Gost autor

San mostarske noći

Ivana Knežević RSS / 16.02.2011. u 01:30

Juče, ili kao da je bilo juče

Autor: gorran2

20031.jpg
grad iz bajke u kojem smokve rastu kroz prozore

Ovaj put neću o ratu. Nego o zaljubljenosti.

Neću o tome da je na jučerašnji dan pre 66 godina oslobođen Mostar. Jer, nema tu bog zna šta. Ratna operacija poput mnogih. Osmi dalmatinski korpus je, kao i obično, gazio sve pred sobom. Ovaj put ojačan 29. hercegovačkom divizijom. U jednonedeljnim završnim borbama potisnut je sa utvrđenih položaja i iz grada 370. nemački puk. Svi njegovi komandati bataljona su izginuli, kao i kdt. 116. izviđačkog bataljona. 369. nemački puk gotovo je uništen na području između Nevesinja i Mostara, a njegov komandant, pukovnik Wetzel izvršio je samoubistvo da ne bi pao u zarobljeništvo. Ranjeni major Landt, koji je preuzeo komandu, izdao je naređenje "spašavaj se kako ko može". Gonjene delove 370. pešadijskog, 649. artiljerijskog obalskog puka, 909. tvrđavskog bataljona i ostatke drugih jedinica prihvatio je 359. puk 181. divizije, koji se, kao korpusna rezerva, probio iz Sarajeva do Drežnice.

Neću ni o Aleksi, Emini, ni onome "ostajte ovdje". Ni o Peru Zupcu i mostarskim kišama. Mada, ne mogu a da ne pomenem tu osobitu toplinu mostarskih majskih večeri, natopljenu gustim mirisom pitospora i zelenooke Neretve, koja prosto omami ljude, i u kojoj je jedino moguće i logično razrešenje vreli poljubac na skalinama pored reke.

Naravno, neću ni o tome kako je ubijan Mostar. Kako ga je najpre raspamećivao bombama Momčilo Perišić, "vitez od Mostara", pa zatim Slobodan Praljak i njegovi. Kako su srušili Most, vandalizovali pratizansko spomen-groblje, pa ga Evropa obnovila, pa ga ovi opet porušili... O tome kako je u njemu zajedno živelo 34.247 Muslimana, 36.927 Hrvata, 20.271 Srba, 16.509 Jugoslovena, i 2.423 koje nije bilo ni briga. Dok nisu počele da padaju bombe i na grad se spustio strah i užas. Prasak bombi i užas ovaj put su prigušili ono "ostajte ovdje" i slili se u gromko "idite". Onaj Mostar, kao i ceo "onaj" svet, postoji još uglavnom virtuelno, gde se na društvenim mrežama i dalje zajedno ispija kahva, kava i kafa od Kanade, preko Norveške, do Novog Zelanda. Uspeli su da nas isteraju iz kuće, ali nas još nisu sasvim isterali iz nas samih.

mostar_01.jpg
partizansko spomen-groblje (snimio: Marko Krojač)

Svi znamo da je Mostar mrtav, i da se preselio u legendu. Ipak, juče je ta opštepoznata činjenica ponovo osporena. Jer, i posle svega, i uprkos svemu, deo Mostara ostao je i tamo gde bi mu se čovek najmanje nadao - u samom Mostaru. Juče se naime taj Mostar, "onaj" Mostar, izašao iz svog unutrašnjeg progonstva nametnutog mraka i samozaborava, izašao na ulice vlastitog grada, i oblepio ih plakatima sa jasnim provokativnim i subverzivnim sadržajem. Na plakatima je velikim slovima pisalo:

Zaljubljeni u slobodu

Upravo povodom ponovnog rođenja Mostara 14. februara 1945, i iz nade i odlučnosti za još jedno ponovno uzdizanje iz pepela.

Antifa_Mostar_01_u_849256352.jpg
izjava ljubavi (Antifašisti Mostar)

Za sada, to je ipak jedna od onih nesretnih ljubavi. Jer, oni koji su držali Mostar za grlo četiri godine, i koje je 14. februar pokopao, omogućivši gradu da ponovo prodiše, ustali su iz svojih grobova i ponovo pritisli njegove ulice. Francetić, Budak, Vokić, Lorković i četa njihovih vampira raširili su se i odomaćili kao bolest u tkivu nekad slobodnog grada.

No, kao što je poznato, kod zaljubljenosti nemaš pravo prigovara ni žalbe. Jednostavno te pogodi, i nadalje si u njenoj vlasti. Kao u pravoj ljubavnoj priči, nekad blizak sa svojom draganom, pa je huda sudbina otrgne iz zagrljaja. Ipak, daljina ne leči zaljubljenost.

To sam dakle hteo da kažem: Hteo sam da poručim "onim" Mostarcima da i ja osećam istu, njihovu, našu, zaljubljenost u Slobodu. I da se nadam da ćemo je zajedno ponovo osvojiti i prigrliti.



Komentari (102)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Goran Vučković Goran Vučković 01:38 16.02.2011

Familija

Osmi dalmatinski korpus je, kao i obično, gazio sve pred sobom. Ovaj put ojačan 29. hercegovačkom divizijom. U jednonedeljnim završnim borbama potisnut je sa utvrđenih položaja i iz grada 370. nemački puk. Svi njegovi komandati bataljona su izginuli, kao i kdt. 116. izviđačkog bataljona. 369. nemački puk gotovo je uništen na području između Nevesinja i Mostara, a njegov komandant, pukovnik Wetzel izvršio je samoubistvo da ne bi pao u zarobljeništvo. Ranjeni major Landt, koji je preuzeo komandu, izdao je naređenje "spašavaj se kako ko može". Gonjene delove 370. pešadijskog, 649. artiljerijskog obalskog puka, 909. tvrđavskog bataljona i ostatke drugih jedinica prihvatio je 359. puk 181. divizije, koji se, kao korpusna rezerva, probio iz Sarajeva do Drežnice.

Imenjače, jel tebi nešto u rodu Miroslav Lazanjski?
gorran2 gorran2 01:41 16.02.2011

Re: Familija

Neee. Pa, zar ne rekoh - neću o tome?
Goran Vučković Goran Vučković 01:48 16.02.2011

Re: Familija

Neee. Pa, zar ne rekoh - neću o tome?

Aaaa pa dobro - onda neću ni ja o ovome
Ivana Knežević Ivana Knežević 01:41 16.02.2011

Ni prva, ni druga, vec...

Poznajem jednu Mostarku. Bila je trudna u vreme tog rata. Muz Hrvat, ona Srpkinja, a imala je vec jednu devojcicu kojoj je otac bio Musliman. Jugoslovenka

Pricala mi je jednom u kratkim recenicama o tome kako su Hrvati dolazili da je odvode, pa da njega odvode pa ko je koga odvodio - i retko se ko vracao.
Ali ovo je prica o ljubavi.

Moju klinku su kao bas malu cuvale razne Sarajke. Volele su je. I ona njih.

Ja sam vec kod smokvi bila osvojena. Jos kod prvog susreta uzivo. Sada i na slikama nasedam.

Ne pamtim lepsu posvetu 14. februaru.



gorran2 gorran2 02:00 16.02.2011

Re: gorran je domacin

Ja sam vec kod smokvi bila osvojena. Jos kod prvog susreta uzivo. Sada i na slikama nasedam.

To je lepota užasa, i užas lepote. Stare, lepe zgrade. Bez prozora, sa mrakom unutra, kao iskopanih očiju.

A kroz prozore - izbijaju smokve.
Poema.







Ivana Knežević Ivana Knežević 02:37 16.02.2011

Re: gorran je domacin

gorran2
To je lepota užasa, i užas lepote. Stare, lepe zgrade. Bez prozora, sa mrakom unutra, kao iskopanih očiju.

A kroz prozore - izbijaju smokve.
Poema.


Nikada nisam videla smokve koje rastu kroz prozore. Lepota uzasa, i uzas lepote.
One su za mene okus zivota. To sam naucila kao dete. Onaj najjaci, esencijalni okus, miris koji te uvek prati.

Hvala sa ove prizore. Diraju duboko.
I u pravu si, ovo inspirise na ljubav.
nikolic777 nikolic777 08:09 16.02.2011

Re: gorran je domacin

Poema.


sjajan tekst
:)
preporuka
gorran2 gorran2 14:08 16.02.2011

Re: gorran je domacin





S vašim dopuštenjem, skrenuo bih vašu pažnju na boju neba. Meni kao mediterancu, to je bio jedan od upečatljivih utisaka kad sam došao u Beograd. Ne bih nikoga da uvredim - radi se samo o razlici. Naravno, važi parola sa mostarskog zida: svi različiti - svi jednaki. Stoga, morao sam da naučim da se pod nebom ovde smatra ta neka bledo-sivkasta površ iznad zgrada, a da se rekom zove neka troma zućkasta neprozirna masa.

Ali kad povremeno odem "tamo daleko", pa kad mi ono nebo eskplodira u oči, ponovo mi se otvore stara čula, i ponovo se osetim sićušnim, izazvanim, i gotovo poniženim neobuhvatnom lepotom. To je kao hodanje po prosutnim dijamantima - lepo je, ali oštro. Boli.
fantomatsicna fantomatsicna 02:09 16.02.2011

Svaki grad a,,svaki most i

Mostarske Kise...kako ne bi voleli Mostar ..njega sam u srcu oslobodila zauvek..nadam se da ce i mnogi drugi preci most..mrznje..da bi oslobodili sami sebe..prvo..
gorran2 gorran2 02:16 16.02.2011

Mostar za onog rata

gorran2 gorran2 02:20 16.02.2011

Simboli i poruke





gorran2 gorran2 02:24 16.02.2011

Zagrljaj

kakapo kakapo 08:16 16.02.2011

Re: Zagrljaj

Sve što je od moje porodice ostalo u Mostaru. Ako je i to...
gorran2 gorran2 02:34 16.02.2011

Izjava ljubavi slobodi - 1943.



Grupa skojevaca na ulici u Mostaru 1941 godine.
S leva na desno:
Salko Šestić (uhvaćen prilikom akcije aprila 1943, ubijen batinanjem prilikom saslušanja)
Drago Palavestra (uhvaćen i obešen jula 1943)
Pekušić.



Grupa učenica Trgovačke akademije i Učiteljske škole članice SKOJ-a, na ulici u Mostaru, 1941.



Vešanje skojevaca Drage Palavestre i Alice Rizikalo od strane okupatora u Mostaru, 15. jula 1943.
razmisljam razmisljam 02:38 16.02.2011

Нада

gorran2
No, kao što je poznato, kod zaljubljenosti nemaš pravo prigovara ni žalbe. Jednostavno te pogodi, i nadalje si u njenoj vlasti. Kao u pravoj ljubavnoj priči, nekad blizak sa svojom draganom, pa je huda sudbina otrgne iz zagrljaja. Ipak, daljina ne leči zaljubljenost.

To sam dakle hteo da kažem: Hteo sam da poručim "onim" Mostarcima da i ja osećam istu, njihovu, našu, zaljubljenost u Slobodu. I da se nadam da ćemo je zajedno ponovo osvojiti i prigrliti.


Нисам Мостарка. Била сам Југословенка, а сада баш и нисам најсигурнија шта сам, мада знам којој традицији припадам.
Али Мостар је увек био посебно мој сваког лета на путу за море барем на неколико сати. Таман колико је потребно да у камену Старог моста изнова осетим све кораке који су га вековима глачали ( и да се при корачању преко њега осетим нарочито свечано и повлашћено ) и да набавим још један пар херцеговачких опанчића од коже и белог канапа увек у истм дућану крај Неретве.
Зато мислим да знам о чему говориш, и тих смокава ради што желе да живе, придружујем се од свег срца твојој нади Горане.

И само још нешто. Радујем се што ти је Ивана пружила прилику да јој будеш гост. Веома ми се допадају коментари које остављаш код ње.

Ивана
gorran2 gorran2 15:45 16.02.2011

Re: Нада

gorran2 gorran2 02:40 16.02.2011

Mostar, 19. novembra 1943.

Goran Vučković Goran Vučković 02:44 16.02.2011

Re: Mostar, 19. novembra 1943.

gorran2

KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 07:19 16.02.2011

Re: Mostar, 19. novembra 1943.

Goran Vučković

gorran2 Zdravko Čolić, Loše vino

Tekst Arsen Dedić.
angie01 angie01 14:15 16.02.2011

Re: Mostar, 19. novembra 1943.

Tekst Arsen Dedić.



zadnjapetoletka zadnjapetoletka 00:02 17.02.2011

Re: Mostar, 19. novembra 1943.

Mostar, 19. novembra 1943.


Video sam i ranije ovakve fotose, od Panceva u aprilu 1941., Cacak, Valjevo, ma, iz cele zemlje. Umeli su to efikasno i savesno da rade. I dan danas ne umem da smislim koji su to ljudi (?!) kojima nije dovoljno da vide to sto vide u prolazu nego jos i pridju da im ne promakne nesto pa se jos i fotografisu da ulepsaju pozadinu. Pa hebote, vidis zgazenu macku na putu pa instiktivno okrenes glavu...
gorran2 gorran2 02:46 16.02.2011

Mostarski bataljon

Od formiranja Bataljona, 8. septembra 1941, do formiranja 13. hercegovačke brigade 25. maja 1944, kad je uključen u nju, u Bataljonu se borilo 827, a poginulo 445 boraca. Među poginulim je 270 Muslimana, 103 Srbina, 50 Hrvata, 9 Crnogoraca, 8 Jevreja i 5 ostalih. Od 86 drugarica poginule su 43.

(Enver Ćemalović: MOSTARSKI BATALJON)
gorran2 gorran2 13:53 16.02.2011

Re: Mostarski bataljon

Još jedan podatak iz knjige, koji će nekima možda biti zanimljiv (posebno u kontekstu nazivanja ulice po pomenutom Francetiću i sličnima):

"U toku NOR-a okupator, ustaše i četnici ubili su u Mostaru 537 građana, a u okolnim selima još 726. Ukupno su u mostarskoj opštini ubijena 1.263 stanovnika, od kojih: Srba 984, Muslimana 148, Hrvata 98 i Jevreja 33. Ustaše su ubile 968, četnici 191, Nijemci 75 i Italijani 29 ljudi. Većina Srba ubijena je 1941. godine, što se i te kako odrazilo na početak i tok ustanka i NOB na ovom području, te na strukturu boračkog sastava Mostarskog bataljona i drugih hercegovačkih jedinica."

Knjiga je sad dostupna i na internetu:

Enver Ćemalović: MOSTARSKI BATALJON
mirelarado mirelarado 03:06 16.02.2011

Брус Ли у Мостару

mlekac mlekac 03:18 16.02.2011

Jedini put

kada mi je bilo drago sto mi je tata rano umro bio je kad su srusili most.

Moj je tata bio Mostarski djak. Tamo je proveo svoju ranu mladost, zavrsio srednju skolu i obozavao svaki kamen stare carsije o kojoj je sa toliko ljubavi pripovedao...

Moje posete Mostaru bile su, nazalost, kratke, ali dovoljno duge da se ureze u secanje kao jedna nestvarna slika treperava poput reke pod starim mostom.

Za taj Mostar, i za moga tatu:
gorran2 gorran2 03:22 16.02.2011

Zašto sam ovo napisao?

Pričest

Ne zato što uživam u tome. Nisam od onih koji uživaju da slušaju svoj glas. Naprotiv, posle svega što napišem, odbolujem jedan krug stida i kajanja.

Zašto onda? Odgovor je, kao i obično, prokletstvo.

Jedna jednostavna, a tragična, ljudska priča, ispričana od poznate osobe, ravnim glasom. Od poznate osobe, koja više ne liči na sebe. Koja više ni sebi nije poznata. O sebi, a kao da se tiče nekog sasvim drugog kao u nekom sasvim drugom vremenu i na drugom mestu.

Mostar je prognan iz sebe, a ipak tako duboko željan sebe, onakvog - slobodnog, tihog, zasićenog mirisom, i slutnjom ljubavi.

Poslednji put kad sam bio u Mostaru, gostovao sam kod sasvim nepoznatih ljudi. Šetao sam ulicom maršala Tita, i video jedan plakat sa antifašističkim simbolom, i unutra, u prostoriji, grupu mladića, devojaka, ljudi srednjih godina. Nekakva antifašistička organizacija. Bilo je već veče, razmotali su upakovan burek, i ponudili da jedem. Jeli smo prstima, a ja sam se osećao kao oni Hristovi učenici, kad su primali pričest. Mladić me poveo na konak. Spavali smo, ne u kući, nego na kući, u metalnom građevinarskom kontejneru podignutom na gornju ploču radi stanovanja.

A pogled je bio prekrasan.

Ali to naravno nije odgovor. Zašto dakle?

U krajnjoj liniji, ne ni zbog Mostara, njegove lepote i tuge. Zbog Beograda, Zagreba, Splita.
Amsterdama.
Ankare.

Jer, mi sad, mi u Beogradu, Splitu... za razliku od Mostara, živimo u sigurnosti, civilizaciji i međusobnom poštovanju.
Kad bi se gađali autobusima.
Naprotiv, Mostar je ključ pomoću kojeg moramo pročitati, shvatiti, dekodirati našu takozvanu civilizaciju. Tamo, u Hercegovini, u Bosni - tamo je sve brutalno eksplicitno i jasno. Sve ono što mi jesmo, a što je kod nas zamotano u devet marama licemerja.

Gledajući Mostar, gde se kočoperi tabla sa imenom Jure Francetića, gledajući Čajniče, gde se diče ulicom Pavla Đurišića, gledamo u svoj vlastiti poraz, svoje zlo i svoju istinu.

Mostar, to smo svi mi. Ne možemo mi biti slobodni dok god dozvoljavamo da naše zlo pritiska druge. Jer, to je zlo koje nas danas grize iznutra, a sutra će, kad ga ohrabrimo svojim licemerjem i kukavičlukom, dići glavu i doći po nas.

A neće imati ko da nas brani, i da se zauzme za nas.

Jer, Sloboda je nedeljiva. To je ono što su sa tako dirljivom nemoći i još dirljivijim entuzijazmom, pokušali da nam kažu ovo mladi ljudi iz Mostara - da nam probude žudnju i ljubav za vlastitom Slobodom.
gorran2 gorran2 03:54 16.02.2011

Zašto?

Zbog moje nekadašnje poznanice iz Mostara.
Zbog nekoliko nepoznatih, a bliskih ljudi iz Mostara.
Zbog jednog mladića iz Berlina, sa kojim sam pričao pre par dana, i koji je bio tako srećan i ponosan na antifašističku demonstraciju u Drezdenu koju su njegovi organizovali.



I, možda najviše, zbog jedne bake iz Bihaća, 83-godišnje, a ne teže od 40 kg. Ali pune one posebne ljudske svetlosti. Sreo sam je na nekoj tribini. Pričalo se o ženama u NOB, o ženskim pravima, emancipaciji, i sve tako to. Ona je saslušala, i posle se javila da nešto kaže. Govorila je jednostavno, i ubeđeno. A rekla je, otprilike ovo: Sve je to lepo što se tiče ženskih prava i sloboda, i ja sam za to. Ali ja nisam zbog emancipacije otišla u partizane. Pošla sam kao 18-godišnja devojka, gimnazijalka. Nisam bila članica ni jedne organizacije, i uopšte se nisam zanimala za politiku. A onda je došao rat, i ustaše, i Srbe su pozatvarali, neke poubijali, neke proterali. I zato smo nas 200 omladine iz Bihaća, čim su došli partizani, otišli sa njima. Nas 200 Hrvata i Muslimana, jer Srba u Bihaću više nije ni bilo. Ja nisam znala ništa o politici, i mene niko nije ugrožavao, ali sam videla šta je zlo, i videla sam borbu protiv tog zla, i morala sam joj se priključiti.

To je pouka. Osnova slobode je krajnje jednostavna: Sloboda počinje tamo gde je poraženo Zlo. Ne može postojati Zlo i Sloboda, jedno pored drugog, i tolerisati se. Jer ta Sloboda koja trpi Zlo, jer ugrožava tamo nekog drugog, a ne mene, je laž. Nema drugačije ljubavi prema Slobodi, osim u borbi protiv Zla.
mlekac mlekac 04:09 16.02.2011

Re: Zašto?

E, sad moram da ti okacim ovo:
gorran2 gorran2 04:12 16.02.2011

Re: Zašto?

Ne preterujmo

mlekac mlekac 04:22 16.02.2011

Re: Zašto?

gorran2
Ne preterujmo


Moje asocijacije rade na najnepredvidljiviji nacin. Stoga, kao odgovor:
gorran2 gorran2 04:26 16.02.2011

Re: Zašto?

Vidi, ja sam se sad oslobodio () tih nekih osećanja i tako nečega što me pritiskalo, tako da za lepu noć predlažem ... razoružanje.

Goran Vučković Goran Vučković 10:52 16.02.2011

Re: Zašto sam ovo napisao?

Pričest

Blog u fusnoti
gorran2 gorran2 13:02 16.02.2011

Re: Zašto?

I, možda najviše, zbog jedne bake iz Bihaća, 83-godišnje,

I zato smo nas 200 omladine iz Bihaća, čim su došli partizani, otišli sa njima.

Potkrala mi se greška u računu (ili se možda radi o poznatom problemu sa damama i godinama ). Naime, drugarica o kojoj govorim rođena je 1925, u partizane otišla novembra 1942 - prema tome, sad ima punih 85 godina.



Ovde je možete videti na slici iz 1944. Ona je na slici desno, kao referent saniteta 1. bataljona 11. krajiške brigade.

Hvala prijateljici koja mi je ukazala na grešku
muaddib92 muaddib92 18:35 16.02.2011

Re: Zašto?

Sloboda počinje tamo gde je poraženo Zlo.

..добродошао код Иване, имењаче и честитам ти на вредном тексту, наравно са препоруком.
Режими се мењају, идеологије опстају: па и антифашизам се може сматрати (макар контра) идеологијом и, ето, и после 90 година је актуелан, таман откад је Дуче 1922-ге, ако ме сећање не вара, дошао на власт.
О слободи да и не причамо нити пишемо, за дотичну се свакодневно батргамо у неком њеном сегменту (жена, деца, шефови
kick68 kick68 06:05 17.02.2011

Re: Zašto?

Jer, Sloboda je nedeljiva. To je ono što su sa tako dirljivom nemoći i još dirljivijim entuzijazmom, pokušali da nam kažu ovo mladi ljudi iz Mostara - da nam probude žudnju i ljubav za vlastitom Slobodom.

Sloboda počinje tamo gde je poraženo Zlo

Sloboda je privilegija koja uz mir, bezbednost i blagostanje pripada malom broju srecnika na kugli zemaljskoj. Nekada sam mislila da je bogom dana, a danas da je treba osvajati, zasluziti i na kraju odbraniti.
P.S. Gorane, molim te skloni slike streljanja i vesanja, strasno je sta covek cini coveku, potresno je. Ipak nije za blog.
Pozdrav
fra_mustafa_alahic fra_mustafa_alahic 19:52 17.02.2011

Re: Zašto?

E, sad moram da ti okacim ovo:

sad moram da pitam maksuz.
Zašto svi ljevičari koji se oduševljavaju ovim podmladkom HSSa čiju je familiju gospodin Broz sukcesivno dekapirao, sada vide nadu u Baraku Obami.Ponekad imam osjećaj da nerealizirani omladinski sekretari misle da je gospodičić Ribar reinkarnirao samo malo više dimljen ,još samo da dr Branko Horvat "skoro pa Nobelovac" bane odnekle pa da iksan pomisli da je Revolucija napokon našla prave kadrove .No na tešku žalost , izmeDŽu Baraka i Lole postoji samo jedna sličnost. I Barak će izdati nadu i revolucije biti neće.Kotrarevolucija je pobjedila ( kao što pravda uvijek pobjeđuje) i Trumanova jaja mutit ponovo nećemo.
A sad nagradno pitanje
Ulica Sedam sekretara SKOJa u Sarajevu sad se zove
a) Sedam šeika Hamasa
b)Arafata i sedam fatahića
c)sviju Čengića od Smail age do Muhameda
d)Jusufa Prazine , Mušana Cace Topalovića i još petoro urbane raje
A koga je čeralo iz sjevernog logora na Podveležje nikad Mostar voljet neće.
Usput u tom "multi kulti" gradu u mnogim lokalima 87 nisu htjeli služiti vojnike JNA . U Sliškovićevom sigurno a ostalim ne pamtim imena ( a u bristolu je mješano meso bilo loše i skupo i ustajalo , tako da Cijin operativac nije učinio veliku štetu promajom
gorran2 gorran2 04:48 16.02.2011

Ali, dosta mraka

i bauka. Da se vratimo na pozitivni aspekt Slobode, Ljubavi i Mostara.

Putenost.



Vesna Knežević Ćosić Vesna Knežević Ćosić 09:39 16.02.2011

hvala za blog

puno
draft.dodger draft.dodger 10:41 16.02.2011

Re: hvala za blog

Pozdravljam...
gorran2 gorran2 11:19 16.02.2011

Re: hvala za blog

mirelarado mirelarado 22:07 16.02.2011

Re: hvala za blog

jasnaz jasnaz 10:37 16.02.2011

--

aleksanadar aleksanadar 11:44 16.02.2011

Некад давно

... слушао сам ове стихове. Данима, без престанка, док их нисам већ знао напамет.


Она је била раскошно бела
у собној тмини
ал није хтела то да чини
није хтела ил није смела
враг би је знао



Мислим да и сада имам сингл плочу, у једној кутији која стоји на орману.

ivana23 ivana23 12:21 16.02.2011

Re: Некад давно

Ma sta mislila o VD kao politicaru, pamtim njegovo kazivanje Mostarskih kisa u emisiji Zdenke Acin na TV Politika...

uros_vozdovac uros_vozdovac 12:12 16.02.2011

Mostar

jeste divan i romantičan grad, moji su se upoznali i uzeli u Mostaru, otac bio predavač u vazduhoplovnoj školi majka učiteljica. Celo detinjstvo sam dobar deo leta proveo u Mostrau i slušao tada starije šta pričaju. A i onda se pričalo, te ovaj oženio muslimanku, te ova srbina... Uvek, ali uvek kad se neko spomene išla je nacionalnost za njim kao pečat.

Meni je onda bilo čudno, što se to toliko potencira, ja sam imao jednu, pa platonsku ljubav tad, jedna Amra blizu Rondoa... Nemam pojma šta je sa njom danas, ma ni prezimena se ne sećam, šteta.

Ali eto, u divnom romantičnom gradu, blagoslovenom sjajnom klimom i divnom vodom česmovačom, ljudima je bilo bitno ko je koje nacije i sedamdesetih i osamdesetih, a devedesetih je postalo smrtno važno.

Mojih gotovo da nema više u Mostaru nemam kod koga ni da odem, a otišao bi rado. Malo mi je jadno što bi bio Uroš (srbin) oženjen srpkinjom, ali ako oni vole i ako im još uvek znači ok. Ja bi da vidim grad, ispada da je i ovako porušen i dalje bolji od onih koji ga nastanjuju. Za naše prostore nikakav izuzetak.
gorran2 gorran2 13:55 16.02.2011

Re: Mostar

Ja bi da vidim grad, ispada da je i ovako porušen i dalje bolji od onih koji ga nastanjuju.

Imaš čaršiju, iliti palanku.
I imaš ljude.
Ono prvo nije drugačije ni na Voždovcu.
A sa ljudima valja ljudski.
uros_vozdovac uros_vozdovac 15:18 16.02.2011

Re: Mostar

Ono prvo nije drugačije ni na Voždovcu.


Nisam siguran, u mom okruženju jeste drugačije. Ali sedamdesetih i osamdesetih je svakako bilo drugačije, Prosto tako pamtim. Beograd mog detinjstva je daleko manje bio osetljiv na nacionalnost od Mostara mog detinjstva. Treći grad mog detinjstva je Skoplje, pa ni Skoplja se ne sećam u kontekstu u kojem se sećam Mostara.

gorran2 gorran2 15:40 16.02.2011

Re: Mostar

u mom okruženju jeste drugačije

Beograd mog detinjstva je daleko manje bio osetljiv na nacionalnost od Mostara mog detinjstva

Mislim da nije, nego si ti suzio percepciju. Beograd osamdesetih doduše nije toliko vodio računa o imenu i prezimenu komšija - kao neke druge palanke - ali je zato veoma izoštreno percipirao i doživljavao "svoj" etnos u kontekstu "drevnih vrednosti" i "teritorijalnih prava". A upravo ta, takva percepcija i samosvest Beograda, Zagreba, Splita, zakucala je nešto kasnije na vrata sa "pogrešnim" imenima u Banjaluci, Mostaru, Foči... Zato se i to "pika".
I, što je najgore, malo se šta tu promenilo. Zato, nemojmo više o moralnoj i civilizacijskoj superiornosti Beograda...

Ne znam da li se sećaš, ali lider beogradskih trgova i vođa "demokratskih protseta" (onaj što recituje Mostarske kiše) objašnjavao je uoči izbijanja rata da "Hrvati imaju psihologiju hijena", i da "nema dovoljno velike psihijatrijske ustanove na svetu gde bi ih se sve smestilo". A Beograd je klicao "svi, svi"...
Neues aus der Nachbarschaft Neues aus der Nachbarschaft 12:51 16.02.2011

...

Jos jedna sjajna akcija mladih Mostaraca koja je jos vise za divljenje kad se uzme u obzir u kakvim uslovima zive. Hvala gorrane2 na tekstu.

Cesto posetim Mostar privatno i sve da izuzmes cinjenicu da je podeljen grad postao je kao i mnogi drugi exYu gradovi teska provincija. Potpuno je odsecen od svega sto shvatis kad pokusas odande da krenes na bilo koju stranu busom ili ne daj boze vozom.
Exitus Letalis Exitus Letalis 14:22 16.02.2011

Re: ...

mostar je moj rodni grad.
sa najlepšom i najzelenijom rekom na svetu.
u mojoj avliji su bile i smokve i narovi i odrina i mnogo divnog cveća.

ustaše su obesile mog ujaka, dečaka od 16 godina na musali.
naravno, nisam ga upoznala, jer sam rođena nakon ww2.

dedu su mi odveli dan pred oslobođenje mostara.
priča se da je živ zakopan sa još pedesetak viđenih mostaraca.
takođe od ustaša.

verovatno zato što su mu sinovi bili skojevci i prvoborci i antifašisti!!!



angie01 angie01 14:20 16.02.2011

mostarski Most!

Exitus Letalis Exitus Letalis 14:36 16.02.2011

Re: mostarski Most!



Moj Mostar je zauvijek samnom gdje god hodam svijetom ovim. I uvijek mu se rado vraćam. Nisam rodom Mostarac, niti sam iz tog kraja, no 3 prelijepe godine sam živio tamo, odrastao i učio. Mostar je uklesan u dušu moju. I dio moje duše je uvijek tamo.


Tu sam rodjen tu i ostao tu sam prosao raj i pakao


..svaki put se naježim kad čujem ovu stvar...dugo nisam slušao Merlina,podsjeti me na dane kad sam bio klinac i družio se sa bosanskim izbjeglicama koji su dolazili iz Bosnu u Pulu.....prelijepe cure koje sam upoznao,nema boljih cura od bosanki.....
angie01 angie01 15:56 16.02.2011

dugo mi je Dubrovnik bio druga kuca,

gde je DU, tu je i Mostar-cesto svracali tamo, kao shto su se i mnogi mostarci leti selili medju zidine.

tako je zashtitini znak kod velike Ornofrijeve chesme bio slikar Eno Volic-koji je barem dve sezone drzao moj portret kao reklamu za turiste:)))

drugi M....., na vratima kod Pila, uredno sharmirao strankinje iscrtavajuci im lik na papiru,...mnogo godina kasnije, pojavio se kao oibibio, sada vec iz daleka, na blogu b92!
docsumann docsumann 16:45 16.02.2011

A.Šantić



Exitus Letalis Exitus Letalis 16:49 16.02.2011

Re: A.Šantić

kako odjednom svi vole mostar a kad se onoliko rušio, kad ga je
perišić gađao svakodnevno i neselektivno, pa nastavio praljak, niko ni habera!
angie01 angie01 17:01 16.02.2011

Re: A.Šantić

niko ni habera!




necu da kvarim ovaj lepi blog,...jedino sho kroz setu i secanje, ne moze da se izbrishe chemer nemoci i bola,..kad je samo tuga, onda je oproshteno!



docsumann docsumann 17:04 16.02.2011

Re: A.Šantić

kako odjednom svi vole mostar a kad se onoliko rušio, kad ga je
perišić gađao svakodnevno i neselektivno, pa nastavio praljak, niko ni habera!


ja volim Šantića, toliko o tome


VEČE NA ŠKOLJU

Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Kleče mršave
Glave
Pred likom boga svog-
Ištu. Al' tamo,
Samo
Ćuti raspeti bog.

I san sve bliže
Stiže,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.


1904.


p.s. a u Mostaru imam odličnu drugaricu i to je sve

Exitus Letalis Exitus Letalis 23:12 16.02.2011

Re: A.Šantić

ja volim Šantića, toliko o tome

a viš, lijepa emina moja familija:)))

naravski, ono aj šik, aj ša ... etc. dodato je i ne postoji u originalnoj
pesmi ...
docsumann docsumann 23:20 16.02.2011

Re: A.Šantić

a viš, lijepa emina moja familija:)))


moja Split, Beograd, Sarajevo, Zagreb, Podgorica, Cetinje ...

a ja jebeni lokal patriota :

predatortz predatortz 17:04 16.02.2011

Mostarke

Najlepše devojke u ex Jugovini. Čast i splićankama.
mikimedic mikimedic 00:18 17.02.2011

Re: Mostarke

Najlepše devojke u ex Jugovini


potpisujem.
Biljana 77 Biljana 77 18:28 16.02.2011

Zemlja koje nema


(savršena verzija)

i jedan ovdašnji blog koji pamtim.
angie01 angie01 19:44 16.02.2011

Re: Zemlja koje nema

aurelije aurelije 22:58 16.02.2011

Sećanja

I mene detinjsto seća na posete Mostaru, Čapljini, Počitelju, plivanje na Neretvi, Trebižatu, Boračkom... Ali nisam bio u Mostaru od '92. Ipak i dalje me svaka lepa vest o tom gradu dirne. Jer ja sam ponosni unuk borca 10. brigade 29. hercegovačke divizije :)
zoja444 zoja444 23:24 16.02.2011

muzika

zoja444 zoja444 23:36 16.02.2011

Re: muzika

zoja444 zoja444 23:56 16.02.2011

Re: muzika

gorran2 gorran2 00:03 17.02.2011

Re: muzika



et in terra pax
hominibus
bonae voluntatis
gorran2 gorran2 01:39 17.02.2011

Re: muzika

zoja444

Dobra



Sentimentalan i glup stari običaj koji još živi: crveni karanfil s mosta za Neretvu.
gorran2 gorran2 01:47 17.02.2011

Re: muzika

A u pogledu "zabludele", uvek mi je bila srcu bliska.



Ivana Knežević Ivana Knežević 00:09 17.02.2011

I Command, Please

Cheat if you will
Steal, sure, steal and lie
if you must
Live with it any way you know
And be proud – how else, you are proud
Be dishonourable if it’s your way out
But uphold one, just one
commandment of mine

Don’t kill
gorran2 gorran2 03:09 17.02.2011

Re: I Command, Please

Don’t kill




Jedna od slika koje često pogledam. Dečko u košulji je kanda neki dalji rođak - uglavnom zemljak.
Don't shoot - to je refleksni uzvik koji se nametne. Ali, nije tako jednostavno. Ni sa njegovog aspekta.

Konačno, svi smo mi zemljaci. Pre ili kasnije.

Edit. Naknadnom proverom ustanovljeno je da se ništa loše nije dogodilo.
Ivana Knežević Ivana Knežević 03:28 17.02.2011

Re: I Command, Please

gorran2
Jedna od slika koje često pogledam.


Uh, gorrane..
Pa ko je to slikao.
Nemojte, ljudi. Budite neodlucni, u svojim ubedjenjima, u poznavanju materije, narocito istine, oklevajte kad se nadjete na strani sile, oklevajte i ne sudite lako.
gorran2 gorran2 03:41 17.02.2011

Re: I Command, Please

Pa ko je to slikao.

Neki bilmez - ustaša iz 6. zdruga, ortak ovih što pucaju. I on je negde "zagrizao zemlju", pa se slika vratila nazad na ovu stranu.

Imam priličnu kolekciju sličnih. I jačih. Imam i jednu sa streljanje mog dede. A i ovom dečku znam kuću i rodbinu, pa mi tako ispadne nekako bliži za neko uživljavanje.

Ivana Knežević Ivana Knežević 04:03 17.02.2011

Re: I Command, Please

gorran2
.. pa mi tako ispadne nekako bliži za neko uživljavanje.


Ne znam kako je moguce zastititi se od ovakvih prizora. Ili ne shvatiti da to ne sme tako i nikad vise.
gorran2 gorran2 04:23 17.02.2011

Re: I Command, Please

Ne znam kako je moguce zastititi se od ovakvih prizora. Ili ne shvatiti da to ne sme tako i nikad vise.

Par puta sam izražavao svoj stav. Ljudi se često uznemire, zanesu, pa traže osvetu, odmazdu, krv.
Ja sam vrlo rezervisan, čak i u pogledu odmazde,čak i prema najkrivljima. Jer, po mom osećaju, zlo ne možeš ubiti. Ako ubiješ krivca, samo ubiješ čoveka, ono što je u njemu bilo ljudsko. A zlo opstane, i poraste.
I dobrim delom pređe na tebe.
Iz nekog razloga, zlo je napravljeno lepljivo, i sa čičak-trakom, dok dobrota lako isparava i neprekidno je moraš osvežavati i dopunjavati.
gorran2 gorran2 04:34 17.02.2011

Re: I Command, Please

Ne znam kako je moguce zastititi se od ovakvih prizora.

Ovo otvara teške teme.

Ivana Knežević Ivana Knežević 00:21 17.02.2011

.

When the last living thing

has died on account of us,

how poetical it would be

if Earth could say,

in a voice floating up

perhaps

from the floor

of the Grand Canyon,

“It is done.”

People did not like it here.


Kurt Vonnegut
gorran2 gorran2 01:21 17.02.2011

Re: .

Hm, sad Kurt i ti mračite
Nemoj da si na kraj srca - kad uništimo ovaj svet, napravićemo tri lepša i starija.
Kad neizlečivo zatrujemo svoje duše pakošću, napravićemo 6 milijardi malih robota koji mogu da se smeju i da plaču umesto nas. A triput bolje nego mi.



On and on
the rain will fall
Like tears from Mostar
like tears from Mostar
On and on
the rain will say
How fragile we are
how fragile we are

( za z.)
Ivana Knežević Ivana Knežević 04:07 17.02.2011

Re: .

Ne kapiram sta je ili ko je z
Prekrasna Zaz sa Monmartra?

Neka pravi kome je do pravljenja. Postoji i tacka kad se prosto kaze - enough.
gorran2 gorran2 04:19 17.02.2011

Re: .

Ne kapiram sta je ili ko je z

Gde piše da ti moraš sve da znaš?
Nisi valjda od onih control freak-ova koji moraju u svakom trenutku da znaju šta se sa njima događa?
Biliv mi, ponekad je lakše opušteno, kao da se spuštaš niz divlju reku, pa nemaš pojma šta se s tobom dogodilo, kako si se okrenuo i kako izvukao, ali znaš da je bilo dobro.
Ivana Knežević Ivana Knežević 00:01 18.02.2011

Re: .

gorran2
Gde piše da ti moraš sve da znaš?


Jutros u 7 shvatila sam sta je 'z'.

Rado bih da ne znam veci deo ovoga sto znam.
Srecom pa sam vrlo vrlo cesto vrlo vrlo difuzna.

gorran2
Nisi valjda od onih control freak-ova koji moraju u svakom trenutku da znaju šta se sa njima događa?


Nisam. U sustini je prilicno katastrofalno koliko nemam kontrole. Ali nad sobom - da, ta vrsta mi se svidja. Pitanje slobode.
Nepoznato me uglavnom ne plasi, inace sam prilicno plasljiva, ali nisu ni sve reke za spustanje.
No, i da nisam bila tako bistre glave jutros... ne bi smetalo

mikele9 mikele9 10:31 17.02.2011

Mostar

U Mostaru sam proslavio svoj 28-mi rođendan. Služio sam vojsku na aerodromu, bio plavac. Tri najbolja prijatelja su mi bili Mili, Tripa i Gaga. Naravno, nije me bilo briga što su bili muslimani. Svoj trojici su očevi bili partizani pa ni njima na pamet nije padalo da ljude razvrstavaju po nacionalnosti. Njihovi roditelji su me prihvatili kao rođeno dete, imao sam utisak da više brinu o meni i za mene, nego za njih. I bez njih sam se u Mostaru osećao kao svoj na svome, gimnazijalke su me pozivale na žurke, kad bih seo u Kujundžiluku, u neku od bašti nad Neretvom i poručio Lozu, uvek bi mi konobarica ili konobar donosili još najmanje tri čaše od dva deci Loze: To časte Daidže, i rukom bi pokazali na starine koji bi sedeli uz fildžane i Lozu i uvijali Čapljinsku Škiju: Dobro nam došao vojniče, bio je njihov odgovor na moje zahvaljivanje.
Mostar je zauvek u mom srcu
vanja-zgb-1973 vanja-zgb-1973 13:55 17.02.2011

samo malo povijesti...

http://www.antifa-bih.org/?p=1667

Oslobođenje Hercegovine od fašizma

Dok su još trajale borbe za oslobođenje Dlamacije i Crne Gore, počela je ofenziva NOVJ-a za oslobođenje Hercegovine. U sjeveroistočno Hercegvini je 29. hercegovačka divizija u noći između 1. i 2. rujna 1944. oslobodila Avtovac i Gacko, a onda i Gatačko polje. Gubitak Gacka vrlo je uznemirio komandu njemačke 369. divizije, pa je prema njemu uputila svježe snage od Kalinovika i Nevesinja. Ali 29. divizija je tada svoje akcije vweć upravila prema potezu Kalinovik—Konjic i u dvodnenvnim borbama slomila pokušaj njemačkog prodora. Gonećii razbijenog neprijatelja, brigade 29. divizije oslobodile su Ulog i Kifno Selo. U daljnjem nastupanju 11. hercegovačka brigada izbila je istočno od Kalinovika, na komunikaciju Kalinovki—Foča, presjekla četnicima odstupnicu prema Foči i 16. rujna oslobodila Kalinovik. Razbijeni četnici pokušali su se probiti u južnu Hercegovinu, ali su ih 13. i 14. hercegovačka brigada potpuno razbile kod Stolcai Ljubinja.

Izbijanjem 29. divizije u gornji tok Neretve uništene su četničke jedinice u sjevernoj Hercegovini i u jednom dijelu istočne Bosne i zapadnog Sandžaka. Međutim, u južnoj Hercegovini su se u drugoj polovici 1944. počele prikupljati četničke snage koje su se uspjele izvući iz već oslobođenih dijelova Jugoslavije. Poticaj su im davali reakcionirani politički krugvi i inozemstvu., koji su još uvijek spektakulirali iračunali da će se zapadni saveznici iskrcati u južnom primorju i omogućiti im da uz pomoć četnika preuzmu vlast u zemlji. Zbog toga je Vrhovni štab uputio u južnu Hercegovinu glavninu 29. divizije.

Prvi objekt napada bio je jako utvrđeno uporište bileća. Borbe su počele u noći između 25. i 26. rujna i trajale sve do 2. listopada, kada je grad oslobođen.

Naredni cilj bio je Trebinje. Nijemci su se za odbranu služili i starim austrougarskim utvrdama, mnogim zgradama u gradu, posebno kasarnom i utvrdom Hrupjelo. Trećeg listopada su 13. i 14. hercegovačka i 2. dalmatinska brigada krenule u napad i u toku dana i noći slomile otpor vanjske odbrane. Da bi izbjegao uništenje, komandant posade je prikupio svoje jedinice, porušio mostove na Trebišnjici, zapalio kasarnu, i 4. listopada u 15 sati počeo se polačiti prema Dubrovniku. No u Dubrovnik se probio samo dio snaga, dok je ostatak uništen ili se povukao natrag u Trebinje, gdje je odmah okružen. Uzalud im je kao pojačanje iz Dubrovnika upućen jedan njemački bataljon. On do Trebinja uopće nije stigao. Napokon je 6. listopada slomljen i poslednji otpor neprijatelja. Trebinje je odolobođeno. Sada su jedinice NOVJ-a mogle krenuti prema južnim dijelvima jadranske obale. Ubrzo je oslobođen i Dubrovnik, a zatim i Boka Kotorska.

Pošto je oslobdila Dubrovnik, 29. hercegovačka divizija krenula je prema Mostaru, i do 26. lisopada oslobodila Solac, Metković, Gabelu i Višice, a dva dana kasnije i Čapljinu. Neprijatelj je pokušao da s pravca Ljubuškog i Čitluka prodre prema Čapljini, ali je bio odbijen. Presječena mu je i komunikacija Mostar—Ljubuški, a 29. listopada oslobođen je i Ljubuški.

Na početku studenog Nijemci su nekoliko puta poduzimali napade da bi poboljšali svoj položaj južno od Mostara i tako olakšali povlačenje grupe armija ”E”. Dvadeset i deveta divizija uporno je držala donji tok Neretve i vezivala na sebe znatne neprijateljske jedinice, iako nije imala dovoljno snage da sama oslobodi Mostar, Nevesinje i Široki Brijeg.

Naime, na početku 1945. prikpile su se u rajonu Mostara krupne njemačke, ustaško—domobranske i četničke snage, sve u svemu oko 20.000 vojnika. To je tada bila najisturenija jugoistočna točka njemačke frontena Balkanu. Mostar s Nevesinjem i Širokim Brijegom (danas Lištica) predstavljali su za neprijatelja jedinstveno obrambeno područje s kojeg je trebalo zaštititi Sarajevo i komunikacije u dolini rijeke Bosne, kojima se u to vrijeme iz Srbije i Crne Gore povlačila glavnina njemačke greupe armija ”E”.

Kada je Vrhovni štab NOV-a i POJ-a doznao da su njemačko—ustaške snage 27. i 28. siječnja ponovo izvršile napad prema Ljubuškom, Čapljini i Metkoviću, naredio je štabu 8. dalmatinskog korpusa da najhitnije prebaci svoje glavne snage iz sjeverne i srednje Dalmacije u rajon Mostara, razbije tamošnju njemačko—ustašku grupaciju i oslobodi Mostar. U sastav 8. korpusa uključena je tada i 29. hercegovačka divizija.

Da bi se jedinice iz Dalmacije što brže prebacile u rajon Mostara, Oblasni NOOobustavio je cjelokupni promet u Dalmaciji i stavio na raspolaganje 8. korpusu sva prometna sredstva. Za usputni smještaj i prehranu boraca pobrinule su se sve društveno—političe organizacije i ustnove Dalmacije, a stanovništvo je pružalo svu poguću pomoć.Ovo hitno prebacivanje čitavih devet brigada s naoružanjem i materijalnom na toliku udaljenost bio je jedinstven poduhvat u narodnooslobodilačkom ratu, a svve je izvršeno za četiri dana – kopnom i morem. Već 4. veljače jedincie 9, 19, 26. i 29. divizije, tenkocska i Artiljerijska brigada – ukuno 45.000 boraca- zauzele su položaje za napad. Zrakoplovnu podršku pružile su 1. i 2. eskadrila NOVJ-a s aerodroma na Visu i u južnoj Italiji.

Područje širokog Brijega predstavljalo je najjače neprijateljsko uporište i ključ za oslobođenje Mostara. Tu su se nalazile glavne istaško-njemačke snage, oko 6.000 vojnika s jednom artiljerijskom grupom.

Napad jedinica NOVJ-a na Široki Brijeg počeo je 6. veljače oko 7 sati. U prvom napadu nije se frontalno mogla probiti snažno utvrđena neprijateljska odbrana. Obuhvatnim manevrom su, zatim, 12. brigada 26. divizije i 2. i 3. brigada 9. divizije izbile u rajon Knešpolja i odsjekle odstupnicu neprijateljskim snagama prema Mostaru. Čim su Nijemci saznali da im se grupacija u Širokom Brijegu našla u okruženju, uputili su iz Mostara preko Jastrebinke u Široki Brijeg jedan bataljon, koji je iskoristio nebudnost 2. dalmatinske brigade, probio se prema Knešopolju i spojio sa snagama u Širokom Bijegu. Sutradan su jedinice 8. korpusa obnovile napad sa svježim tenkovskim i pješadijskim snagama i sabile neprijatelja na prostor oko crkve i samostana u Širokom Brijegu, koji su dominirali nad okolnim zemljištem. Stalnim jurišima savladan je i poslednji otpor u Širokom Brijegu, a neprijatelj se povukao prema Mikuljači i Jastrebinki.

Velike teškoće imala je 29. divizija, koja je bila razvučena od Bune ka Neretvi preko Nevesinja sve do Konjicam a trebala je osloboditi Nevesinje, gdje su se nalazile jake njemačke, ustaške i četničke snage. Prvi napad, od 9. do 11. veljače, nije uspio. Novi napad počeo je u noći 13. veljače, kada je Nevesinje i oslobođeno. Neprijatelj je odstupio prema Bišini, ali ga je ondje dočekala 13. brigada i nanijela mu teške gubitke – oko 900 mrtvih i ranjenih – i zaplijenila cjelokupnu tehniku. Razbijeni njemački djelovi u panici su se povlačili preko snijegom pokrivenog Veleža, a komandant 369. puka izvršio je samoubojstvo.

Glavni napad snaga 8. korpusa prema mostaru počeo je ujutro 13. veljače snažnim udarom avijacije. Do podne 12. dalmatinska brigada probila njemačku odbranu na Jastrebinki i pojavila se na zapdnim prilazima Mostaru. Jako utvrđena Mikuljača i Kevaljača držale su se sve do podne, kada su Nijemci i ustaše savladani i natjerani prema Mostaru. Brigade 19. divizije slomile su u noćnom napadu snažno utvrđeno uporište na Vardi i povezale se sa 26. divizijom u općem napadu na sam grad. Oko 15 sati u napad je pošla i 13. hercegovačka brigada, noću oslobodila Blagaj i također krenula prema Mostaru. Navečer 13. veljače snage 8. korpusa našle su se na zapadnim i južnim krajevima grada.

U Mostaru su već posojale organizirane ilegalne udarne grupe i borbene grupe i desetine, koje su čuvle mostove i ostale važne objekte od uništenja, a u neprijateljskim jedinicama djelovali su ilegalci i obavještajci koji su dostavljali podatke o neprijatelju i podrivali moral u njegovim jedinicama.

Ujutro 14. veljače počeo je poslednji napad za oslobođenje Mostara. Glavnina 26. divizije s tenkovima brzo se probijala prema gradu. U tom napadu tenkisti su napravili pravi pothvat, a neprijatelju priredili neugdno iznenađenje. Kako su Nijemci porušili cestu kod Žovnice i stavili je pod protutenkovsku vatru, tenkovi su se spustili preko kamenitog i vrlo strmog terena u selo Iliće i spojili se s pješadijom. Poslije su se zajedno probili u zapdadni dio Mostara.

Oko podne nalazili su se u Mostaru 26. divizija itenkisti, zatim 19. divizija, a nešto kaje i 13. brigada 29. divizije. Brzom i energičnom akcijom, uz svestranu omoć stanovništva, oslobođen je zapadni dio grada. Oko 15 sati jedinice 8. korpusa izbile su na lijevu obalu Neretve i stavile pod snažnu vatru mostove u gradu, u prvom redu mostove kralje Petra i kralja Aleksandra. Oko 17 sati tenkisti i pješadija u brzom su naletu prešli mostove i upali u istočni dio grada. Neprijatalj nije uspio eksplozivom porušiti mostove, jer su u međuvremenu udane grupe mostarskih ilegalca presekle štapline. Neprijateljska obrana u istočnom dijelu grada brzo je razbijena. Na ulaznim vratima hotela ”’Neretva”, blizu mosta kralja Aleksandra, borci 12. dalmatinske brigade našli su mrtvog komandanta 370. puka, koji je neposredno prije toga izvršio samoubojstvo. Mostar je oslobođen 14. veljače oko 19. sati.

Neprijateljske formacije povukle su se iz rajona Mostara prema Drežnici, Jablanici i Konjicu. Do Drežnice ih je gonila 11. dalmatinska brigada 26. divizije s tenkovima, a zatim je gonjenje nastavila 29. hercegovačka divizija, dok su se dalmatnske brigade počele vraćati u srednju i sjevernu Dalmaciju. Prvog ožuljka oslobođen je Ostrožac, a dva dana kasnije i Konjic. Na Ivan—sedlo izbila je 29. divizija 4. ožuljka, čime su zavšene borbe za oslobođenje Hercegovine.

Vanja G.
Pozdrav iz Zagreba
gorran2 gorran2 16:56 17.02.2011

Re: samo malo povijesti...

Hvala, Vanja.

Prva tenkovska sprema se na Mostar:





Fašisti loše čuju, pa im neke stvari treba reći glasnije:



vanja-zgb-1973 vanja-zgb-1973 16:30 17.02.2011

evo jedna od TBF

http://www.youtube.com/watch?v=c00tsJSbdQQ&feature=related[/yjavascript:;outube]
gorran2 gorran2 16:59 17.02.2011

Re: evo jedna od TBF

Hvala 10 puta, Vanja.

To je ono što sam imao na umu:



A mi smo stranci u vlastitoj zemlji od ljudskog šljama
O lipa naša silovana
Heroji (ynx)
Ne treba nam puške ni pištolji
Samo čisto srce
I ničeg se ne boj
vanja-zgb-1973 vanja-zgb-1973 19:49 17.02.2011

Re: evo jedna od TBF

NP my friend! :)
rado ću i opet. samo da pokažem i dokažem da nije sve tako crno bijelo... pa ni u lijepoj nasoj ni tamo daleko... :)
fedor18 fedor18 20:09 17.02.2011

Savremene teme



Postavljeni su, čini mi se, svi delovi filma...
gorran2 gorran2 01:21 18.02.2011

Rešenje rebusa

Ovaj mi se blog baš zakomplikovao. Krenuo u jednom smeru (a i to iskačući pet-šest puta iz šina), pa onda wrong turn at albuquerque, pa se onda razišao u svim smerovima odjednom.
Ali sad ću ja sve da objasnim i povežem. Nije teško. Samo treba pratiti tragove.

A njih ima raznih. Šta li sam dakle hteo sa tim krhotinama raznih sećanja?

1. Da ispravim istoriju? Uskrsnem pok. Jugu? Poništim rušenje? Rektivikacija poslovične krive Drine? Ne. Prosuto mleko - ne vredi plakati.
2. Da se vajkam nad hudom sudbinom i ljudskom nesrećom? Ne. Ja sam više od dela nego od osećanja, i motika mi bolje leži nego gitara.
3. Slavim napuštene pobede? Ni to. Mada, poštujem napor i žrtvu.
4. S obzirom na dan zaljubljenih, da nije u pitanju samo još jedno od bezbrojnih podsećanja na izraubovanu temu slatkoće prvih ljubavi i onih smešno toplih zabluda mladosti? Pa, ne.

Mada, ništa od toga nije ni sasvim pogrešno. Jedan čin, jedna daleka erupcija želje i ljubavi za slobodom povukla je niz asocijacija, koje sam pokušao da zabeležim. Tako je nastao trag na podlozi, kao trag koraka u snegu.

Pa sam izašao iz sebe, na tenutak, povukao se malo nazad, i začudio. Dogodi li se vama da ne prepoznate sebe? Morao sam da razmislim, i da napišem još nešto da bih objasnio, prvenstveno sebi, prateći tragove svojih fragmentarnih misli i osećanja.. I eto još jednog traga.



A tu je i pomoć prijatelja. Needles to say, dodatno zakomplikovala stvari.

Rešenje je ipak izronilo. Izgleda da je ovo u stvari bila jedna kodirana poruka. I to u boci, bačenoj u okean, zatvorenih očiju. Moja odbrana. I samooptužba, ujedno.

Ali, ko je addressee? I, može li poruka u boci imati određenog primaoca? Konačno, nije li malo blesavo poruku samom sebi pomno smotati, ugurati u bocu, začepiti, i - zafrljačiti na pučinu?

gorran2 gorran2 01:38 18.02.2011

Najvažnije je jedno

a to su dve stvari:

1. Mostar je činjenica, mesto, rana, ali i simbol. Simbol zasnovan na mostu, ideji spajanja, povezivanja - i na činu brutalnog rušenja i nasilnog kidanja. Simbol onoga što je pokidano, a po svim zakonima, ljudskim i božjim, moralo bi biti jedno. Simbol otvorene rane koja krvari.
2. Verovati da je Mostar "tamo negde", velika je greška. Sve je to jedno nedeljivo telo i jedna duša, i zajednička rana iz koje krvarimo svi.
3. Ne radi se samo o društvenoj, političkoj i nacionalnoj traumi. Kad pogledamo u sebe, u svoju dušu, naći ćemo Mostar u sebi. Bar ja sam našao. To jest, nešto što bi moralo biti intimno, blisko povezano, oslonjeno jedno na drugo - a zjapi rupa. Mostar je simbol izgubljene sposobnosti poverenja, prisnosti, bliskosti, topline. Simbol pogubnog procesa kojim se mrvimo, sitnimo i osamljujemo, pomno rušeći veze, a gradeći rešetke.
4. Pišući ovo, imao sam pre svega na umu sećanje na moju pokojnu baku Katicu koja... Ali ipak ne, ovaj put ste se izvukli - ovu ću vam smornu priču oprostiti
Goran Vučković Goran Vučković 01:50 18.02.2011

Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

Mada, ništa od toga nije ni sasvim pogrešno. Jedan čin, jedna daleka erupcija želje i ljubavi za slobodom povukla je niz asocijacija, koje sam pokušao da zabeležim. Tako je nastao trag na podlozi, kao trag koraka u snegu.

Performans je bio upečatljiv, iako je iz ljubavi (u stilu Miroslava Lazanskog) nekako prebrzo prešao na snuff (slike streljanja i vešanja). Zato je moj odgovor na Roršahovu mrlju bio Arsen. Izvadio si se sa onim blogom u fusnoti

Ono što je meni čudno u ovoj priči je deklarisani predmet ljubavi. Meni se čini da je ovde poenta ljubav prema bratstvu (fraternité), a ne prema slobodi (liberté) - a pri tome je "prošvercovana" jedna stara ljubav prema jednakosti (égalité). Sećaš se verovatno one Žižekove teze o "slobodi" koju je dao Miloševićev režim? Višak "slobode", a akutni manjak bratstva (i usputna krađa jednakosti).

Moje pitanje je: zašto se zaljubljeni stide da kažu šta im na srcu stoji?
gorran2 gorran2 02:02 18.02.2011

Re: Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

Meni se čini da je ovde poenta ljubav prema bratstvu (fraternité), a ne prema slobodi (liberté)... Sećaš se verovatno one Žižekove teze o "slobodi" koju je dao Miloševićev režim? Višak "slobode", a akutni manjak bratstva

Žižek je tu malo "silovao" ideju slobode. Nema slobode bez poverenja u bližnjeg. Stanje u kome svako ima pušku, i sam provodi svoj "zakon" nije sistem slobode nego najgora tamnica.
- a pri tome je "prošvercovana" jedna stara ljubav prema jednakosti (égalité)

Da nisi ti ovo malo utripovao. Ono - u strahu su velike oči?
nekako prebrzo prešao na snuff (slike streljanja i vešanja)




"Of course I was very young
and I thought that we were winning;
I can't pretend I still feel very much like singing
as they carry the bodies away."


Ali sam prošao 10 step rehab program, i čist sam već prilično dugo
zoja444 zoja444 02:06 18.02.2011

Re: Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

Goran Vučković
Moje pitanje je: zašto se zaljubljeni stide da kažu šta im na srcu stoji?


mozda zato sto je i zaljubljenost pitanje slobode odn. slobodne volje.
u zaljubljenosti je bas i nema.



edit

ilustracija npr.
Goran Vučković Goran Vučković 02:17 18.02.2011

Re: Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

Da nisi ti ovo malo utripovao.

Moguće. Ali čini mi se da je ono što je stradalo pre svega bratstvo i jednakost - i da je to ono za čim ovi zaljubljeni pate - i zovu ga slobodom.
gorran2 gorran2 02:23 18.02.2011

Re: Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

Moguće. Ali čini mi se da je ono što je stradalo pre svega bratstvo i jednakost - i da je to ono za čim ovi zaljubljeni pate - i zovu ga slobodom.

Разумем твоју поенту, али си ми овим управо помогао да дам још једну формулацију главне теме:

Дакле, хтео сам да докажем да - насупрот увреженом гледању - слобода, братство и једнакост нису међусобно независни и самостални - него је управо братство (или пре: поверење) conditio sine qua non слободе. Дакле, желим слободу да могу прошетати својим градом, свим улицама, сести у било који кафић, ословити било ког суграђанина, не размишљаујући о томе да ли ме одаје акцент, начин одевања, шал, пријатељи. У то не могу, дакле нисам слободан - управо због непостојања поверења, односно параноје која влада.

О вези са једнакошћу не бих овом приликом.
gorran2 gorran2 02:24 18.02.2011

Re: Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

Moje pitanje je: zašto se zaljubljeni stide da kažu šta im na srcu stoji?


Ivana Knežević Ivana Knežević 02:43 18.02.2011

Re: Rešenje rebusa

gorran2
Dogodi li se vama da ne prepoznate sebe?


Sve vise. Ko bi rekao.
Ali najvise volim kad uspem da se prepoznam. Kao da se vratim svojoj kuci. Ima tu vise simbola nego sto bi se ocekivalo.

Blesavo je sasvim okay. Negde uvek vredi otputovati, pa i kao misli u boci.

Slicica me je mnogo raznezila. Podsetila na dane kad je klinka bila mala i citale se te knjizice, gledali programi. Ostaju i danas najomiljeniji, za obe.
Piglet je imao posebno mesto u njenom srcu, pa i mom. Slicno kao jedan neverovatno neuroticni mis u drugom programu za decu 'Bear in the Big Blue House'. Valjda je ona osecala i tako mala koliko je vazno pruziti ruku kad zatreba, kao i da volis nekoga i kad je bas mnogo daleko od savrsenog.

Ovo sve bi moglo da prodje i pod imenom - i kad sve uradis pogresno, ipak ispadne kako treba. Ima puno veze sa srcem. Znaci, ipak je ljubav u pitanju.

Disclaimer: slobodna interpretacija.

Ivana Knežević Ivana Knežević 02:51 18.02.2011

Re: Zašto kažeš sloboda, a misliš na bratstvo?

gorran2
Дакле, хтео сам да докажем да - насупрот увреженом гледању - слобода, братство и једнакост нису међусобно независни и самостални - него је управо братство (или пре: поверење) conditio sine qua non слободе.


I ja sam htela da odgovorim na taj deo, i na slican nacin. Odnosno, sa drugog kraja. Pitanje slobode je simptom. Tj. pitanje slobode je uvek pitanje neslobode.

Arhiva