U potrazi za vanzemaljcima VI. Budućnost SETI projekata?

"A šta mogu da volim, ako ne enigmu?" napisao je Đorđo de Kiriko 1911. godine na prvom od svojih brojnih autoportreta. Zagonetka nam je često draža od samog rešenja - rešenje predstavlja antiklimaks. Putovanje je fascinantnije od stizanja na željeno mesto, lov uzbuđuje znatno više od lovine. U prethodnim nastavcima ponešto sam rekao o problemima sa kojima su suočavaju svi projekti potrage za vanzemaljskom inteligencijom (SETI), kako onim opštim i teorijskim, tako i praktičnim, vezanim pre svega za način na koji se ova potraga doživljava u ortodoksnim krugovima, poput SETI Instituta. Nimalo slučajno, SETI je više nego gotovo bilo koja druga naučna aktivnost okrenut ka budućnosti i u konceptualnom i u tehnološkom smislu. Zato ću ovde razmotriti neka od scenarija za budućnost ove velike potrage, možda poslednje istinski velike avanture koja je u naučnom dobu preživela gotovo iz mitološke ere.

Najpre ono što se čini gotovo neminovnim. Pored astronoma, biologa i filozofa, danas SETI-iju doprinose, i bez ikakve svesne namere, i ljudi koji se bave veštačkom inteligencijom, genetičkim algoritmima, kriptografijom, fotonikom, epidemiologijom, celularnim automatima i još gomilom sasvim heterogenih disciplina i problema. Nema razloga za sumnju da će se ta vrsta multidisciplinarne integracije nastaviti - te da će se, naročito u teorijskom domenu, postići značajan napredak. Recimo, sasvim je bezbedno prognozirati da ćemo za par decenija mnogo bolje znati kuda da gledamo i kako da izaberemo najoptimalnije mete za konkretne SETI projekte. Već danas numeričke simulacije nastanjivih zona, kako u pojedinačnim planetskim sistemima, tako i u Mlečnom putu kao celini, daju izuzetno zanimljive i koliko pre par godina sasvim neočekivane rezultate. Ali to nije ono što istinski zanima širu, vannaučnu javnost - svima je jasno da kad se pomenu astrobiologija i SETI, ono što leži u korenu interesa jeste sam Kontakt.

U tom smislu evo nekih od scenarija koji mi se čini interesantnim odgovorima na pitanje šta čeka SETI tokom narednog veka - naravno, sve pod uslovom da ljudska civilizacija opstane toliko; alternativu ne treba nikako smatrati zanemarljivom. Sve procene verovatnoće su, naravno, krajnje subjektivne (dosledni bajesovci bi rekli da drugih ni nema, ali da ne ulazimo sad u to izuzetno kompleksno pitanje)! Samim tim, nevažno je što se sve one ne sabiraju do jedinice - sigurno je da ima još scenarija, ali ovi mi se lično čine najzanimljivijim sa stanovišta današnjeg astrobiološkog i SETI razvitka.

Scenario 1: "Poseta stare dame". Napredna vanzemaljska civilizacija nas posećuje svojim sondama ili lično. Bez obzira na motivaciju i ishod takve posete, ljudska istorija biće promenjena dramatičnije od bilo čega što se dogodilo od izuma vatre ili razvitka poljoprivrede. Kakva će biti priroda te promene, zaista je nemoguće iole smisleno reći.

Verovatnoća: manja od 10^-6.

Scenario 2: "Galaktički klub". SETI uspeva u tradicionalnom, ortodoksnom smislu - dobijamo poruke naprednih i dobronamernih civilizacija koje nas pozivaju da se priključimo velikoj galaktičkoj asocijaciji razumnih bića. Ovo će biti ispunjenje sna otaca ortodoksnog SETI-ija, Drejka, Brejsvela, Segana i Šklovskog - i verovatno najpouzdaniji garant dugoročnog opstanka čovečanstva i svih vrednosti koje su nam drage.

Verovatnoća: manja od 0,001.

Scenario 3: "Penrouzove stepenice". Neortodoksni SETI ili slučajna usputna posmatranja vezana za neki sasvim drugačiji istraživački program otkriće zagonetan fenomen koji se nikako ne može objasniti neintencionalnim prirodnim uzrocima. Bez obzira bila to klasična Dajsonova sfera, ili Arnoldov pravougaoni pomračujući objekat ili, što je najizglednije, nešto još neizmaštano, nije teško zamisliti situaciju u kojoj se inverzno ostvaruje drevna Gausova ideja o crtanju pravouglog trougla po sibirskoj ravnici - sa nama kao posmatračima. Ovo verovatno neće imati tako dramatične efekte po ljudsko društvo kakve bi imala prethodna dva scenarija, ali će svakako promeniti ljudski pogled na svet i dati veliki podstrek istraživanju svemira.

Verovatnoća: 0,05.

Scenario 4: "Magično ogledalo". Astrofizička posmatranja otkrivaju planete nastanjene jednostavnim oblicima života, ali bez tragova inteligentnih bića. Ovo daje snažne argumente za shvatanje (koje se često povezuje sa klasičnom biološkom doktrinom adaptacionizma) da su inteligencija i sposobnost korišćenja oruđa tek uzgredne, slučajne i a priori ekstremno malo verovatne karakteristike živih bića, te je deo morfološkog prostora u kome se one mogu naći isto toliko majušan. Ovo bi se moglo protumačiti i kao dobra i kao loša vest: dobra u smislu da bi čovečanstvo u daljoj budućnosti moglo da kolonizuje brojne nastanjive svetove bez etičkih (i drugih) prepreka, loša u smislu da je inteligencija daleko ređa i krhkija nego što bi to naivni naturalizam i nekritička primena Kopernikanskog načela sugerisali.

Verovatnoća: 0,1-0,2.

Scenario 5: "Ništa novo pod suncem". Velika tišina svemira se nastavlja do kraja veka. Galaksija je jednostavno prevelika da bi čak i veoma brz razvitak ljudske tehnologije bio u stanju da ozbiljno pretraži išta više od zanemarljivo malog dela tokom svega jednog veka.

Verovatnoća: 0,5-0,75.

Pločica pronađena?

Konačno, kao što je Blez Paskal pre skoro četiri veka, bolujući u jansenističkom manastiru Por-Roajal, dramatično napisao ("Misli", 207):

Koliko carstava ne znaju za nas!