EGIPAT: pogled s leva

Mediji će sada pokušati da ubede i nas i Egipćane da je priča uglavnom završena. Vojna hunta je dala kontradiktorna obećanja dvema stranama ("inostranstvu" i svojim građanima), a neće biti "interesantno" da se izveštava koga će da proba da prevesla.

Jedna od najneispričanijih priča glede egipatske revolucije je udeo radničkog pokreta. O svemu se škrabalo, fejsbuku&tviteru, paranoisalo se (i dalje se to čini) o udelu Muslimanskog bratstva (tone mastila i piksela) itd. Egipatski radnici, kao i u prethodnih pet godina, nisu bili tema, koja će zaokupiti globalne medije. Čisto da malo popunim tu rupu, kao i da pružim uvid u jedno razmišljanje dan posle, prenosim današnji blog egipatskog novinara, blogera i aktiviste Hosama el Amalavija.

 #Jan25 Radnici, srednja klasa, vojna hunta i permanentna revolucija

 Od juče, zapravo i ranije, aktivisti koji predstavljaju srednju klasu pozivaju Egipćane da prestanu sa protestima i da se vrate na posao u ime patriotizma, pevajući jednu od najsmešnijih uspavanki "hajde da gradimo novi Egipat," "hajde da radimo više nego ikad," itd. Ako niste znali zapravo Egipćani su već među narodima koji najviše rade na svetu...

Ti aktivisti žele da poverimo Mubarakovim generalima tranziciju ka demokratiji ̶ istoj hunti koja je bila kičmeni stub njegovoj diktaturi tokom proteklih 30 godina. Dok verujem da će Vrhovni savet oružanih snaga, koji prima 1,3 milijarde dolara od SAD, na kraju omogućiti prelaz na "civilnu" vlast, uopšte ne sumnjam da će to biti vlada koja će garantovati nastavak sistema koji nikad neće dirnuti armijske privilegije, sistema koji drži oružane snage kao instituciju koja će imati poslednju reč j politici (kao na primer u Turskoj), sistem koji će garantovati Egipat koji prati spoljnu politiku SAD, bilo da je to neželjeni mir sa aparthejd državom Izrael, sigurni prolaz američkoj vojnoj mornarici kroz Suecki kanal, nastavak opsade Gaze i izvoz prirodnog gasa Izraelu po subvencionisanim cenama. "Civilna" vlada ne znači članove kabineta koji ne nose vojne uniforme. Civilna vlada znači vladu koja u potpunosti predstavlja zahteve i želje egipatskog naroda bez ikakve intervencije armije. A teško da će to biti postignuto ili dozvoljeno od strane hunte.

Vojska je vladajuća institucija u ovoj zemlji od 1952. Njeni lideri su delovi establišmenta. Dok su mladi oficiri i vojnici naši saveznici, ni za sekundu ne smemo dati poverenje generalima. Šta više, ti vojni lideri moraju biti predmet istrage. Ja želim da znam više o njihovoj umešanosti u ekonomski sektor.

Sve klase u Egiptu su uzele učešća u ustanku. Na trgu Tahrir mogli ste naći sinove i ćerke egipatske elite zajedno sa radnicima, srednjom klasom i urbanim siromašnima. Mubarak je uspeo da otuđi sve socijalne klase u društvu uključujući velik deo buržoazije. Međutim, setite se da je tek kad su masovni štrajkovi krenuli pre tri dana režim počeo da se kruni i armija je bila prinuđena da prisili Mubaraka na ostavku jer je sistem došao u opasnost da se sruši.

Neki su bili iznenađeni kad su radnici počeli štrajkove. Ne znam šta da kažem na to. To je potpuno idiotski. Radnici su držali najduže i najpodržavanije talase štrajkova u istoriji Egipta od 1946. Te talase je pokrenuo štrajk Mahale u decembru 2006. (štrajk tekstilnih radnika, prim. prev.). Nije krivica radnika da niste obraćali pažnju na vesti o njima. Svakog dana u poslednje tri godine pokretan je štrajk u nekoj fabrici bilo to u Kairu ili provincijama. Ti štrajkovi nisu bili samo ekonomski, nego i politički.

Od prvog dana našeg ustanka radnička klasa je uzela učešća u protestima. Šta mislite ko su bili demonstranti u Mahali, Suecu i Kafr el Davaru, na primer? Međutim, radnici su bili "demonstranti", a ne obavezno "radnici" ̶ što znači da nisu nastupali nezavisno. Vlada je zaustavila ekonomiju, ne demonstranti, odlukom o policijskom času, zatvarajući banke i radnje. To je bio kapitalistički štrajk sa ciljem terorisanja egipatskog naroda. Tek kada je vlada pokušala da dovede do "normalnosti" u nedelju radnici u fabrikama su počeli da se masovno organizuju i pokrenuli se kao jedan blok.

Štrajkovi pokrenuti ove nedelje su bili ekonomski i politički u isto vreme. Na nekim mestima radnici nisu stavili na listu zahteva pad režima, ali su koristili iste parole kao oni koji su demostrirali na Tahrir trgu, a u mnogim slučajevima, barem o onima o kojima sam uspeo da saznam a siguran sam da ih je bilo više, radnici su sastavili listu političkih zahteva u znak solidarnosti sa revolucijom.

Ovi radnici neće ići kući uskoro. Oni su pokrenuli štrajkove jer više nisu bili u stanju da prehrane svoje porodice. Oni su ohrabreni padom Mubaraka i ne mogu izaći pred svoju decu govoreći im da je armija obećala da će ih hraniti i dati im njihova prava u ne znam koliko narednih meseci. Mnogi štrajkači su podigli dodatne zahteve za osnivanje slobodnih sindikata van korumpirane državne Egipatske sindikalne federacije.

Danas sam počeo da dobijam vesti da hiljade radnika Javnog transporta protestuju u el Gabal el Amaru. Privremeni radnici u željezari Helvan takođe protestuju. Pružni radnici nastavljaju da zaustavljaju vozove. Hiljade radnika šećerane u Havamadiji štrajkuju, a radnici naftne industrije će započeti štrajk sutra sa ekonomskim zahtevima i zahtevima da se smeni ministar Sameh Fahmi i stopira izvoz gasa Izraelu. Vesti o štrajkovima dolaze iz drugih industrijskih centara.

U ovom momentu okupljanje na Tahrir trgu će najverovatnije biti prekinuto. Međutim, sada moramo da odnesemo Tahrir u fabrike. Kako se revolucija nastavlja klasna polarizacija će biti neizbežna. Moramo biti oprezni. Ne smemo stati sada... Mi držimo ključeve oslobođenja celog regiona, ne samo Egipta... Napred sa permanentnom revolucijom koja će ovlastiti ljude ove zemlje direktnom demokratijom odozdo...

Hosam el Amalavi, 12. 02. 2011.

original ovde

********************************

Beleške na margini

Sumnjam da će se sve idealističke želje Hosama ispuniti (bar ne uskoro), ali mislim da je bitno znati da nisu u Egiptu sisali vesla pa da slave dolazak vojne hunte na vlast (nije li ljudski proslaviti prvi neophodni korak ka nekoj demokratizaciji?)

Kao što rekoh juče u update-u to nije završena priča, samo će nastavak biti mnooogo manje fotogeničan.