Odnedavno imam čast da se mogu predstaviti i kao saradnik Bosanske vile, jednog nenametljivog, nepretencioznog i ozbiljnog književnog časopisa, ujedno i najstarijeg te vrste u ovoj zemlji.
Onima koji u rukama budu imali primerak poslednjeg broja, preporučam sjajnog niškog pesnika Zvonka Karanovića, kao i ulomak iz tek prevedenog romana splendidnog pisca Lea Perutza, Razgovor Pasa.
No, razlog za ovaj tekst nije predstavljanje časopisa. Ona Dodikova podguzna muva, Rajko Vasić, čovek sa rektalnim grčem na mestu gde bi na ljudskom licu trebala stajati usta, ostrvio se u tekstu na svom blogu na Bosansku vilu, nastupajući na jedini njemu moguć način - kao neorganizovana, bahata seljačka horda koja samo zna i ume da ruši, pali i grdi svet. U načelu, kao posednik jednog bloga jasno mi je da na takve tekstove ne treba odgovarati, jer nemaju nekog značaja, no ovaj su preneli brojni mediji, čineći tako da se osetim lično obavezan da utišam nesnosni zvuk krila pomenute podguzne muve.
Tekst koji sledi napisan je za naredni broj Bosanske vile, no kako će do njegovog izlaženja proći podosta vremena, stavljam ga i ovde, čisto da ga do tad ne prekrije paučina.
Prolog
I - Mi gradimo identitet, identitet gradi nas
II - Anđa je laž, te su joj i ljubavnici laž
Protekle jeseni zatekao sam se u jednom lepom nekadašnjem gradu u Hercegovini, gradu kojem je Vasićev identitetski model doneo samo jednu posvemašnju izopštenost. Trebinje, upravo zahvaljući tom bižuterijskom identiteskom kodu koji mu je nametnut, više nema svoju topologiju. Ono više nije u Hercegovini, jer Hercegovina više ne postoji, postoje tek ostaci ostataka tog čudsenog podneblja, ono više nije gospodar dubrovačkog zaleđa, ono nije grad u Bosni i Hercegovini, a nije ni sasvim u Republici Srpskoj, jednostavno stoga što je suviše udaljeno od Banjaluke da bi se moglo na njemim vatrama ogrejati. Najviše što se o Trebinju danas može reći, jeste da je to grad podno Leotara i grad u kojem je snimana serija Ranjeni orao. A mesto koje se određuje samo po obližnjoj planini i jednoj bljutavoj trakavici, tužno je i ojađeno mesto.
Za čoveka koji poseduje ma i najrudimentariji estetski zor, bolan je prizor otelotovorenja Vasićevog identitetskog modela - tabla u trebinjskom Starom gradu sa natpisom Anđina kapija. Ta je uznemirujuće ljubičasta kapija nalik na one portale iz naučnofantastičnih filmova, portale kroz koje se ubrzano teleportuje duh iz Trebinja, da bi se uklonio pred osvajačima iz galaksije kiča. No to je, što kažu Hercegovci, ni polu jada. Pravi, golem jad bio je sabijen u noć kada je Vasićeva družba proslavljala jednu temporalno strogo omeđenu pobedu svog ideološkog diskursa. Te noći sve do u sitne sate, upavo sa mesta gde je ove godine jedna užasna i večno opominjuća smrt postala punoletna, dopirale su kreštave, po Vasićevoj meri estetične obrade skradenih pesmuljaka nekadašnje estradne dive, Fahrete Jahić, Mile voli disko, juhuhu, ija, ija, op!...
Eto, tako stoje stvari sa identitetom kojeg zagovara Rajko Vasić i čije odsustvo spočitava ovom časopisu. Sa identitetom koji je čitav jedan grad pretvorio u nedovršenu grobnicu, u mesto gde su mrtvi istinski vlasnici istinskog života, a živi ni vlastite smrti ne poseduju. Zahvaljujući vasićevskom identitetu, Trebinje i danas ima geografske koordinate, ali ne i pripadništvo i uronjenost u podneblje u kojem se nalazi.
I siguran sam da nije jedino mesto na ovim prostorima koje namerniku nudi ovako makabričan prizor.
Srećom, postoji i identitet istkan na estetskom i etičkom razboju od finog prediva lepoga i dobroga. Tom ujedno dražesnom i nepoderivom tkanicom jedan se Rajko Vasić nikada neće ogrnuti, no to i nije problem, jer on je sasvim zadovoljan u svom identitetskom odelu, sa čakširama od grubog seljačkog platna i košuljom od poliestera.
Jedan od puteva iz Trebinja za Mostar vodi preko Stoca. Kada se uđe u taj gradić iz pravca Trebinja, netom što se prođe Begovina, već sa ceste se može videti jedna sasvim mala, nežna ćuprija preko jednog od bregavskih rukavaca. Brzoplet posmatrač lako će biti doveden u zabludu i pomisliti da je u pitanju jedan od brojnih mostograditeljskih dragulja iz osmanskog perioda. Međutim, ta ćuprija, koja ne vodi nigde do li na jednu adu sa nekoliko baščica i ispod koje Bregava ima najlepši žubor, ima mnogo kraću povest. Novac za njeno podizanje dala je godine 1896-te nadaleko čuvena stolačka lepotica Sara Kašiković, vlasnica hotela Evropa, za kojeg su upućeniji govorili da je dar lično od bečkog ćesara, iskrenog i odanog poštovaoca Sarine lepote i talenata.
Sarin otac, uzoriti i ugledni stolački i srpski veletrgovac, nije se prenerazio kada je doznao za ljubav njegove kćerke i stasitog Salke iz komšiluka, ali brak svoje miljenice sa inovercem niti je mogao, niti smeo blagosiljati, te naprečac udade Saru za nekakva beskvasna čoveka, kojem teško da i čempresi uz Bregavu pamte ime. Neispunjena ljubav nije sprečila Saru da postane uspešna i znamenita žena, koja je u stolačkim muškarcima budila maštu i zanose, a u stolačkim devojkama nadu i nekakvu čudnu, blagonaklonu zavist.
No Salku nije zaboravila, pa te 1896-te godine, kada je urednik Bosanske vile bio još jedan Kašiković, Nikola, ona naloži da se na mestu gde je ašikovala sa svojim ljubvenikom podigne mostić koji dobi dva imena - Most Sare Kašiković i Djevojačka ćuprija. Sara je starila polako i odmereno, kako to čine lepi ljudi. Dokoni šetači uz Bregavu viđali su je ponekad u suton, kako sedi kraj prozora sa pogledom spuštenim na Bregavu. No ni najpronicljiviji posmatrač ne bi mogao da odgovori da li je taj pogled video tu Bregavu, Bregavu tog trenutka, ili je pak uspevao da, osim kroz prostor, prostruji i kroz vreme.
Postoji još jedno predanje o nastanku Djevojačke ćuprije. Mada je apokrifno, ono je čak i lepše, jer kaže da je ćurpiju podigao Sarin uzoriti otac, da bi mu kćerka, slava čije lepote će kasnije zaseniti i bečki dvor, imala posebno, izuzetno mesto za ašikovanje.
Uostalom, potpuno je nevažna činjenična istinitost jednog ili drugog predanja o tom ljubavničkom mostu. Zato što oba bubre lepotom i ljubavlju, te tako sebi osiguravaju večno mesto u panteonu Istine. I zato što će svako ko u svoju dušu pripusti dirljivu priču o Sari i njenoj neumirućoj ljubavi biti oplemenjen i bogato nagrađen. Između ostalog, i identitetom kojeg može ponosito prikazati svetu i glasno reći: „Evo, to sam ja."
Rajko Vasić i ini vasići sa svojom nekrofilnom i vampirskom predodžbom identiteta prolazni su. Za koju deceniju, ako ga uopšte bude, sećanje na takve će biti propraćeno tek prezrivim odmahivanjem rukom. Ali će zato identitet koji se okrepio žuborom reke ispod Djevojačke ćuprije trajati i kada samo retki tragači za tajnom i magijom ljubavi budu znali za priču o uzoritoj i plemenitoj Sari, devojci neusporedive i pikantne lepote, baš poput kakve hercegovačke vile.
A Tebi, Rajko, dobra je i Anđa iz Ranjenog orla.
III - Mojne više, matere ti
Kad bolje razmislim, pusti i jadnu Anđu na miru. Ljudi poput Tebe kadri su zagasiti radost i u voštanoj figuri, kamoli u biću koje je, barem na ekranu, od krvi i mesa.
Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić pružio je uveravanja predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da će saradnja...
Predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić istakao je da je ponosan na izbore koje taj klub organizuje i da mu je žao što nema...
Književno regionalno okupljanje koje otklanja dosadu i letargiju, ili skraćeno festival “Krokodil” ove godine...
Anglo-holandska naftna kompanija Rojal Dač Šel možda će se pridružiti inicijativi ruskog Gasproma za vađenje gasa iz...
A gunman in Finland opened fire from a rooftop in the early hours of this morning, killing two people and wounding seven...
Počevši od najnovijeg modela 301, Peugeot uvodi nov sistem obeležavanja svojih vozila. Od sada, sve oznake automobila...
Nedavno istraživanje pokazalo je da žene varaju češće od muškaraca. Da li je zaista tako?...
Dan zaljubljenih je doba godine kada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org
