidnih rezultata. Sa druge strane znam šta bi ja voleo da vidim kod učenika koji završi srednju školu, i koje bi znanje hteo od njega. Zato mi je i krivo što se udruženje profesora ama nikako ne zanima za ovo, mislim da bi u saradnji postigli dobar rezultat...

Da nastavimo kasnije, popodne...

Dragan Pleskonjic 17:18 18.01.2011

Re: Kako ugurati FOSS u nacionalnu strategiju

Uroše, možda bi bilo dobro da se, u analizi, pozabavite i stvarima kao što su TCO (Total Cost of Ownership) za FOSS i za komercijalni softver. Poređenje ovih rezultata za određene kategorije potreba i primena bi pomoglo u ubeđivanju za jednu ili drugu opciju. Naime, TCO obezebeđuje da se sagledaju svi troškovi, uključujući i direktne i indirektne za određeni proizvod ili sistem.

Postoje brojne dileme u pogledu TCO za FOSS i komercijalni softver. Da bi bila ubedljiva, analiza mora da bude sveobuhvatna.

uros_vozdovac 20:32 18.01.2011

Re: Kako ugurati FOSS u nacionalnu strategiju

Dragane da bi izradili TCO kako valja imamo dva problema, to jest dve varijable. E tu sad nastaje čuveno neću da se akam...

1. Prva varijabla je support. To se u poslednje vreme promenila sa Red Hat i Canonical, pogotovo ovaj drugi koji je u stanju da proizvede custom rešenje i pruži support za simbolične pare. Uopšte canonical ubrzano radi na razvoju poslovnih rešenja, a to sa Ubuntu i zajednicom mnogo veze nema, osim platforme. Ja npr. nikad nisam ni video Landscape o kome bajke pričaju ovakvi kao ja koji ga nisu ni videli. Ova varijabla polako ide u zaborav.

2. Ostaje problem ljudi i obuke. Pisao sam gore o tome da se ne ponavljam, Dobronameran i motivisan zaposleni - nema problema, Ako nije postaje skupo i nemoguće.

U svetu ima uspešnih primera, Ubuntu pokriva žandarmeriju u Francuskoj 100%, grad Minhen je prešao na Linux preko 60%, ima i neuspešnih Bern je probao pa se vratio. U Španiji ima zavidnih rezultata. Videćemo.

grakic 21:24 18.01.2011

Re: Kako ugurati FOSS u nacionalnu strategiju

U situaciji kada se dominantno koristi piratski softver neozbiljno je praviti bilo kakvu TCO analizu.

Dragan Pleskonjic 21:36 18.01.2011

Re: Kako ugurati FOSS u nacionalnu strategiju

grakic
U situaciji kada se dominantno koristi piratski softver neozbiljno je praviti bilo kakvu TCO analizu.

Slažem se, u pravu si. Ipak, primeri nekih uspešnih prelaza (migracija) sa komercijalnog (vlasničkog) softvera na FOSS i prateće uštede (ili ne), kao i ostali detalji koji kažu kako i kojim putem se to radi, bi mnogima pomogli. Mislim da ima dosta ljudi koji razmišljaju u prelasku, ali su uplašeni jer im je put nepoznat.

Kakogod, mislim da ova državna akcija protiv piraterije direktno vodi u porast korištenja FOSS-a.

uros_vozdovac 16:11 18.01.2011

ECDL odgovor

Postovani ...

Kao sto sam vec rekla u telefonskom razgovoru jedna od vaznih karakteristika ECDL standard, koja ga cini drugacijim i uspesnijim od drugih sertifikacionih programa u ovoj oblasti, je upravo vendorska nezavisnost. Tacnije ECDL kandidatima omogucava da steknu potrebna znanja i vestine koje se mogu koristiti u bilo kom softverskom okruzenju.

Kao sto ste mogli da primetite po samim nazivima modula, kao i u nastavnom planu i programu nigde se ne pominju programi koji se koriste npr. za obradu teksta ili tabelarne kalkulacije, vec su precizno definisana znanja i vestine koje bi kandidat trebalo da poseduje nezavisno od vendora. Nastavni plan i program je dostupan na nasim internet stranicama

http://ecdl.rs/syllabus/index.htm]

Sto se tice open source projekata moguca su testiranja na Linux i Open office platformama na engleskom jeziku. Ukoliko ste zainteresovani mozemo razmotriti mogucnosti za intenzivnije ukljucivanje vaseg udruzenja i dalju popularizaciju ovog vida testiranja.

Za sve dodatne informacije stojimo na raspolaganju.

Srdacan pozdrav,

Bojana Minic
ECDL Srbija

11000 Beograd, Zmaj Jovina 4/VI
tel: +381 11 2620374
fax: +381 11 2626576

uros_vozdovac 16:17 18.01.2011

Re: ECDL odgovor

Dakle da protumačim, ECDL se kod nas oslanja na ECDL u drugim zemljama, tamo postoji materijal za FOSS, kod nas nije preveden i nije po njemu rađeno. ECDL u ostalim zemljama jeste neutralan po pitanju OS-a a ovi naši su uzeli iz tog materijala samo MS rešenja.

Sa druge strane ne ograničavaju ništa, ukoliko zanima pojedinog korisnika može da dobije sertifikat na open rešenjima na engleskom jeziku jer drugi materijal nemaju.

To što izražavaju volju da popularizuju dalji rad na Open rešenjima je ohrabrujući nameravam da to iskoristim.

Sve u svemu iznenađujuće i ohrabrujuće.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Dragan Pleskonjic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi