Art conscientia (II)

/ 04.02.2011. u 18:03

Komentari: 72
Čitanost: 11977
/
Preporuke: 1848
/

Evo da nastavimo Eli LaCroseov serijal..da ne bi ostali uskraćeni za njegova daljnja saznanja...

Unapređenje delatnosti visokog obrazovanja i popularizacija nauke

ili Šta uče učitelji i učiteljice, deo II

Poštovani čitaoče, pred Vama je drugi deo iščitavanja „knjige” (u daljem tekstu: K) koja je napisana kao „naučnoistraživački rad u cilju razvoja nauke, unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i popularizacije nauke”. K nema ni lektora ni korektora. Profesionalnu obavezu da je pročitaju imala su samo dvojica recenzenata. Da li je prvi deo priče o K dovoljan da se nasluti odgovor na pitanje da li su to učinili? Ako iz moje prethodne crtice (Ili se radi o paskvili? Ne mogu biti siguran…) zaključite da nisu, „Your Humble Narrator” će izreći smelu pretpostavku da je on jedina osoba koja je pronikla u tajne K. I spremna je da ponovi put otkrivanja krugova K kao Vaš vodič, da bude Vaš Vergilije ako se odvažite da krenete na neizvestan put poput onog Danteovog.

Dosta je bilo pompeznih fraza (mada verujem da su, za ono što sledi, vrlo zgodan uvod, da imaju funkciju zagrevanja pred utakmicu).
Otpočnimo nastavak puta ispunjavanjem obećanja. Saznaćete šta „kod dece izaziva stres u vidu znojenja dlanova”. I ne samo to. Čitanjem sledeće tri rečenice (pažljivo prepisane iz K) saznaćete i pri kojoj „pomisli” deca „ostaju bez daha”, i šta je razlog za to. „Kod učenika veliki likovni stres izaziva frustracija kada nastavnik kaže da učenik nije za likovnu umetnost. Nažalost, to kod dece izaziva stres u vidu znojenja dlanova. Pri pomisli da slikaju, ostaju bez daha jer im je neko unapred odredio da ne umeju da slikaju.”

Posle ovog kratkog ali, ne sumnjam, zanimljivog i poučnog silaženja u dubine K, okrenimo se se sistematičnom putu preko trnja K do zvezda „unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i popularizacije nauke”. Drugi deo prvog poglavlja „Kreativno mišljenje deteta“ donosi nekoliko izuzetnih ideja o tome kako likovna kreativnost nastaje. K nam govori da „likovna kreativnost nastaje kao uzajamna veza između učenika i nastavnika, tj. kad oni ancipiraju likovne događaje kao i imaginarno predviđanje likovnog sveta“, kao i da „likovna kreativnost nastaje kroz podsticanje i motivaciju putem likovne inovacije kao nove likovne vizije ili novi likovni pronalazak (novi likovni kvalitet).“
Moglo bi se zaključiti da se od čitalaca K ne očekuje da znaju značenje reči „prefinjeno“, pa je, setiće se oni koji su pročitali prvi deo, u zagradi dat sinonim „suptilno“. Ali se od čitalaca K očekuje da znaju značenje reči „ancipirati“, koju ne znaju ni „Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika” ni Vujaklijin „Leksikon stranih reči i izraza” (javite se vlasnici „Velikog rečnika stranih reči i izraza” Ivana Klajna i Milana Šipke), a ne može se pronaći ni guglanjem. No, nećemo da budemo cepidlake. Možda se radi o sitnoj greški nastaloj prilikom unošenja teksta, koju korektor nije mogao da primeti pošto korektora nije ni bilo. Pretpostavimo da je naša reč „anticipirati”, što znači „unapred uzeti (ili: uzimati), unapred primiti (ili: primati), preduzeti, preduzimati; predujmiti, predujmljivati; dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred”. Da još rastumačimo i reč „imaginarno”, ne manje nepoznatu od reči „prefinjeno”: „imaginarno – uobraženo, zamišljeno, tobožnje, koje postoji samo u uobrazilji, nestvarno…” Hajde da sada, u svetlu novih saznanja, krajnje slobodno, po cenu i da pogrešimo, pokušamo da protumačimo šta nam K govori o tome kako „likovna kreativnost nastaje”. Dakle, likovna kreativnost nastaje kada učenik i nastavnik unapred stvore sud o likovnom događaju i o zamišljenom predviđanju likovnog sveta. Ili o predviđanju koje postoji samo u uobrazilji. „Ne razumete? Ni ja. Nije važno šta čovek razume, važno je šta on oseća.”

Vreme je da pobegnemo iz lavirinta nastajanja likovne kreativnosti. Sledeće što nas čeka je „Gledanje likovnog dela”. Šta to znači? K ima odgovor – „Gledati likovno delo znači naučiti učenika da tumači psihološko dejstvo linija i boja”. A šta znači shvatiti likovno delo? „Shvatiti likovno delo znači naučiti učenika da emocionalno misli i vizuelno razume likovno delo.” A šta znači vizuelno razumeti likovno delo? E, sada već previše pitamo! K ne nudi baš sve odgovore!
Ali nije na odmet znati da „gledanje likovnog dela prolazi kroz izomorfizam (grč.– slični kristalni oblici).” Suprotstavimo K nepouzdanu Wikipediu: Izomorfizam (grč.: isos „jednak”, i morphe „oblik”) „je pojava postojanja dva hemijska jedinjenja, ili više njih, različitog hemijskog sastava, ali vrlo slične hemijske strukture, koja kristališu u istom kristalnom obliku…”. Slično je. Na tragu izomorfizma.
Vratimo se poukama K. „Likovno opažanje prolazi kroz osnovni aksiomatski (grč.– očevidan) stav dva opažanja – kroz geografsko i emocionalno opažajno polje.”
K nas dalje uči: „Likovno geografsko polje deluje na nas promenom u vizuelnoj i kreativnoj energetici, promenom fizičkih uslova kroz emocionalno likovne stimuluse. Suština likovno emocionalnog i geografskog polja je u prostorno vremenskim odnosima između tih energetskih likovno vizuelnih kolebanja, tj. likovno optičkih draži geografskog senzibiliteta. Likovno geografske objekte možemo sagledati kroz fizički određena tela koja su oblikovani predmeti – entiteti, tj. čulne draži vizuelizacije objekta – forme. Kristalni oblici opažanja su visok domen u emocionalnoj inteligenciji kroz koje učenik naglašava svoje osećanja prema nečemu ili nekome”. U poslednjoj rečenici pominju se „kristalni oblici”, i to nas dovodi do „izomorfizma”. Sada je sve jasnije, zar ne? Geografi, pomozite da razumemo i ono što je iz vašeg domena!

Uskoro ćete saznati kako su učenici jedne osnovne škole „analizirali” „portrete koje su slikali poznati slikari kao što su:” Albreht Direr, Edvard Munk, Emil Nolde, Haim Sutin i jedan „poznati” srpski slikar. Ne, ne radi se o Urošu Prediću niti o Paji Jovanoviću. Nije to ni Sava Šumanović ni Jovan Bijelić ni Mića Popović. Igor Vasiljev? Ne, ni on.
„Poznati slikar” sa naših prostora profesor je na jednom srpskom, državnom fakultetu. Evo, kao podrška borbi protiv anonimnosti, njegovih „reprezentativnih referenci” (kopi-pejstanih sa zvaničnog sajta fakulteta na kojem radi):
1. Podsticanje i razvijanje likovnog stvaralatva učenika, 2003, 227 str. (monografska publikacija)
2. Dete i rat, 2000, 114 str. (monografska publikacija)
3. Metodika nastave likovne kulture i likovni tipovi učenika, 2003, 286 str. (monografska publikacija)
4. Vizuelna kreativnost i likovno istraživanje, 2004, 154 str. (monografska publikacija)
5. Istorija umetnosti za učitelje, 2005, 262 str (monografska publikacija)
6. Metodika nastave likovne kulture, 2006, 267 str. (monografska publikacija)
7. Metodika nastave likovne kulture za predškolski uzrast, 2007, 158 str. (monografska publikacija)
8. Likovni tipovi učenika i njihov značaj, Zbornik radova broj 4, str. 261-286, 1999.
9. Intelektualno stvaranje novog likovnog shvatanja, Zbornik radova br. 5, str. 145-153, 2000.
10. Likovna kreativnost i emocionalna inteligencija, Zbornik radova br. 6, str. 111-122, 2002.
U svih deset slučajeva izdavač je isti, pogađate, fakultet na kojem je „poznati slikar” nastavnik. Verujem da je sada očigledno da se radi o autoru K (u daljem tekstu: au. K)
Ako ste pomislili da je au. K potpisao ugovor koji njegovom fakultetu garantuje ekskluzivno pravo na publikovanje „naučnoistraživačkog rada…” ovog plodnog stvaraoca, varate se. Pomenuo sam u jednom komentaru na prethodni deo, ali nije na odmet ponoviti, da mi je zahvaljujući blogu, do ruku došla i druga „knjiga” (u daljem tekstu: dr. K) istog autora. Dr. K je, gle čuda, naslovljena kao i K, a pojavila se tri godine nakon nje. Ono što odmah upada u oči je da je dr. K objavljena u inostranstvu, u susednoj državi u kojoj je (bar u jednom njenom delu) ćirilica dominantno pismo, a narodi te i naše države razumeju se i bez prevodilaca. Za razliku od K, dr. K ima lektora! I čak četiri recenzenta. Na prednjoj korici dr. K reprodukovana je slika „Suncokreti” Vinsenta van Goga. Prelistavajući dr. K uspeo sam u njoj da pronađem podatak o tome, odnosno još jednom reprodukovanu sliku, propraćenu kratkim tekstom koji počinje rečenicom „Van Gog je individualni likovni tip.” Obećava, zar ne?

Kako je dr. K tek odnedavno upotpunila moju biblioteku, nisam imao vremena da je pročitam i podrobnije „proučim”. Učiniću to što pre budem mogao, i već od III dela ustupljen mi prostor će postati putovanje kroz mračne dubine dve K.

Slike:

Jan Vermer iz Delfta (Jan Vermeer van Delft): „Pletilja čipki”, 1669-70, 23,9 × 20,5 cm (nažalost putokaz do K, na sreću samo u Srbiji)

Vinsent van Gog (Vincent van Gogh): „Suncokreti”, 1888, 91 × 72 cm (nažalost putokaz do dr. K, na sreću samo u Srbiji i Bosni i Hercegovini)

( P.S. slike na žalost nisam uspeo da postavim pa molim La Crosea da ih postavi odmah u prvim komentarima)..dk

postavite na |

Komentari (72)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

eli.lacrosse 18:06 04.02.2011

Pletilja čipki

Jan Vermer iz Delfta (Jan Vermeer van Delft): „Pletilja čipki”, 1669-70, 23,9 × 20,5 cm (nažalost putokaz do K, na sreću samo u Srbiji)

eli.lacrosse 18:08 04.02.2011

Suncokreti

Vinsent van Gog (Vincent van Gogh): „Suncokreti”, 1888, 91 × 72 cm (nažalost putokaz do dr. K, na sreću samo u Srbiji i Bosni i Hercegovini)

angie01 18:25 04.02.2011

zabolela me

glavobolja!

lady_d 19:06 04.02.2011

zar se to ne zove kreativnost?!

Postovani Gospodine Kovacevicu,
mislim da se uvek govorilo: On od Boga ima dar za nekog ko zna likovno ili muzicki da se izrazi? U nekim skolicama na trulom zapadu ce decu vec sa dve godine izlagati kreativnim vezbama, gde ce sva ona onako ubrljana da prave umetnicka dela... ali se ne smatra da ce svi oni nuzno postati slikari. Iako sebe ne uzimam u gore pomenutu grupu od Boga obdarene, uzivam i u muzici i u slikarstvu. Mislim da bi i osnovni smisao tih predmeta u skoli trebao da bude ucenje dece da u tome uzivaju kao i da prepoznaju one obdarene. Da bih podrzala ovu tvrdnju, ispricacu Vam jedan svoj dozivljaj. Moje prvo jutro u Amsterdamu je bilo rezervisano za Rijksmuseum (http://en.wikipedia.org/wiki/File:Rijksmuseum_Amsterdam_ca_1895.jpg ). Muzej pleni svojim stilom u kome je gradjen ali je jos vise intersantan zbog svojih kolekcija. Mene licno je zanimalo da vidim Rembrantova dela i kad sam vec tu Van Gogova (iako nisam nesto preterani obozavaoc njegovog dela). Dan koji sam izabrala je bio pretrpan turistima (mislim Juli u Amsterdamu). U mom obilazenju muzeja nekoliko puta sam naletela na grupu mladih tinejdzerki (uzratsa 18-19 godina, iz USA... ali nevazno je uopste odakle su!) koje su bukvalno trcale kroz galerije samo sa jednom zeljom da vide Suncokrete (valjda su samo za njih i cule!). Valjda u toj silnoj jurnjavi, slika im je uvek izmicala, i nekako smo u isto vreme ja (koja sam isla polako i uzivala u slikarsvu) i one nasle se ispred te slike. Mozete li da pretpostavite koliko su dugo posmatrale sliku?! Pa jedno 10-15 sekundi i nestale furiozno. Tek tada cu primetiti ispred slike, nekako sa strane mladu zenu sa blokom koja pravi svoju reprodukciju slike i malu devojcicu (uzrasta od 5-6 godina) koja se muva oko njenih nogu, i takodje u svom malom blokcicu slika Suncokrete. Do mene je dopre njihov razgovor.
Mama, znas... meni se ova slika najvise dopala, kaze devojcica.
A zasto? upitala je mama.
Zato sto je tako puna boja (rekla je na engleskom: so colorful!)
Sta sam htela da kazem ovom pricom? Obrazovanje je jedino vazno da neko uziva u umetnosti, ne i godine (uzrast).
Mislim da nasa deca u Srbiji su bombardovana raznim glupostima, kvazi doktoratima i naucnim radovima doktorima nauka koji to nisu, o njima brine nastavnim kadar koji se trenira na njima, na njima se ispituju teorije o obrazovaju kao da su pokusni misici.
U tom kontekstu i nalazim ovu (kao i mnoge druge) studije, knjige, udzbenike.
Pozdrav

hazar 20:11 04.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Mama, znas... meni se ova slika najvise dopala, kaze devojcica.
A zasto? upitala je mama.
Zato sto je tako puna boja (rekla je na engleskom: so colorful!)

Ključ svakog učenja.

eli.lacrosse 22:55 04.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Poštovana lady_d,

Da Vam odgovorim umesto gospodina Kovačevića.
I na ovim našim prostorima nije retkost da se deca već sa „dve godine izlažu kreativnim vežbama, gde će sva ona onako ubrljana da prave umetnicka dela”. Za decu je normalno da crtaju, kao što je normalno da pevaju i plešu. Reči koje koristim da te tri aktivnosti imenujem treba shvatiti vrlo široko. Dete veoma rano primeti da neki predmet ostavlja trag na nekoj površini (a te površina je, da bismo sve lako posle seanse crtanja mogli dovesti u red, najčešće papir). Uz malo planiranja veoma je lako (onome ko to voli i želi da radi, naravno) raditi i sa decom od 2, 3, 4… godine, i sa predškolcima i sa mlađim osnovcima. Dovoljno je biti samo malo kreativan (a to bi trebalo da se podrazumeva za nekoga ko se odlučio da se bavi umetnošću, na bilo koji način) i zainteresovati ih. Ali je vrlo teško ako je nastavnik naučen da mu je cilj da „kroz likovnu kulturu učenici napuste egocentrične stavove i razvijaju sposobnost bržeg prilagođavanja drugima i okolini.” Kod nas je mnogo toga pogrešnog, na svim nivoima. Ono što je problem u slučaju o kojem pišem je da se "naučeno" može širiti kao zaraza. Može biti da sve izgleda smešno i bezazleno, ali mislim da nije.

lady_d 11:18 05.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Draga Eli,
o umetnosti (sem da sam njen veliki ljubitelj) i tome kako decu nauciti da je vole ili od njih stvoriti umetnika... ne bih mogla sa Vama da diskutujem, jer sebe ne smatram kompetentnom. Saglasna sam sa tim da deca te aktivnosti obozavaju i cine ih srecnim ako se to lepo organizuje. Smatram da je pametno da te skolske aktivnosti imaju opisnu ocenu a da se u decu sa talentom ulaze kroz dodatnu (izbornu) nastavu.
Kao neko ko je radio na fakultetu i kome su prurodne nauke blize, mogu reci da od toga kako je oganizovano predavanje, koliko se predavac spremio zavisi i krajni ishod. Na predavacu je da bude elokventan i da ne prima sve zdravo za gotovo. Kako ce predavac da radi ne sme da mu bude smernica jedna knjiga ili jedan clanak... A raznorazni ce uvek sedeti u ministarstvima i pisati ovakve "recepte za tortu".
U svakom slucaju je lepo da ste skrenuli paznju nastavnom kadru koji se bavi ovom tematikom.

eli.lacrosse 12:00 05.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Kao neko ko je radio na fakultetu i kome su prurodne nauke blize, mogu reci da od toga kako je oganizovano predavanje, koliko se predavac spremio zavisi i krajni ishod. Na predavacu je da bude elokventan i da ne prima sve zdravo za gotovo.

Ja bih ovome samo dodao da nije sramota ne znati nešto. Prikriti neznanje od studenata je nemoguće. Ali je priznati da nešto ne znaš i potruditi se da to promeniš – mnogo lakše nego što se čini. I to jeste dobar način rada.

Kako ce predavac da radi ne sme da mu bude smernica jedna knjiga ili jedan clanak...

pisati ovakve "recepte za tortu"

Da se sve završilo samo na "pisanju", ove priče ne bi ni bilo. Dovoljno bi bilo izbeći K. Nažalost – nije.

kobrakerac 10:10 06.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Kako ce predavac da radi ne sme da mu bude smernica jedna knjiga ili jedan clanak...

Колико књига које се баве методиком наставе ликовног постоје у земљи Сербији?
Не бих рекао да су нам књижаре пуне.

lady_d 11:14 06.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Draga Elli,
mislim da je generalno tako u svim oblastima gde se znanje prenosi deci. Kad me neko pita kakav mi je bio udzbenik iz Fizike u osnovnoj skoli... mora cu dobro da se zamislim... ali cu moci danima da pricam kako me je moja nastavnica jednostavno zacarala i u uzrastu od 12 godina sam bila sigurna da je to ono sto zelim da radim. Cime me je ocarala? Jednostavnim eksperimentima, koji su izgledali kao male magije. Iako danas znam kako laseri rade (mislim time se bavim!) i dalje me drzi taj neki magicni osecaj kad kliknem na dugme i laser proradi!
U srednjoj skoli sam imala nekog za ono vreme cudnog profesora knjizevnosti (mislim to se smatrao sporednim predmetom u maucnom smeru tada usmerenog skolstva

) koji je na prvom casu svim djacima dao 5 za kraj godine! Na pitanje: Zasto? Odgovor je bio: Buduci intelektualci, inzenjeri, lekari, naucnici... nece kod mene uciti maternji jezik zbog ocene vec zbog znanja. I danas pamtim casove kod njega i diskusije na cuveno pitanje : "sta je pesnik hteo da kazem"...
Pa da sta je pesnik hteo da kaze... mislim da nikada nisu, niti ce postojati dobri udzbenici po definiciji... samo moraju da postoje pametni i savesni predavaci, spremni da misle (a ne primaju sve zdravo za gotovo, jer da budem iskrena kad procitam neke definicije u udzbenicima fizike moram dobro da se zamislim da shvatim sta je "pesnik" hteo da kaze!) i da putem interneta listaju literaturu koje ima na pretek za koju god se oblast da se uhvatite.
A ministarstva... nije to nesto sto smo mi izmislili... ima ih svuda. Na nama je da u sto vecem krugu zaobidjemo sve njihove direktive i radimo po savesti.

eli.lacrosse 12:12 06.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

mislim da nikada nisu, niti ce postojati dobri udzbenici po definiciji

Dovoljno je videti samo prve dve rečenice (a posle se diskusija baš zahuktala).

A ministarstva... nije to nesto sto smo mi izmislili... ima ih svuda. Na nama je da u sto vecem krugu zaobidjemo sve njihove direktive i radimo po savesti.

Hajde da kopi-pejstam sa Wikipedie: "Држава испуњава принципе друштвеног уговора. Друштвени уговор је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. […] Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити природна права сваке особе. […] У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза […]".
Verujem da je bolja varijanta da ministarstva (kao organi države) ispunjavaju svoj deo "ugovora" nego da nas svojim činjenjem / nečinjenjem teraju da "zaobidjemo sve njihove direktive".
Rad po savesti bi trebalo da se podrazumeva.

kobrakerac 12:13 06.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

mislim da je generalno tako u svim oblastima gde se znanje prenosi deci. Kad me neko pita kakav mi je bio udzbenik iz Fizike u osnovnoj skoli

Ја бих рекао да се овде ради не о васпитавању и образовању деце, већ о ономе ко васпитава и образује оне који треба да васпитавају и образују! Твоја професорка физике је дефинитивно имала боље професоре и уџбенике од овде спомињаног мистер К

lady_d 16:40 06.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Moja profesorka je volela svoj posao, cak sta vise obozavala (taj odnos prema poslu mi nekako nedostaje kod danasnjeg kadra! Svaka cast izuzecima).
Ne secam se da je ikada koristila udzbenik u nastavi. Ali je zato "od konca i kanapa" pravila ekspiremente za pamcenje. Imala skroman kabinet ali ga koristila (znam mnoge kolege koje ne znaju kako da koriste zatecenu opremu!)
Moja profesorka je imala predmete:
1.metodika nastave
2.nastava sredstva
3.pedagogija

Recimo znam neke kolege koji su bili sa mnom na istom smeru i koji bez istih predmeta predaju fiziku danas u osnovnim i srednjim skolama. Njima je izgleda potreban udzbenik tipa K.
I jos nesto... da koristim Osciloskop... naucila sam na nekom starom lampasu (pa mislim da je od mene bio stariji bar 30 godina)... kad kazem naucila mislim "razumela principe rada istog". Tako da mi nije bio problem da kasnije koristim one koji su bili poslednja rec tehnike. Tako da ta prica o zaostaloj opremi... ne pije vodu bas uvek!

lady_d 16:43 06.02.2011

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Drzava je slika naroda (ili kako je jedan moj kolega rekao: Kakav narod takva drzava).
Sve je to lepo u praksi, teorija malkice drugacija. Ne verujem da igde na svetu postoji drzava koja odgovara opisu (zivela u Svedskoj i svakodnevno slusala pridike na Minstarstvo Prosvete koje je po dekretu ukinulo ocene!).

docsumann 19:30 04.02.2011

...

mlekac 22:51 04.02.2011

Eli,

ja cu da ti lupim preporuku za trud, a kad skupim dovoljno hrabrosti i strpljenja, procitacu nove izvode iz K. pa cu komentarisati.

eli.lacrosse 22:58 04.02.2011

Re: Eli,

Hajde, samo hrabro. Koliko je ovaj deo naporan toliko će sledeći biti kao dobra komedija. Da nije istinito bilo bi stvarno smešno. Počinje da mi se čini da je u ovom slučaju udžbenik (da ne kažem au. K) taj koji govori: "Ima glavu i na glavi poštu".

angie01 11:18 05.02.2011

Re: Eli,

Hajde, samo hrabro.

pa lepo napishi shta i koga konkretno kritikujesh- umesto ovih povremeni pasusa-koji jesu smeshni, al je ceo pristup potpuno bez/veze!

prozivash, bat nating!

eli.lacrosse 11:47 05.02.2011

Re: Eli,

pa lepo napishi shta i koga konkretno kritikujesh

Da li misliš da su naslov knjige, izdavač, ime autora i recenzenata važniji od sadržaja knjige? Da li misliš da "tri nonsens pasusa", kako si ih sama nazvala, prestaju da budu nonsens ako je autor "zaslužni građanin" ili akademik ili nobelovac ili ......... (dopiši sama)? (ovo sam već pitao)

Zagrebi samo malo ispod površine (a ne moraš ići dalje od ovog bloga), i reći će ti se i šta i ko.

prozivash, bat nating!

Evo, recimo, ovde se ne pominje ime, a sve je svima jasno:

Nazvali to prozivanjem (a ne bežim ni od toga) ili ne – nijedna stvar koju sam napisao niti je neistinita niti dvosmislena, osim onoga što je pod navodnicima.

angie01 12:05 05.02.2011

Re: Eli,

Da li misliš

Mislim!

kako ne kapirash-a pri tome ne bih vishe ni jednu rech, da ne beshe tvog komentara samo hrabro:))),

znachi- neshto nije dobro, shta vishe besmisleno do krajnjih granica, evo iznosimo to u javnost, jer jedino tako moze da se lanac spontanosti prekine,....i onda neshto mutavimo u K,...pri tome ti pishesh pod nikom, shto ja nemam nishta protiv,...al prosto, da bi sve imalo nekog sisla i efekta- tarba reci, ko shta, zashto,....pazi sad akademici, pa nemash valjda strah od sanu,..s onolikim radila, vecina je, je l sam dosh'o il sam po'sho, potpuno pregazeni, ne apdejtovani lazni autoriteti povezani zajednichkom podobnoshcu, poreklom i nacionalistichkim idejama,... ni golubi sa kalisha ih ne bi vihse uvazavali, jer bi morali da im shapcu poteze u shahu,....jedan mi predao rukopis satavljen od istrgunith strana publikacija iz 60. koje nije niti povezao u neku smislenu celinu, niti kategorizovao naslove, poglavalja,-a pri tome publikacije tudje, razlichite strukture,...e da ne davim vishe, u glavno smislio je da je to nova neophodna knjiga sa nacionalnim predznakom, a da on, jer se valjda potrudio da iscepa strane- treba da bude autor- tako da znam sve o tome!

eli.lacrosse 12:36 05.02.2011

Re: Eli,

da ne beshe tvog komentara samo hrabro:)))

Mislio sam da si primetila duh toga "samo hrabro" (iako iza nije bilo smajlija). "Samo hrabro" je stajalo kao odgovor na "ja cu da ti lupim preporuku za trud, a kad skupim dovoljno hrabrosti i strpljenja…". Možda si malo izvukla iz konteksta ono što sam napisao, al' nema veze, dešava se.

pazi sad akademici, pa nemash valjda strah od sanu

"Akademik" je samo simbol, kao i "nobelovac". Mogla si me pitati i da li imam strah od Nobelovog komiteta, zar ne? Mogao sam napisati i "narodni heroj", "predsednik", "politički komesar", "dobitnik NIN-ove nagrade"…

… tako da znam sve o tome!

Ne mogu da kažem da nemam slična iskustva, ali ne radi o tome. Već sam rekao, i ponaviću: da se sve svodi samo na to da je K napisana i objavljena, ove priče ne bi ni bilo. Dovoljno bi bilo izbeći je. Nažalost – nije.

Da li misliš da su naslov knjige, izdavač, ime autora i recenzenata važniji od sadržaja knjige? Da li misliš da "tri nonsens pasusa", kako si ih sama nazvala, prestaju da budu nonsens ako je autor "zaslužni građanin" ili akademik ili nobelovac ili ......... (dopiši sama)?

Mislim!

Zašto to misliš???

angie01 13:04 05.02.2011

Re: Eli,

Zašto to misliš???

pa rekoh ti vec i proshli put- kad se odluchish da kazesh- kazi, brate!

pa da podvuchemo neshto konkretno, ovako je ,'ocu, al da mi ne udje- a to nikad nije nikakva rabota- ni kres, ni satisfakcija- akomerazumesh!

eli.lacrosse 13:29 05.02.2011

Re: Eli,

pa rekoh ti vec i proshli put- kad se odluchish da kazesh- kazi, brate!

pa da podvuchemo neshto konkretno, ovako je ,'ocu, al da mi ne udje- a to nikad nije nikakva rabota- ni kres, ni satisfakcija- akomerazumesh!

To je razlog da misliš da su naslov knjige, izdavač, ime autora i recenzenata važniji od sadržaja knjige? I da bi "tri nonsens pasusa" prestala da budu nonsens ako bi autor bio ......... (dopiši sama)? Čudno.

Ili možda mi vodimo paralelne monologe?

angie01 15:46 05.02.2011

Re: Eli,

Ili možda mi vodimo paralelne monologe?

pa neki razlichiti nivoi su sigurno u pitanju!

meni je ispod nivoa da na ovaj nachin pricham o nechemu, pa josh da se podsmevam!

ja nikada ne stojim sakrivena iza drveta i bacam kamen na neprijatelja, a posle sa istim otkrivena, recimo pricham sa smeshkom!

pri tome-ovo je javnost, prilichno posecen medij-meni je normalno da postoji neka odgovornost za izgovoreno, neka korektnost-a ovo shto ti radish nije nishta od toga, pa se onda samim tim gubi i potrebna specifichna tezina same akcije!!

eli.lacrosse 16:20 05.02.2011

Re: Eli,

ja nikada ne stojim sakrivena iza drveta i bacam kamen na neprijatelja, a posle sa istim otkrivena, recimo pricham sa smeshkom!

Nisam ni reč napisao o prijateljstvu niti o neprijateljstvu. Ne "bacam kamenje" na nekoga, niti "posle sa istim, otkriven pričam sa smeškom".

pri tome-ovo je javnost, prilichno posecen medij-meni je normalno da postoji neka odgovornost za izgovoreno, neka korektnost-a ovo shto ti radish nije nishta od toga

Zašto se sve mora svesti na lični nivo? Postoji udžbenik koji je u "javnosti" (napisan i objavljen), i "postoji neka odgovornost za izgovoreno", odnosno, u ovom slučaju – napisano. Zašto je nekorektno to primetiti?

Onoga trenutka kada sam ja ovo izneo u javnost, prihvatio sam svaku mogućnost da ono što sam napisao bude vrednovano, kritikovano… (što ti radiš, s punim pravom). Mislim da je autor udžbenika morao isto to da prihvati kada je svoj rad objavio u formi knjige (kao i svako ko je objavio knjigu, napravio izložbu, imao javni nastup…).

Ne postoji ni jedan sud koji sam ja izrekao o autoru tog udžbenika. Sve o njemu je iz izvora koje je on javnosti stavio na raspolaganje. Sve moje prosuđivanje ograničeno je na ono što voljom autora udžbenika dospelo u javnost kao njegov naučni rad sa ciljem „unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i popularizacije nauke”.

pa se onda samim tim gubi i potrebna specifichna tezina same akcije!!

Cilj "akcije" nije da se napadne autor udžbenika. Samo želim da što više ljudi bude upoznato sa jednom očigledno lošom stvari koja postoji. Mislim da je "slučaj K" dobar primer šta se sve može kod nas, a da cenu plaćamo svi. S te strane je "akcija" veoma uspešna.

angie01 16:35 05.02.2011

Re: Eli,

(što ti radiš, s punim pravom).

ja kritikujem samo nachin na koji to radish!

Mislim da je autor udžbenika morao isto to da prihvati kada je svoj rad objavio u formi knjige (kao i svako ko je objavio knjigu, napravio izložbu, imao javni nastup…).

aman choveche- vishe kazi o kome i chemu pishesh- samo ti to kazem!

kako da prihvati -kad ni ne znamo ko?

ovo ko jozef k- josh ce mi biti simpatichan!

eli.lacrosse 16:43 05.02.2011

Re: Eli,

aman choveche- vishe kazi o kome i chemu pishesh- samo ti to kazem!

Pre nakoliko sati sam ti napisao: "Zagrebi samo malo ispod površine (a ne moraš ići dalje od ovog bloga), i reći će ti se i šta i ko".

Koristiš li Google nekada? yugaya koristi!

kako da prihvati -kad ni ne znamo ko?

Ni ti ne znaš ko sam ja, a ja prihvatam sve tvoje kritike.

angie01 16:49 05.02.2011

Re: Eli,

Koristiš li Google nekada? yugaya koristi

ako mi ovo nudish- nishta se nismo razumeli!

Ni ti ne znaš ko sam ja

pa da- al ja sve ovo kazem na konkretnom blogu koji je napisao konkretni nik!

ja ne volim ovo u nedogled-okolosalate-vredja mi 'teligenciju, a i nije mi vishe dovoljno,...zao mi je jednio shto vidim da si neko fino stvorenje, al nam se ne da, jbga!:))))

eli.lacrosse 17:01 05.02.2011

Re: Eli,

ako mi ovo nudish- nishta se nismo razumeli!

Šta je "ovo"?

Ni ti ne znaš ko sam ja

pa da- al ja sve ovo kazem na konkretnom blogu koji je napisao konkretni nik!

I ja sve ovo kažem na konkretnom blogu koji je napisao konkretni nik!

ja ne volim ovo u nedogled-okolosalate-vredja mi 'teligenciju,

Neće biti u nedogled, biće pet delova (sledeći će biti najsmešniji, peti će biti nekakav zaključak). Ni na kraj pameti mi nije da ti "vredjam 'teligenciju", naprotiv.

a i nije mi vishe dovoljno,...

Hajde prati još malo. I nije neka "akcija" da sve sručim odjednom, vidi nekoliko ljudi, i – gotovo. Ovaj deo jeste "down", ali sada bar svi (nadam se i ti) znaju o kome i o čemu diskutujemo.

zao mi je jednio shto vidim da si neko fino stvorenje, al nam se ne da, jbga!:))))

Hvala ti.

yugaya 17:28 05.02.2011

Re: Eli,

Da, ja guglam, jer me je zaintrigiralo testiranje kreativnosti, pa sam izguglala i ovo

I ne moraš kačiti ime autora ali je za valjanu kritiku udžbenika nedovoljno zagledati se duboko u napreskok zahvaćene pasuse.

I onda kada pregledam eto taj konkretan izguglani udžbenik ceo celcijati, stavim ga u kontekst nastave i koliko i šta iz njega se može primeniti u praksi, onda mogu npr. da smisleno izjavim kako je celo poglavlje o tipovima učenika totalni rabiš - jer, nigde ne daje informacije o tome kako uraditi analizu potreba učenika kao osnovu tipologizacije ( spomenuti samo testovi opisno nigde na osnovu čega i kako ih možete napraviti), vrlo prevaziđeni stavovi i implicitno segregativno-stereotipne tvrdnje o tome da je za dečiju *likovnost* važno i zanimanje roditelja, ne navodi konkretne, objektivne parametre i metode kojima će nastavnik koji iz ovog udžbenika uči posle da ode i "tipologiše" svoje đake, samo nekakvo efemerno opisivanje uz nadasve isključiv i subjektivan stav da su "individualni" učenici ideal kome treba i ostale u sklopu njihovih mogućnosti primaći.

(Smatram da je usavršavanje i oplemenjivanje svakog učenika u svom sopstvenom izrazu ideal u nastavi, a ne to da svi što više "liče" na šablon, ma koliko taj šablon bio kreativan ili kvalitetan sam po sebi.)

Ovo što knjiga predlaže u odnosu na predmet-učenik-znanje-produkcija je ekvivalent situacije u kojoj nastavnika stranog jezika obavestimo o tome da postoje razni načini na koji će ga učenici govoriti - uticaj maternjeg jezika, teškoća u govoru, dominantnog dijalekta stranog jezika kome su kroz medije izloženi etc., ali da u nastavi mora da se trudi da sve njih izdrlja vežbanjem jednog jedninog superiornog i najekspresivnijeg (i najlepšeg ofkors) *tipa* govorenja - nonsens, jer ćete ih tako u govoru samo sputati i izgubiti priliku da usvoje ispravke, prirodno usavrše sopstveni stranojezički izraz i oslobode se da *produkuju* najbolje što mogu.

eli.lacrosse 17:49 05.02.2011

Re: Eli,

I ne moraš kačiti ime autora ali je za valjanu kritiku udžbenika nedovoljno zagledati se duboko u napreskok zahvaćene pasuse.

Nekako kao da niko ne primećuje da je do sada na blogu samo 2/5 "kritike", kao i da ovo što je napisano ja sam nikada i nisam nazvao kritikom. Trudim se da pasuse ne "zahvatam" "napreskok", već da budem koliko-toliko sistematičan. Nadam se (a za sada zaista ide bolje nego što sam očekivao) da se iz diskusije izrodi dublja analiza i, možda čak – i prava kritika. Ti u ogromnoj meri pomažeš u tome, i hvala ti.

Da, ja guglam, jer me je zaintrigiralo testiranje kreativnosti, pa sam izguglala i ovo

Sada imam tri "knjige" istog autora. A kada je objavljivanje na ovom blogu otpočelo imao sam samo jednu. Letimičnim pogledom vidim da ne postoje velike razlike među "knjigama". Radi se o jednoj priči koja raste i razvija se (da ne kažem – metastazira), ali i donosi "recke" na spisku "reprezentativnih referenci".

"tipologiše"

"Tipologija učenika" je, verovatno, najčudniji i najbizarniji deo svih "knjiga". Nigde ne postoji kriterijum po kojem je tipologija izvršena, ne postoje referentne tačke, osobine koje se posmatraju… bilo šta. Ako si primetila, jedan od tipova je i "pedantni tip učenika". O tome ću pisati u pretposlednjem delu.

zoja444 19:28 05.02.2011

Re: Eli,

biće pet delova

da li je moguce da je taj udzbenik vredan pisanja 5 tekstova o njemu?!

eli.lacrosse 19:35 05.02.2011

Re: Eli,

Ne, taj udžbenik nije. Ali činjenica da iz njega uče budući učitelji i nastavnici likovnog, da autor udžbenika predaje na bar dva fakulteta, da je autor ujedno i odgovorno lice koje zastupa izdavača i još bar nekoliko stvari pominjanih ovde, čine da sve to jeste vredno pisanja teksta (koji će biti podeljen na 5 delova, da bi se lakše čitao i da bi privukao veću pažnju). Slažemo li se?

zoja444 19:54 05.02.2011

Re: Eli,

nisam u nastavi tako da ne mogu biti kvalifikovana sagovornica.
jedino sto znam je, da je uvek bilo i bice raznih gluposti po udzbenicima.
mislim da je bitno izvuci neku sustinu i poentu iz takvih knjiga (ako je ima), a ako ne, postoje (verovatno) i drugi udzbenici. nije zabranjeno sluziti se i njima. zar ne?

kobrakerac 10:24 06.02.2011

Re: Eli,

Феноменално! Све боље од бољег!

Смисао живота је тражити ликовну тајну а не глуварити у тами живота без светлости и радозналости.

Ја мислио да је смисао живота бити добар и не јести масно

kobrakerac 10:39 06.02.2011

Re: Eli,

Ко може да ми каже колико пута је у "ово"м тексту употребио реч "ликовно"?

eli.lacrosse 10:47 06.02.2011

Re: Eli,

Ја мислио да је смисао живота бити добар и не јести масно

Da razjasnimo i onima koji nisu odmah pogodili:

(It's nothing very special: try and be nice to people, avoid eating fat, read a good book every now and then, get some walking in, and try and live together in peace and harmony with people of all creeds and nations.)

kobrakerac 10:55 06.02.2011

ликовни ...

Ликовне тајне
Ликовна жеља
Мапирање ликовне тајне
Ликовни мотиви
Циљеви ликовних снова
Ликовна мисао
Пројектна ликовна настава
Ликовне фазе пројектне наставе
Формулисање ликовних циљева
...
Ликовна тајна учења путем покрета и дугорочног памћења
...
Ликовни флоу
Створите своју ликовно креативну будућност
...

Како избећи ликовни страх?

Сигох тек до седамнаесте стране, а ово су само поднаслови! Чиме се овај лик бави? Ало људи, па овај је професор негде ( у Џагодини сигурно )!!!

kobrakerac 10:58 06.02.2011

Re: Eli,

Хвала на разумевању

Da razjasnimo i onima koji nisu odmah pogodili:

eli.lacrosse 11:00 06.02.2011

Re: ликовни ...

Чиме се овај лик бави?

Naučnoistraživačkim radom u cilju razvoja nauke, unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i popularizacije nauke!

kobrakerac 12:40 06.02.2011

Re: Eli,

МАПЕ УМА! Страна 80! Нисам пронашао у наведених 109 ставки у литератури оног ко се обогатио на мапама ума - Тони Бурзан! Све сем научник. Популарна психологија! Киоск издања и тд. Занимљиво за доколичаре и недоказано!

kobrakerac 15:32 06.02.2011

Re: Eli,

http://www.dobra-knjiga.com/Home.asp?NaslovID=607

опет Тони :)

kobrakerac 15:32 06.02.2011

Re: Eli,

http://www.dobra-knjiga.com/Home.asp?NaslovID=607

опет Тони :)

draft.dodger 23:56 04.02.2011

Znam ko je K...

eli.lacrosse 00:04 05.02.2011

Re: Znam ko je K...

Misliš au. K?

Ova vrla deva bi mogla da spremi ispit za vikend i da doboje desetku, siguran sam.

st.jepan 00:26 05.02.2011

NOBODY

Taj pisac podseca me na Idijanca Nobody-a iz Djarmusevog filma "Dead Man" ("Odavno mrtav" ).
Zvali su ga Nobody jer govori, a ne kaze nista.

yugaya 00:33 05.02.2011

google is your friend

auK

A da se manemo skraćenica i konšpiracije pliz, ako je namera da se secira i delo i autor na sitno i da se konstruktivna kritika iskoristi za neko konkrektno poboljšanje - recimo da na tom predmetu krenu da se upotrebljavaju i moderniji i smisleniji udžbenici, ma ko da ga predaje? Tračarenje iz mraka preko tarabe o nekome negde ko je nešto napisao, ma koliko to nešto bilo besmisleno...

... not my

Jukie 01:19 05.02.2011

Re: google is your friend

Eto wikiliks procureo

eli.lacrosse 08:45 05.02.2011

Re: google is your friend

ma ko da ga predaje

Već sam bio napisao da je "lako zaključiti da niko ne bi K preporučio kao udžbenik za predmet koji predaje, osim ako .............. (e, sada upotrebite svoju maštu)". Hajde sada da sam "upotrebim maštu" – osim ako je to sam autor "knjige".

Tračarenje iz mraka preko tarabe

Ne vidim ni traga tračarenju. Pričamo o javno publikovanom (objavljenom u 500 primeraka) „naučnoistraživačkom radu u cilju razvoja nauke, unapređenja delatnosti visokog obrazovanja i popularizacije nauke” (a to je propraćeno detaljima sa sajta ustanove u kojoj autor "knjige" radi, dakle opet vrlo javnim), a ne o bilo čijem privatnom životu, ličnim, intimnom, tajnim… stvarima, koje ne mogu lako biti proverene, niti o stvarima koje bilo ko želi da sakrije. Osim ako autor "knjige" želi da sakrije njen sadržaj.

lady_d 18:41 06.02.2011

Re: google is your friend

500 primeraka?! od kad se to zove javno publikovanje?! Pa svojevremeno je Mira Markovic prodavala svoju Sociologiju vecem broju studenata godisnje! (bila je profa na PMF).
Ovo shvatam kao primer "sta se sve stampa u Srbij na temu metodologije u Srbiji" i nista sem toga! Niko ni jednog ucitelja-nastavnika-profesora ne tera da isto prihvati zdravo za gotovo! Ili ti hoces da kazes da su ovakve knjige opasne jer neko moze da natera doticne da rade na taj nacin ili pak da su u nastavnom kadru toliko ograniceni da ce ovo shvatiti zdravo za gotovo! U ovo poslednje ne verujem (a ako je moguce... onda jadna deca!).

eli.lacrosse 20:08 06.02.2011

Re: google is your friend

500 primeraka?! od kad se to zove javno publikovanje?!

Da li je to onda tajno publikovanje? Do koliko primeraka je tajno (ili kakvo drugo koje nije javno), a od koliko postaje javno?

Ovo shvatam kao primer "sta se sve stampa u Srbij na temu metodologije u Srbiji" i nista sem toga!

Biće da ste vrlo, vrlo površno propratili o čemu se radi na ovom blogu.

kobrakerac 20:40 06.02.2011

Re: google is your friend

Како је Ели почео, такође сам скандирао и шетао улицама велеграда давне 1996/97. године борећи се, између осталог за слободу Универзитета. На таквом, тадашњем Универзитету је госпа Мира малтретирала студенте, писала "ремек дела" и терала људе да се учлањавају у странку и купују њене књиге. Сада је 2011. Зар се још увек ради по истом принципу? Хоћемо као свет! Деветоразредна основна, факултети по Болоњској декларацији, акредитација студијских програма, ЕПСБ бодови и шта ти ја знам, а овамо исто црвљиво. Профа напише шта хоће, нема никог паметног (или храброг)да то оспори, натера суденте да то купе, јер у противном не могу положити испит и то је то. А најгоре прође онај који још и научи из књиге пуне непроверених информација, и почне то тако научено и да примењује! Па после јадна наша деца ! Ух...!

lady_d 21:39 06.02.2011

Re: google is your friend

1. Sve sto je javno objavljeno, mora da podleze recenziji strucnjaka kao i ljudi koji se usko bave time

2. U tom kontekstu podrzavam svakoga ko hrabro kritikuje nesto

3. Ali ne mogu da se pomirim da neko bilo sta prihvati "zdravo za gotovo", pa makar to napisao i po nalogu partije, ministarstva... Ne mogu da shvatim nastavni kadar koji se godinama miri sa programima koji nemaju veze s mozgom, koji su preteski, nerazumljivi, nezanimljivi deci. Kako ce se to nesto popraviti ako svi, ali svi sve prihvataju "zdravo za gotovo"

4. Niko se ne moze na jednom fakultetu koji traje 4 godine nauciti da bude dobar nastavni kadar! Postoji nesto sto se zove iskustvo, zelja za napredovanjem, konstantnim ucenjem na terenu i od starijih kolega...

lady_d 21:51 06.02.2011

Re: google is your friend

Sem gdje Markovic, mnogi profesori su maltretirali i dalje maltretiraju studente!
Uvek sam se bunila protiv Bolonje... jer se to na studentima pokazalo kao lose iskustvo (govorim o studentima fizike!).
Ako pogledate moje gornje komentare, vide cete da sam izborni predmet godinama na zapadnom Univerzitetu drzala "po meri studenata" (onim sto im je vazno, sto je vezano za njihova kasnija opredeljenja) ali sam im davala nesto sto sam smatrala da je neophodno da znaju, ono sto je top i interesantno, sto moze da ih zagolica... Slovima: NIKADA nisam koristila jedan udzbenik, niti samo jedno vidjenje iste pojave
Smatram da svaki novopeceni nastavni kadar mora godinama da uci svoj posao pod pokroviteljstvom starijeg kolege... Recimo u internacionalnim skolama uvek imate glavnu uciteljicu i pomocnu (ta pomocna je uvek mladja sa manje iskustva). Obe su prisutne, ucestvuju u ucenju dece... Tek posle par godina mladja koleginica ce dobiti svoju grupu ali ce i dalje sa strane stajati neko stariji. Smatram da ono sto se nauci kroz rad ima visi znacaj od onoga sto je u nekoj knjizi napisano i sto neko ocekuje da njegov student nabifla i izdeklamuje a onda jos brze zaboravi (sto je sad slucaj nase dece!)

kobrakerac 09:08 07.02.2011

Re: google is your friend

А шта очекивати од човека који пише овакве уџбенике? Да ли он практикује да држи предавања "по мери студената"?

Ne mogu da shvatim nastavni kadar koji se godinama miri sa programima koji nemaju veze s mozgom, koji su preteski, nerazumljivi, nezanimljivi deci. Kako ce se to nesto popraviti ako svi, ali svi sve prihvataju "zdravo za gotovo"

Колико сам ја упућен постоје насавни планови и програми које је прописало министарство. Такви какви су морају бири испуњени. Не можемо очекивати од учитељица и наставника да их се не придржавају. Наравно, постоји питање а ко је писао такве планове? Да ли неки као мистер К?

eli.lacrosse 09:23 07.02.2011

@ lady_d Re: google is your friend

Sve sto je javno objavljeno, mora da podleze recenziji strucnjaka

S jedne strane se uzdate u državu i to da ispunjava svoje obaveze (odnosno da su recenzenti bili u obavezi da odgovorno i stručno obave svoj posao), a s druge kažete:

A ministarstva... nije to nesto sto smo mi izmislili... ima ih svuda. Na nama je da u sto vecem krugu zaobidjemo sve njihove direktive i radimo po savesti.

kobrakerac 10:30 07.02.2011

Re: @ lady_d Re: google is your friend

Sve sto je javno objavljeno, mora da podleze recenziji strucnjaka

Јасно као дан! Књигу није госн К могао објавити без рецензије еминентних и тд стручњајка из те области! Имена, имена !
То нам говори да су и они одговорни за оваква издања.

kick68 05:47 05.02.2011

opažajno polje

Gledati likovno delo znači naučiti učenika da tumači psihološko dejstvo linija i boja.
Shvatiti likovno delo znači naučiti učenika da emocionalno misli i vizuelno razume likovno delo
gledanje likovnog dela prolazi kroz izomorfizam (grč.– slični kristalni oblici)

.”
Autor je verovatno zeleo da istakne sledece:

Bez sale, ne bi valjalo da sve ovo lici na (licni) obracun sa (jednim) autorom i njegove dve knjige. Bilo bi dobro da se sve to smesti u neki siri kontekst...

eli.lacrosse 08:53 05.02.2011

Re: opažajno polje

Bilo bi dobro da se sve to smesti u neki siri kontekst...

Zar širi kontekst nije očigledan? Želiš li da neko tvoje dete ili neko dete koje ti je drago nauči da "emocije predstavljaju osećanja i razlike mišljenja kroz mnoge oblike ponašanja ili stanja u složenost i prefinjenost emocija", i to sa ciljem da "kroz likovnu kulturu napusti egocentrične stavove i razvije sposobnost bržeg prilagođavanja drugima i okolini"?

Bez sale, ne bi valjalo da sve ovo lici na (licni) obracun sa (jednim) autorom i njegove dve knjige.

Da probamo i ovako – da li je kritika/komentar/analiza/primećivanje… činjenice da je Darvinova teorija bila izbačena iz nastavnog plana i programa bio lični obračun sa gospođom Ljiljanom Čolić?

kick68 00:37 06.02.2011

Re: opažajno polje

Zar širi kontekst nije očigledan?

Izvini, ali ne bas..Nece raskrinkavanje lika i dela samo jednog autora rasvetliti problem, mislim. Ne kazem da ga treba ostaviti na miru, ali ipak... predjimo na duge, slicne pojave ... to sam mislila...

da li je kritika/komentar/analiza/primećivanje… činjenice da je Darvinova teorija bila izbačena iz nastavnog plana i programa bio lični obračun sa gospođom Ljiljanom Čolić?

Naravno da ne, ali u tom slucaju bilo je poznato ime inicijatora te odluke. Sa druge strane, ova dva slucaja (odluka koja menja nastavni plan na teritoriji cele zemlje i nakazna metodika koje se izucava samo na jednom fakultetu) izgledaju mi toliko razlicita i nespojiva, da i pored najbolje volje ne mogu da ih poredim i nadjem vezu izmedju njih.

eli.lacrosse 07:51 06.02.2011

Re: opažajno polje

Nece raskrinkavanje lika i dela samo jednog autora rasvetliti problem

Ne govori se ovde o "liku i delu samo jednog autora". Radi se o sistemu.

poznato ime

I u ovom slučaju je poznato (ranije nego što je bio moj plan).

i nakazna metodika koje se izucava samo na jednom fakultetu) izgledaju mi toliko razlicita i nespojiva, da i pored najbolje volje ne mogu da ih poredim i nadjem vezu izmedju njih.

Samo nisi pažljivo čitala. Ne kažem da se mora, ali bi ipak bilo ok pošto učestvuješ u diskusiji.

fantomatsicna 06:20 05.02.2011

Au bre

Vi kad pocnete da rasclanjujete blog ode sve u K

kobrakerac 09:56 05.02.2011

Ди сте до сад?

Е, једва сам дочекао наставак!
Не могу да верујем шта је тај писао!
Супер је забава!

kobrakerac 10:12 05.02.2011

дланови

Сада размишљам када су ми се знојили дланови. Као малом до знојења дланова је долазило када је требало да одговарам, изађем на таблу и слично. Сигуран сам да је то део нервозе која је била присутна. Без даха сам, углавном, остајао на физичком ( да ли то подразумева да нисам за физичко?).
Па ево, кад мало боље размислим човек, гос'н К, је у праву. Замислите несрећно дете коме је генијални наставник/ца ( или учитељ/ца ), а који је имао/ла десет из методике ликовног на свом факултету објаснио/ла да није за ликовну уметност ( шта год зачило "није за ликовну уметност"? ). Мој мали, који је први разред, би вероватно почео да плаче, уз, сигуран сам, остајење без даха. Дошло би и до знојења дланова, нервозе, ригања, а после и до разочарења које би довело да се дете сигурно не би бавило ликовним, јер му је објашњено да није за то. Педагошки нема шта

eli.lacrosse 11:52 05.02.2011

Re: дланови

Без даха сам, углавном, остајао на физичком ( да ли то подразумева да нисам за физичко?).

Sada sam, na osnovu ovog tvog zapažanja, razjasnio sebi situaciju iz davne prošlosti: ja sam bez daha ostajao u vojsci. Nisam tada imao znanje koje bi mi pomoglo da naučnim putem zaključim da nisam za vojsku, ali sam, srećom, to intuitivno shvatio.

st.jepan 14:00 05.02.2011

savet

Ali se od čitalaca K očekuje da znaju značenje reči „ancipirati“, koju ne znaju ni „Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika” ni Vujaklijin „Leksikon stranih reči i izraza”

Mislim da ti ovakve sitne pakosti nisu potrebne, očito se radi o štamparskoj grešci koja može, o, itekako može promači i korektoru.
Dugo sam žvačko uredničko izdavački lebac, odgovorno tvrdim da nema knjige bez toga.
Taj tekstil je više nego dovoljno košmaran i sumašedši, ne manjka ti materijala za njegovo suštinsko skenjavanje.
Znam, teško je odoleti, ali na ovaj način znatno otupljuješ oštricu, navodiš na krivi trag i odvračaš od daljeg čitanja.

eli.lacrosse 14:09 05.02.2011

Re: savet

U pravu si. Znam i sam da nema knjige bez toga, ali sam siguran i da bi postojanje lektora i/ili korektora umanjilo broj sličnih grešaka. Jednostavno, nisam odoleo.

Sebi u odbranu mogu samo da dodam da je cela rečenica vrlo zanimljiva, ali da bi bila analizirana bilo je potrebno ispraviti štamparsku grešku. Biće da mi je u nekoj meri bilo jasno to na šta si mi ti ukazao, pa sam dodao i: "No, nećemo da budemo cepidlake. Možda se radi o sitnoj greški nastaloj prilikom unošenja teksta…". Sve to ne menja činjenicu da si u pravu.

harrytuttle 16:22 06.02.2011

срамота

Заиста је скарадно и безпризорно да се овде на овакавначин говори о једном уваженом професору. Био сам његов студент и само могу рећи за њега да је геније. Медодику коју нам је предавао узимам за озбињну научну дисциплину а његова истраживања откривају нам нови поглед на методику ликовне културе. Већина од вас никад вероватно није ни чула за методику ликовне културе (па зато и овде овако пишете)а камоли за нашег професора Дивљана. Само неупућени и незналице могу овако писати о еминентном стручњаку (ако не и једином у нашој земљи) чији ће рад остати у аналима науке у Србији. Овакви текстови су СРАМОТА за све нас.

eli.lacrosse 17:07 06.02.2011

Re: срамота

Заиста је скарадно и безпризорно да се овде на овакавначин говори о једном уваженом професору.

Ovde govorimo (odnosno pišemo) o dve knjige, o školi, udžbenicima, nastavi… Sve o "uvaženom profesoru" je kopi-pejstano sa zvaničnog sajta fakulteta na kojem radi.

нови поглед на методику ликовне културе

Verovatno je ovo deo koji mi je promakao. Ne ostaje mi ništa drugo nego da se izvinim.

lady_d 18:44 06.02.2011

Re: срамота

Svaka metoda mora biti otvorena za javnu i jos vise za strucnu (i uzestrucnu) kritiku. U suprotnom autor pomenute metode moze sebe da dozivi kao Boga ili bar Sv. Petra.

kobrakerac 20:29 06.02.2011

Re: срамота

Видим да се појавило и име ( то јест презиме ) аутора, а с обзиром на пређашње инсинуације о Граду који је жирафин дом бацићу се на детективисање

"101 puta (likovno, likovne, likovnog...) na prve tri strane, od ukupno 795 reci."
је одговор мог пријатеља коме сам послао одгуглано "ово", да ми преброји у неком специјалном програму ! Супер је размера. Осмину целог текста, како испада по узорку, чини једна реч

Одушевљен сам !

kobrakerac 10:33 07.02.2011

Re: срамота

Сећам се како је покојни Минимакс анализирао први Цецин хит "Мики, Мики"

Само што је она имала бољи проценат у корист једне речи!
Да ли је на помолу турбофолк правац у методици ликовног?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Drago Kovacevic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Art conscientia (II)

Pletilja čipki

Suncokreti

zabolela me

zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

Re: zar se to ne zove kreativnost?!

...

Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

ликовни ...

Re: Eli,

Re: ликовни ...

Re: Eli,

Re: Eli,

Re: Eli,

Znam ko je K...

Re: Znam ko je K...

NOBODY

google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

Re: google is your friend

@ lady_d Re: google is your friend

Re: @ lady_d Re: google is your friend

opažajno polje

Re: opažajno polje

Re: opažajno polje

Re: opažajno polje

Au bre

Ди сте до сад?

дланови

Re: дланови

savet

Re: savet

срамота

Re: срамота

Re: срамота

Re: срамота

Re: срамота

Drago Kovacevic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana