Majstori za kola Vs Strongman... vazno je ucestvovati

Davno je to bilo, kada sam vozio bubu dvajes i kusur godina staru sto mi kupili mama i tata za odlican uspeh na studijama. I primerno vladanje, naravno. Cim zahladni, buba nazebe, pocne da kasljuca, da se trese i mi pravac kod Tomice. Buba onako pod kasljem, obuvena u stare letnje gume zanosi dupe u krivini kao klinka na stiklama. Obojica kasnimo "samo" sat vremena i otvaramo radnju u 10. Unutra ladnije nego napolju. Ukljucujem reso i pravim kafu u nikad pranom, izlupanom plavom loncetu. Tomica razgrce alat od juce da mozemo da sednemo negde i gundja sto pijem kafu sa secerom. Obojica blago mamurni od sinocnog provoda. Dok on sipa kafu i ubedjuje me da je moj red da donesem drva iz shupe meni je vec mnogo ladno. Trese me ladnoca i mamurluk. Nema opravdanja drva moraju da se donesu, "Prozor nocas mora pasti". Jebi ga - moj red. Dok srcem kafu Tomica raspaljuje vatru u bubnjari, kao da je pirotehnicar u filmu "Partizanska eskadrila". Cela garaza se za tren napunila dimom a mi ne otvaramo da ne udje ladnoca. Prepricavamo jedan drugom nocne izlaske kao da se nismo videli godinama, a vidjamo se svakodnevno. Uz burek, na Tomicin racun, jer on neda da se mi studenti trosimo, brzo prodje vreme. Oko 1 treba da se pojavi stari majstor tata Jacim i mi skacemo na noge lagane. Tomica skida tocak i steluje mi kocnice, ja prelazim u dvoriste i rasturam karburator sa sledece bube. Da se vidi da se radi. Zavrsavamo druzenje oko 2 i ja se vatam za prazan dzep. Tomica zna za jadac, kaze da cu da platim pice kad se vidimo. Ja insistiram, a on mi samo kaze da begam. Ali da platim pice. A uvek je on placao. Dugo sam odlazio kod njega i kada sam, sa bolom u dusi, prodao bubu i kupio mercedesa slona.

U Americi nema takvog hepeninga kod majstora. Ovde je vreme novac. Sve se proracunava, preracunava, meri i vrednuje. Nema nista od oka. Sve je na kompjuter. Ali sve.

Dok sam kucao prethodni post na ovu temu, prolazilo mi je kroz glavu sta sve moze da podje naopako sa kolima. Mada nisam sujeveran, kucao sam u drvo. Da budem iskren pomoglo je ali ne mnogo.

Spominjao sam da mi stop svetlo ima konjuktivitis. Cas vidi a cas ne. Na mojoj staroj bubi je bio neki prekidac koji se ukljucivao zavisno od pritiska kocionog ulja i bio lociran na veoma konspirativnom mestu. Ko ume njega da zameni verovatno ima otvoreno radno mesto u Meklarenu. Medjutim na nasem gastarbajterskom Linkolnu (veliko slovo jer je Linkoln clan porodice), davac signala za kociono svetlo je mali prekidac iznad kocione papucice. Nego da ne davim sa uvodom. Evo kako je bilo.

Provalim da mi crko taj prekidac i resim da ga zamenim sam. Onako kako samo mi gastarbajteri umemo. Na istoj raskrsnici gde ja stanujem, gle cuda, na ostala tri coska su McDonald's, majstor "Shorty & Freddy" i prodavnica delova za kola "Advanced Auto Parts". Ne budem lenj, pravac kod naprednih. Dobar dan - dobar da. Kazem sta mi treba. Momak, prodavac, stoji za kompjuterom, pita za marku i tip auta, godiste i dobije sifru tog prekidaca, cak i mesto gde se u magacinu nalazi. Cena prihvatljiva, svega 8 dolara. Domaci delovi jeftini. Kupujem s radoscu niskobudzetni deo i veseo pristupam svojoj svetoj gastarbajterskoj duznosti stednji na svemu. I dok sam jos imao osmeh na licu zavlacim se ispod volana da zamenim prekidac. Ne ide glatko. Nesto me zulja, stiska, gura ali guram se i ja. Ne vredi. Prevelik sam i ne mogu da pridjem. Od preko puta mi se smese Shorty i Freddy. Ovga puta se manje koprcam da ne napravim stetu i odlazim kod njih. Dobar dan - dobar dan. Da mi zamenite deo. Recepcionista, stoji iza pulta, naravno i on za kompjuterom. Pita i on za marku i tip auta, godiste i pronalazi da se deo menja za 20 minuta i da to kosta sa porezom 46 dolara. Nema nista odokativno. Postoji skala radnih sati za svaku popravku, za svaki auto, za svaki deo.

Mrdam ustima, kao penzioner, dok se preracunavam. Pristajem jos jednom da mi otmu 14.58798% gastarbajterske teritorije. Unutra - napolje sve gotovo za 20 minuta. Popravise ga svaka cast. Cak ja castio 4 dolara. Malo li je? Ovo sa kompjuterom mi se dopalo do jaja, pa sam poceo da obracam paznju na "marku i tip auta, godiste, ...".


Od kada smo u Americi idemo na svakih nedelju dana u dzinovske nabavke. Nas omiljeni hiper market je Wallmart zbog ogromnog izbora svega i svacega a i cene su pristojne. Kad udjemo klinci , kao mravi, vec znaju sta ih interesuje i uguravaju u korpu. Ubrzo Ivci dosadi hodanje pa trazi da ga vozim u kolicima. Tako je i bolje da ga ne izgubimo. U naj obicnijem Wallmartu, dzinovskom hiper marketu imas da kupis i osnovne potrepstine za kola ali i potrosni materijal kao sto su filteri, brisaci, ulja, ... Linkoln mi se zalio da mu trebaju brisaci ali ja nemam pojma kako se biraju. Resio sam se daga obradujem. Stojim ispred ogromnog rafa sa razlicitim brisacima. Ceo zid zakicen razlicitim brisacima. Uzimam jedan po jedan i trazim da pise negde "Ovi su odlicni brisaci za Linkoln". Nema, naravno. Primecujem neku spravicu sa displejem i 5 - 6 dugmeta. "Unesite marku vozila" pise na displeju. Zvuci mi poznato. Dobijam samopouzdanje. Odabiram po azbucnom redu. Pa onda odaberem tip, pa godiste auta. Spravica kaze da meni trebaju brisaci od 22 inca. Tek tada uocavam da su brisaci poredjani po velicini, kao cipele u Kostani. Uzimam par brisaca i stavljam ih u kolica u kojima su mleko, leba, Ivca, pomarandze... Dok se divim jednostavnosti kupovine brisaca uocavam spravu velicine voltmetra. Pise da je za ocitavanje kontrolnih informacija svih kompjutera svih automobila. Premotavam film kako je izgledala prva sprava koja je ocitavala stanje rada automobila direktno iz auto kompjutera. Bila je kao manji auto. Secam se da je Pedja majstor imao prvi taj kompjuter, pa se utaknu kablovi u Mercedesa, pa cekam, lomim prste, pa se divim... I naravno bio tri puta skuplji od ostalih jer je kompjuterizovan i moj mercedes samo njemu hoce da kaze sta ga boli. Mislim da je ceo uredjaj platio 12 000 maraka. A ova spravica kosta 54 dolara, a neznam koliko je to u markama.

Dok se vracamo iz Wallmarta Linkoln isprobava brisace, deca suskaju slatkisima na zadnjem sedistu, Jovana proverava kupke i mirisljave svece, ja razmisljam i polako mi se oformljava akcioni plan kod buducih popravki. Majstori na South Beach jesu 25% skuplji od drugih ali ja bih izgubio par sati dok odem i vratim se negde na periferiju pa sam doneo odluku da se ne kurvam vise oko popravke kola. Ostavim auto kod Shortya, odem kuci na dorucak (ne treba taksi jer smo neposredni komsiluk), vratim se, platim i vozim. To bi bila moja novogodisnja rezolucija. Sve u svemu odlucio sam se da ne budem skrt kada su u pitanju popravke automobila. Jeftinije je tako. Da ne bude ponovo "Ko me hebe kad sam skrt".