Otvoreno pismo gradonachelniku Beograda

Gospodine Djilas,

Obracam se Vama, jer ste dobili kljucheve grada u kome zivim, da se o njemu brinete I omogucite da funkcionishe tako da njegovi gradjani zive mirno, bezbedno I spokojno.

Ovaj put necu pominjati neverovatne kolichine losheg poslovanja svih onih sluzbi, koje bi trebalo da su pod vashom jurisdikcijom, te necu govoriti  o sluzbama u gradskoj upravi, koje su tu iskljuchivo zbog nas, koje se ponashaju bahato, neprofesionalno I neprijateljski, iako od nashih para primaju plate, niti o prljavom gradu, o ruznim fasadama I propalim zgradama, za koje javno stambeno, koje isti ti gradjani placaju, nije uchinilo niti jednu stvar iz ugovora o odrzavanjau, niti cu pomenuti zapushtene javne povreshine, za koje je zaduzeno gradsko zelenilo, ni o nesavesnim vozachima, koji uprkos novom zakonu o saobracaju I dalje ulecu punom brzinom na peshachke prelaze, gde je upaljeno zeleno svetlo za peshake, niti o teme  kako se voze gradski autobusi,...ne, o svemu tome drugi put.

Sada samo zelim da Vas zamolim za jednu veoma vaznu stvar, najvazniju od svih vaznih za nas I nash grad, a to je da zashtitite nashu decu od pasa lutatalica, kojima je Beograd preplavljen!

Pre nekog vremena, na ovom istom mestu je postavljen tekst o stravichnom dogadjau od pre par godina, kada je pas lutalica ugrozio zivot devojchici u dvorishtu njene zgrade, koji se "srecom" zvrasho tako, shto je detetu "samo" osakaceno lice I shto prolazi sa svojom porodicom kroz niz trauma, do potpunog izlechenja.

Tom prilikom se u diskusiji pokazalo da slichni problemi prilichno akutno postoje na celoj teritoriji grada, ali da za njih ne postoji nikakvo reshenje.

Juche se neshto slichno dogodilo mom desetogodishnjem sinu,  velikom ljubitelju zivotinja. Njega je u susednom dvorishtu, inache putu do shkole, ujeo pas koju u tom dvorishtu zivi bez vlasnika.

Neko mu je stavio ogrlicu iako nije vakcinisan, napravio mu kucicu I donosi mu hranu, ali je on inache slobodan bez nadzora I stalno je u blizini dece koju povremeno napada.

Ako po zakonu vlasnici pasa moraju svoje ljubimce da drze na povocu kada izadju iz kuce, kako oni ne bi ugrozvali druge ljude, kako je moguce da se psi lutalice ostave u slobodnoj varijanti, bez bilo kakve sigurnosti po ostale samo sa ogrlicom oko vrata, koja u ovom, a verovatno I u mnogim drugim sluchajevima-ne znachi nishta, jer vakcinacija nije obaveljena.

Ono shto me je najvishe iznenadilo,  je nepostojanje bilo kakvog zakonskog postupka  za ovakav sluchaj, koji su veoma striktni u svim normalnim zemljama, koje nemaju ovakav problem-nemaju pse lutalice, a pomenuti zakon vazi za pse sa vlasnikom.

Naime, dete sam odvela kod dezurnog lekara, koji je povredu pregledao, srecom nije strashna zbog josh uvek debele odece I recheno mi je da pozovem institut za tropske bolesti, kako bih isposhtovala proceduru u kojoj oni treba da mi saopshte da na teritoriji grada nema besnila.

Prvo, zar ne treba to da uradi lekar kome sam prijavila sluchaj, da mi da izveshtaj o rani I da se napad prijavi dezurnoj sluzbi policije, koja posle treba da nastavi postupak- da se zove sanitarna sluzba, da se pas uhvati, proveri njegovo zdrastveno stanje I sprovede negde u azil?!

Sama sam pozvala policiju  I veoma ljubazni policajac, mi reche, kako se slichan incident desio prethodnog dana na ushcu, kako su oni pozvali zoohigijenu, sluzbu zaduzenu za pse lutalice, koji su ih ladno odbili, rekavshi kako nemaju kapacitete, ili tako neshto te da ne mogu da adekvatno reaguju! Reche mi, da uzmem izveshtaj od lekara-koji nisam dobila, znachi sada treba sama da ga trazim I odem u opshtinu, prijavim napad I trazim odshtetu.

Chekajte, kakav smo mi to grad- gradjani treba da placaju poreze, a kada gradske sluzbe treba da reaguju, onda smo- sam svoj majstor?!

Kako to da nije utvrdjena zakonska procedura za ovakve stvari, kada je grad pun pasa lutalica I shta se deshava sa onima koji nisu u mogucnosti da sami obave sve shto treba-npr, deca Romi ili penzioneri ili neko ko se jednostavno ne razume I nishta im ne pada na pamet-a treba im pomoc?

Zashto je ovako veliki problem zapostavljen I potpuno ignorisan od strane gradske vlasti?

Reche mi danas drugarica, kako je I njeno dete taj isti pas gricnuo, kada su poslednji put bili kod nas, pa deca sishla da se poigraju, a nije rekao pre, jer, srecom nije imao povredu I bilo ga je sramota!

Otac jednog dechaka iz zgrade pored, svaki dan izlazi sa njim, jer ga je strah zbog pasa lutalica, kojih pored ovog pomenutog ima mnogo vishe u mom kraju.

Ima takodje mnogo veoma male dece, koja su josh vozena u kolicima, te I pored roditeljske pratnje predstavljaju josh dostupniji plen ovim psima, kada im se uchini da je neki pokret ili zvuk neprijateljski.

Kakv je to glavni grad, koji u svojim centralnim delovima treba da strahuje od slobodno shetajucih pasa za koje niko nije odgovarn, I gde gradjani stvari treba da uzimaju u svoje ruke?!

U ovom sluchaju, sva deca iz kraja se igraju u dvorishtima gde se ovi psi krecu-nema drugih, I ta teritorija je njihov put do shkole, na ovaj nachin potpuno nebezbedan!

Da li su javashluk I nebriga, te lazna humanist prema zivotinjama vazniji od sigurnosti dece ovog grada I shta to josh strashno treba da se dese, ne bi li se konachno adekvatno reagovalo?

Po podacima iz 2005. na ulici je bio broj od 4 500 pasa lutalica, koji je do danashnjeg dana prilichno uvecan. Znachi postoji vojska od oko 5000 I vishe nekotrolisanih ulichnih pasa, koji u svakom momentu mogu da ugroze nekog.

Da li da dodam efekat kada nekolicita tih zivotinja naprave chopor pa opkole target?!

Trazim od Vas, gospodine gradonacheliche, da pod hitno organizujete akciju uklanjanja pasa lutalica sa ulica nasheg grada, efikasno I temeljno, barem kako je to bilo sa uklanjanjem drvoreda platana iz bulevara Revolucije koji su nas napadali, I obezbedite da se nasha deca mirno I bezbedno krecu I igraju, bez stalne opasnosti da im se neshto desi.

Ovo je 21. vek gospodine Djilas I potpuno je neprihvatljivo da se problem bezbednost na ulici u nashem gradu svede na samodbranu, kao shto je to bilo u nekim dalekim I marchnim vekovima ljudske istorije.

Jedna od majki dece Beograda