Drumska nepogoda - BUKSNA

Reč buksna u srpskom ima višestruko značenje. Kod majstora starog kova koji koriste termine iberlauf, hilzna, trahebli i gefufna označava čauru ili zevčicu. Električari buksnom nazivaju klemu ili stezaljku koja omogućava električni spoj metalne žice sa nečim. Kod mlađe populacije sklone rekreacionim drogama buksnom se naziva džoint ozbiljnijih dimenzija. Tako kad ćale električar sinu sklonom rekreaciji uz pomoć kanabisa kaže: „Sine, donesi one dve buksne iz fioke“, klinac do zadnjeg trenutka ne zna šta da očekuje.
Nedavno sam čuo i novu primenu te starosrpske reči. Pre neki dan, iako sam do nosa bio umazan u farbe različitih boja, jer sam škrt da platim molera, nema potrebe da lažem da „ja znam bolje“, nisam mogao da odbijem poziv da me kum provoza sa novi auto. Godine odricanja, dva posla, doktorski i bizniski, pomoć ćaleta i keve, kao i činjenica da nije oženjen i da nema dece, omogućili su mu veliko zadovljstvo da kupi omanji „mercedes“ direkt iz radnje. Ono, ganc nov, kako li se kaže. Auto lep, crn, kompaktan, dizel, miriše na novo, dvocifrena kilometraža... Ma, prelep.

Kaže kum da probam jedan krug, pa da kažem kako ide. Ajde, da probam. Okrenem iz Niša ka Niškoj Banji i auto ko iz šale nabije 60, koliko je maksimalno dozvoljeno. Vožnja prijatna, „motor se ne čuje“. Muzika se podešava dugmićima na volanu, sedište ima grejanje... Ma, zimska idila.

A onda, iznenada, na pravom delu puta, auto je počeo da trese i da ljulja kao da će i točkovi i volan da otpadnu. „Kume, nisam ništa, keve mi! Vidiš da držim 60 na sat...“ U kolima atmosfera kao na anticelulit tretmanu. Trese, razbija kamen u bubregu. Samo sam čekao glas pilota da kaže „Dragi putnici, izvinjavamo se zbog turbulencija, sedite i vežite pojaseve. Nema razloga za paniku“. „Ma, bre, kume, ti li ne znaš? To je novi bulevar. Malo su se nešto zajebali, pa je neravan...“

Kako li je kad se mnogo zajebu?“ „Pre par dana sam ručao s visokim rukovodiocem firme koja je asfaltirala. I oni su uočili da je put neravan...“ „Nije moguće.“ „Kažu da je zbog buksne... ove što kontroliše nivo asfalta koji se sipa na put. Radnik nije primetio.“ „Aj’ pedeset... Aj’ 100 metra... Ali deset kilometra da se razbuca... Kažeš zbog buksne?“ „Da, da... Kaže da su otpustili radnika...“

Jebote, otpustili radnika. A ko je nadzirao, ko je garantovao i ko je primio ovu anticelulit zajebanciju? I ko je kriv? Niko. Buksna. U našem slučaju „crkla buksna“ je termin u izradi asfalnog rimejka dvadeset vekova starog „via militaris“ i osećaja vožnje kolicima sa drvenim točkovima po makadamu. Zahvaljujući tehnici „buksna“, vešti neimari su udubljenjima i izbočinama na putu uspeli da postignu savršeno odmeren ritam, koji garantuje da niko neće da vozi brže od 60 na sat, sve to u skladu s parolom „ne brže od života“, baš kao što se gradi i Koridor 10, koji, simbolično, ima istu rutu kao „via militaris“.