Bolesti zavisnosti: blogovanje (Neka ceka Ceca!)

Blog nije zivot. Zivot je zivot!

Blog je, kao sto vec i vrapci na wireless znaju, web log, iliti oline dnevnik. Autor iznosi svoja razmisljanja u vidu dnevnika. Sadrzaj se pojavljuje obrnutim redosledom od onog kako je objavljivan. Blog pruza istorijsku sansu citaocu da komunicira sa piscem. Nije retkost ni da autor bloga vodi diskusiju sam sa sobom, da olaksa sebi pritisak svakodnevnih stresova. Blog, po nekad, dodje kao sigurosni ventil i ispovedaonica. I ne samo to.

Vecini blogera je blog samo hobi i interaktivno ubijanje vremena. Umesto gledanja serije na spanskom jeziku, domacice sve cesce idu na blog i razvijaju svoj virtuelni svet.
Ima i onoh koji kazu: "Kod kuce me niko ne slusa a na blogu sam neko i nesto. Moje misljenje se postuje." Ili "Ceo dan na poslu sedim sam samcat pred kompjuterom. Blog mi pomaze da prebrodim krizu".

Za neke je blog kao rekreativni seks, onako u prolazu. Bez emocija i bez ulazenja u vezu, dramu... Samo slast.

Za druge je blog kao digitalni alter ego. U pozitivnom slucaju autor se trudi da u svom svetu alter ega publikuje svoja najbolja razmisljanja kako ne bi nestala u zaboravu. U drugom slucaju, bloger kreira lik anti heroja koji se u njegovo ime najebe majke svima i objasni im koja se cipela na koju nogu obuva. Sve ono sto u pravom zivotu ne moze i nesme da uradi.

Postoje i blogeri sa misijom koji zastupaju interese svoje politicke ili poslovne opcije.

Analize kazu da oko milijardu ljudi koristi internet, a da medju njima "svega" 4% blogouje. Broj blogova na svetu uskoro ce da se se meri desetinama miliona i raste vrtoglavom brzinom. Vecina njih su napusteni, odnosno neredovno odrzavani blogovi koje autor otvorio i prestao da posecuje i odrzava, jer radost nove igracke utihne. Doduse neki blogovi bivaju napusteni jer nemaju citaoce.

Ima i blogera koji svoj blog odrzavaju vrlo savesno.Vlasnik vrlo popularnog bloga, koji posecuje vise od 1000 ljudi dnevno, kaze da za tri godine nije propustio ni dan a da ne bude na blogu. Naravno, pocelo je kao razbibriga a postalo je radni odnos ali bez plate. Ljudi veoma cesto odvajaju dosta od slobodnog vremena da bi objavljivali na svom i na tudjim blogovima. I ako nisu placeni za to, blogovanje ih cini da se osecaju produktivnim, a samim tim raste i samopostovanje.

Poznat je slucaj vidjenog novinara koji je kasnio sa svojim tekstovima jer je bio prezauzet svojim blogom. Sve je bilo u granicama poslovne etike dok urednica nije otkrila da je novinar cele noci pisao clanak za blog koji citaju "pet rodjaka i pas" umesto da radi ono za sta je placen.

Znamo i za pasioniranog blogera koji je nosio svoj lap top na medeni mesec i krisom kucao blogove iz taoleta. Pukla bruka kada je mladoj obucenoj kao katalog vesa viktorije sikret, spremnoj da zavede svog izabranika, postalo sumnjivo sto se toliko dugo zadrzava u WC-u a ne cuje se voda. Kada je bolje oslusnula, cula je zvuk tastature. A sto je najgore, ni njegov blog skoro niko nije citao. On je, uglavnom, imao diskusiju sam sa sobom. Neka ceka Ceca!

Blogovanje je za vecinu ljudi samo ubijanje vremena, ali za neke blogovanje postaje zivot. Pocinje sa par posecivanja bloga nedeljno, pa vise puta dnevno, a zavrsava kao virtualni zivot i dezurstvo na blogu 24 casa dnevno, sedam dana u nedelji. Sto vise ljudi cita blog veca je potreba autora blogom a zadovoljstvo sa svakim novim komentarom ili preporukom, postaje sve krace i potrbna je nova doza, intenzivnija od prethodne. Objavi - citaj - objavi - citaj... pocinje kao nevina zabava a ume da ima duboke, zivotne posledice. Kao grudva snega na sneznoj padini, koja se polako ali sigurno pretvara u lavinu. Lavinu koja moze da razori porodican zivot, dovede do gubitka posla, prijatelja,...

Kako se prepoznaje bloger zavisnik? Pise vise od 4 - 5 blogova nedeljno. Odgovara na postove 3 - 4 i vise puta dnevno. Boguje od kuce, s posla, internet kafea, iz hotelske sobe,... Ostaje do kasno u noc za kompjuterom. Ujutru, cim se probudi, pre umivanja, ukljucuje kompjuter. Oseca se nebezbednim ako provede vise vremena nego sto je planirao bez kompjutera. Stalno pregledavanje statistike bloga.

Postoje analize koje tvrde da je 6 - 10% od onih 200 miliona ljudi koje koristi internet, zavisno od interneta na isti nacin kao i alkoholicari, narkomani... Ima li leka? Ima. Postoje klinike za odvikavanje od prekomernog koriscenja interneta. Lecenje pocinje suocavanjem sa problemom. "Jeste, ja sam zavisan od bolgovanja". Za razliku od lecenja zavisnika od droge gde se preporucuje apstinencija, lecenje od zavisnosti od blogovanja, bloger se uci kako da obuzda svoju pasiju. Kao i kod lecenja od zavisnosti od seksa, pacijentu se ne uskracuje mogucnost upraznjavanja svog zadovoljstva, vec se terapijom uci kako da preuzme kontrolu. U protivnom blog kontrolise blogera. I naravno bloger pod terapijom je duzan da vodi "recovery blog"!




p.s. Kucam nesto ovaj blog i pocinjem da tripujem...