DOKLE BRE!!!

Nema na zemaljskom šaru Vilajeta sa toliko Sultana, Vezira, Aga i Begova, koliko ih ima u skučenoj, prljavoj, zapuštenoj, odbačenoj i ubuđaloj zemlji u kojoj živimo! Udobno borave u svojim dvorovima, svim mogućim tehnološkim sredstvima zaštićeni e da ne bi došli u bilo kakav kontakt sa svojim čipčijama, nama, smrdljivim, kužnim, vašljivim, podrpanim i gladnim.

Sultan apsolutista, zvezdočatac, znalac i u svakoj čorbi mirođija, izumitelj tople vode, štikle, odavno profanisane rupe na saksiji, ručnog mlina za mlevenje kafe, psiholog, atleta, lepotan, sivomajčasti predkamerni davalac krvi...širi svoj paunasti rep lagano ga njišući, utiska radi, obećava, obećava, obećava šupljim rečima neostvarljivo...iz aviona (ne voza, daleko bilo!) je vidljivo da ne zna šta i o čemu priča, govori. Može mu se. Legalno je izabran. Na pamet mu ne pada da menja narod. Uostalom on i ne zna ko je i šta je to narod. Nije da nekada davno nije znao, i on je bio deo tog naroda ali postavši Sultan, kao gumicom je izbrisao svaku pomisao na taj nevažni deo njegove proevropske, demokratske, u svakom pogledu uređene Carevine.

Digresija. Do mene dopiru reči: Vratiće se Valter, jebaće vam mater! Sin odvrnuo do daske televizor, trešti...ne znam koja je grupa? Nego da nastavim. Berluskonijev Kluni svakim danom u svakom pogledu sve više nazaduje! Jedini kandidat za Sultana svog žutog dvora, kako da ne bude izabran? Svilenim gajtanom daruje svog Vezira za inozemne poslove, koji kakav god da je, nije ništa drugo radio, nego napamet naučene misli Sultanove, prkeljao po svetu i Ujedinjenim nacijama.  

Sultan je danonoćno obhrvan teškim, dubioznim mislima pa je zbog toga, da bi rasteretio svoju umnoveličanstvenu glavu, izabrao Vezira za sečenje zdravih i pravih Bulevarskih Platana, Vezira ličnog imidžistu, Vezira pisca njegovih misli, divit i ‘artija obavezni, Vezira bilbordistu i glasnogovornika, EPP-ejistu u vreme Sultanske kampanje, Vezira predsednika tz Narodne Skupštine, koga jedva da možeš videti i zapaziti koliko je providan i bledunjav a koga osim najbliže rodbine (i to je neprovereno) niko i ne zna i ne zna čime se on zapravo bavi, Vezirku portparolku, retoričarku ispraznih fraza par excelance, Vezira za kulturu, koji na Sultanovu (i ne samo njegovu) radost, pazi da se ne meša u svoj posao, Vezira vojnog čija je, pored stranakožute podobnosti, referenca što je zet legende srbskog nazovi narodnog pevaštva i da bi se pokazao milostivim (dar lično od Alaha), za Vezira svojih tajnih, javnih, podzemnih, nadzemnih, specijalnih, janičarskožandarmerijskih i inih policija, izabrao je svog, koliko do juče, najljućeg protivnika. Ne samo izabrao nego i poljupcem opravosnažio Povelju o zaboravu. Sve svoje sluge-administraciju debelo plaća, vodeći se onom mudrom: Ko ima da jede i da se obuče, ne bavi se ispraznim mislima.

Kao nepatvoreni pristalica i zagovornik demokratije, Sultan ponekad, kad je dobre volje, ili mu je hanuma za desert priredila baklavice posute rendanim pistaćima, svojim potčinjenima dozvoljava (naravno ne svima) da iskažu i malo svoje inicijative. To ponekad ispadne na dobro a nekad se Sultan u međuvremenu presaldumi i Vezir koji je malo više podigao svoju misleću glavu, trenutno biva sklonjen i zaboravljen.

Upravo se setih pesmice neidentifikovane bakice: Tito krao al' i nama dav'o, ovi kradu, nikome ne dadu. Kradu bre iz oka! Iz dana u dan propisujući i ozakonjujući ovo ili ono, kradu nam sve što se još može ukrasti. Jebeš onda goli život! Koj' će mi moj kad ne mogu da kupim hranu, o plaćanju računa sve većih i većih cifrenih brojeva, da i ne govorim! Dešava se da neki hrabriji čipčija digne glas i upita gde se dedoše milijarde, ‘ajd one sa Kipra, zna se Vezir na čijem su računu, nego od silnih nepovratnih i vratnih inozemnih kredita, milionskoeurskih donacija, striktno namenjenih za projekat ovaj, poboljšanje onog, reformu ovu, usklađivanje onog...Kao da govori zidu! Ma ne, zid je civilizovan i kulturan, odgovorio bi posle nekoliko puta ponovljenog pitanja. Sultan, Veziri i sluge-administracija, jednom reči vlast, ni mukajet! Nije potrebno bolje promisliti, pare, novci, evri se nalaze na privatnim računima Sultana, Vezira, Aga i Begova u bankama dalekih Aligatorskih i Kornjačinskih ostrva. Pre neki mesec je bilo na TV, finansijski Vezir, neostvareni gitarista i tamburaš sa ženom u stančiću, mišjoj rupi na Novom Beogradu. Nama više i ne treba, s osmehom na licu i gitarom u rukama, izreče to Vezir direkt u oko kamere. Sad, tu, skoro, čuh da je kupio stan, kuću(?) u vrednosti oko ili preko 300.000 evra. Da ne bih završio na sudu (koji bi u mom slučaju radio ekspresno) i za ovo nemam dokaza, samo čuo na TV.

Moj mlađi kolega, nekad samostalni umetnik, što podrazumeva uplaćivanje naminimalnije sume za zdravstveno osiguranje i ništa više, partijskom podobnošću, ima tome ohahaj godina, izabran je za savetnika u Ministarstvu kulture. Još je tamo, platurina teče i priliva se redovno a njega nigde nema. Sećam se vremena kad sam bio Predsednik ULUS, nisam mogao da mu uđem u trag, da mu kažem da jedna naša trudna koleginica ne može da overi zdravstvenu knjižicu, nije vam uplaćen doprinos, ja tu ništa ne mogu, odgovorila joj je službenica, da je ostala plačući u Cvijeti dok sam se ja muvao hodnicima ministarstva kulture, tražeći ga. Ili, iznenađen pozivom, zblanut, pojavim se (i on je i danas na tom mestu) u kancelariji Gradskog sekretara za kulturu. Kancelarija veličine pristojne garsonjere, ogromne kožne fotelje i trosed, na zidovima slike mojih koleginica i kolega. Poziv je neko pogrešno preusmerio ali: Kad si već tu, hoćeš li nešto da popiješ? Poruči on kafu, ja rešio da iskoristim priliku i taman da zinem a on: Vidiš ove slike, moram to da promenim, nekako me deprimiraju, ovih dana idem dole u fundus da izaberem nešto veselije, da pršti od boja! I danas se osećam posranim! Video sam ga juče na TV, član je tela koje organizuje ovogodišnji FEST. I on je bio samostalni umetnik. Jedan slikar drugi režiser, niti slika niti predstava, samo plata, red veličina, mesečno primaju moju šestomesečnu penziju. O dodacima, kurcima i palcima, kolima sa vozačem, svim mogućim beneficijama bolje je, mentalnog i fizičkog zdravlja radi i ne govoriti!

Znaju li Presvetli Sultan i njegovi Veziri za ovo? Znaju, zato ih i plaćaju.

Pa dokle bre! Dok svi ne pocrkamo? Od koga ćete onda skupljati harač?