Slikar nikad ne slika svet, gleda ga da bi ga zaboravio

Ako zbog ičega žalim, to je što NE UMEM da slikam! U mojim očima ostaje toliko lepih predela, trenutaka, lica... Ali, moj najveći domet je čiča Gliša! Naravno, slikala bih da bih se sećala duže.

Moj talenat duboko čuči, nikako da ga dozovem

i omogućio sebi novi početak stvaranja ... oslobođenog svog bremena tradicije, tendencija, stilova ...

Ако су ти Павле Васић и А. Б. Олива били (и остали) подстицај за стварање, онда заслужују велику препоруку.

Акиле Бонито Олива спада међу најзначајније савремене италијанске ликовне критичаре и теоретичаре. Његове теоретске поставке снажно су утицале на уметнике који припадају покрету Трансавагарда.

П.С. Чини ми се, Микеле, да је овај акт баш мој омиљени са твоје изложбе.

од чега си пручавао модел једно 3

E,a priznaj da bi bolje zazvučalo da je pisalo,
Posebnu pažnju treba obratiti na mladog (darovitog) centarfora MMP-a koji stupa na teren... A?

ponekad se i dogodi
da skačući i zamahujući rukama
pri bezuspješnim pokušajima letenja
...
prizoveš kišne oblake

Херој, уметник, не може празних руку да се појави пред страшном истином, мора да се наоружа додатном вештином, коју обичан човек не поседује.[/i

predivan dan. jedan od onih u kojima shvatis kakve svevestine postoje u deci... najgore sto sebi radimo je odrastanje...umetnici to ne rade sebi... to je najveca vestina od svih

Idi, bre, AO! Zašto ti ono beše pišeš o politici i ekonomiji

црвенкасто лууди

у срцу слутим
притајени дамар
за 2 ока
плава
што погледом
мааме
тек тек узрикаво

трепераво лудо

Hm, mozda malo prejako receno...

No, ako bi me ti sad pitao koga ja ovde smatram jedinim pravim, i poznavaocem, i pratiocem, i razumevaoem slikarstva, ne bih ti umeo odgovoriti odmah, a bojim se, ni mnogo kasnije.

Pravih poznavaoca i razumevaoca slikarstva je bilo, ali pravih pratioca slikarstva..., e, tu mogu u potpunosti da se slozim, takvih, sem Pavla Vasica, gotovo da uopste nije bilo.
Bukvalno svaku izlozbu, pa cak i prve samostalne izlozbe, odmah je propracao lucidnim, uvek sadrzajnim i nadasve skrupulozninim osvrtima.
Imao je retku smelosti da o pridoslicama na likovnu scenu kaze svoje misljenje cak pre no sto se o njima u gradu formira zvaka. Ostali kriticari, mahom se nisu istrcavali - radije bi sacekali da se ta zvaka do kraja uoblici.

Pomenuo sam ga u jednom svom blogu:
"Ne biva da neko objavi tekst o izložbi mlađeg autora, dok se, o vrednosti i značaju izloženog, u gradu još ništa pouzdano ne zna. To se, jednostavno, ne čini, ne u Beogradu, ne posle Pavla Vasića. Nema više ono - uveče otvoriš,izložbicu, ujutro pijuckaš kaficu, čituckaš kritičicu."

Edit:
Cuvam i ja jednu "pozutelu stranicu Politike"

Što se tiče likovnih kritičara, ja bih bio na liniji onoga što blogokolega st.jepan kaže

Bez namere da osporavam značaj Pavla Vasića, mislim da je bilo još likovnih kritičara koji su svojevremeno znatno uticali na javno mnjenje kada je u pitanju slikarstvo.

Primetio sam da Dejan Djorić svoj članak “ĐORĐE KADIJEVIĆ Prorok ili goli car iz likovne bajke” započinje ovako:

“Ne treba razne poklonike visoke umetnosti da začudi to što se i Đorđe Kadijević, kome se do juče najviše verovalo jer je bio zaista naš najveći likovni kritičar, preko noći našao u poziciji moralnog i duhovnog gubitnika, intelektualca koji je izneverio ideale svoje mladosti i očekivanja umetnika kojima se celog života bavio… “.

Pada u oči ovo “kome se do juče najviše verovalo”. Da li je javno mnjenje, koje je verovalo Kadijeviću, bilo neobjektivno informisano?

Znam i da je u Srbiji bilo poklonika likovne kritike Lazara Trifunovića, pa i Miodraga B. Protića.

Takodje, znam i da danas ima onih koji veruju i onom bivšem kustosu Narodnog muzeja, koji se često u medijima javlja kao “procenitelj” slikarskih dela, he, he, he…

The last but not the least (ovo stvarno mislim), svidjaju mi se ove tvoje slike iz ciklusa "Virgin". Smelo, jako, impresivno. Eh, ponekad požalim što nisam likovni kritičar pa da mogu više da pišem o slikama koje mi se svidjaju...

Da, apsolutno neobjektivno!

Kadijeviceva uloga bila je izrazito reakcionarna.

Promovisanjem necega sto je nazvao "poetski realizam", a sto sam ja tada mnogo preciznije nazivao "kic realizmom", omogucio je tzv. javnom mnjenju, da se i dalje divi onome cemu se oduvek divilo, ali sada bez ikakvog skanjivanja i stiduckanja.

Svojom velikom erudicijom i dopadljivim, citljivim tekstovima, toj gnjecavoj kicerici podario je dostojanstvo i legitimitet umetnickog produkta. Malogradjanin je najzad mogao da digne glavu i s ponosom pokazuje gostima bedastoce po zidovima svog stana..

Ja mu nisam verovao ni onda kada je ne samo smatran vrhunskim arbitroim, nego i realno bio vrhovni arbitar, cija je slikarska ergela dobijala sva moguca priznanja i nagrade.

Kada me je, pred kraj cetvrte godine Akademije odabrao za izlozbu "Perspektive" (po tri kriticara su svake godine odabirala po tri mlada umetnika), rekao sam da sam, naravno, pocastvovan, ali da me zanima koga je jos odabrao. Ispovrteo mi je neka dva imena iz Srbinoviceve klase (inace legla te skaredno servilne umetnosti, koja je ovladalo tadasnjom beogradskom likovnom scenom), na sta sam mu reflesno odgovorio da ja onda u njegov kriterijum ne verujem, i da ja s njima necu.

Naredne godine, medjutim, odabrao me jedan drugi kriticar, istinski intelektualac i umetnik, pa sam, ne samo rado pristao, nego i s velikim ponosom na toj izlozbi ucestvovao.

slikarske kritike jedno od dosadnijih štiva (kolju se sa opisima arhitekture i dizajna enterijera:) One mi uvek zvuče kao razmetanje obrazovanjem samog kritičara i pokušaj da se nesrećni slikar stavi u neku fijoku - pravac, stil, misaonu konstrukciju, politički diskurs...
Mislim, znam da mora, ali ja bih onako seljački da kažem - Sviđaju mi se slike mlađahnog Miška Petrovića (), a neću da vam kažem zašto i neću da čitam šta o tome misli Pavle Vasić.

Reči se prve sećam zaboravom
...bila je nema i čista i prisna i mirna i živahna...
Niko joj ništa nije mogao jer nije znao da postoji...

za utešne reči. A ja znam da PEVAM! Kažu, lepo - čak se i meni sviđa Ono što je kod mene dobro (skromnost, pre svega) što mi nije blam da idem ulicom i pevušum. Živim u malom mestu, znaju me, a ipak se neki mladi iznenade: jel' vi to pevate? To je tako retko. A ja volim. Živa sam - uprkos svemu. Ali, bez šale, mnooogo mi je žao što n'umem da slikam.

Potsetio si me na mog profesora Z.P.
Pitao me je odakle mi to sto slikam, gledam li ja to negde.
Odgovorio sam mu otprilike: "a sta ce mi tu nekakvo specjalno gledanje? Pa ja, profesore, vec dvadeset i nesto godina gledam".

P.S. na P.P.

da uzmem papir u ruke i nacrtam svet, ne umem!
zavidim ti ,mikele, na tom daru ...