I Mirjana Karanović u Zamci Stokić!!!

gorran2

Gđa Stokić je bila zvezda onovremenog tv-pinka, kvazi-kulturno-umetničkog projekta dizajniranog sa specijalnim ciljem prigušivanja krikova zla i nesreće.

Gorrane, treba samo biti uzdrzan u proglasavanju necega kvazi-kulturom... ako nesto ne pripada visokoj kulturi ne znaci da pripada nekakvoj kvazi-kulturi...

da, to jeste vrlo vazan argument u odbrani onoga sto je cinila tokom rata... ali nije ona bila jedini dijabeticar u Beogradu a osim toga, bila je, koliko se secam podataka iz njene monografije, na kakvoj-takvoj plati u Narodnom pozoristu, dakle, verovatno nije bila toliko bez novca niti toliko bez mogucnosti da dodje do insulina da je samo zbog toga pristala na ono na sta je pristala... svejedno, njen agazman te vrste je prelazio okvire i Drugog svetskog rata i nuznosti opstanka dijabeticara u teskim okolnostima... o tome se moze vise procitati u tekstu Olivere Milosavljevic na stranici http://www.pescanik.net/content/view/2802/105/

nisam upucena dovoljno u fenomen Zanke Stokic, ali sudeci po danasnjim okolnostima u kojima se dijabeticari nalaze i odnosa drzave prema njima, to je posebna borba za zivot. mislim da je polozaj umetnika u drustvu specifican (ne poseban). oni jednostavno zive za svoju umetnost. realnost ih mnogo i ne dotice, pa, ma kakva ona bila.
ne branim glumicu Zanku Stokic, ali je negde razumem kao covek. sta je ona drugo mogla da radi? u partizane bolesna sigurno nije mogla da ide.

niko nije ni ocekivao da ide, suprotstavlja se itd... ali je ispalo da je iz sveg srca pomagala okupatoru i njegovim ovdasnjim marionetama... pri tom, Zankina umetnost bila je upravo umetnost u neposrednom kontaktu sa drustvom... ona je potekla iz naroda, kao clanica putujuceg pozorista razvila se u profesionalnu glumicu velikih kapaciteta i to je krunisala nizom uspeha kod kritike i publike... time je njen kontakt sa realnoscu i uticaj u toj realnosti bio stalan i intenzivan...

zoja444

ali je ispalo da je iz sveg srca pomagala okupatoru i njegovim ovdasnjim marionetama...

ko to moze sa sigurnoscu da tvrdi? ko zna sta se zbivalo u njenom srcu i dusi?! mozda je zena jednostavno imala radnu obavezu. sta bi bila konsekvenca odbijanja ispunjenja iste? streljanje? logor? dijabeticarska koma i smrt?
lako je sa udobne distance osudjivati i presudjivati. ja samo pokusavam da se stavim u njenu kozu. svedoci smo neposredne proslosti i vrtloga koji je sve usisavao. kako nekome zameriti, narocito umetniku, nesnalazenje i neke neracionalne (sa strane gledajuci) postupke?

uostalom, ona je kaznjena za to sto je uradila. sta je sa pravim zlocincima, ubicama, naredbodavcima, potkazivacima koji su izmakli ruci pravde? mala je Zanka Stokic za njih.

jos jedno pitanje: zar ne mislite da bi se dosadasnje dobitnice ove nagrade iste odrekle da je greh (greska) Zanke Stokic neoprostiv?

ni ja ne mislim da je lako oceniti datu poziciju glumice kao sto je bila Zanka Stokic, ali cinjenica je da je ona sama pomogla u tome... slazem se, ona je kaznjena, izdrzala je kaznu, bila je cak i pred profesionalnom rehabilitacijom kad je umrla... ali problem je u tome sto je ocigledno, svim dobitnicama nagrade sve to nevazno, one se time ne bave, one su apoliticne, njima je do prestiza i bliceva a sta se stvarno moze nauciti iz primera Zanke Stokic i njene nesretne ratne karijere, o tome niko ni rec sa cele pozorisne scene... Zanka Stokic jeste pomalo bila kaznjena "za primer", jer je bila istaknuta figura... tako da je ovo uvodjenje nagrade, takodje izgleda pomalo "za primer", ali cega???

gorran2

ja znam za pricu da je Zanka Stokic prihvatala razne uloge radi nabavke lekova kao dijabeticar. bez njih bi umrla. moze li je to opravdati?

Ako se ja pitam, može. Ja sam protiv osude, i drago mi je da je rehabilitovana.
Ali u tome nema ničeg uzvišenog ni vrednog divljenja.
Zato mi je neumesno da se ona sad ističe kao neka ljudska veličina, i da se po njoj naziva prestižna nagrada.

Ali, opet - čega se pametan stidi, time se budala ponosi.

Pre nego sto bih se opredelio za opravdanje ili osudu posleratnog sudjenja i presude razmislio bih o tadasnjem kontekstu, razlozima i povodima... ali da, to je cak sasvim druga tema u odnosu na davanje njenog imena glavnoj nagradi za zensko glumacko delo...

kukusigameni

Zanka Stokic jeste pomalo bila kaznjena "za primer", jer je bila istaknuta figura... tako da je ovo uvodjenje nagrade, takodje izgleda pomalo "za primer", ali cega???

Da svako moze da pogresi?

U cemu? U tome da ne primecuje ili veselo ignorise masovna ubijanja, teror i zlocin?

kukusigameni

Zanka Stokic jeste pomalo bila kaznjena "za primer",

Greska.

tako da je ovo uvodjenje nagrade, takodje izgleda pomalo "za primer",

Greska.

ali cega???

Da svako moze da pogresi?

EDIT.
I to sve pod uslovom da prihvatimo da je bila osudjena za primer i da je rehabilitovana za primer. A za to nemamo dokaza ni u prvoj presudi, a ni sada.

bogme u prvoj presudi bilo je dokaza na pretek, dala ih je sama Zanka... u ovoj drugoj bas nijednog suvislog... tako da, nema potrebe za bilo kakvim izjednacavanjem... drugo je to sto je pandan onom primeru ispao ovaj primer... ono je bio primer "no no saradjivati sa fasistickim ubicama" a ovaj danasnji je "ma sta ima veze"...

kukusigameni

bogme u prvoj presudi bilo je dokaza na pretek, dala ih je sama Zanka...

Ja sam vec, mislim dva puta, pitao koji su to dokazi i niko mi nije odgovorio. Ako ih ima, onda je diskusija izlisna.

pa covece igrala je pod rezimom okupacije u pozorisnim trupama, glumila na nemackom Radio Beogradu, u skecevima i komedijama, dok su se oko svega toga odvijala masovna ubistva, teror i progoni civilnog stanovnista i antifasista... ona je sa tim radom bila deo dimne zavese "normalnog zivota" pod tom i takvom okupacijom (a kao sto je dole istakao gorran - to nije bila bilo koja i bilo kakva okupacija)... abolirala je time na dnevnoj bazi svojim predanim radom zlocine koji su njeni poslodavci i nalogodavci predano dnevno sprovodili... da ne bih kopirao ceo tekst Olivere Milosavljevic procitaj ga molim te, tamo je sve slikovito opisano... http://www.pescanik.net/content/view/2802/105/

kukusigameni

B92 je bio svetla tacka tokom najodvratnijih dana u mom zivotu. Pruzao mi je nadu, utehu, a katkad i smeh. Iako je bilo izvesno da se tu nalazi voljom Milosevica, meni je znacio toliko da ne mogu to ni da ti opisem.

nije se b92 "tu nalazio" voljom Milosevica nego nasuprot njegovoj volji o cemu postoji bar onoliko dokaza koliko i o Zankinom nalazenju "tamo" gde pruza smeh, nadu i poneku utehu, upravo po volji tadasnjih okupacijskih vlasti... to nije ni zamena teza nego tvoja najobicnija dezorijentacija u vremenu i (politickom) prostoru... osim toga, B92 se nije pravio apolitican i nezainteresovan za dogadjaje oko sebe, naprotiv, bio je prvi medij koji se usred najgore nacionalisticke homogenizacije i ispiranja mozga u drzavnim medijima, politizovao i zainteresovao za taj neposredni "svet oko sebe"... koliko god da je njegov povrsni zabavni "sve ce biti cool" stimung i odudarao od takve, vrlo hrabre i civilizovane politicke filozofije... ali, iskreno govoreci i meni je taj stimung prijao : )

sentinel26

Hoće li Mirjana Karanović primiti nagradu koja nosi ime Žanke Stokić - pitanje je, biti ili ne biti ? Kako za koga.

Kao neko ko je preživjeo II rat, porodična kuća spaljena 1941. pa nešto skrpljeno što je ličilo na kuću, da se preživljava u njoj, pa 1942. i to spaljeno, pa repriza sklapanja nečega sličnog i pošljednja repriza paljevine 1943.godine, a tri člana šire porodice strijeljana, jedan 1941. a dva strica 1942.,u sredini đe nije bilo pozorišta, moram sa obazrivošću i povećanom pažnjom da govorim (nikako da sudim ) o sredini i ljudima đe je toga bilo.

Mozete da budete obazrivi po tom pitanju a mozete sa obazrivoscu i povecanom odgovornoscu i da se zamislite ko je i zasto spaljivao te kuce i streljao clanove Vase sire porodice.

Vlada generala Nedića je još 1942.godine obavijestila Berlin da je jevrejsko pitanje u Srbiji trajno „riješeno“.
Četnički pokret je rehabilitovan 2005.godine u Skupštini Srbije. Milan Nedić će ubrzo dobiti svoju ulicu, Dragiša Cvetković je već dobio, a sinod će ga ubrzo proglasiti za sveca (blaženim ).
U poređenju sa gorepomenutim Žanka Stokić je kao zrnce prašine u kosmosu.

Ni slucajno. Zanka Stokic je (svojim ratnim ulogama) bila zvonki praporac razbibrige i zajebancije u orgiji smrti i necovestva gorenavedenih junaka...

I nije svaki tekst koji se pojavi na „Peščaniku“ reper za formiranje ispravnih stavova, kao nekad citati Mao Ce Tunga u Kini.
Nažalost sve ih je više za suprotno.

Nije svaki tamosnji tekst ni za odbacivanje, kao ni citati Mao Ce Tunga... pogotovo kada se dati tekst pojavi kao jedino kriticko misljenje i refleksija necega oko cega niko, bas niko drugi nece da "lupa glavu"... i kada se pojavi od specijalistkinje za taj istorijski period i tu sociolosko-politicku tematiku.

Gospodine Milikiću, neprijatno sam iznenađen ovim vašim tekstom.
Da li je vaš cilj da zajedno ubedimo Mirjanu Karanović da odbije tu nagradu ili da po četvrti put sudimo Žanki Stokić?

Da li ocjena njene aktivnosti glasi: - pružala pomoć okupatoru ili - nije pružala otpor okupatoru. Velika je i veoma opasna razlika.
Nije svako nepružanje otpora nečasno, (o ) kojem treba suditi.
Između „ne sarađuj nipošto“ i ovog vašeg „šta ima veze“ veliki je prostor i nije prazan.
Rečenica „Da je zbog bolesti mozga mogla da se izvuče“ je zastrašujuća. Znate li vi kako se sudi takvim osobama ?

Vi po mom misljenju sada pravite konfuziju koju ste gore u Vasem tekstu vec i osudili, ili sam ja barem tako razumeo. Nema nikakve dileme da ona jeste pruzala pomoc okupatoru i njegovim marionetama. U mom tekstu nije pisalo zbog "bolesti mozga", vec zbog bolesti MOZDA... i odnosilo se konkretno na pretpostavljenu mogucnost da je upravo zbog bolesti koju je imala, Zanka mogla i da "eskivira" nastupe na nemackom Radio Beogradu, jer je tvrdila da je to ucinila pod prinudom... ako je zbog finansijske situacije i morala da uzima uloge u tim pozorisnim trupama, nije morala da asikuje i na nemackom Radio Beogradu dok se oko nje i oko tog radija tj. uz njegovu veliku logisticku pomoc odvijala klanica koju ste opisali iz svog ugla (a koja klanica je u Beogradu bila opremljena koncentracionim logorima, mucilistima policije, dusegupkama itd.)

Gospodine Milikiću, neću da kopam po arhivama i presudama iz 1944/45.godine, ali citiraću vam mali deo jednog dokumenta :
„Saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o suđenju ratnim zločincima u Beogradu“ (period od 20.10. do 18.11.1944.godine ).
„Na kaznu smrti osuđeni su:
1) .................., dobrovoljac u Crnom Ljotićevskom dobrovoljačkom puku,
37) ................., student tehnike, agent Gestapoa,
69) .................., novinar „Novog vremena“,
83) Cvetković Aleksandar, glumac u raznim Nedićevim pozorištima i preko radia istakao se ismevanjem i omalovažavanjem Engleske, Sovjetskog saveza, Amerike i našeg Narodno-oslobodilačkog pokreta. Održavao je bliske veze sa Nemcima.
....................... „
Ove presude sam komentarisao kada sam imao godina koliko i Cvetković kada je strijeljan pa sada neću da učestvujem u tome.

Da, ali sta Vi, gospodine Sentinel26, zelite ovim citiranjem da pokazete? Ti su ljudi, koliko ja razumem stvari, streljani zato sto su na ovaj ili onaj nacin bili pomagaci u paljevini koju ste gore opisali? Ili su mozda nabrojane kuce zapalili i ljude iz Vase sire porodice postreljali partizani, Englezi, Sovjeti, Amerikanci? U tom slucaju, lako bih razumeo Vase neprijatno iznenadjenje mojim tekstom.

Žanka Stokić (bez branioca ) nije u svoju odbranu istakla najvažnije detalje koji bi je možda oslobodili.

Kakve su šanse dijabetičara za preživljavanje 1941. (i u vrijeme strašnog rata ) a kakve 2011. godine, neozbiljno je i porediti. Ne možemo svi da budemo heroji.
Ja imam dijabetičara člana porodice i zahvalnost za uspješno liječenje ove 2011.godine ne dugujem režimu Borisa Tadića niti ministru Tomici Milosavljeviću nego isključivo svojem novčaniku.

Ne dizite dimnu zavesu molim Vas. Sudjenje Zanki Stokic, prema onome sto je o tom sudjenju meni dostupno, nije nikakav briljantan primer gradjanske pravde i prava, i to sam istakao na vise mesta na ovom blogu. Ali, meni ne pada na pamet da kriterijume gradjanske pravde i prava spocitavam posleratnim sudovima a onome sto se desavalo u ratu dodelim status necega sto navodno "treba da se resava normalnim gradjanskim parnicama"!!! Ti sudovi i te presude bili su u najvecem broju slucajeva neizbezna posledica svega onoga sto se desavalo u ratu, gde su nalogodavci i mecene ratnog opusa Zanke Stokic, strateski krsili svaku covecnu i pravnu normu ratovanja, pogotovo prema drugacijima od sebe, i pogotovo u istocnoevropskim zemljama... pa ne mislite valjda da su ljudi koji su se protiv tog organizovanog i napirlitovanog divljastva borili bukvalno uz pomoc stapa i kanapa, trebali da odjednom proizvedu "normalni" sudski postupak... to se nigde u Evropi nije desilo, barem ne tamo gde su fasisticki rezimi radili ono sto su radili i u Srbiji... sto se sanse za prezivljavanje dijabeticara tice, uz pomoc plate koju je Zanka dobijala u Narodnom pozoristu, honorara od predstava pozorisnih trupa itd. - ocigledno je uspevala u nabavci lekova - to se, koliko se secam iz monografije, radilo preko apoteka koje su drzali banatski Nemci u Pancevu, tako nesto... tako da, molim Vas, prestanite da od clanova Vase porodice i Zanke Stokic pravite ovde nemocne zrtve nerazumljivih ololnosti...

Ono što su građani Srbije u vrijeme profašističke diktature Stojadinovića i 1936. znali o Abisiniji (Etiopiji ) i ono što mi znamo danas o tim događajima mnogo se razlikuje.
Žanka sigurno nije uređivala program radija, niti je mogla da ostvari pravi uvid a još manje da ima uticaj na njega.
Žanka se izrugivala svima, (nije imala nikakve šanse da pravi selekciju ) zato je i nema u onom gornjem spisku.

Pa zavisi koji gradjani. Tadasnja Abisinija nije, iz vise razloga, bila nepoznata "africka nedodjija gde zive divljaci". Naprotiv, Abisinija je, kao jedna od zemalja koja se prva oslobodila kolonijalnog ropstva, bila ravnopravna clanica Lige naroda a njeno rukovodstvo je nekoliko godina pre tog rata putovalo Evropom uz veliku paznju pa i divljenje stampe i javnosti. Tako da, oni gradjani koji su pored svih tih cinjenica ostali na nivou posmatranja fasisticke invazije u Abisiniji kao napada civilizovanih na necivilizovane mogli su svim srcem da se pridruze Zankinom kafanskom budalesanju po tom pitanju. Oni gradjani, koji su, kao i veliki deo antifasisticke svetske javnosti, shvatili da je napad na Abisiniju prvi veliki test u odbrani protiv nadiruce fasisticke ideologije, stali upravo su na stranu onih kojima se Zanka onako prostacki podsmevala... Zanka je mogla i morala imati uvid u uredjivanje programa radija, jer je putem radio aparata mogla da primeti da isti emituje program 23 sata na nemackom jeziku... a na gornjem spisku nije bila zato sto nije otvoreno propagirala fasisticku ideologiju, nego je bila tek lakomislena zabavljacica u klanici... zbog toga valjda i posledicna gorko-slatka kazna...

O pošljednjim godinama rata, njenog života, suđenju i smrti snimljena je drama u kojoj je Svetlana Bojković maestralno odigrala ulogu Žanke Stokić.
Gledao sam tu dramu i bio veoma potresen. Kako je lagodno danas iz udobne fotelje suditi ljudima za događaje onoga vremena.

A kako je tek lagodno u dubini pozorisne fotelje biti potresen maestralnom Cecom Bojkovic a ne biti potresen dramama hiljada drugih ugasenih zivota, neodrzanih sudjenja i najstrasnijih nacina smrti istog tog rata i istog tog grada koji se verno rekonstruise u datoj drami...

Zar je mala kazna što je najveća dramska umjetnica toga vremena preživljavala (i nije preživjela ) jednu užasnu dramu ? Treba li još i koliko ?

Ona jeste nakon rata prezivela dramu, koja zaista jeste i potresna i tuzna. Ali pre svega je takva ispala - zbog njenog (blago receno) nepromisljenog postupanja. Mogu reci da ustanovljenje nagrade sa njenim imenom nije postiglo nista drugo nego da je na simbolickom planu i nastavilo njeno ondasnje nepromisljeno postupanje...

Komunisti su (saznavši važne detalje ) željeli da rehabilituju Žanku Stokić (da isprave-zabašure svoju grešku ) ali ih je ona svojom smrću pretekla.
Nezavisno od te tužne i tmurne epizode njenoga života, njena glumačka veličina je neosporna i svi glumci (posebno glumice ) žele da je dostignu u umijeću i glumačkoj kreaciji.
Zato mislim da Mira Stupica nije pogriješila što je predložila da to najveće priznanje nosi Žankino ime. Ne zaboravite da su glumci masovno na Žankinoj strani.
Bilo bi pogubno, užasno kada bi pozorišta i glumci danas umjesto o umjetničkim dostignućima počeli o patriJotizmu, herojstvu i ratovima da raspredaju. Ja znam da oni tu ulogu ne bi prihvatili.

Ne, komunisti nikako nisu zeleli da zabasure svoju gresku i to se upravo vidi u zalbama koje je pisala sama Zanka Stokic, ona u tim zalbama nije pokusavala da negira smisao i sadrzaj otpuzbe i presude. Ona je, zaista istakavsi vazne detalje koje nije bila u stanju ni u prilici da iznese na sudjenju, trazila milost a ne ponistavanje presude. I tu milost je - u roku o kome mozemo diskutovati - skoro i dobila.

O njenoj glumackoj vestini mozemo suditi na osnovu ondasnjih kritika, prica, retkih sacuvanih audio i filmskih zapisa. Ne secam se da je bilo kakva diskusija o tome vodjena, bilo u profesionalnoj bilo opstoj javnosti... zalosno je ako su glumci i glumice i pored svega toga masovno na Zankinoj strani a pogotovo je zalosno i pogubno ako pozorista i glumci danas smatraju (tj. ako Vi odnekud znate da oni smatraju) da se o njihovoj umetnickoj vestini (tokom rata i ratnih desavanja) moze raspravljati van rasprave o patriotizmu, herojstvu i ratovima. Mirjana Karanovic je upravo pokazala da je to nemoguce...

60 minuta sam razmišljao da li ovaj tekst da postavim ili da ga bacim a vama da postavim pitanje :

- Ako Mirjana Karanović primi tu nagradu, da li ćete ići na predstave u kojima ona igra ?

Ja hoću. Ići ću i ako odbije.

Eto, vratio sam Vam sa svojih 60 minuta. Ne idem cesto u pozoriste a o glumi i opusu Mirjane Karanovic imam neko sasvim umereno misljenje... kako ja vidim stvari, ona je ovde u istoj poziciji kao i Zanka - njen glumacki ugled i vestina zalog su jedne duboko nemoralne i vrlo opasne politicke operacije - koje Zanka mozda nije bila potpuno svesna, ali svi mi danas, pa i Mirjana sa nama, to jest, pogotovu Mirjana - pretpostavljam da jeste...

mlekac

Nebojša Milikić

kukusigameni

bogme u prvoj presudi bilo je dokaza na pretek, dala ih je sama Zanka...

Ja sam vec, mislim dva puta, pitao koji su to dokazi i niko mi nije odgovorio. Ako ih ima, onda je diskusija izlisna.

pa covece irgala je pod reimom okupacije u pozorisnim trupama, glumila na nemackom Radio Beogradu, u skecevima i komedijama, dok su se oko svega toga odvijala masovna ubistva, teror i progoni civilnog stanovnista i antifasista... ona je sa tim radom bila deo dimne zavese "normalnog zivota" pod tom i takvom okupacijom (kao sto je dole istakao gorran - to nije bila bilo koja i bilo kakva okupacija)... abolirala je time na dnevnoj bazi svojim predanim radom zlocine koji su njeni poslodavci i nalogodavci predano dnevno sprovodili... da ne bih kopirao ceo tekst Olivere Milosavljevic prcitaj ga molim te, tamo je sve slikovito opisano... http://www.pescanik.net/content/view/2802/105/

A sta cemo sa ovim?

U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića i Samuila Pijade (brata od strica Moše Pijade), porodicu Flore.

Ako je stvarno skrivala Jevreje i komuniste, onda NIKAKO nije smela da se zamera Nemcima i da privlaci paznju "sumnjivim" ponasanjem. Naprotiv.

A nije bio mali broj onih koji su tokom rata pomagali skrivajuci ih, a potom su, po zavrsetku istog tog rata, iz sasvim drugih razloga, proglasavani izdajnicima i narodnim neprijateljima.

Ako se ne varam, (mrzi me sad da trazim podatke), jedna od glavnih zamerki na njen racun nije bila zbog glume per se (jer bilo je i drugih glumica koje su igrale, pa nikom nista) nego sto je ona VELIKA Zanka Stokic. Poznata licnost. Neko koga je trebalo istaci kao primer.

Zanki nije sudjeno zato sto je bila izdajnik - Zanki je sudjeno jer je novoj vlasti trebao zrtveni jarac sa cuvenim imenom.

Mislim da je te ljude skrivala pre pocetka ustanka i pre pocetka masovnih zlocina u Beogradu i po celoj bivsoj Jugoslaviji. Svejedno, to sto je uradila kao delo licne podrske i solidarnosti ljudima u nevolji ne moze da, kao u nekom matematickom potiranju, izbrise ono sto si gore citirala a sto nije samo licno, vec i delovanje kao poznate javne licnosti u specificno organizovanoj i oblikovanoj/diktiranoj javnoj sferi. Naravno da je smisao i znacaj njene javne licnosti imao smisao i znacaj i prilikom sudjenja, to je bilo nemoguce izbeci. Mogu da se slozim da je u tome bilo i elemenata "zrtvenog jarca", gde je ona sudjena i umesto nekih drugih (npr. Mire Stupice, koja je bila premlada da bi shvatila svoju ulogu tj. uloge u Narodnom pozoristu pod okupacijom). Ali, ako je to tako, onda se mozda moramo zamisliti nad mogucnoscu da je data presuda bila na neki nacin i umerena? Ne zaboravimo i da joj je, dva dana pred smrt, Bojan Stupica javio da ce biti primeljena u Jugoslovensko dramsko pozoriste.

Sto se tice posleratnog proglasavanja izdajnika i narodnih neprijatelja, nije neka velika hrabrost duvati sada u isti rog kao i svi mediji, predvodjeni Pogledima, Vecernjim novostima, dvema drzavnim komisijama, savetnicima predsednika republike itd... mnogo je vaznije zapitati se ponovo zasto su uopste ti ljudi sudjeni tj. sta su zaista radili i uradili ili kako su se ponasali u vreme rata i pod okupacijom? U ekspresno i masovno donosenim odlukama o rehabilitacijama (kao uostalom i u odluci o rehabilitaciji Zanke Stokic) skoro da nigde, barem prema onome sto je meni poznato, ne pise da oni nisu radili to za sta su osudjeni posle rata. Na primer u odluci/presudi o rehabilitaciji Zanke Stokic, ne pise da ona nije radila ono sto je radila za vreme rata (a sto je gore citirano), ne pise cak ni da je to sto je radila morala da radi zbog nabavke insulina (u tom slucaju moralo bi npr. da se dokaze da nije igrala to sot je igrala ili barem da insulina nije bilo u prodaji i da nije mogla da kupi dovoljnu kolicinu za platu koju je primala u Narodnom pozoristu), vec jednostavno da se rehabilituje jer je sudjena iz ideoloskih i politickih razloga, to jest da se rehabilituje iako je radila to sto je radila, to jest da ta rehabilitacija proglasava samu ideologiju i politiku ovakve ili onakve saradnje sa fasistickim okupatorom - sasvim nevinom...

freehand

Ne znam kako bih drugačije opisao ovaj tekst nego kao upinjanje autora da blogojavnost ubedi u dve stvari: da je Žanka Stokić na lestvici murdarluka i izdaje bila između Geringa i žandara Marisava što je sprovodio žrtve do Šumarica.
Stoga se sudska odluka o rehabilitaciji ima smatrati sramotnom i ništavnom , i na nju se kao takvu ima pljunuti i popišati.

mislim da nema potrebe da se ovde izmotavate slobodnim stilom Freedhand. Barem iz pijeteta prema zrtvama onih koje pominjete. Vise puta je ovde komentarisana i posleratna sudska presuda i nedavna presuda o rehabilitaciji na nacin koji jednostavno ne daje nikakvog povoda za ovakve Vase interpretacije i zakljucke. Pri tom Zanku Stokic niko nije poravnavao sa pomenutim ratnim zlocincima na lestvici zlocina, tako da po tom pitanju mozete ako hocete jedino da nastavite da slobodno fantazirate...

Takođe, glumica Mirjana Karanović ima se uzeti u pamet i više puta dobro promisliti o svojoj budućnosti, a bogami i prošlosti. Jerbo, od odluke o tome hoće li primiti nagradu sramnog imena ne zavisi joj samo perspektiva, no i dosadašnja karijera. Putem retroaktivnosti i retuširanja. Tehnike koje nam nisu nepoznate, a naročito čekistima koji joj ovakve poruke upućuju.

Naravno da ce karijera Mirjane Karanovic biti obelezena i ovom epizodom, kako god da se ona zavrsi. Kao sto je i karijera Zanke Stokic bila obelezena i epizodom u kojoj je umetnost i odnos prema umetnosti bila nesto mnogo vise od pitanja ciste estetike, snalazenja, oportunistickog prilagodjavanja situaciji. Niko od Mirjane Karanovic ne ocekuje nista drugo od onoga sto je pokazala u mnogo situacija tokom poslednjih dvadeset godina: da je svesna toga da umetnost i odnos prema umetnosti u ratnim i poratnim okolnostima jeste mnogo vise od svega nabrojanog...

freehand

nije morala da asikuje i na nemackom Radio Beogradu

Zna li autor šta znači ašikovanje? I sa kim je ašikovala Žanka
Stokić?

Sa onima kojima su i bile upucene sve te sale, komike, anegdote i ostalo sto se moze npr. naci na CDu "Zanka Stokic", izdatom od RTBa, a na kome su po svemu sudeci, upravo snimci Zankinih nastupa na nemackom Radio Beogradu... imate taj CD u prodavnici u Makedonskoj, pa vidite i sami ima li tu ili nema pomenutog asikovanja...

freehand

A kako je tek lagodno u dubini pozorisne fotelje biti potresen maestralnom Cecom Bojkovic a ne biti potresen dramama hiljada drugih ugasenih zivota, neodrzanih sudjenja i najstrasnijih nacina smrti istog tog rata i istog tog grada koji se verno rekonstruise u datoj drami...

Ovo je naznaka da se i za Svetlanu Bojković, zbog njenog (blago receno) nepromisljenog postupanja - sprema suđenje?

Kako da ne, pa to je potpuno jasno iz onoga sto je napisano!!! Svaka cast na takvom spretnom proziranju tih zlih namera!!!!

freehand

Ona jeste nakon rata prezivela dramu, koja zaista jeste i potresna i tuzna. Ali pre svega je takva ispala - zbog njenog (blago receno) nepromisljenog postupanja.

I čašćena je suđenjem i od strane autora eksplicitno proglašena "Izdajnicom", i okivljena za smrt i patnje hiljade nevinih žrtava - zbog "najblaže rečeno nepromišljenog postupka"?!
Ali - besmisleno je dalje. Ovakvoj se argumentaciji nemoguće ozbiljno suptrotstaviti.

Barem se ovde potpuno slazemo, ova Vasa argumentacija je potpuno neozbiljna, nekakav hot pepper slobodni stil u citanju, razumevanju i interpretaciji...

freehand

Ko je pominjao inkviziciju, lov na veštice, kulturnu revoluciju, Džordža Orvela i ispiranje mozga?
Lavrentija Pavloviča i Edgara Huvera, braću rođenu...

Pa koliko vidim Vi Freehand, upravo Vi ste ih sve pomenuli!!

sentinel26

Da li ocjena njene aktivnosti glasi: - pružala pomoć okupatoru ili - nije pružala otpor okupatoru. Velika je i veoma opasna razlika.
Nije svako nepružanje otpora nečasno, (o ) kojem treba suditi.
Između „ne sarađuj nipošto“ i ovog vašeg „šta ima veze“ veliki je prostor i nije prazan.

Nema nikakve dileme da ona jeste pruzala pomoc okupatoru i njegovim marionetama.
Zanka mogla i da "eskivira" nastupe na nemackom Radio Beogradu, jer je tvrdila da je to ucinila pod prinudom... ako je zbog finansijske situacije i morala da uzima uloge u tim pozorisnim trupama, nije morala da asikuje i na nemackom Radio Beogradu...

Ne gospodine Milikiću, nikakav dokaz njene pomoći okupatotu nije postojao pa nije mogao biti ni prikazan.
Jesu li oni to poslije njenih nastupa dobijali još veću volju za nove zločine?
Postoje dokazi da nije pružala otpor.
Vi joj priznajete da je bila pod prinudom a onda kažete da je mogla da "eskivira" - žalosno.
Postojanje prinude i stepena opasnosti koja joj je prijetila od te prinude se imalo provjeriti ili priznati bez provjere i poslije toga je tačka.

Fasisticki rezim se u najvecoj mogucoj meri od svih dotadasnjih poznatih oblika vladanja - oslanjao upravo na propagandu... tako da, raditi u tom polju na toj strani za vreme tog rata jeste svakako bio zlocin... mozda neko toga nije bio svestan, svakako nije svacija uloga u tome ista ali to ne pomaze mnogo u cinjenici da je ucesce u propagandnim aktivnostima te vrste, gde se svakako mogu uracunati nastupi na pomenutom radiju - (sa)ucesce u zlocinu... a kako je to bio zlocin koji nije sadrzao direktnu ratnu propagandu, vec se sastojao od (umetnicki oblikovanog) potiskivanja ili normalizacije datog okupacijskog stanja i svih cinjenih zlocina unutar tog stanja, i samo pomenuto sudjenje je bilo ne za ratni zlocin - vec za saucesce u okupatorovoj i kvinsliskoj politici i praksi...

sentinel26

Gospodine Milikiću, neću da kopam po arhivama i presudama iz 1944/45.godine, ali citiraću vam mali deo jednog dokumenta :
„Saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o suđenju ratnim zločincima u Beogradu“ (period od 20.10. do 18.11.1944.godine ).
„Na kaznu smrti osuđeni su: .....
83) Cvetković Aleksandar, glumac u raznim Nedićevim pozorištima i preko radia istakao se ismevanjem i omalovažavanjem Engleske, Sovjetskog saveza, Amerike i našeg Narodno-oslobodilačkog pokreta. Održavao je bliske veze sa Nemcima.
....................... „

Da, ali sta Vi, gospodine Sentinel26, zelite ovim citiranjem da pokazete? Ti su ljudi, koliko ja razumem stvari, streljani zato sto su na ovaj ili onaj nacin bili pomagaci u paljevini koju ste gore opisali? Ili su mozda nabrojane kuce zapalili i ljude iz Vase sire porodice postreljali partizani, Englezi, Sovjeti, Amerikanci? U tom slucaju, lako bih razumeo Vase neprijatno iznenadjenje mojim tekstom.

Vi se šegačite. Žanka Stokić i Aca Cvetković bili "pomagači" u paljevini kuće mojih roditelja i bližih rođaka ?
Sad bih da odem na očev i majčin grob da im kažem za ovo otkriće, no mi zdravlje ne dozvoljava.

Uz rizik, dozvoliću sebi slobodu da kažem da bolje poznajem krivično pravo nego vi pozorišnu umjetnost.

Ko je ovlastio vojni sud korpusa NOVJ da sudi za ismijavanje Engleske, SSSR i Amerike. Možda su imali punomoćje iz Moskve ali iz Londona i Vašingtona nijesu.
Jesu li poslije njenog ismijavanja Engleza njemački vojnici u Africi još jače kidisali da ubijaju Engleze ?

Da li je u još nekoj zemlji članici AH koalicije nekome suđeno za djelo "ismijavanje" ?

Upamtite (u konktretnom slučaju ) ne postoje štetne posljedice djela koje je okvalifikovano kao "ismijavanje".
I izvođači i posmatrači znaju unaprijed da toga nema.

Nijesam slučajno citirao cijelu rečenicu o strijeljanju Ace Cvetkovića.Ovo zbog čega je strijeljan je smiješno.

Ne pravite konfuziju ovde molim Vas, ona nije osudjena "zbog ismejavanja", to je samo pomenuto u optuznici ili presudi, kao jedna od stavki, vec je optuzena i osudjena zbog onoga sto je vise puta u ovom opisano i ponovljeno a vecina vas koji imate nameru da rastegnete ovu temu i materiju na koliko je god moguce slucajeva i strana, to sto je ovde opisano i ponovljeno - ne znaci nista... nemam nameru da bilo koga teram da cita ono sto nece ili ono sto procita pa zaboravi...

sentinel26

Ne dizite dimnu zavesu molim Vas. Sudjenje Zanki Stokic, prema onome sto je o tom sudjenju meni dostupno, nije nikakav briljantan primer gradjanske pravde i prava, i to sam istakao na vise mesta na ovom blogu. Ali, meni ne pada na pamet da kriterijume gradjanske pravde i prava spocitavam posleratnim sudovima a onome sto se desavalo u ratu dodelim status necega sto navodno "treba da se resava normalnim gradjanskim parnicama"!!!
Ti sudovi i te presude bili su u najvecem broju slucajeva neizbezna posledica svega onoga sto se desavalo u ratu, gde su nalogodavci i mecene ratnog opusa Zanke Stokic,
,.... trebali da odjednom proizvedu "normalni" sudski postupak... to se nigde u Evropi nije desilo, barem ne tamo gde su fasisticki rezimi radili ono sto su radili i u Srbiji...

Sudovi jesu bila neizbježna posljedica ali njihove presude nijesu.
Ja znam i za neke skoro normalne procese.

U jednom gradu (đe nije bilo pozorišta ni "razbibrige" ) optužena je poveća grupa ljudi za zločine tokom rata. Odmah su pušteni neki za koje je utvrđeno da sigurno nijesu učestvovali.
Za preostalu grupu, dokazi nijesu bili na većem nivou od sumnji. Pošto je jedan očevidac (nije mogao sa sigurnošću da prepozna nijednog ) posvjedočio da je grupa napadača bila ipak malo manja nego što ih ima na optuženičkoj klupi sud ih je sve oslobodio jer je znao da među njima ima krivaca ali i nevinih.

Držali su se načela krivičnog prava a ne emocionalnog doživljaja rata.

Dakle morali su raditi sudovi ali nijesu morale presude biti takve.

bilo je puno normalnih procesa, to bi svi da zabasure, tako da sam Vam zahvalan na toj opasci... sto se tice osude sudjenja po emocionalnom dozivljaju umesto po pravu tu mozemo da se slozimo, i zato sam uvek za preispitivanje svakog pojedinacnog slucaja iz tog perioda... a inace, cudno je da kod toliko dobrog poznavanja sudske problematike niko ne zamera danasnjim sudovima sto sude upravo po emocionalnom dozivljaju posleratnih desavanja a ne po krivicnom pravu, pa cemo izgleda uskoro imati rehabilitaciju i pravih ratnih zlocinaca, ne samo voljnih i nevoljnih pomagaca... mozda rehabilituju i te "nase" u nemackim uniformama koji su ucestvovali u pomenutom streljanju... kad moze Zanka, moci ce i Nedic, kad bude mogao Nedic, moci ce i Draza, kad bude mogao Draza - moci ce i oni koji su nosili nemacke uniforme a ne na primer "samo" od Nemaca ili Italijana dobijeno oruzje...

sentinel26

sto se sanse za prezivljavanje dijabeticara tice, uz pomoc plate koju je Zanka dobijala u Narodnom pozoristu, honorara od predstava pozorisnih trupa itd. - ocigledno je uspevala u nabavci lekova - to se, koliko se secam iz monografije, radilo preko apoteka koje su drzali banatski Nemci u Pancevu, tako nesto... tako da, molim Vas, prestanite da od clanova Vase porodice i Zanke Stokic pravite ovde nemocne zrtve nerazumljivih ololnosti...

Nikoga ja ne pravim žrtvom, a vi se o dijabetesu i mogućnostinma liječenja 1941. za vrijeme rata infotrmišite kod nekog starijeg ljekara a ne od neozbiljnih istoričara.

Olivera Milosavljevic nije neozbiljan istoricar, osim ake ne sudite o tome po emocijama... proverite to po svim vazecim standardima za ocenu ozbiljnosti nekog strucnjaka... inace, pitao sam par lekara, strucnjaka za dijabet - niko nista nije znao ili hteo da mi kaze... ali pitacu ponovo, nije mi tesko a jeste vazno za sve ovo...

sentinel26

- Ako Mirjana Karanović primi tu nagradu, da li ćete ići na predstave u kojima ona igra ?
Ja hoću. Ići ću i ako odbije.

Eto, vratio sam Vam sa svojih 60 minuta. Ne idem cesto u pozoriste...

Pošto ste svu hrabrost potrošili na Žanku Stokić ne ostade vam ni zrnce da odgovorite na moje konkretno pitanje.

Sta je Vama covece?? U cemu je hrabrost odgovoriti na ovakvo pitanje? Svasta... ne zanima me mnogo pozorisna karijera Mirjane Karanovic (kao sto me nije mnogo zanimala ni ista ta karijera Zanke Stokic) ali me zanima kako ce se u svemu ovome postaviti osoba koja ima taj i takav ugled u ovdasnjoj javnosti (obzirom da znamo kako se postavila ona koja je imala onaj i onakav ugled u ondasnjoj javnosti)

freehand

Ovaj blog sam počeo da čitam onako usput, pošto mi je znanje o temi skoro pa rudimentarno. A onda mi je pritisak posle svakog pasusa rastao. I rastao. I rastao!
Zašto?

Zato sto ste dosli ovde da se zabavljate Freehand (ustvari, sudeci po Vasoj fotografiji dosli ste na Mapet sou) a ovde se raspravlja o ozbiljnim stvarima... ovo nije Mapet sou, ni Centrala za humor, ni Sareno popodne, zao mi je...

Zbog učitavanja. Zbog opsesivne mržnje. Zbog hiljadu puta pomenuih žrtava čiji je broj svaki put sve više uvećavan. Zbog katastrofalnih kontradikcija u tvojim odgovorima na komentare. Zbog komesarskog pristupa.

Opusteno, to su samo - kao sto napisah na pocetku teksta - halucinacije... Vi ste covek u godinama, sedite na balkonu, u lozi, e pa nemam onaj dvogledic da Vam dam da sami prebrojite te mrtve i proucite kontradikcije, komesare, pristup itd...

freehand

Sa onima kojima su i bile upucene sve te sale, komike, anegdote i ostalo sto se moze npr. naci na CDu "Zanka Stokic

Pitao sam - znaš li šta znači ašikovanje?
I kako se na ovaj način ašikuje sa slušaocima?

Nema erotike u pozoristu Freehand, uzalud se zalite, necemo Vam vratiti pare za kartu!

freehand

Pa koliko vidim Vi Freehand, upravo Vi ste ih sve pomenuli!!

Jesam. U jasnom kontekstu.
I sa jasnom namerom.
Jesi li gledao "Turneju"?
Pogledaj malo. Nije loše ako ti treba istorijski bliža ilustracija za situacije u kojima se glumci nađu u ratno vreme. Pred kakvim iskušenjima i sudovima.
Mada sumnjam da ćeš videti išta što bi te pokolebalo u strasnoj egzekutorskoj nakani da tvoja pravda bude izvršena.

Sta cete, nisam dobar, pa to Vam je... prepricacete mi Turneju jednom prilikom... i Mapet sou, to nisam odavno gledao...

Hansel

Nebojša MIlikić

Sa onima kojima su i bile upucene sve te sale, komike, anegdote i ostalo sto se moze npr. naci na CDu "Zanka Stokic", izdatom od RTBa, a na kome su po svemu sudeci, upravo snimci Zankinih nastupa na nemackom Radio Beogradu... imate taj CD u prodavnici u Makedonskoj, pa vidite i sami ima li tu ili nema pomenutog asikovanja...

Po čemu sudeći?

Na disku se, sem propratnih tekstova o Žanki, koje je napisao i čitao Slavko Simić, nalaze sledeći snimci:

SREĆAN BRAK (Brana Cvetković)
U ZATIŠJU (Uroš S. Dojčinović, sa Viktorom Starčićem i Dušanom Radenkovićem - umro 1942)
RATNA ŠTETA (B. Nušić)
ŽENSKO PRAVO GLASA (Brana Cvetković)
SEDELJKA KOD TRI ŠEŠIRA (sa Čiča Ilijom Stanojevićem, umro 1930)
REDUKCIJA (B. Nušić)
SELJANKA U VAROŠI (B. Nušić)

upravo po tome sto ne pise gde su snimci napravljeni ili nadjeni - to moze da znaci da neko krije tu, inace obaveznu cinjenicu prilikom objavljivanja reizdanja... pise samo da su snimci dobijeni ljubaznoscu porodice te i te... igrom slucaja, na pomenutoj debati u Rexu, cuo sam od (verovatnog, jer ima isto prezime) clana te porodice, da su drugi clanovi njegove porodice, po oslobodjenju Beograda, iz krsa oko zgrade Radio Beograda izvadili neke ploce sa snimcima Zanke Stokic... da ne bi bilo zabune, radio program se tada i emitovao vecinom ili iskljucivo sa ploca, koje su i snimane u samom radiju... e sad, mozda su to ploce sa starim snimcima, uradjenim pre rata, ali onda mi tek nije jasno zasto na reizdanju ne pise kada su i gde snimci napravljeni...

elis

Nebojša, mada mi se u početku, kako sam rekao, tekst, zajedno sa pratećom diskusijom, učino principijelan, uz jutrošnju kafu taj je privid prvo ozbiljno uzdrman, a potom i oboren na pleća, da se više nikad na noge ne osovi.
No neću sada o jednom prilično upitnom pristupu žrtvama, niti o dvema glumicama o kojima je ovde reč, još manje o režimima pod kojima su njih dve igrale, svaka na svoj način. U stvari, postaviću samo jedno pitanje - ako pretpostavimo da je samo jedan zlikovac u poslednjem ratu osetio ushićenje zbog neke glumačke kreacije Mirjane Karanović, da li to znači da i nju trebamo osuditi? Naravno da ne, evo već čujem povike sa svih strana, pa im se i ja pridružujem. Ali, zašto ne? Pa zato što ona nije imala nameru da podrži zlikovačku komponentu u svom poštovacu, još manje zlikovački diskurs koji ga je tog gledaoca transformisao u zlikovca. Naravno, naravno, evo i ja klimam glavom zajedno sa ostalima. Ali, gde je onda granica između delovanja jedne Žanke i jedne Mirjane? Ne ona lelujava granica koju potrebujemo da na nju oslonimo svoj etički stav. Već ona oštra, merljiva granica nužna da bi se njome omeđilo delo za koje će nekom biti suđeno. Da li možemo tu granicu povući? Da li ta granica postoji u zakonu? Šta znači ašikovati u pozorištu? Vidite, Nebojša, nisu stvari sa suđenjem umetnicima uvek jednostavne. Dobro, glumci su pre svega zabavljači, pa tek onda umetnici, te stoga na njih možemo primeniti malo strožije kriterijume. Ali suditi im u današnje vreme, čini mi se da je ipak malo previše.
No, ni o ovome gore napisanom nisam hteo, hteo sam samo da kažem da je pozorište bez erotike jedno tužno i ojađeno pozorište.

tako je to sa jutarnjim kafama Elis, one umeju da menjaju svet i principe koji u njemu vladaju, nije to moja greska... jedna kafa - Zanka je Zanka, druga kafa - Mirjana je Zanka, treca kafa - Mirjana je Slobodan... lepo su komunisti bili zabranili kafu, vidite sta moze da uradi pronicljivim citaocima...

freehand

Zato sto ste dosli ovde da se zabavljate Freehand (ustvari, sudeci po Vasoj fotografiji dosli ste na Mapet sou) a ovde se raspravlja o ozbiljnim stvarima... ovo nije Mapet sou, ni Centrala za humor, ni Sareno popodne, zao mi je...

Znam da će ti biti teško da poveruješ, ali - to nije moja fotografija.
No, Nebojša, dječače: ostaviću te sad da se sam koprcaš u ovoj gomili bedastoća, besmislica i paradoksa koje si ovde posejao. Tvoje neznanje po pitanju tema koje si dotakao upravo je patetično.
Da mi nije mrsko i da nisam lenj pravo bi zadovoljstvo bilo citirati tvoje rečenice, toliko suprotstavljene jedna drugoj da bi čovek pomislio da su ih pisala dva ogorčena protivnika i zakleta neprijatelja. Što opet vodi ka zaključcima koje bi bilo nepristojno izvoditi.
Ali, da ti čika Freehand kaže nešto što bi vredelo upamtiti, ako ćeš već smarati temama vezanim za WWII i okupaciju: fašizam je pojam vezan za italijanske fašiste. Nacizam je pojam vezan za nemačke naciste. U Beogradu nije bilo fašista kao okupatora.
Ako pretenduješ da sa nekakvom ozbiljnošću pišeš o ovakvim temama - potrudi se da bar osnove naučiš, koliko-toliko.
A ja se nadam da će Mirjana Karanović postupiti po svojoj pameti, volji i savesti. Šta god da to bude. I pozdraviću njenu odluku kakva god bila, ne učitavajući joj ništa i ne trpajući joj na grbaču i savest svoje projekcije jedinog ispravnog puta i postupanja.

Dobro jutro Freehand. Prema Todoru Kuljicu, poznatom sociologu i piscu studije "Fasizam", pojam fasizam obuhvata i italijanski fasizam i nemacki nacizam i npr. japanski ili madjarske hortijevce ili hrvatske ustase ili srpske ljoticevce - tj. bilo koji pokret malogradjana koji, obicno deklasirani politickom i ekonomskim sistemom i situacijom, teze da nasilnim i organizovanim metodama ocuvaju postojeci kapitalisticki drustveni poredak. Pri tome se vodje i pripadnici takvih pokreta sluze najdestruktivnijom politickom propagandom, nasilnom i sistematskom eliminacijom politickih protivnika, ukidanjem sloboda i tekovina liberalnog drustva i parlamentarne demokratije, suprotstavljanjem i poricanjem nasledja i dostignuca prosvetiteljstva, prekrajanjem istorije i glorifikacijom tako prekrojenih istorijskih vizija putem tzv. reakcionarne romantike, insistiranjem na kvazinaucnim rasnim teorijama kao opravdanju za unistenje ljudi drugih nacionalnih, etnickih ili verskih opredeljenja, uvodjenjem koncentracionih i logora smrti, mera prisilnog rada, cenzure, kaznjavanja i progona autora, spaljivanja nepozeljnih dela u umetnosti i kulturnoj produkciji... gde se konfuzija izmedju njihovih latentnih i otvorenih ocekivanja, drustvene i individualne frustracije, uz pomoc onoga sto Kuljic naziva "negiranjem problema u realnosti tako sto se potiskuju u svesti" - pretvara u neutazivu zedj i potrebu za ratom, osvetom, osvajanjem i porobljavanjem... sve uz obilatu pomoc i obilati profit uglednih kompanija i za njih vezanog finansijskog kapitala... i tako... vi ste to samo malo zaboravili, to je sve...

Hansel

Nebojša Milikić

upravo po tome sto ne pise gde su snimci napravljeni ili nadjeni - to moze da znaci da neko krije tu, inace obaveznu cinjenicu prilikom objavljivanja reizdanja... pise samo da su snimci dobijeni ljubaznoscu porodice te i te... igrom slucaja, na pomenutoj debati u Rexu, cuo sam od (verovatnog, jer ima isto prezime) clana te porodice, da su drugi clanovi njegove porodice, po oslobodjenju Beograda, iz krsa oko zgrade Radio Beograda izvadili neke ploce sa snimcima Zanke Stokic... da ne bi bilo zabune, radio program se tada i emitovao vecinom ili iskljucivo sa ploca, koje su i snimane u samom radiju... e sad, mozda su to ploce sa starim snimcima, uradjenim pre rata, ali onda mi tek nije jasno zasto na reizdanju ne pise kada su i gde snimci napravljeni...

A meni to najpre govori, uz more drugih sličnih slučajeva, da je stanje dokumentacije u Srbiji očajno. Kda sam pre 7-8 godina iamo malo više raznih ploča u rukama, video sam da na onim proizvedenim u Srbiji gotovo nikada ne piše datum, za razliku od onih štampanih u Hrvatskoj, na primer. Ako pogledaš odjavne špice TV emisija, nećeš (do 80-ih) uglavnom nigde videti ni godinu kada su proizvedene. Epizode "Pozorišta u kući", u nekoliko repriza u poslednjih 15-ak godina nikada nisu emitovane potpuno hronološki, čak su se mešale epizode iz raznih ciklusa.

Dakle, u nedostatku tačnog datiranja (za sada, možda i zauvek), mogu da posluže za analizu naslovi, sadržaji i imena autora i učesnika. Nisam napisao da je i Brana Cvetković umro 1942. (dodaću u komentar).

ali ovde se ne radi o nekoj redovnoj produkciji pa da to bude propust, vec o raritetu, gde u sastavni deo reizdanja ulazi i neka minimalna referenca na poreklo materijala... osim ako je u pitanju piratska produkcija...

elis

Nebojša Milikić

elis

Nebojša, mada mi se u početku, kako sam rekao, tekst, zajedno sa pratećom diskusijom, učino principijelan, uz jutrošnju kafu taj je privid prvo ozbiljno uzdrman, a potom i oboren na pleća, da se više nikad na noge ne osovi.
No neću sada o jednom prilično upitnom pristupu žrtvama, niti o dvema glumicama o kojima je ovde reč, još manje o režimima pod kojima su njih dve igrale, svaka na svoj način. U stvari, postaviću samo jedno pitanje - ako pretpostavimo da je samo jedan zlikovac u poslednjem ratu osetio ushićenje zbog neke glumačke kreacije Mirjane Karanović, da li to znači da i nju trebamo osuditi? Naravno da ne, evo već čujem povike sa svih strana, pa im se i ja pridružujem. Ali, zašto ne? Pa zato što ona nije imala nameru da podrži zlikovačku komponentu u svom poštovacu, još manje zlikovački diskurs koji ga je tog gledaoca transformisao u zlikovca. Naravno, naravno, evo i ja klimam glavom zajedno sa ostalima. Ali, gde je onda granica između delovanja jedne Žanke i jedne Mirjane? Ne ona lelujava granica koju potrebujemo da na nju oslonimo svoj etički stav. Već ona oštra, merljiva granica nužna da bi se njome omeđilo delo za koje će nekom biti suđeno. Da li možemo tu granicu povući? Da li ta granica postoji u zakonu? Šta znači ašikovati u pozorištu? Vidite, Nebojša, nisu stvari sa suđenjem umetnicima uvek jednostavne. Dobro, glumci su pre svega zabavljači, pa tek onda umetnici, te stoga na njih možemo primeniti malo strožije kriterijume. Ali suditi im u današnje vreme, čini mi se da je ipak malo previše.
No, ni o ovome gore napisanom nisam hteo, hteo sam samo da kažem da je pozorište bez erotike jedno tužno i ojađeno pozorište.

tako je to sa jutarnjim kafama Elis, one umeju da menjaju svet i principe koji u njemu vladaju, nije to moja greska... jedna kafa - Zanka je Zanka, druga kafa - Mirjana je Zanka, treca kafa - Mirjana je Slobodan... lepo su komunisti bili zabranili kafu, vidite sta moze da uradi pronicljivim citaocima...

Kafa je, baš kao i duvan, istina, bila zabranjivana u raznim epohama, no koliko me služi povesno sećanje, nije pala kao žrtva tog strašnog i neumerenog čudovišta zvanog komunizam.
No, na stranu sad kafu, jutarnju ili bilo koju drugu, nisam siguran da sam razumeo gornju gradaciju kojom je Mirjana transformisana u Slobodana. A biće da je se u tome nalazi nekakav bitan sadržaj, no ja odista ne posedujem ključ za njegovo puštanje na ne-hermetičnu slobodu.
Samo sam pitao, gde je, dođavola, ta članskoparagrafskostavna granica kojom je danas omeđeno zločinstvo Žanke Stokić. I da li bi joj i danas bilo moguće suditi za njeno nedelo iz Drugog svetskog rata?
A ovo pitam stoga što me pomalo užasavaju sudovi čije se suđenje oslanja na sledeće temelje:
- ubeđenje u vlastitu neupitnost i nedodirljvost;
- maglovito osećanje pravde i ispravnosti umesto na granitno čvrste članove zakonika;
- podilaženje dnevnopolitičkom diskursu.

sad okrenite soljicu i pustite da se talog ocedi... u sarama koje ce nastati na taj nacin videcete odgovore na svoja pitanja i uputstva za resenje vasih dilema!

Naravno, na osudu, rehabilitaciju i nagradu moguće je gledati iz različitih uglova, najčešće suprostavljenih, kao i na našu prošlost, a bogami i sadašnjost.

pa dobro, gde su ti razliciti ili suprotstaljeni uglovi gledanja na ovdasnjoj pozorisnoj sceni??

Vojislav Stojković

Napisao sam "moguće je gledati", a biće ih i na pozorišnoj sceni, ako Mirjna Karanović odbije da primi nagradu.

slazem se...

Vesna Knežević Ćosić

Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti 3. februara 1945. godine. osudio je Žanku na osam godina gubitka nacionalne časti, jer je tokom rata učestvovala u programima radio-stanica koje su bile pod nemačkom upravom. Kazna je bila i društvenokoristan rad i određeno joj je da čisti ulice.

hvala za ovo objasnjenje. znaci partizani nisu posle drugog sv. rata sve pobili, a imali su i i neke druge sudove sem prekih i neke druge kazne (ciscenje ulice) sem skidanja glave?

ono sto ja znam, kad se sve sabere i oduzme, ti sada ozloglaseni posleratni sudovi nisu bili nimalo ostiji niti mnogo drugaciji od onih u Francuskoj i Italiji... sad je njihov rad, osim uvek opravdane i razumljive kritike i preispitivanja njihovih postupaka i odluka, predmet najobicnije propagandne kampanje o broju zrtava, stratistima, ubistvima bez sudjenja, i to kampanje pomognute od strane drzave!

kukusigameni

ti sada ozloglaseni posleratni sudovi nisu bili nimalo ostiji niti mnogo drugaciji od onih u Francuskoj i Italiji...

Jesu, jer su u nasem slucaju bili ideoloski. Doslo je do promene drustvenog sistema, a samim tim i sudjenju politickim protivnicima. I da bi stvar bila crnja, to je sve smandrljano u isti kos.

to da su bili ideoloski je pre etiketa iz sadasnjih odluka i presuda o rehalibilitacijama nego neka ozbiljna kvalifikacija... pa na cemu cete zasnovati sudjenje ratnim zlocincima i njegovim pomagacima nego na ideologiji koja kaze da su to bili zlocini i da je zlocin bilo i u pomaganju... bio sam na predstavljanju magistarske teze o represiji posle 1945. godine. Autor je naveo niz primera o takvoj represiji, posebno u smislu "ideoloski obojenih" osuda, medjutim, jedan od njegovih prisutnih kolega mu je skrenuo paznju na delovanje nekih od ljudi koji su osudjeni na navedeni nacin. Autor se onda slozio da su u konkretnim primerima ljudi bili jasno krivi, bez ikakve ideoloske pozadine. Osim ako u ideolosku pozadinu ne racunamo otpor okupaciji i fasizmu i cinjenicu oslobodjenja zemlje od okupacije i fasizma. Dakle, ono sto nije sporno je da mozda treba preispitati svaku takvu pojedinacnu presudu, da se ne bi, uz one koji su moguce i neduzni stradali, provukli i oni koji su neduzne ubijali ili u tome pomagali. Na osnovu cega drugog nego na osnovu ideologije antifasizma je sudjeno u Francuskoj i Italiji? Naravno da je bilo i gresaka, slucajnih ili namernih, poznatih ili nepoznatih, malobrojnih ili vise njih. To ne menja sustinu principa na kojima je vodjena antifasisticka borba i na kojima je zasnovana emancipacija zemalja i naroda od fasisticke i vladavine njegovih istomisljenika i pomagaca.

Vesna Knežević Ćosić

Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti 3. februara 1945. godine. osudio je Žanku na osam godina gubitka nacionalne časti, jer je tokom rata učestvovala u programima radio-stanica koje su bile pod nemačkom upravom. Kazna je bila i društvenokoristan rad i određeno joj je da čisti ulice.

hvala za ovo objasnjenje. znaci partizani nisu posle drugog sv. rata sve pobili, a imali su i i neke druge sudove sem prekih i neke druge kazne (ciscenje ulice) sem skidanja glave?

Mozda je malo nepristojno pitanje, ali moram da ga postavim: koje ste Vi godiste? Jeste li isli u redovnu osnovnu skolu i u koje doba?

zadnjapetoletka

Pošto bi obesili srpske antifašiste na terazijske bandere, pošto bi...

e, onda bi na Radio Beogradu citali spiskove obesenih, streljanih, ugusenih... i SVAKI, apsolutno svaki spisak uz slager Lili Marlen. I bas zbog toga je ta pesma nasuprot celoj Evropi pa i sire u Beogradu i Srbiji izazivala jezu kod slusalaca. Nije ovo napisano zbog Lili Marlen nego zbog pomenutog okupaciskog Radija koji se pominje u tvom tekstu.

a Zanka je bila zvezda "srpske redakcije" tog radija...

angie01

Žanka Stokić je bila samo jedna od njih, možda najaktivnija, ali nikako jedina.

najaktivnija u chemu?

u ucescu u okupacijskoj verziji razbibrige...

angie01

Nebojša Milikić

angie01
Žanka Stokić je bila samo jedna od njih, možda najaktivnija, ali nikako jedina. najaktivnija u chemu?u ucescu u okupacijskoj verziji razbibrige...

pa chekaj, onda su svi glumci, ( a i pevachi i ostali zaposleni bilo gde), uchestvovali u okupaciskoj verziji ne samo razbibrige-nego i svega ostalog u zavisnosti gde su radili-za vreme miloshevica, npr!

Nije svako bio zvezda tog formata i nije njegovo/njeno delovanje u datim okolnostim abilo od podjednakog znacaja i smisla. U skladu sa tim, neki su osudjeni na mnogo tezu kaznu od Zanke Stokic, neki na laksu a neki su oslobodjeni ili nisu ni sudjeni. Ne treba zaboraviti da je Drugi svetski rat upravo pred pravosudne sisteme stavio brojne nove zadatke i neminovno proizveo uvodjenje novih standarda i terminologije. A zar vam pri tom ne pada na pamet da nije bas lako porediti vreme Milosevica i vreme okupacije 1941-44.? Sve ako u njegovoj vlasti i jeste bilo mnogo elemenata nacionalsocijalizma i ako ta vlast i jeste prouzrokovala ili ucestvovala ili pomagala ili zatvarala oci pred ratnim i masovnim zlocinima, jos uvek ne znaci da je to za poredjenje u smislu koji predlazete... barem ja tako vidim stvari...

freehand

I oni su tako, svakog dana hvatali, streljali, davili i terali na robiju sve antifašiste, Jevreje, omladince, sem Prleta i Tihog?
Ko Rimljani nesrećnog Lazara u "Vremenu čuda"...
Dakle, druže Pilate - ja bih ipak uzeo u obzir da Žanka Stokić nije Mišić specijalna, ni Šicer, ni major Kriger. Da je ona glumica koja je glumila pre rata, pa u smutno vreme.

da znate da nije, iz jednostavnog razaloga sto su to likovi iz TV serije a Zanka je prava... mnogi su svasta radili pre rata pa prestali zbog smutnog vremena... ako i nije mogla da prestane, mogla je da barem bira sta ce i kako da radi, kao i mnoge njne koleginice i kolege...

Da se nagrada po njoj zove zbog njenog glumačkog talenta i glumačkih bravura a ne zbog njenog revolucionarnog ili kolaboracionističkog angažmana.
Naročito ako je tačno ono što je napisala Mlekac, o skrivanju komunista i Jevreja, na šta joj nije odgovoreno.

Odgovoreno joj je, ne mogu da postignem da istovremeno komuniciram sa deset ljudi, razumecete me... ali ovo, po sto puta ponovljeno pateticno obrazlozenje zasto se nagrada zove po njoj mi je vrlo zanimljivo... jer, koliko ja razumem stvari, nagrada se uopste ne zove po njoj zbog njene nesumnjive glumacke vestine, vec upravo suprotno - zbog njene martirske "figure"... ona je postala amblem revizionizma i "pa sta ima veze sto se saradjuje sa okupatorom?" ideologije, i kao takav amblem ona, i svojom glumackom vestinom i zaista impresivnom i tragicnom karijerom, znaci i ukrasava jednu sasvim politicku poziciju tj. rehabilitaciju te pozicije u ocima i srcima strucne i sire javnosti...

Inače cela priča podseća na ono kada je Bojana Lekić prihvatila nagradu Karić braderhuda; a odmah za njom i Miša Vasić
I onda sam zastupao stav da, ako nije učinla ništa protiv principa profesije, niti išta da se bratiji karićkoj na bilo koji način svidi ili dodovori - zašto pa ne bi uzela pare i nagradu? Ja bih.
Kao i (moj) drug Vasiće.

polako, Karic nije isto sto i Kriger, Tissen i Krupp... mada, po nekom mom vidjenju stvari - nije bas ni mnogo daleko od toga, obzirom da zivi i dela 50 godina posle WW2... ali nisu tu mnogo bolje ni britanske ili americke firme koje su opljackale Irak ili su sa vojnim huntama i njihovim odredima smrti divljale po Juznoj Americi sedamdesetih i osamdesetih godina (bas je pre neki dan dr Trivo Indjic imao predavanje o tome u galeriji KCB, povodom jednog umetnickog rada na tu temu), ali svako olako izjednacavanje stvari slicnih ili bliskih (idoloski, politicki, prakticno) fasizmu sa istorijskim, ravijenim i onako praktikovanim fasizmom, vodi razvodnjavanju istorijskih i savremenih cinjenica... pa vi se, u svojim godinama, morate toga cuvati dedice sa balkona!!!

gorran2

Naročito ako je tačno ono što je napisala Mlekac, o skrivanju komunista i Jevreja, na šta joj nije odgovoreno.

A šta se tu može odgovoriti kad to niko ne zna? Jedino pretpostavkom da joj se, da je stvarno tako, vrlo verovatno ne bi ni sudilo - nego bi bila slavljena. Čuvala na gajbi Koču Popovića - ej! Koji je inače rat proveo svuda osim u Beogradu.

Nije Gorane, zna se to, barem prema onome sto pise u monografiji (opet po secanju, jer, kao za inat, ne mogu nigde da je nadjem sad kad mi treba) to je tacno, Koca Popovic se dakle, na samom pocetku okupacije i rata, pre nego sto je otisao iz BGa bio izgleda sklonio kod nje... to sto se Zanka nije setila da se time brani na prvom sudjenju, zaista potvrdjuje tezu da je bila i apoliticna i da je bila u soku na prvom sudjenju (drzana je u svakako ne prijatnom zatvoru pre tog sudjenja i naravno da joj je tamo zdravlje naruseno), te bez branioca nije zaista ni mogla da se dobro postavi u svoju korist... takav sam barem utisak stekao iz tog stiva...

gorran2

Inače cela priča podseća na ono kada je Bojana Lekić prihvatila ngaradu Karić braderhuda; a odmah za njom i Miša Vasić

Otprilike.

I onda sam zastupao stav da, ako nije učinla ništa protiv principa profesije, niti išta da se bratiji karićkoj na bilo koji način svidi ili dodovori - zašto pa ne bi uzela pare i nagradu? Ja bih.

De gustibus...
Činjenica je, s jedne strane, da je to gde je ona radila bila neka vrsta smišljene pinkovizije. Činjenica je takođe, s druge strane, da je ona u tome učestvovala iz sasvim razumljivih, nezavisnih, nepolitičkih motiva.

I oni su tako, svakog dana hvatali, streljali, davili i terali na robiju sve antifašiste, Jevreje, omladince, sem Prleta i Tihog?

Pa da izračunamo: oko 10.000 Jevreja + nešto preko 23.000 upisanih u crnu knjigu na Banjici. Recimo 33.000. Podeljeno sa 1287 dana okupacije - u proseku 25,64 komada dnevno.

Eh, pa sta - kazu danasnji rehabilitatori - moralo se i tada ziveti i veseliti!!

Ali nemoj molim te sa Pinkovizijom ovde Gorane, prvo, to pominjanje Pinka je tesko odvojiti od necega sto se zove i "kulturrasizam" a drugo - nije za poredjenje ono sto je latentni, delimicni, polurazvijeni, savremeni i ono sto je istorijski potpuno razvijeni fasizam i njegove nuspojave i posledice... tacno je da je "udri brigu na veselje" koncept Pinka imao verovatno mnogo dodirnih tacaka sa Centralom za humor itd., da je isti taj koncept dobrano sluzio onoj svrsi u Milosevicevoj cemu je sluzilo Sareno popodne u Nedicevoj Srbiji (proizvodnja "veseljacke" drustvene 'pozadine' otadzbinskim frontovima) tacno je koliko sam video i cuo od meni dostupnih materijala, i to da je Zanka briljirala u ulogama koje bi se mozda mogle porediti sa danasnjim Kursadzijama... ali to je cisto esteticki sud i estetska pozicija, koji se samo u vrlo problematicnoj operaciji mogu potpuno poistovetiti sa politickim i ideoloskim sudom i politickom i ideoloskom pozicijom... mada, nisam ni sam siguran koliko je to moguce potpuno i odvajati...

freehand

Pa da izračunamo:

Nemoj da se trudiš. Fizika te sprečava da sve Jevreje hvataš svakog dana. Sem ako Ceca Lukić nije ponašla neku specijalnu krivinu u onoj prostor/vreme zavrzlami.

Hoces li da kazes Freehand da je onih dana kad je bilo hvatanja Jevreja (i ubijanja, ne zaboravi molim te) jeste bilo degutantno raditi to sto je radila Zanka... a onih dana kad nije toga bilo - nije bilo ni degutantno?

Окружни суд у Београду утврдио је да је Жанка Стокић у време почетка Другог светског рата била чланица Народног позоришта у Београду да није била политички активна и да је изречена казна заснована на политичким и идеолошким разлозима.

Глумица је, према сопсвеном казивању током поступка 1945. године, добровољно ступила у ново позориште „Весељаци” и „Централа за хумор” јер је била болесна и био јој је потребан новац за лечење, док је у Београдску радио станицу ступила под принудом главног немачког радио-аранжера, наводи се у саопштењу суда.

ne mislim da je to sudjenje bilo idealno - naprotiv, ali pogledajte ovu nebulozu danasnjeg Okruznog suda u prvom pasusu... pa da li ima ikoga ko bi na osnovu postojecih podataka poverovao da ona svojim postupanjem nije bila i politicki aktivna... zar nije za pretpostaviti da je upravo zbog bolesti mozda mogla i da se izvuce od "prinude glavnog radio aranzera"... naravno da je osudjena i po nekoj ideoloskoj osnovi, oni koji su se cetiri godine borili protiv fasizma nisu imali razumevanja za njegove voljne i nevoljne saradnike, kako u Srbiji, tako i u Francuskoj, Italiji itd...