Najlepše zanimanje na svetu

„Evo ga Tadić levo, a tu je i Lepa Brena.“ Onda kaže: „Set za nas“, pa opet red tabloidnih vesti: „Tu su Dinkić i Dulić“... Mi iz Niša nemamo baš često priliku da vidimo te selebritije, pa razumem kumovu želju da mi dočara atmosferu. Evo, listam poruke od tada i prenosim dve koje zaslužuju pažnju: „Ajs ti, ‘koka-kola’ i čips 680 dinara. Bez fiskalnog“, „Ponovo 680 dinara, ponovo ne davaju fiskalni.“

Tih dana, kad se igrao najbolji tenis na svetu u Areni, prosečna poseta bila je oko 20.000 ljudi, sedelo se i po 10 sati, a niko nije mogao da unese ni kašicu za bebu, a kamoli sendvič ili sok. Po mojoj skromnoj proceni, svako od posetilaca je morao, hteo ne hteo, da popije dva soka ili dve flašice vode i da pojede jedan sendvič, sve to u zbiru od oko hiljadu dinara. I, eto, matematika kaže da je to u zbiru dva miliona neoporezovanih dinara samo za jedno veče. Malo li je.

Tih dana orila se pesma „Ćelav sam pa šta“ i klicalo „Kup je naš„. Pogađate, pričam o istorijskom osvajanju Dejvis kupa u Beogradu. Zadesilo se da je moj kum uzeo na sebe da me reprezentuje na teniskom hepeningu. Kum nije bio lenj pa je povremeno slao SMS da mi dočara atmosferu:

„Evo ga Tadić levo, a tu je i Lepa Brena.“ Onda kaže: „Set za nas“, pa opet red tabloidnih vesti: „Tu su Dinkić i Dulić“... Mi iz Niša nemamo baš često priliku da vidimo te selebritije, pa razumem kumovu želju da mi dočara atmosferu. Evo, listam poruke od tada i prenosim dve koje zaslužuju pažnju: „Ajs ti, ‘koka-kola’ i čips 680 dinara. Bez fiskalnog“, „Ponovo 680 dinara, ponovo ne davaju fiskalni.“

Tih dana, kad se igrao najbolji tenis na svetu u Areni, prosečna poseta bila je oko 20.000 ljudi, sedelo se i po 10 sati, a niko nije mogao da unese ni kašicu za bebu, a kamoli sendvič ili sok. Po mojoj skromnoj proceni, svako od posetilaca je morao, hteo ne hteo, da popije dva soka ili dve flašice vode i da pojede jedan sendvič, sve to u zbiru od oko hiljadu dinara. I, eto, matematika kaže da je to u zbiru dva miliona neoporezovanih dinara samo za jedno veče. Malo li je.

A jeste li znali da mnogi naši teniseri nisu prijavljeni na svojim biološkim adresama, već po nekim čukama u inostranstvu gde se manje plaća porez? I to ne samo teniseri, tu su i košarkaši, po neki fudbaler, i drugi sportisti koji imaju milionska primanja.

Gospoda tajkuni takođe ne žele da opterećuju naš poreski sistem komplikovanom računicom, pa registruju firme tamo gde je poreska stopa jednocifrena. Patriotizam je okej, ali pare su pare. Ajde, sportisti mahom zarađuju van Srbije, pa nemaju baš ni moralnu obavezu da plate srpski porez, ali tajkuni... Najbogatiji ljudi Srbije, niko ništa ne proizvodi, niko ne izvozi, a bogate se dok narod biva sve siromašniji. I još ispumpavaju pare van zemlje. Nije lepo, što bi rekla moja baba.

Jedna od čestih destinacija za ljude koji imaju dobra primanja, a ne stižu da ih oplođuju kroz neki biznis, je mini-država Monako, na jugu Francuske. Tu postaješ državljanin ako kupiš neku nekretninicu od milion-dva, poželjno je i da daunloaduješ milionče u lokalnoj banci, a zauzvrat dobijaš jednu od najboljih kamatnih stopa na svetu uz veoma atraktivan pasoš. Malo li je.

Iskreno, ne cvetaju ruže ni u Monaku. Provalnici kamuflirani u bogate turiste znaju da mnogi imaju maltene fiktivne adrese stanovanja u kućama od po nekoliko miliona, koje imaju stanovnike svega nekoliko nedelja godišnje. A gde su bogataši, tu su umetnine, nakit... Pravi švedski sto za dobrog provalnika. Da bi odabrali metu, loši momci osmatraju kuće i traže neke u kojima duže vreme niko ne boravi, da bi, kad uđu, na miru mogli da operišu i probaju da nađu i skriveni sef, ako ga ima, a obično ga ima.

Oprezni lopovi gledaju da li ti je svetlo upaljeno pa ugašeno, osluškuju da l’ se čuje muzika iz stana, proveravaju da l’ je auto parkiran na istom mestu ili je premešten... Ukratko, žele ljudi da se uvere da novopečeni stanovnik Monaka ili neko njegov nisu na gajbi.

Sad dolazimo do najlepšeg zanimanja na svetu. Postoji nekoliko momaka koje plaćaju naši imućni sa posedima u Monaku i koji obilaze gajbe, prave gužvu i buku. Pale i gase svetla, menjaju kanale na TV, organizuju žurke, pomeraju zavese, naručuju picu, telefoniraju...

I za sve to su još plaćeni nekoliko hiljada jura. E to ja zovem poslom. Danju šnjuraš po čaršiji, ispijaš espreso i muvaš ribe, a uveče s prijateljima o tuđem trošku organizuješ žurke u gajbama od nekoliko miliona. Svako veče druga gajba. Milina. I još ne moraš da plaćaš porez... Ah, da, to sam već rekao.

p.s. Na slici je Kelly Monaco. Bolje se čita tekst kad je na slici riba nego nejko od tajkuna :-)