Ko ruši državu?

Štrajkovi su jedan od načina da se taj radnik prizove pameti da ne radi kako treba, i da mora da se popravi.

чекај кру,
управо си изложила теорију у којој послодавац штрајкује да би призвао радника памети... :)

antioksidant

Covek u dva minuta rece sve.

reče i sede na gvožđe* da ore

*koje se inače ne jede

voleo bih da su stvari tako jednostavne

Pa naravno da nisu jednostavne, ali je pogodio sustinu.
Umesto da su stimulisali domacu proizvodnju i privredu, nasi su krenuli sa liberalizacijom trzista i privatizacijom, koja je strateke grane odvela u privatne ruke, a pri tome se nije mesala u "trzisne" cene i dobilo smo to sto sad imamo.

Krugolina Borup

управо си изложила теорију у којој послодавац штрајкује да би призвао радника памети... :)

Aha.
Šta fali?

ништа, осим што ове "раднике" баш брига за овакве штрајкове (трећа страна страда у целој причи - и то је оно што у принципу не волим код овог штрајка - требало је наћи другачији вид притиска).

Umesto da su stimulisali domacu proizvodnju i privredu, nasi su krenuli sa liberalizacijom trzista i privatizacijom, koja je strateke grane odvela u privatne ruke, a pri tome se nije mesala u "trzisne" cene i dobilo smo to sto sad ima

хајде да поновим - волео бих да су ствари тако једноставне. али нису

"стимулисање домаће производње и привреде" је спровођено на примеру заставе годинама. ништа то доброг није донело никоме. а о "квалитету" спроведене либерализације и приватизације не бих. слажемо се да је производ тога лош. јако лош.

и да. не мислим да је погодио суштину

Štrajkovi su jedan od načina da se taj radnik prizove pameti da ne radi kako treba, i da mora da se popravi.

Dok se taj prizove pameti firma ce u bankrot.

Taj radnik ne radi nista osim sto krade.

Da se otpusti!

Dok se taj prizove pameti firma ce u bankrot.

Taj radnik ne radi nista osim sto krade.

Da se otpusti!

Isti mehanizam primeniti i na političare. Ne vidim način da se "nauče ispravno da rade" osim ako ih neko ne pohapsi i sudi im se za sve afere i aferice u kojima su učestvovali dok su bili na vlasti.

Kad "sjaše Kurta da uzjaše Murta" pa i oni krenu u afere i aferice opet ih pohapsiti i suditi im.

Sledeća vlada će staviti prst ne čelo da malo razmisli kada osiromašuje ovu već siromašnu državu. Jer nisu nas budžetlije/nebudžetlije doveli do ove tačke, već upravo ljudi na vlasti.

svaka vlast za sebe misli da radi kako treba

auuu...pa ja bih malo crveneo da sam na njihovom mestu kad vidim rezultat minulog rada


Plate prosvetara:

Hrvatska: oko 720 evra
Republika Srpska: oko 440 evra
Federacija BiH: oko 420 evra
Crna Gora: oko 420 evra
Srbija: oko 340 evra

izvor b92

Pa naravno da nisu jednostavne, ali je pogodio sustinu.

Ni blizu :)
Ali bas ni blizu, cista demagogija bez imalo svesti o realnom problemu i realnom vremenu.

Nego

a nama bog nudi bas zanimljivu varijantu)

Uporno pokusavam, evo vec godinama da dokucim prednosti te varijante i ne uspevam.

U mnogo cemu se slazemo AO, ali sto se ove varijante tice izgleda da ja nesto ne uspevam da uhvatim.

Umesto da su stimulisali domacu proizvodnju i privredu, nasi su krenuli sa liberalizacijom trzista i privatizacijom, koja je strateke grane odvela u privatne ruke, a pri tome se nije mesala u "trzisne" cene i dobilo smo to sto sad imamo.

Nije u tome stvar, Nataša. Mnogo je širok spektar njihovih budalaština, naročito eksperata iz G17, nekih DS-ovih gurua privatizacije i glavnih kreatora ove potpuno monopolizovane privrede - DSS.

U mnogo cemu se slazemo AO, ali sto se ove varijante tice izgleda da ja nesto ne uspevam da uhvatim.

ironija s moje strane
mada ponuda jeste zanimljiva
ili da budem precizniji - "zanimljiva"

cult

ah da, jos uvek postoji mogucnost kladionice, elektronskih ruleta

pa da. U nekim srećnijim zemljama sa drugačijom vlašću na teveu ide kajron za berzanskim indexima. Kod nas rezultati finske druge lige. A uvešće i specijalne emisije odmah posle dnevnika rts-a "sigurica", "dojava" i tako to.
Ali ima tu prostora, mislim, kad sve drugo ispropada...Mogu da se otvaraju kursevi kladjenja (ja recimo pojma nemam šta je "iz keca u dvojku" ). Onda...profesori matematike i asistenti statistike - profesionalna pomoć pri kladjenju na naučnoj bazi-primena matematičke verovatnoće, teorije igara (već vidim oglase)...Pa trgovina kladioničarskim listićima...prodaš svoj listić za pola eventualne premije...jbt na tome celo berzansko poslovanje može da se organizuje i-ha...i tako. Budućnost ne može da čeka.

I sad - da li je neko u Ministarstvu prosvete razmišljao o ovome? Da se napravi odgovarajući predmet sa kojim bi se moglo krenuti već od šestog razreda. makar fakultativno.
Ali moraju sveske da se nose, jebi ga.

HCM

Pa naravno da nisu jednostavne, ali je pogodio sustinu.


Ni blizu :)
Ali bas ni blizu, cista demagogija bez imalo svesti o realnom problemu i realnom vremenu.

Hajde molim te objasni mi zasto nije ni blizu i sta je tu cista demagogija.
Koliko sam razumela ti se bavis poljoprivredom i pretpostavljam da imas razlog zasto ovako mislis, a ja bih volela da ga cujem.

cult

Umesto da su stimulisali domacu proizvodnju i privredu, nasi su krenuli sa liberalizacijom trzista i privatizacijom, koja je strateke grane odvela u privatne ruke, a pri tome se nije mesala u "trzisne" cene i dobilo smo to sto sad imamo.

Nije u tome stvar, Nataša. Mnogo je širok spektar njihovih budalaština, naročito eksperata iz G17, nekih DS-ovih gurua privatizacije i glavnih kreatora ove potpuno monopolizovane privrede - DSS.

Naravno da je sirok. Ja sam spomenula samo neke od stvari za koje mislim da ne valjaju, a ima ih koliko hoces, od smanjene industrijske prozivodnje samo u prosloj godini za 12%, do smanjene trgovine na veliko i malo skoro 15% itd

Kad sam rekla da se ne mesaju u "trzisne " cene mislila sam upravo na monopol, ali ne mislim da je za to krivac samo DSS.
A ko je, ne bih, jer ce odmah njih pet da skoci na mene, a nije mi vecras bas nesto do toga.

Jos uvek sam besna sto sam pola dana provela po raznim zdravstvenim ustanovama i odusevljena novom organizacijom rada u DZ, ali da ne trolujem.

inco

Jer, da se razumemo, prosvetari ce od postavljenih uslova (pritom, oh ironije, socinjenih vrlo nepismeno) za obustavu strajka odbaciti sve sem para. Ostali 'uslovi' su tu stavljeni reda radi tek da ne ispadne da samo hoce pare.

To se i ja nažalost plašim da će se na kraju desiti. A pravi prvi uslov treba da bude uvođenje discipline među đacima. Zatim duboko udahnuti pa tri mesta iza idu krede i table a onda tamo negde sve ostalo. Kad deca ne budu besna škola neće biti tesna.

A ni ti uslovi nisu bas nesto sto bi poboljsalo situaciju u prosveti. Da oni zaista zele da se prosveta popravi prvo bi trazili da se sa budzeta skine ogromni visak sopstvene fele - recimo tzv. veroucitelji i slicni lelemudi.

Da se potpuno ukinu svi tzv. izborni predmeti koji uopšte ne ulaze u prosek ocena i služe samo da deca što duže sede u školi. Ako ti predmeti vrede nečemu, neka se daju brojčane ocene (ali ne sve petice) i neka ulaze u prosek. Ako ne vrede, neka se ukinu.

Pa bi onda trazili zarade, a ne primanja - odnosno placanje po ucinku. Pa da se uvedu finalni testovi iz svakog predmeta te da se vidi koliko je koji ucitelj/nastavnik/profesor znanja preneo ucenicima protekle godine, sto itekako treba da ima impakt na prethodno navedenu stavku o zaradi namesto primanja.

To ti nastavnici neće tražiti jer znam kako je u Americi gde su to pokušali, pa su nastavnici razvili kontraargumente. Prvi i najvažniji je "sastav" dece u razredu. Ako jedan (hipotetički) nastavnik recimo radi 50 odsto u školi pored siromašne romske mahale odakle se crpi 20-30 odsto dece, a drugih 50 odsto radnog vremena u npr. Drinki, možeš da zamisliš kolika bi razlika u učinku bila kod tog jednog istog nastavnika u te dve škole, kako god da napraviš završni test. Ova prva deca su pothranjena i kod kuće sede u memljivoj sobici sa gomilom male dece koja kmeče i dekoncentrišu, slabo znaju srpski, nemaju roditelje da pomognu, a od literature imaju poklonjene udžbenike. Ova druga deca imaju svoju sobu, mobilni, internet i pristup svim podacima ovog sveta.

Drugi kontraargument je što nikad ne postoje odgovarajući testovi za sve razrede i uzraste, recimo mala deca se razvijaju vrlo neravnomernom brzinom, zatim testovi za fizičko, likovno, muzičko itd. gde i ovako 90 odsto odeljenja ima petice.

Treći kontraargument je da nisu svi predmeti linearni (neki jesu, matematika, strani jezik). Biologija nije. Jedne godine učimo anatomiju čoveka, druge godine ekologiju i njenog sijamskog blizanca, zaštitu i unapređenje životne sredine. Potpuno različite oblasti, praktično potpuno različiti predmeti, koriste se različita umenja, i deca zainteresovana za jednu od te dve oblasti uopšte ne moraju da budu zainteresovana i za drugu. Takođe tu je npr. fizičko, gde telo raste i proporcije mu se menjaju, pa time i sposobnost za postizanje rezultata. Sasvim je moguće da isto dete kada poraste slabije može da radi određene vežbe nego kada je mlađe (čak i ne računajući nas koji smo se od suve grančice u pubertetu pretvorili u masne buriće).

Pa bi onda trazili godisnje licenciranje kako bi skart otpadao pre nego sto se razmase i ucini nepopravljivu stetu.

Šta bi ulazilo u to licenciranje i kako bi se određivalo da je nastavnik koji je pet godina bio odličan sada odjednom loš?

Pa bi trazili osnivanje pravih roditeljskih saveta koji mogu da dadnu otkaz renegade ucitelju/nastavniku/profesoru, i koji ce se pitati kad se novi postavlja na tu poziciju, jerbo na konecu ti roditelji i placaju obrazovanje svoje dece a oni zasigurno, on average, svoju decu vole vise od svih zaposlenih u prosvetnom sistemu.

Nisam siguran da to već ne postoji?

* * *

Nego, sem ukidanja dečjih prava tj. hoću reći menjanja trenutnih glupih zakona po kojima deca smeju po školama da divljaju kao mladi majmuni i sprečavaju onu decu koja hoće da uče da uče, moja platforma reforme uključuje i pravilo po kome ne bi moglo više od 30 odsto đaka u odeljenju da ima peticu iz određenog predmeta, uključujući fizičko i likovno.

Ko se zaprepasti, neka pročita pravilnik o ocenjivanju u osnovnoj školi:
"Vrsta, nivo i obim znanja i angažovanje učenika ocenjuju se tako da ocenu:
1) odličan (5) dobija učenik koji je u potpunosti pokazao sposobnost primene znanja, umenja, veština i samostalnosti u radu, usvojio predviđeni nivo znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja, uz veoma visok stepen angažovanja učenika;
2) vrlo dobar (4) dobija učenik koji ima visok nivo i obim znanja i stepen razumevanja programskih sadržaja i pokazao je sposobnost primene znanja, umenja i veština uz manju pomoć nastavnika i visok stepen angažovanja učenika;" itd.

Dakle, iz ovoga se vidi da je ono što plebs smatra za znanje/umenje/navike za peticu u stvari predstavlja četvorku, i da svi nastavnici sa prosečnom ocenom preko 4.50 praktično krše zakon jer ne ocenjuju po važećem pravilniku. Statistički je nemoguće da više od 30 odsto đaka po ovom kriterijumu ima 5. Takođe je statistički nemoguće da u školi postoji 30+ odsto vukovaca, iako smo svedoci da se to dešava (videti sajt Ministarstva prosvete posvećen upisu u srednje škole)

Jukie

To se i ja nažalost plašim da će se na kraju desiti. A pravi prvi uslov treba da bude uvođenje discipline među đacima. Zatim duboko udahnuti pa tri mesta iza idu krede i table a onda tamo negde sve ostalo. Kad deca ne budu besna škola neće biti tesna.

Izvini, al' svaljivati krivicu na decu zbog raspadnutog sistema je krajnje licemerno. Da je sve ostalo 'pod konac' onda bi se dalo pricati o tome kolika prava a kolike obaveze treba 'podariti' deci, ovako se ocekuje da imamo zdravu decu u trulom sistemu. Dok je truli sistem mogu da se uvedu 'pravila' s pocetka proslog veka, znanje se popraviti nece - niko jos nije naucio matematiku klececi na kukuruzu.

Isto vazi i za ucila - dobar profesor moze dete da nauci fiziku uz papir i olovku, a los profesor ne bi mogao sve da mu celi CERN date. Naravno da ucila pomazu, i predavacu i uceniku, ali to je jos i najmanji problem u nasoj prosveti.

Jukie

Da se potpuno ukinu svi tzv. izborni predmeti koji uopšte ne ulaze u prosek ocena i služe samo da deca što duže sede u školi. Ako ti predmeti vrede nečemu, neka se daju brojčane ocene (ali ne sve petice) i neka ulaze u prosek. Ako ne vrede, neka se ukinu.

Ne moraju da se ukinu (sem veronauke, njoj mesto u skoli nije), ali ako su izborni onda takvi treba i da ostanu - izborni. Sto ce reci, ako neki roditelj zeli da njegovo dete pohadja nesto sto nije zvanicni kurikulum i ne ulazi u finalnu ocenu, a onda on to lepo i plati. Naravno, ukoliko data skola ima resursa da hostuje takav izborni predmet bez da ista bude na gubitku - u suprotnom neka dete upisu na privatne casove ili sta je vec u opticaju. Stavise to bih i ohrabrivao, tako moze da se napravi konkurencija medju skolama pa da se malo skole utrkuju oko djaka, a ne obratno.

Jukie

Prvi i najvažniji je "sastav" dece u razredu. Ako jedan (hipotetički) nastavnik recimo radi 50 odsto u školi pored siromašne romske mahale odakle se crpi 20-30 odsto dece, a drugih 50 odsto radnog vremena u npr. Drinki, možeš da zamisliš kolika bi razlika u učinku bila kod tog jednog istog nastavnika u te dve škole, kako god da napraviš završni test.

To bi bio validan argument da u medjuvremenu nismo malko napredovali po pitanju socijalnih studija, statistike i tako tih grana. Pa tako postoji nesto i sto se zove relativne performanse koje uzimaju u obzir takve parametre. Ukratko, u ovoj prvoj skoli ce u svim predmetima da se primeni disproporcija naspram, recimo, Drinke, pa se onda predavac i kvalitet istog evaluira u odnosu na ostale u datom okruzenju, a ne u odnosu na republicki prosek, ili prosek u drugim skolama. Ali ako u istoj skoli deca pokazuju zavidno znanje iz, recimo, biologije i hemije, a ne znaju ni osnovne Njutnove zakone, ne mozes da pravdas nastavnika fizike time sto vecinu dece u toj skoli cine Romi iz nehigijenskih naselja.

Jukie

Drugi kontraargument je što nikad ne postoje odgovarajući testovi za sve razrede i uzraste, recimo mala deca se razvijaju vrlo neravnomernom brzinom, zatim testovi za fizičko, likovno, muzičko itd. gde i ovako 90 odsto odeljenja ima petice.

I ovo potpada pod prethodno - bio bi argument validan da pedagogija i psihologija kao grane ne postoje. Pa kako moze da se napravi relevantan IQ test za razne uzraste, tako moze i za sve ostalo - toliko se bar zna o ljudskom mozgu i tako tim tricama i kucinama. On average, da se plasticno izrazim, u svakom uzrastu se da naci 2 do 5 procenata genijalaca i 2 do 5 procenata idiota, takvima esencijalno i nije mesto u standardizovanim, drzavnim skolama jer se programi za iste osmisljavaju za veliku vecinu po LCD sablonu. To je uostalom i jedini posao Ministarstva prosvete - da se osmisli primenjiv plan i program, ukljucujuci i hipoteticke finalne testove - isto ne bi ni trebalo da se zamara oko plata - plate se isplacuju iz drzavnog trezora, sto ce reci da o tome treba da se pita Ministarstvo ekonomije.

Sto se fizickog, likovnog i muzickog tice - fizicko bi mozda trebalo biti jedini izuzetak prethodne stavke oko izbornih predmeta, za isto ne treba da postoje ocene treba ga nazvati rekreativna nastava; tj. jedina ocena na koju bi fizicko moglo da utice je vladanje (koje pak treba i mora da ulazi u finalnu ocenu ako zelimo da skole zovemo vaspitno-obrazovnim ustanovama); i to samo zato sto je danas decu malko tesko naterati da misle o svom fizickom zdravlju - lakse igrati Counter nego trcati po poljani.

Sto se ostalih predmeta tice, meni nikada, cak i kad bejah skolarac, nije bilo jasno opravdanje postojanja istih. Iz perspektive skolarca bilo mi je smesno kako je moguce da gotovo svi imamo petice iz muzickog kad sam ja rasturao klavir i gitaru, a drugar do mene nije mogao ni takt da drzi. Imali smo u odeljenju i jednog savanta za likovno, jebes mi sve ako taj nije bolje crtao i slikao nego vecina onoga sto se po galerijama da videti, i sad ja imam istu ocenu kao on. Ok, ne ocenjuje se talenat, ali zasto se onda uopste i ocenjuje pevanje, slikanje, vajanje i sta sve ne, jer to ipak utice na finalnu ocenu? I odakle uopste nastavniku ideja da moze da procenjuje vrednost nekog umetnickog dela - garantujem da bi pola nastavnika likovnog lupalo keceve nekom mladom Pikasu ili Malevicu.

Doticne predmete treba stopiti u jedan i nazvati ga - gle cuda - istorija umetnosti. Ili cak kultura (tu se mogu ubaciti i dodatne stvari koje i nemaju mnogo veze sa umetnoscu per se). I onda da se ocenjuje znanje iz toga, a ne kako neko slika, svira, peva ili sta vec. A ko hoce da razvija svoj muzicki ili likovni talenat - pa tu vec moze da se uvede izborni predmet, ili moze da ide kod nekoga na casove istog. Kao sto ranije napomenuh, skola je tu da pruzi znanje proseku, ne mavericima ili idiotima.

Jukie

Treći kontraargument je da nisu svi predmeti linearni (neki jesu, matematika, strani jezik). Biologija nije. Jedne godine učimo anatomiju čoveka, druge godine ekologiju i njenog sijamskog blizanca, zaštitu i unapređenje životne sredine. Potpuno različite oblasti, praktično potpuno različiti predmeti, koriste se različita umenja, i deca zainteresovana za jednu od te dve oblasti uopšte ne moraju da budu zainteresovana i za drugu. Takođe tu je npr. fizičko, gde telo raste i proporcije mu se menjaju, pa time i sposobnost za postizanje rezultata. Sasvim je moguće da isto dete kada poraste slabije može da radi određene vežbe nego kada je mlađe (čak i ne računajući nas koji smo se od suve grančice u pubertetu pretvorili u masne buriće).

I treci 'kontrargument' je validan kao i prethodna dva. Prvo, ako postoji velika disproporcija izmedju predavano/nauceno izmedju razreda, neko nije dobro uradio svoj posao - taj neko je onaj ko je smislio plan i program. Jer koja je poenta predavati nesto sto se nece usvojiti samo da bi se reklo da se to - predavalo? Drugo, sve i da je plan i program los, valjda ce se ista disproporcija prikazati u svim skolama, ne samo u jednoj. Ako se takva disproporcija pojavi, ista nece uticati na plate predavaca nego na platu zaduzenih za smisljanje plana i programa.

Da sumiramo, finalni testovi itekako mogu da pokazu kvalitet predavaca nevezano za okruzenje i uzrast. Ovo prvo se resava time sto se gleda prosecni indeks u datoj skoli, ono drugo se resava time sto se u kalkulaciju ubacuje i indeks iz celokupnog sistema. Pa ako u nekoj skoli prosecan skor na finalnom testu bude 80%, a kod jednog nastavnika isti iznosi 40% - pogleda se da li u globalu takva disproporcija postoji i u ostalim skolama - ako postoji, oni koji su osmislili plan i program dobiju smanjenje plate, sut-kartu ili sta je vec adekvatno za takvu situaciju; ako ne postoji onda to dobije dati predavac u toj skoli. Jednostavno, efektno, jeftino i krajnje primenjivo. Pa nema grane gde svi imaju iste plate bez obzira na performanse, ne znam zasto bi prosveta tu bila izuzetak.

Jukie

Šta bi ulazilo u to licenciranje i kako bi se određivalo da je nastavnik koji je pet godina bio odličan sada odjednom loš?

Polazes test iz pedagogije, poznavanja plana i programa nastave i novih znanja iz tvoje oblasti. Ako ne polozis - nema licenca. Pa kad mogu doktori i sudije da se licenciraju, mogu vala i prosvetari. Proverenih modela ima. A i ako polozis, gleda se kako si prosle godine predavao i koliko si znanja preneo (primarna uloga finalnih testova), jer mozes ti da budes savrsen streber i cak i strucnjak iz svoje oblasti, to ne garantuje da si dobar predavac.

Evo mogu po sebi da gledam, mnogi me smatraju vrsnim strucnjakom u oblasti kojom se bavim, al' tesko onome koga bih ja poducavao. Nemam stofa i strpljenja za to, polazim od pretpostavke na druga strana nesto vec zna jer 'kako je moguce da to ne znas?', ne umem da procenim dobro drugu stranu pa da joj znanje prezentujem na nacin na koji bi ga ona usvojila - hence, kao predavac ne bih vredeo ista vise od nekog dobro napisanog udzbenika, pa bi se lasno postavilo pitanje sta cu ja u nastavi ako se isti stepen znanja moze steci i prostim citanjem udzbenika i konsultovanjem Google-a? Udzbenici su mnogo jeftiniji od predavaca...

Iz licnog iskustva, uz par jako retkih izuzetaka (hvala njima!), tokom celog mog skolovanja predavali su mi ljudi koji su zalutali u prosvetu jer znanje jednostavno nisu umeli da prenesu - neki ne samo da nisu umeli da prenesu znanje, nego su mi pojedine oblasti koje sam prethodno obozavao uspeli da ogade svojim pristupom predavanja.

Jukie

Nisam siguran da to već ne postoji?

Postoji samo u rudimentarnoj formi - da stoji tu kao fikus i da odlucuje gde ce deca na ekskurziju a na predlog nekoga od nastavnika/direktora. Ne mogu da smene direktora skole ili da najure nekog nastavnika, to ostaje ekskluzivno pravo Ministarstva prosvete.

No u ovoj drzavi-u-pokusaju je ionako bitnija forma nego sustina... O ovome bih mogao do sutra, nazalost naklapanja na netu nece niko ni videti, a prosvetari ionako ne zele da seku granu na kojoj sede, pa sve i da celo drvo istruli zbog nje. I zato ih ne mogu ni podrzati u ovom 'daj mi pare, ne interesuje me kako!' protestu.

inco

Proverenih modela ima. Polazes test iz pedagogije, poznavanja plana i programa nastave i novih znanja iz tvoje oblasti. Ako ne polozis - nema licenca. A i ako polozis, gleda se kako si prosle godine predavao i koliko si znanja preneo (primarna uloga finalnih testova), jer mozes ti da budes savrsen streber i cak i strucnjak iz svoje oblasti, to ne garantuje da si dobar predavac.

Ja bih pedagogiju samo zamenila metodikom, i to praktično da se polaže svake godine pred komisijom. U privatnoj školi dobiješ otkaz momentalno ako ne prođeš na svakih šest meseci obaveznu evaluaciju.

To je uostalom i jedini posao Ministarstva prosvete - da se osmisli primenjiv plan i program, ukljucujuci i hipoteticke finalne testove

Kao i kontrola kvaliteta nastave i nastavnika - stvarna, nezavisna, u interesu dobrih nastavnika i učenika podjednako. Ove sadašnje prosvetne inspekcije, licence i seminari su smejurija.

urbana legnda u 1001 nacin
u istri su to pricali za musolinija

Pa, da, onda mogu da se svima smanje plate za po 100 evra, šta mari! Pa, kad se tako još više udaljimo od hiljadarke, možemo da smanjimo još za 10o - lakše nam je onda da dođemo do nule nego do tri, zar ne? I, to da važi za sve profesije,a ne smao za prosvetare! (Ja nisam ni podržao ni osudio štrajk, prvo sam za ozbiljnu analizu trošenja budžetskih para, pa onda sve ostalo...)

Hansel

Pa, da, onda mogu da se svima smanje plate za po 100 evra, šta mari! Pa, kad se tako još više udaljimo od hiljadarke, možemo da smanjimo još za 10o - lakše nam je onda da dođemo do nule nego do tri, zar ne? I, to da važi za sve profesije,a ne smao za prosvetare! (Ja nisam ni podržao ni osudio štrajk, prvo sam za ozbiljnu analizu trošenja budžetskih para, pa onda sve ostalo...)

Ma ne, nego krenes dostojanstveno i trazis 100 evra jer ti to omogucava zivot dostojan coveka. A na kraju jos dostojanstvenije pristanes na 20. I da vidis kako te djaci odmah poshtuju. Ybga sine, za godinicu dana eto ga par patika od povisice, malo li je? E sad, zidarski pomocnik uzme bar 30 evra dnevno, al on nema dostojanstvo...

jkt2010

zidarski pomocnik uzme bar 30 evra dnevno, al on nema dostojanstvo...

jkt2010

Ma ne, nego krenes dostojanstveno i trazis 100 evra jer ti to omogucava zivot dostojan coveka. A na kraju jos dostojanstvenije pristanes na 20. I da vidis kako te djaci odmah poshtuju. Ybga sine, za godinicu dana eto ga par patika od povisice, malo li je? E sad, zidarski pomocnik uzme bar 30 evra dnevno, al on nema dostojanstvo...

Ne znam kakve ovo veze ima s mojim komentarom - ja sam komentarisao tvoju relativizaciju, rekoh lepo da se nisam upuštao ni u opravdanost ni u realnost zahteva, a ni u strategiju!