STROGO ZABRANJENO!

Slovenačka vlada je odobrila predlog zakona kojim se zabranjuje gradnja više od 30 metara kvadratnih u sopstvenoj režiji i uz pomoć komšiluka. Time bi trebalo da se da veštačko disanje krepanom slovenačkom građevinskom sektoru. Odmah potom je slovenačka vlada otišla još dalje ka horizontima nepoznatog odobrivši i predlog zakona kojim se zabranjuje ne samo zapošljavanje na crno, nego i zapošljavanje na sivo, odnosno ograničava se komšijska pomoć, ukoliko je komšija profesionalac.

Ove krizne mere vlade su izazvale salve oduševljenja u širokim narodnim masama, a jedan od očajnih slovenačkih ekonomskih stručnjaka je vladi predložio i da zakon proširi na zabranu kuvanja kod kuće, čime bi se stimulisao ugostiteljski sektor. Nadprosečnu radost su pomenuti predlozi zakona izazvali u društvima dobrovoljaca, koja zahvaljujući zakonskoj mašti imaju sve šanse da se mimo svoje volje, a zarad svoje humanosti, pretvore u udruženja organizovanog kriminala.

Negde posle ponoći nekoliko silueta crnjih od nestanka struje u tunelu, bezglasno se prišunjalo uličnim kontejnerima. Posle kraće signalizacije rukama i nogama, crne senke su se čučeći stisle između kante za biološke otpatke i njene komšinice za plastičnu ambalažu.

-        Proglašavam sastanak Kućnog saveta otvorenim – prošištala je senka sa trećeg sprata, druga vrata od lifta levo.

-        Sve nas je manje – pritužila se senka iz prizemlja – ako se ovako nastavi idući put ćemo se okupiti u kontejneru.

-        Baš sam hteo da pitam da li je bilo neophodno da se guramo uz biološko đubre, strašno smrdi, zar nije bilo bolje pored starog papira? – zazvocala je silueta kirajdžije sa četvrtog sprata.

-        Ne bi bilo bolje, prošli put su nas skoro ukebali, da se inspektor nije lansirao preko plastičnih flaša sada bi smo pričali kroz rešetke. Nego da se prebrojimo, koliko nas je ostalo u zgradi? – pripitao je kolovođa sa četvrtog.

-        Oko desetak, bez maloletnika. Poslednja je odvedena komšinica sa drugog sprata, juče popodne...

-        Zašto?

-        Upala joj je inspekcija dok je susedovom detetu pravila rođendansku tortu, za iznenađenje...

-        I?

-        I eno je sad iznenađena vesla na galiji. Relacija Koper- Ankara. Na svu sreću je dobila samo pet godina kazne.

-        Naivno...a tri kursa priprema smo prošli za poslednjih pola godine...

-        Odlični kursevi, sa poslednjeg su odveli onog sa petog sprata, sa sve ženom i svastikom, pod optužbom da nude komšijske advokatske usluge. Sreća što su ostali uspeli da se razbeže. Jeste da je blagajnik Kućnog saveta slomio nogu preskačući stolice, ali je bar moj muž uspeo da se izvuče samo sa težim posekotinama lica dok se provlačio kroz podrumske letve – prosiktala je senka iz prizemlja.

-        Jak vam je on junak, kroz dva dana su ga odveli na kazneno dvogodišnje branje kukuruza...

-        Nije, dobio je samo godinu i po zbog ranjenog lica...

-        Ne bi dobio ništa da nije naivno pomogao onoj iz mansardnog stana da očisti sneg sa automobila.

-        Pustite sad pojedinačne slučajeve, brojčano najveći gubitak smo pretrpeli kada je odvedeno pola četvrtog sprata. Pomagali su komšiji da se seli. To je nedopustivo. Lepo smo rekli da nema pomaganja tokom dana, a i noću samo kad domar isključi struju u celom ulazu...

-        Koji domar? Domara su odveli prekjuče kada je pružao ilegalne usluge bakici sa mog sprata...

-        Iju! Kakve ilegalne usluge? Pa, bakica ima skoro devedeset godina...

-        Komšinice, obuzdajte maštu, samo joj je poneo kese koje je nosila iz prodavnice...

-        Pa šta?

-        Kako »pa šta«, uhvaćen je sa corpus delicti kesama, eno ga u velenjskom rudniku. Ostaće tamo još par godina, dok ne okaje ilegalni rad nosača.

-        A bakica?

-        Bakicu su odveli koliko sutradan.

-        Zašto?

-        Zato što je izlapela. Rekla je komšiji sa prvog sprata »Dobar dan«. Uto je iskočio inspektor iz ormarića za vodomere i odvukao babu u solanu da lopata so.

-        Ali ona je stara...

-        Nema veze, može da sedi i radi, dali su joj kanticu umesto lopate. Izdržaće, dobila je samo pola godine...

-        Ali zašto?

-        Komšinice, skoncentrišite se, ako nastavite sa tim » zašto, zašto« nećete ni vi još dugo. Bakica je komšiji rekla »Dobar dan«, razgovetno i pravilno...

-        Ja ništa više ne razumem, pa je l to znači da ne smemo više ni da se pozdravljamo?

-        Sve zavisi, recimo penzionisani logopedi ne smeju. Naročito ne ako pravilno izgovaraju sve glasove u pozdravu, jer se to odmah smatra kao ilegalni logopedski tretman – uzdahnuo je kirajdžija.

-        U ovom trenutku je od strateške važnosti da budemo svakog trenutka svesni da do daljnjeg nema ni traženja, ni nuđenja pomoći. Nikakve. Ne smemo se dovoditi u iskušenje. Suviše malo nas je ostalo – imperativno je prošaputao predsednik Kućnog saveta.

-         To razumemo, nismo deca, ali niko više ne zna dokle može da se razvuče pojam pomoći. Zgrada preko puta naše je već prazna. Poslednjih desetoro su odveli zajedno sa decom, uhvatili su ih na proslavi rođendana. Slavljenikovi roditelji su optuženi za ilegalan ugostiteljski rad, gosti za saučesništvo...

-        Ali to je bio dečiji rođendan, a deca? Šta je sa decom?

-        Deca su prošla najbolje, dali su ih na usvajanje...

-        Gde?

-        U inostranstvo.

-        Zašto u inostranstvo? Zar niko nije hteo da ih usvoji u našoj zemlji?

-        Jeste, pa da fasuje bar nekoliko godina zbog bavljenja ilegalnim vaspitno pedagoškim radom, uz otežavajuću okolnost...

-        Ja više ovako ne mogu, meni je zlo...

-        Komšinice, šta vam je, dišite, dišite!

-         Ne moooghuugh...- prokrkljala je bela udovica iz prizemlja i uhvativši se za grudi počela da se srozava niz kontejner.

-        Držite je, pridržite...ko zna da da veštačko disanje, komšija vi ste medicinar, masaža, masirajte joj grudni koš...ima li neko bateriju?

Kirajdžija je spretno oborio komšinicu na beton pored gajbice od salate i njegova senka je, uz ritmičko odbrojavanje, počela da odskače. Predsednik Kućnog saveta se kao pijavica pripio na komšiničina usta i dajući veštačko disanje počeo da prati kirajdžijin ritam.

-        U IME NARODA I DRŽAVE, STOJ! PREDAJTE SE! UHAPŠENI STE ZBOG ILEGALNE POMOĆI U NUĐENJU MEDICINSKIH USLUGA! – urliknule su dve inspektorske spodobe maskirane u civile iskačući iz kante za stari papir.

Medicinar se cvileći uhvatio za srce. Predsednik Kućnog saveta se odlepio od onesvešćene komšinice i raširivši ruke kao Hrist zavapio:

-        Vodite me! Derite me! Seckajte me! Kriv sam!

Inspektori su ga vezali plastičnim kesama i ugurali u gepek. Za njim su, vešto je zaljuljavši, ubacili i neprisutnu već skoro bivšu članicu Kućnog saveta.

Treći inspektor je jurnuo, četvoronoške grebući preko vihora starih novina, za ostatkom ilegalnog skupa. Da nije bilo snega njegov trud bi bio uzaludan, članovi Kućnog saveta su bežali brzinom dopingovanih geparda. Sve dok jedan od njih nije natrčao na krpicu leda, poletevši lastavičije elegantno u vazduh. Najbliži begunac je krajem oka uhvatio neočekivani uzlet komšije i požrtvovano se zaustavivši uspeo da mu pad ublaži sopstvenim telom. Tu ih je inspektor i ukebao:

-        U IME NARODA I DRŽAVE, KAŽNJAVAM VAS ZBOG NELEGALNOG BAVLJENJA AVIJACIJOM I JOŠ MANJE LEGALNIM SPASILAČKIM RADOM!

Treći begunac je uspeo da se stopi sa zimskom tamom iz koje je sve tiše odjekivao galop njegovih koraka.

Uz pomoć kolega je treći inspektor uspeo da ugura ugruvane komšije u gepek, iz kog je odjekivao histerični, operski smeh ražalovanog predsednika Kućnog saveta.

Sve nas je manje. Juče smo nabavili nekoliko kolutova bodljikave žice. Žmu će je razvući oko naših vrata, a pred komšijina ćemo prosuti eksere u kombinaciji sa klikerima. Čekamo da nam stignu naručeni "španski jahači". Prekinuli smo sve kontakte sa prijateljima. Komšijama se više ne javljamo. Ako ni to ne bude pomoglo, selimo se na pusto ostrvo. Čim proverimo da li su i susedna ostrva zaista nenastanjena.