SEKSUALNO NASILJE U BLOGERSKOM KONTEKSTU - PRIJAVLJUJEM

Poslednjih nedelja i meseci na BLOGU B92 pojavila se serija tekstova čiji je autor Dušica Popadić,  direktorka INCEST TRAUMA CENTRA  .

Krajnje neobični tekstovi. Više liče na oglase koji bi trebalo da privuku pažnju ljudi, žrtava seksualnog nasilja i naravno, donatora.

Tekstovi Dušice Popadić su imali sledeće naslove:

VIZIJA NAŠE BUDUĆNOSTI - ZNANJEM PROTIV SEKSUALNOG NASILJA

DOSIJE ITC

„PREKINIMO CUTANJE!" BY ALEKSANDRA KOVAC

SEKSUALNO NASILJE U ŠKOLSKOM KONTEKSTU - PRIJAVITE! (n)

Deset  tekstova koji su mogli da  promene svest mnogobrojnih čitalaca, komentatora, VIP blogera.  

Deset  tekstova čiji  naslovi privlače svakoga ko ima mrvu morala, svakoga ko želi da pomogne, svakoga koga pogađa maltretiranje nemoćnih. Dakle, svakog normalnog čitaoca i posetioca BLOGA B92.  

Deset  tekstova koji su promašili temu i čiji je efekat bio katastrofalan po pretpostavljenu misiju ITC-a.

Deset  tekstova koji su iznervirali mnoge na čelu sa mnom.

Deset  tekstova na kojima se Dušica Popadić nije ni jednom oglasila na komentare od kojih su neki bili vrlo grubi i direktni, na koje se nije oglašavala iako je ustanova na čijem je čelu bila gadno napadana.
Dušica Popadić je odćutala iako je elementarni red na Blogu da se odgovori na komentare. A bilo je, mora da se prizna  i nešto pohvalnih i neutralnih komentara.
Svako zna da na ovom mestu treba da se odgovora taman  da si najobičniji građanin.  Pogotovo ovo važi ako ti je  dužnost  da se svim silama boriš za ciljeve ustanove na čijem je čelu.  To je, valjda,  dužnost  svakog rukovodioca. A ako to ne radiš postoji samo jedan izlaz: napolje!  

Deset  tekstova koji su dali sliku karaktera Dušice Popadić i njenog Centra, koji su dali sliku kako treba raditi u korist svoje štete, u korist štete žrtava, u korist štete blizu 60 donatora čije su namere sigurno bile najbolje moguće.
 
Deset tekstova i na svakom je mogao da se postavi moj omiljeni komentar moje omiljene komentatorke: „Btw, kamo je domaćica". Nema je. Ona je iznad svega ovoga. Autizam? Kao karakterna crta, kao oznaka zatvorenog i netransparentnog ponašanja ITC-a. Upozoren sam da ovim izrazom mogu da povredim autistične osobe ili njihove porodice. Ali ja verujem da se distinkcija između upotrebe u ovom kontekstu ovde i upotrebe izraza autizam kao stanja  jasno vidi kao što se vidi i kod različite upotrebe izraza seljak, laponac, ...      

Na BLOGU B92 je bilo mnogo tekstova koji su imali za temu nejake, slabe, hendikepirane, maltretirane, decu, manjine. U zavisnosti od veštine autora ti tekstovi su po pravilu privlačili pažnju, veću ili manju, a nekada su imali za posledicu sasvim konkretne oblike pomoći koji su blogeri, komentatori i obični neregistrovani čitaoci organizovali.

A ovih deset tekstova je, na moju žalost i ogorčenje, odvuklo pažnju od žrtava, posejalo seme sumnje u aktivnost ITC-a, unelo netrpeljivost prema ovakvom rukovodiocu tog Centra.

Neki komentatori  su pisali komentare koje bih mogao da potpišem. Drago mi je da nisam usamljen. To mi daje nadu da nisam lud i da nisam umislio da je čitava stvar oko ITC-a i Dušice Popadić  sumnjiva.

Jezik je simptom. Tumačenje simptoma nije lako. To znamo.  Kad se u tekstovima ITC ili Dušice Popović sretnem sa ničim izazvanim izrazima kao što su građani i građanke, dobrodošli i dobrodošle,  kad sretnem izraze kao što su čitatelji i čitateljke, kad sretnem izraze kao što su pojedinke i pojedinci (majke mi, ovo piše na njihovom sajtu) ja znam sa kim imam posla i odmah mi se pali crvena sijalica i dižem antene. Imam posla sa ljudima koji ne poznaju rođeni jezik, koji ovakvim izrazima kriju svoje mane, prevare, svoje promašaje i svoje novce (da upotrebim ovaj izraz iz Vojvodine). I upotreba takvih izraza mi uvek ukazuje - kao visoka temperatura, visoka sedimentacija krvi ili povećana količina belančevina u mokraći - da postoji neka upala, žarište, neka ozbiljna bolest i da snižavanje temperature i unošenje velike količine tečnosti ne rešava problem kao što ne rešava problem ni zanemarivanje loših laboratorijskih nalaza. Mnogo puta je u poslednjih nekoliko godina na ovom mestu sa moje strane upozoravano na nasilnu kampanju i komičnu i opasnu upotrebu izraza iz tzv. rodno ravnopravnog/rodno senzitivnog/rodno senzualnog jezika, najpre u mnogim mojim komentarima a tek mnogo kasnije i mojim tekstovima gde je sa „druge" strane bila ekipa predvođena novinarima RTV B92 (žao mi je što su naši domaćini ovde poslednjih godina odigrali ružnu ulogu nosioca kampanje RRJ), Gordanom Čomić, Svenkom Savić i njihovim mladim i najčešće poštenim obožavaocima (ne mislim samo na muške, razumete me valjda). Eto veze kampanje za rodno ravnopravni jezik i morala, kampanje i novca, kampanje i loših skrivenih namera (baciš kosku pa realni problemi nestanu), kampanje i varanja naivnih građana.        

Moj drugi omiljeni citat

 „Kao što rekoh, sajt   im je preopterećen besmislenom i nepotrebnom animacijom i zbunjujućim i kontraproduktivnim dizajnom (ogromni baner na kome je nekakva dečja lutka i poziv da se popuni kviz, koji i na mom računaru, koji ima relativno pristojnu rezoluciju, popunjava pola visine ekrana), nastup ovde na blogu izgleda kao totalni fijasko, ali ono što ITC radi, a iz nekih, meni potpuno nerazumljivih, razloga nije dobilo svoje centralno mesto u uvodu - izgleda, bar ovako na prvi pogled, kao nešto što je više nego vredno hvale i donacija za finansiranje daljeg rada.

Moj zaključak: to što nam žene iz ITC pričaju različitim jezikom i ne umeju sebe efektno da predstave i svojom prezentacijom ekspresno zadobiju našu pažnju i poverenje, počevši priču od kraja i (koliko sam pročitao drugi nastavak) pokušavajući da koriste čitaoce ovog bloga kao sopstvene terapeute za tretiranje svojih svakodnevnih trauma - ne znači da mi treba da se ponašamo kao mrzovoljni roditelji ili bračni partneri prema korisnicima njihove pomoći.
Dušice, dobrodošli na blog i moju VIP listu - a nadam se da ćemo naći zajednički jezik s vremenom
Nadam se, takođe, da ćete nam se pridružiti i u diskusiji - kako na vašim, tako i na drugim blogovima."     

Ovaj komentar zaslužuje moje komentare. Autor je naš izrazito duhoviti, pošteni i dobronamerni kolega.  
Kolega, ako centralna delatnost ne dobije centralno mesto u uvodu to ne znači da je neko nespretan u pisanju.  Da su razlozi nerazumljivi ne slažem se. Razlozi su razumljivi: jednostavno,  centralna delatnost nije centralna delatost. Centralna delatnost je skupiti što više para od donatora. Nema drugog objašnjenja.

A nisam razumeo šta je moj omiljeni komentator hteo da kaže time da se neko ponaša kao mrzovoljni roditelj ili bračni partner prema korisnicima njihove pomoći. Ako je mislio na mrzovoljne komentatore (ili nedajbože na mene posebno) nema tu mrzovolje prema nesrećnim korisnicima/žrtvama nego je mrzovolja zbog blesavih tekstova i blesavog sajta koja šteti nesrećnima.  
Kao što se vidi nema zajedničkog jezika s Dušicom Popadić i ITC-om.
A nema ni pridruživanja u diskusijama.  

Napraviti onakav nejasan sajt, okačiti na njega žirafe i druge bedastoće kao što je slika iz Hičkokovog filma Psiho napraviti kompletnu verziju sajta na engleskom (valjda ovde ima puno zlostavljane dece i zlostavljanih žena kojima je engleski maternji jezik) ne govori da je neko nespretan pravio sajt. To govori kakva je ustanova ITC i kakva je osoba rukovodilac ITC-a.   

Moj treći omiljeni citat iz komentara na navedenih deset smušenih, nejasnih, kontraproduktivnih tekstova je: „Dosta zanimljiv stil pisanja ličnog dnevnika. Inovativan. Doduše na štetu teme. Ove ili bilo koje druge"

Posle prvih nemuštih tekstova i komentara na njih mislio sam da će neko iz ITC-a da reaguje, da pokuša da se odbrani, da popravi stvar, da objavi izvinjenje, da ažurirra sajt, da ukloni prokletu žirafu, da stavi na prvu stranu sajta telefon, da uradi bilo šta. Ništa. Jedina reakcija je bila da se u devetom tekstu brutalno obriše nekoliko komentara, među njima i moj, i da se jasno napiše: Bloger je isključio mogućnost komentarisanja. Sad toga nema, naravno. Jednostavno dođe ti da podivljaš od nemoći!

Zašto je moj tekst postavljen na Blog? Pre svega zato što se osećam prevarenim. Duboko verujem da nisam jedini. A možda će biti neke društvene  koristi, možda  će neko od donatora pročešlja na šta se sve troše njihovi novci. A i moja država i moj grad  daju  moje novce ITC-u.

Nemoć? Da, još jedan razlog  što je ovaj tekst pred vama.     

Nije moralno obmanjivati čitaoce, blogere, nikoga. A najnemoralnije je varati žrtve. Bojim se da ovde ima i toga.

Unapred se izvinjavam zbog mogućih štamparskih, gramatičkih, stilskih falinki. Tekst, kao obično pišem brzo, emotivno, pošteno.   
 
Još malo citata za kraj:

„Vaša uplata, po veoma povoljnoj ceni, direktno doprinosi odvijanju našeg rada" - ITC 

 „ČEKAMO VAS!" - ITC

„Na pismo ćemo Vam odgovoriti u roku od tri dana" - ITC

"Šta je ovo? Feljton? Ovo je više od VIP statusa.
Dosta rogobatno napisan uvod koji odvraća od podrške i od samog čitanja daljih nastavaka. Nejasne i besmislene rečenice samo sevaju.
Posebno naglašavam ničim izazvan nasilni-rodnio-ravnopravni-rogobatni izraz "zločini počinjeni u ime građanki i građana Srbije"

"Ovako se odbijaju ljudi... Nije ovo oglasna tabla.

Ako želite podršku:

1. Morate pismeno i jasno da se izražavate;
2. Morate da odgovarate na komentare;
3. Ne smete da bukvalno prevodite sa engleskog ili na engleski;
4. Ne smete da pomešate deset ciljeva jer taj mix zamagljuje stvari;
5. Morate biti iskreni;"

"SupermodAutori nemaju obavezu da učestvuju u komentarisanju (autorska opcija nije time uslovljena) i svi autori na blogu to znaju, a da bi blog bio komentarisan nije neophodno da autor učestvuje.Svi autori takodje znaju da je poželjno i očekivano (ali ne i obavezno) njihovo učestvovanje u komentarisanju, kako njihovih, tako i drugih blogova. p.s. ukoliko vas ovo obaveštenje podstakne da komentarišete, molimo Vas da ne komentarišete obaveštenje, nego da pročitate blog i komentarišete ono što u njemu piše. Hvala.

Gospodine ili gospodjo, svi, ukljucucjuci i vas, znamo sta je poenta nasih komentara. Nema potrebe da nam objasnjavanjate sta je pozeljno, sta je ocekivano, sta je neophodno i da autori nemaju obavezu da komentarisu. Svi komentatori su dovoljno pametni i imaju dovoljno iskustva na Blogu. Nema potrebe da branite nesto sto je jasno kao dan u oba dosadasnja teksta Dusice Popadic i sto su komentatori vrlo jasno napisali.

(km, sorry very much ako ti zbog mene ode komentar)

potpisujem km-ov odlican komentar"

"U najboljoj nameri:
Ako želite da ovi tekstovi predstave vašu aktivnost široj javnosti prva pretpostavka je da budu jasno napisani.
Zato vas ja molim da prevedete ovaj tekst na srpski, da ga učinite jasnijim, koliko je to moguće bolje. Monitorka, Backlash, „Patent", oficirka, ...?
A sve mi se čini da je originalni tekst bio na engleskom i da ga je neko sa pasivnim znanjem srpskog preveo na kvazisrpski.
Bojim se da ovaj vaš "feljton" postiže upravo suprotan cilj od onoga koji je poželjan. Da postiže averziju prema ITC-u, prema vašim aktivnostima i pogotovo prema načinu na koji sprovodite vaše aktivnosti"

"Kao neko ko je izabrao humanu vokaciju za svoje životno opredeljenje i svojim delima to pokušavate da prikažete, red bi bio da kada se ljudima obratite, naročito ovako javno preko bloga, minimum što od vas ona druga strana, u ovom slučaju čitaoci, očekuju je DIJALOG, koji na vašim blogovima IZOSTAJE!!!

Nadam se da razlog izostanka dijaloga niije to što ste direktor(!?), pa mislite da niste u obavezi da komunicirate sa ljudima, već da je dovoljno da samo objavite saopštenja ili imate možda neki drugi razlog??? Iskreno se nadam da ćete nas sve udostojiti odgovora"

"UH!Skupio sam snage i ušao na njihov sajt.Ima tamo nekakav PPS kviz, nekakva žirafa i nekakav imbecilan tekst.Ja ne mogu da shvatim da se neko tako igra sa ovako tragičnom temom.Jedino objašnjenje je da je neko hakovao njihov sajt. Mislim da niko normalan ne može da dovede u vezu kviz, žirafu i imbecilan tekst sa zadatkom koji bi trebalo da ima ICT. Što se mene tiče ja poručujem Dušici Popadić da se ODMAH mane ovog posla. A USAID-u i drugim donatorima poručujem da se njihove pare troše ko zna na šta, samo ne na ono što bi zaista trebalo da rade. I da ODMAH provere šta ta ekipa stvarno radi. Biće bolje zlostavljanoj deci. Sigurno je da sam ja mnogo više pomogao zlostavljanoj deci, zlostavljanim ženama i drugim nesrećnim ljudima nego mnoge humanitarne organizacije kakva je i ICT. A siguran sam da ima još takvih ljudi koji pomažu bez ikakve pompe i bez ovakvih nemuštih tekstova.
VELIKO IZVINJENJE ZA TO ŠTO SAM KORISTIO IZRAZ AUTISTIČNO U POGRDNOM SMISLU. Umem i da kažem nekome da je seljak (kao karakterna osobina) iako nema ništa bolje od vrednog i pametnog seljaka. Hvala natasivb što me upozorila na tu grešku koju sam učinio u ljutnji što se zloupotrebljava problem nemoćnih i zlostavljanih.
Izbacio sam naknadno taj izraz iz ovog komentara.
Treba pogledati i prethodne tekstove ICT-a na ovom Blogu pa će čitaocima i komentatorima biti mnogo jasnije (ili nejasnije) o čemu se ovde zapravo radi"