MALA JE SA MNOM 1. (Lindjo viknuo “razdvajaj!”)

gost autor: st.jepan (mimica) 

fragment poliptiha Srdjana Markovića - Djileta 

..................................................................... 

Priča je, videćete, sjajna, al' najpre jedna mala digresija.

Eto, može mi se i tako, od svog sam bloga gazda!

Sem toga tako je i za čitaoca bolje. Svakako bolje nego kad mu pisac najpre sve
nešto intrigantno i dinamično, baš onako obečavajuće, a onda iznenada zastrani
u digresije, pa gnječi li gnječi.

Otvoreno bih ja takvom piscu da mu to zastranjivanje ništa nije pametno. Što
rek'o jedan Fric, kojem je inače mahom za verovati, "čitalački svijet se ne da
gnjaviti" - smesta poželi da čita nešto drugo.

A ovako, pravo na sporedno, ipak je čistije. Samo, nisam to smislio ja. Tako je
nekako svog "Idiota" započeo pisac "idiota":

"Kako sam nevešt, počeću poizdalja".

Dobro sad, jasno je da s piscem "Idiota" nema iznenadjenja, ali generalno
govoreći, u ovakvim slućajevima valja biti na oprezu - izrodi se to, izrodi! Ima ih
koji se sasvim zaborave, pa tako, sve iz digresije u digresiju, i do samoga kraja.

Evo, Sinkler Luis! Ceo mu jedan roman u digresijama. Sve kao, sa'će on ono
glavno, čini ti se tek što nije, ma samo još ovaj detaljčić - tobož ključan je za

razumevanje bitnog - kad ono, ni do kraja knjige... Ma kakvi!

Kao, ispričaće ti kako je poznavao Kulidža, američkog predsednika iz dvadesetih,
i baš to, kako je poznavao Kulidža, prevarantski je turio i u naslov, pa ipak,
možeš tu knjigu koliko hočeš da izvrčeš, možeš i do raspadnuća da je treskaš
o zid, pre ćeš i onu, već nevažeću nemačku stotku da istreseš, onu što si je od
samoga sebe pod ko zna koje korice sakrio..., ma pre ćeš i hiljadarka koju u
životu nisi video, nego što ćeš i "dž" od tog zaboravljanog Kulidža.

Uh, sad gledam..., pa ovo o digresiji, fakat, ispade digresija! Ali ništa, popraviću
se, evo smeta ću se popraviti i ispričati vam tu MALA JE SA MNOM priču. Samo
još da sasvim kratko ispalim i tu glavnu digresiju, tu koju sam i najavio. Odnosi se
na ono "SA MNOM" iz naslova bloga.

Napisao sam to "SA", i napisao sam to "MNOM" odvojeno, dakle kao dve reči,
ali verujte, učinio sam to samo iz pristojnosti. Eto, odnekud mi je sevnulo kako
bi bilo pristojno da se i ja malo socijalizujem, da bar na trenutak prestanem da
zakeram, pa ma koliko me nelagodnosti, pa i gaduckanja to stajalo.

"SA" je u redu, ne dvojim ni kad rešavam ukrštenicu, ali da ono "MNOM"
napišem kao posebnu reč, ja to po sopstvenoj pameti i osećaju za jezik..., ma
nema šanse! Pa kako da napišem reč koja nikada i nigde nije postojala kao reč,
koja dakle uopšte i nije reč, i koja se, jer uopšte nije reč, ne može kako treba ni
izgovoriti? Sramota me, ja sam ozbiljan čovek!

Bez obzira što za sada svi tvrde, pa čak i Google tvrdi, da je baš tako i samo
tako, znači samo SA MNOM ispravno, celo moje BHS biće (bosansko-srpsko-
hrvatsko biće) tome se najodlučnije protivi.

Stvarno ne znam, ne mogu da se opsetim kada je to uvedeno, ali nikako nije
moglo biti mnogo davno. Što reče neumrli Milan Mladenović, to su valjda "smislili
neki, pre samo par godina za nas".

Mada, moguće je da je tako što več davno bilo negde zapisano, da je u nekom
budjaku čučalo, tihovalo, čekalo svoj momenat..., bilo na snazi, ama se nije
primenjivalo. U svakom slučaju, tek sam nedavno sa čudjenjem prrimetio da su
svi počeli da me ispravljaju.

Ko li je to, i zašto smislio? Jel' to iz Akademije nauka grunulo? Sasvim je
moguće, liči na njih. No nije sad bitno ko je smislio - kome se moglo, taj je i
smislio. Za sve nas, jezičke podanike je smislio. Stigla direktiva, Lindjo viknuo
razdvajaj!

Ali ako već brane da se to SA MNOM piše zajedno, onda neka makar aminuju
neku od poznatih evergreen varijanti, npr. "S MENOM", ili "SA MNOME". Mada
bi, po mom mišljenju, najpraktičnije i najhumanije bilo da regularnom i književno

ispravnom proglase verziju "S MENE"! Jeste malo nepravilna, ali najrazumnjivija
je, glatko se izgovara, a sem toga, već je ionako najraširenija.

Oduvek sam ja to "sa mnom" pisao onako kako to svako normalan, izgovara,
kako to čak i oni s televizora, sa sve Neodustajnim Koštunicom i Ocem Nacije
izgovaraju, znači spojeno,

Pamtim da su me (paz'te sad, digresija na digresiju), u školi redovno čašćavali
ocenom ili dve manje, ali pouzdano znam, ne zbog tog SAMNOM. Niko to nije
ni običnom, a kamo li crvenom... Ma ne,, bilo je to zbog nekih glupih kukica nad
nekim glupim slovima. Sve mi zadače vazda bile crvenim kvačicama i kosim
crticama prošarane..

Ali ne bih ja sada o tome, nipošto ne bih u dalje digresije, te stoga o tom
kukičanju nekom drugom prilikom. Pa ipak, samo da napomenem da po mom
najdubljem uverenju, izmedju svih tih Č-ova i Ć-ova nikakve suštinske razlike
zapravo i nema, da je to isto po nečijoj, ko-zna-kadašnjoj mušičavoj direktivi
nametnuto, te da je velika nepravda što, isključivo zbog tog kukičastog detaljčića,
u gimnaziji nikada nisam bio odlikaš.

Uostalom, što i tu ne bi mogla neka mala rehabilitacija, eto, revizijica bar po neke
ocene? Da popričam s drugarima iz Stranke? Možda stvarno može nešto se
sredi...

A to MALA JE SA MNOM..., ok, evo sa'ću..., mada..., hm..., nešto razmišljam...,
pa možda ipak bolje sutra.

A?

Ili, šta ja znam..., ovih dana...

Šta, već sam pričao...? Ovde, na devedes'dvojci? Da, sad i meni nešto
poznato... A, jeste, evo, našao sam! OK, nečemo sad o zaboravnosti, ionako je
već i za mene dockan, gle, već se u prozoru beli... Odo' sad malo da procunjam
uz reku, čarobno je to jutarnje svetlo, možda shutnem i koju dobru fotku.