čarls simić: pesme su siročad tišine

/ 01.03.2011. u 18:01

Komentari: 57
Čitanost: 11712
/
Preporuke: 4224
/

izmiče klasifikacijama.
definitivno ne pripada. nikome osim sebi.
i o tome piše. o nepripadanju.

... poezija je odbrana individualnosti. To je način da se čovek brani od svega, od svog plemena, porodice, religije... Pesnici su uvek bili po strani, a poezija je jedino mesto gde čovek može da kaže: "Slušajte, sve je to lepo, svi ti vaši istorijski planovi itd., ali ja imam svoj život. Tu sam sâm, i pokušavam da razumem ove zvezde, ovu ženu koju volim, moj grad, bašticu oko koje ima posla...

nisam baš, baš ljubitelj američke poezije...
malo vitmana, silvije plat...poneka snažna,
brutalna karverova slika, malo nežne tes galager...

alli, čarls simić, zaista ima nešto
neodoljivo privlačno u svojoj poeziji.
nagoveštaje evropske tradicije u načinu na koji
posmatra svet, pomalo latinoamericke mistike,
i dubokih simbola, a u američkom jednostavnom pakovanju.

“Poetry is an orphan of silence. The words never quite equal the experience behind them.”

njegova štedljivost i preciznost, otimanje
stihova od tišine, oslikavanje stvarnosti
najneobičnijim kontrastima
ga zaista čine jedinstvenim.

iskrene čestitke pesniku.

i hvala na istrajnosti. dvadeset zbirki poezije, desetak knjiga prevoda i antologija,
nekoliko zbirki eseja i sećanja. ogroman, vredan opus.

Charles Simic: Breasts

I love breasts, hard
Full breasts, guarded
By a button.
They come in the night.
The bestiaries of the ancients
Which include the unicorn
Have kept them out.

Pearly, like the east
An hour before sunrise,
Two ovens of the only
Philosopher's stone
Worth bothering about.

They bring on their nipples
Beads of inaudible sighs,
Vowels of delicious clarity
For the little red schoolhouse of our mouths.

Elsewhere, solitude
Makes another gloomy entry
In its ledger, misery
Borrows another cup of rice.

They draw nearer: Animal
Presence. In the barn
The milk shivers in the pail.
I like to come up to them
From underneath, like a kid
Who climbs on a chair
To reach the forbidden jam.

Gently, with my lips,
Loosen the button.
Have them slip into my hands
Like two freshly poured beer-mugs.

I spit on fools who fail to include
Breasts in their metaphysics
Star-gazers who have not enumerated them
Among the moons of the earth ...

They give each finger
Its true shape, its joy:
Virgin soap, foam
On which our hands are cleansed.

And how the tongue honors
These two sour buns,
For the tongue is a feather
Dipped in egg-yolk.

I insist that a girl
Stripped to the waist
Is the first and last miracle,
That the old janitor on his deathbed
Who demands to see the breasts of his wife
For the one last time
Is the greatest poet who ever lived.

O my sweet, my wistful bagpipes.
Look, everyone is asleep on the earth.
Now, in the absolute immobility
Of time, drawing the waist
Of the one I love to mine,

I will tip each breast
Like a dark heavy grape
Into the hive
Of my drowsy mouth.

i jedna mala, sjajna:

Watermelons


Green Buddhas On the fruit stand. We eat the smile And spit out the teeth.

postavite na |

Komentari (57)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bocvena 18:31 01.03.2011

Tek sad sam obratila

pažnju na spisak nagrada koje je dobio u životu. Više nego impresivno!

Skroz sam ga propustila u čitanju. Moraću da nadoknadim.

AlexDunja 18:34 01.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

Moraću da nadoknadim.

to ti uopšte neće biti teško:)

ima ga netu u velikim količinama.
a pesme su kratke, naoko jednostavne...
sa finim tvistovima, beskrajno duhovite.

ako možeš izbegavaj prevode,
iako su se u prevodima oprobala baš velika imena
kao albahari i ivan lalić nisu se baš proslavili.
djavolski je teško prevoditi poeziju.

bocvena 18:40 01.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

Izgleda je u tome i problem...ono što mi je padalo pod ruku su bili prevodi...i nešto mi nije prijalo, pa se nisam više ni trudila da istražujem.

I sad pročitam ove dve u originalu i oduševim se!

Pokušaću sa ovim sabranim pesmama, nije da mi je lakše da čitam na engleskom nego u prevodu.

AlexDunja 19:05 01.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

Pokušaću sa ovim sabranim pesmama, nije da mi je lakše da čitam na engleskom nego u prevodu.

ja mislim da je to najveći problem
za poeziju.

ali kod simića je to imalo pozitivan uticaj.
on je na početku prevodio naše pesnike na engleski,
prvenstveno vaska, koje i najprevodiviji, ali
i miljkovića, nastasijevića, lalića...

i ukapirao da je prevod, zapravo, pisanje poezije...
kaže da mu je to pomoglo..

nikolic777 19:10 01.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

ja mislim da je to najveći problem
za poeziju.

definitivno u prevodu se mnogo izgubi koliko god da je dobar...ali, samim tim može da bude posebno delo :)

jacHa. 20:11 01.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

nastasijevića

to bih volela da pročitam

ja sam ga sebi i sa srpskog prevodila

bajno

AlexDunja 20:53 01.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

to bih volela da pročitam

e tu ne mogu da ti pomognem:)

ako imaš neku familiju po amerikama
neka ti nadju neku ranu antologiju:))

taube 19:01 02.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

никако не преводите Чарлса Симића, само у оригиналу, толико је вредан да га сваки превод '' поквари '', заиста

чисто уживање у оригиналу - Чарлс Симић

AlexDunja 19:08 02.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

чисто уживање у оригиналу - Чарлс Симић

jeste taube.
generalno prepev je težak,
ali kod simića je još teži jer on koristi minimalna
sredstva, krajnje jednostavan jezik,
ritam, asocijativnost engleskog.

svaki je pesnik težak za prevod,
ali simić je još teži.

st.jepan 23:39 02.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

definitivno u prevodu se mnogo izgubi

Katkad i dobije.
Dakako, samo subjektivno.
Ako čitaočevom iskustvu prevod prethodi originalu.

Pokušao sam da čitam Jesenjina u originalu.
Brzo odustao.
Više mi se dopao već skoro naizust znani prevod.
Eto.

AlexDunja 01:06 03.03.2011

Re: Tek sad sam obratila

Više mi se dopao već skoro naizust znani prevod.

kako je to lepo:)

nikolic777 18:40 01.03.2011

pročitao sa uživanjem

... poezija je odbrana individualnosti. To je način da se čovek brani od svega, od svog plemena, porodice, religije... Pesnici su uvek bili po strani, a poezija je jedino mesto gde čovek može da kaže: "Slušajte, sve je to lepo, svi ti vaši istorijski planovi itd., ali ja imam svoj život. Tu sam sâm, i pokušavam da razumem ove zvezde, ovu ženu koju volim, moj grad, bašticu oko koje ima posla..

hvala za ovaj blog:)

AlexDunja 18:46 01.03.2011

Re: pročitao sa uživanjem

hvala za ovaj blog:)

molim

nagrada za životno delo, posle svih
je odličan povod da se kaže nešto o
čoveku koji iako američki pesnik nosi
dosta uticaja i simbolike sa ovih prostora.

mene fascinira lakoća kojom kombinuje
i nekako utkiva različite kulturne uticaje
u svoju poeziju.

kod njega je sve nekako lako. i kad je mnogo teško.

filmska biografija. i ogroman dar.

nikolic777 19:03 01.03.2011

Re: pročitao sa uživanjem

kod njega je sve nekako lako. i kad je mnogo teško.

to je posebna vrednost, naročito u poeziji
:)

AlexDunja 19:29 01.03.2011

Re: pročitao sa uživanjem

to je posebna vrednost, naročito u poeziji

za nas:)

ovo je pesma koju je, kako kaže
pisao trideset godina

"That Little Something."

The likelihood of ever finding it is small.
It’s like being accosted by a woman
And asked to help her look for a pearl
She lost right here in the street.

She could be making it all up,
Even her tears, you say to yourself,
As you search under your feet,
Thinking, Not in a million years…

It’s one of those summer afternoons
When one needs a good excuse
To step out of a cool shade.
In the meantime, what ever became of her?

And why, years later, do you still,
Off and on, cast your eyes to the ground
As you hurry to some appointment
Where you are now certain to arrive late.

gori je od koena
kome je trebalo sedam da napiše anthem

Jelena Pavlović 19:44 01.03.2011

Emily

Zaboravila si da pomenes Emili Dikinson.

A TRAIN went through a burial gate,
A bird broke forth and sang,
And trilled, and quivered, and shook his throat
Till all the churchyard rang;

And then adjusted his little notes,
And bowed and sang again.
Doubtless, he thought it meet of him
To say good-by to men.

AlexDunja 19:48 01.03.2011

Re: Emily

Zaboravila si da pomenes Emili Dikinson.

e, jesam.

koliko vidim, i čarls je pominje
kad god se ukaže prilika.

a tebi ništa ne promiče

snezana mihajlovic 22:38 01.03.2011

što

obožavam kad se ti i ja razmimoidjemo,
onako po ukusima.
ja krenem, a ti me povučeš za rukav:
onda, ti bi da jurneš,
a ja te spotaknem,
i tako u krug.
pssst, nećemo da pominjemo onog na, na: -s,
ni to da i braća ameri imaju dobru,
šššššššššš, evo: vuče me, šta rekoh ja maločas!

:)

već je išlo u citat, al'

... poezija je odbrana individualnosti. To je način da se čovek brani od svega, od svog plemena, porodice, religije... Pesnici su uvek bili po strani, a poezija je jedino mesto gde čovek može da kaže: "Slušajte, sve je to lepo, svi ti vaši istorijski planovi itd., ali ja imam svoj život. Tu sam sâm, i pokušavam da razumem ove zvezde, ovu ženu koju volim, moj grad, bašticu oko koje ima posla...

toliko je dobro,
da je prosto greota da se ne spotaknem...

:)

ps
fala za blog...

AlexDunja 07:24 02.03.2011

Re: što

obožavam kad se ti i ja razmimoidjemo,
onako po ukusima.

i ja:)

deo iz pesme white

Is it a cloud?
If it's a cloud it will move on.

The true shape of this thought,
Migrant, waning.

Something seeks someone,
It bears him a gift

Of himself, a bit
Of snow to taste,

Glimpse of his own nakedness
By which to imagine the face.

snezana mihajlovic 09:50 02.03.2011

Re: što

:)

ogro0Oman

razmisljam 22:43 01.03.2011

Знаш

заборавила сам да читам поезију. Некако, животна проза ме је удаљила од стихова које сам раније годинама гутала када год сам стигла.
Овакви блогови ће, могуће је, да ме врате старим љубавима.

AlexDunja 07:25 02.03.2011

Re: Знаш<br>

Овакви блогови ће, могуће је, да ме врате старим љубавима.

so, i hope

Jelena Pavlović 22:52 01.03.2011

Modern Am. poetry

The Sound of the Sun

by
George Bradley

It makes one all right, though you hadn't thought of it,
A sound like the sound of the sky on fire, like Armageddon,
Whistling and crackling, the explosions of sunlight booming
As the huge mass of gas rages into the emptiness around it.
It isn't the sound you are often aware of, though the light speeds
To us in seconds, each dawn leaping easily across a chasm
Of space that swallows the sound of that sphere, but
If you listen closely some morning, when the sun swells
Over the horizon and the world is still and still asleep,
You might hear it, a faint noise so far inside your mind
That it must come from somewhere, from light rushing to darkness,
Energy burning toward entropy, toward a peaceful solution,
Burning brilliantly, spontaneously, in the middle of nowhere,
And you, too, must make a sound that is somewhat like it,
Though that, of course, you have no way of hearing at all.

Jelena Pavlović 22:54 01.03.2011

Evo jos jednog Am. poete

AlexDunja 07:29 02.03.2011

Re: Evo jos jednog Am. poete

Jelena Pavlović

i poetese

Jelena Pavlović 12:16 02.03.2011

Re: Evo jos jednog Am. poete

i poetese

loader 00:11 02.03.2011

A tišina je avatar bogova :)

Hops

.. kakav naslov vašeg posta

Divno

Pesnikinjo bloga, moš'preporuka? ..

A šta ja vas uopšte pitam?!

Klik

AlexDunja 07:30 02.03.2011

Re: A tišina je avatar bogova :)

kakav naslov vašeg posta

fantomatsicna 00:34 02.03.2011

Evo

Bas prebacujem mami sto mi nikad nije skrenula paznju na ovog izvrsnog pesnika..tako slikovito

shumska 01:26 02.03.2011

Re: Evo

izuzetan pesnik, jedan od najdražih

AlexDunja 07:32 02.03.2011

Re: Evo

Bas prebacujem mami sto mi nikad nije skrenula paznju na ovog izvrsnog pesnika..

eh, mama je za sve kriva:)))

prenesi joj moje pozdrave.

AlexDunja 07:42 02.03.2011

Re: Evo

izuzetan pesnik, jedan od najdražih

i tebi jedan deo iz white

This is breath, only breath,
Think it over midnight!

A fly weighs twice as much.
The struck match nods as it passes,

But when I shout,
Its true name sticks in my throat.

It has to be cold
So the breath turns white,

And then mother, who's fast enough
To write his life on it?

Ivana Knežević 02:24 02.03.2011

Lep blog

Ja volim da procitam nasumice neke od njegovih pesama. Uvek balansiraju izmedju bestezinskog i teskog pada.

AlexDunja 07:35 02.03.2011

Re: Lep blog

Uvek balansiraju izmedju bestezinskog i teskog pada.

da. uvek u kontrastima.

Jukie 02:54 02.03.2011

Čarls

Offtopic:
Koje je domaće ime srpska varijanta imena Čarls? Naša profesorka engleskog je rekla da su u nekim starim knjigama prevodili sa Dragoslav. Da li mi imamo tu neku varijantu reči Karlos, Karlo?
A na History kanalu sam video da se Džejms (ime apostola) kod nas prevodi sa Jakov(?).

AlexDunja 07:39 02.03.2011

Re: Čarls

Karlo?

karlo postoji.

čarls simić se, koliko znam zvao
dušan dok je živeo u beogradu.
kasnije je promenio ime.

fantomatsicna 09:45 02.03.2011

Nije

trol, nego me podseti ovaj sa imenima...Kad smo tek dosli na NZ mom bratu u gimnaziji u razredu kazu:E mi cemo tebe zvati Paul mnogo ti je tesko ime(Zelimir) a on kaze:E necete ja mogu da zapamtim vasih 30 mozete i vi moje jedno.

AlexDunja 09:55 02.03.2011

Re: Nije

E necete ja mogu da zapamtim vasih 30 mzoete i vi moje jedno.

ma naša imena su najčešće
komplikovana za strance...

ako se zoveš milica čim kročiš
sa balkana, na bilo koju stranu,
gotovo je nemoguće da te nazovu imenom

ili: kad se moja drgarica predstavila
nekim englezima: dragana
oni se upišali od smeha: ko bi
dete nazvao aždahom:))

Milutin Milošević 10:52 02.03.2011

AD...

AlexDunja 11:06 02.03.2011

Re: AD...

hvala.
izvoli kolačić,
pa kad se smrkne da nazdravimo:)

Milutin Milošević 11:33 02.03.2011

Re: AD...

aleksanadar 13:16 02.03.2011

Читао сам

насумице, оно на шта сам наилазио, случајно, успут, узгред.

Свидело су ми се његове песме. Читао сам, дабоме, у преводу, на српском. И рекао бих да ти преводи нису били лоши. Можда је једна од тих песама била у оној антологији америчке поезије, која стоји на полици?

Уопште, нисам систематичан у читању. Некако ми то не иде заједно: читање и дисциплина. Али, завидим онима који кажу: "Прочитао сам Киша..." или Црњанског или...

Симић често помиње своје детињство у Београду, под окупацијом. Тада је дошло до неких судара са животом и светом, који су у њему оставили трага... Чини ми се.

Одакле му име Чарлс?

Мада, звучи занимљиво, та комбинација. Као нека крунисана глава.

AlexDunja 14:03 02.03.2011

Re: Читао сам

Симић често помиње своје детињство у Београду, под окупацијом. Тада је дошло до неких судара са животом и светом, који су у њему оставили трага... Чини ми се.

izašla je nedavno kod nass
knjiga sećanja zastrašujući raj u kojoj opisuje svoje neobično
detinjstvo i mladost.

i u intervjuima često priča o tome...
i zaista je imao zanimljiv, buran život.

i da, što se prevoda tiče.
nisam zaista htela da kažem da su loši,

već da preporučim svima koji mogu da čitaju originale,
da ulože malo napora, jer tako mogu
da osete one najfinije poetske finese...

aleksanadar 19:24 02.03.2011

Re: Читао сам

preporučim svima koji mogu da čitaju originale

Најрадије бих читао оригинал.

Али, увек говорим себи да је моје познавање страног језика недовољно добро, да бих разумео извесне језичке финесе, нијансе, тј. чини ми се да ћу, читајући оригинал, нешто важно превидети, испустити.

(Да не причам о томе колико је поетско ткиво танано.)

Зато више верујем добром преводиоцу.

Једнога дана ћу бити довољно храбар да читам онако како је написано...

AlexDunja 19:28 02.03.2011

Re: Читао сам

Али, увек говорим себи да је моје познавање страног језика недовољно добро, да бих разумео извесне језичке финесе, нијансе, тј. чини ми се да ћу, читајући оригинал, нешто важно превидети, испустити.

nemoj da te to plaši kod poezije.
tu ima tako mnogo muzike, ritma...

mislim da ćeš čitajući poeziju u originalu
mnogo lakše savladati finese jezika.

jer ona je asocijativna, otkriva mnogo
i kad ne znaš tačno svaku reč

stefanijam 16:27 02.03.2011

THAT LITTLE SOMETHING

Evo prevoda Vase Pavić iz novoobjavljenog izbora pesama Čarlsa Simića u izdanju Arhipelaga:

TA SITNICA

Izgleda nikad se neće naći.
Kao da je neka žena izgubila biser,
Tu na ulici, pa vas saletela
Da pomognete u traženju.

Može čak biti da je sve izmislila
I lije lažne suze, mislite vi
Dok prebirate pod nogama,
Znajući da nema šanse ...

U ovo doba dana, leti
Čoveku zaista treba razlog
Da ga pomeri iz hladovine,
A žena, gde zaboga nesta?

Zašto vam onda i posle toliko godina
Oči na zemlji katkad traže nešto
Baš kad žurite na neki sastanak,
Na koji ćete tada sigurno zakasniti?

AlexDunja 16:34 02.03.2011

Re: THAT LITTLE SOMETHING

e, hvala. možda je tako najbolje,
da ima obe verzije:)

edit:
a ja vam svakako svima želim
da tu sitnicu pronadjete. svako svoju...

taube 18:59 02.03.2011

o

одличан блог
сјајан избор песама једног од мојих омиљених песника

AlexDunja 19:10 02.03.2011

Re: o

taube
одличан блог
сјајан избор песама једног од мојих омиљених песника

eto. pohvala od pravog ljubitelja.
baš prija. tnx:)

taube 19:10 02.03.2011

j

AlexDunja 19:21 02.03.2011

Re: j

ubedljiv je i kad čita.

aleksanadar 12:10 06.03.2011

Поморанџе и снег

Налетех, малопре, у "Књижевном магазину", на есеј Чарлса Симића, под горњим насловом. Говори о изабраним песмама Милана Ђорђевића, а почиње овако:

Вредност познавања неког од мањих језика и љубав према књижевности огледа се у могућности откривања писаца и песника који су, иако зачуђујуће добри, потпуно непознати изван граница својих земаља. Могу да замислим и оне који никада нису сањали да преведу неко књижевно дело, али су напросто били принуђени након читања неке изванредне књиге или песме. Тако сам и ја постао преводилац. Пре четрдесет пет година допала ми је у руке једна песма српског песника Васка Попе у Одељењу за славистику њујоршке библиотеке. Заљубио сам се у њу и добио тренутну несавладиву жељу да је преведем на енглески језик и покажем је мојим пријатељима песницима. Како позајмљивање књига у том Одељењу библиотеке није било дозвољено, а копирне машине још нису биле у широкој употреби, преписао сам песму у свој нотес и пожурио кући да видим шта бих могао да урадим с њом. И наравно, од почетка сам осетио радост превођења, узбуђење што на енглеском језику настаје песма која завређује ширу пажњу, али и истовремено незадовољство што не могу да нађем праву реч, праву фразу и прави тон који ми се у изворнику чинио тако јасним.

Какав год да је превод био, а верујем да није био баш идеалан, показао сам га пријатељима и њима се веома допао, што ме је нагнало да поново одем у библиотеку и свој нотес почнем да пуним песмама из савремене југословенске поезије. Бити амерички песник српског порекла, чинило је да ово настојање буде много више од књижевне вежбе. Нашао сам се између два културна идентитета, два начина посматрања света и то је значило да морам тражити равнотежу међу њима.

Преводити значи не само пазити на разлике између два језика и две књижевне традиције, већ исто тако и на начин на који домаћи читалац разуме и вреднује и оно што у песми није исказано речима, него је остало неизговорено.

...

"Глас поезије је глас једног усамљеника упућен другом усамљенику", написао је Ђорђевић. Чудно искуство посматрања тренутка који долази и пролази, сажаљење према онима чије је време истекло - зар то нису примарна осећања лирске поезије?

...

Морам признати, за песника Милана Ђорђевића нисам никада чуо!

Сада ћу га потражити.

aleksanadar 12:48 06.03.2011

Re: Поморанџе и снег

Из истог текста, песма Милана Ђорђевића:

ПОМОРАНЏА

Плавичаста оштрица уреже се у њену кору
као крик галеба у непокретност ваздуха
изнад пусте плаже, где суше се мрке алге.

А прсти ми обнаже ту наранџасту светиљку,
да мирисом Крита озари мрак моје собе,
као кад свежа вода пошкропи суву биљку.

AlexDunja 22:40 06.03.2011

Re: Поморанџе и снег

i ja:)

docsumann 12:23 06.03.2011

dvije tri ...

nisam baš, baš ljubitelj američke poezije...
malo vitmana, silvije plat...poneka snažna,
brutalna karverova slika, malo nežne tes galager

o, pa (moj) spisak bi se mogao proširiti sa Bukovskim, Bob Kofmanom, Geri Snajderom, Alen Grosmenom ...
mada ima i priličan broj modernijih američkih pjesnika koji su isuviše pretenciozni za moj ukus, koriste malo mnogo verbalne akrobatike i stilskih kerefeka.
u suštini, malo je dobrih ... i to ti dođe kao neka definicija dobrog.

Čarls Simić je definitivno jedan od njih.

AlexDunja 22:39 06.03.2011

Re: dvije tri ...

Čarls Simić je definitivno jedan od njih.

ima kod mene i ezra paund...
i još poneki...
ali kad pišeš iz ruke
uvek ostane:)

docsumann 06:09 07.03.2011

Re: dvije tri ...

ima kod mene i ezra paund...
i još poneki...
ali kad pišeš iz ruke
uvek ostane:)

jasno, zato sam i uzeo malo vremena da dooobro porazmislim prije nego što pošaljem komentar

p.s. OKTOIH je početkom 2000-tih izdao odličnu Antologiju Novije Američke Poezije sa širokim pregledom svih scena i tendencija na poetskom nebu Amerike. Odličan vodič za dalja istraživanja.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

AlexDunja

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

čarls simić: pesme su siročad tišine

Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

Re: Tek sad sam obratila

pročitao sa uživanjem

Re: pročitao sa uživanjem

Re: pročitao sa uživanjem

Re: pročitao sa uživanjem

Emily

Re: Emily

što

Re: što

Re: što

Знаш

Re: Знаш<br>

Modern Am. poetry

Evo jos jednog Am. poete

Re: Evo jos jednog Am. poete

Re: Evo jos jednog Am. poete

A tišina je avatar bogova :)

Re: A tišina je avatar bogova :)

Evo

Re: Evo

Re: Evo

Re: Evo

Lep blog

Re: Lep blog

Čarls

Re: Čarls

Nije

Re: Nije

AD...

Re: AD...

Re: AD...

Читао сам

Re: Читао сам

Re: Читао сам

Re: Читао сам

THAT LITTLE SOMETHING

Re: THAT LITTLE SOMETHING

o

Re: o

j

Re: j

Поморанџе и снег

Re: Поморанџе и снег

Re: Поморанџе и снег

dvije tri ...

Re: dvije tri ...

Re: dvije tri ...

AlexDunja

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana