Tako je govorio „Peščanik"

Naleteh (opet) na jedan interesantan clanak u Pecatu: Tako je govorio „Peščanik" koji pocinje podnaslovom:

Ako su kritike na račun Zorana Đinđića dovoljan dokaz krivice za „kreiranje atmosfere koja je dovela do atentata na premijera Srbije", kako to tvrdi „druga Srbija", znači li to da bi istraga trebalo da se proširi i na autorke „Peščanika"?

Kad sam procitao ovo pomislio sam: e bas ga i ovaj pretera. Ali kad sam procitao clanak zakljucio sam da taj podnaslov apsolutno ima smisla. Znao sam ja da je nasa tzv. "drugosrbijanska" scena ogrezla u licemerju i dvostrukim arsinima ali da je to dostiglo ovakve razmere nisam mogao da verujem. Za mnoge od vas koji su imali prilike da slusaju Pescanik i pratili istupe poznatih drugosrbijanaca pocetkom prosle decenije to verovatno nije iznenadjenje kao za mene sa kojim to nije bio slucaj... Prosto nisam mogao da verujem svojim ocima kad sam citao sta su pisali/pricali oni koji od Zorana Djindjica danas prave sveca i koji njegovo ime koriste (prljajuci ga na taj nacin) u napadima na politicke protivnike i neistomisljenike, cesto im prebacujuci ono sto su i sami radili pre njegovog ubistva...

Kao primer, prenecu neke od najupecatiljivijih citata sa Pescanika iz vremena pre atenata na Zorana Djindjica (boldovanje je moje).

Evo kako Svetlana Lukic samo par meseci pre cuvene pobune JSO "podrzava" (da upotrebim omiljenu drugosrbijansku rec u zadnje vreme) Kostunicu protiv Djindjica (26.09.2001):

I jeste bolji ovaj gnevni predsednik, nego onaj koji je sebe toliko dugo štedeo potresa koje donosi stvarnost. Sada je rešio da se razgoliti, i ovako je baš lep. Još samo kada bi izgovorio ono što izgleda misli - narode, vi mene i moju stranku najviše volite, Đinđić je okupirao svu izvršnu vlast u Srbiji, vi ga s pravom ne volite, on laže, petlja s kriminalcima, ‘ajdemo na izbore da stvar dovedemo u sklad sa vašom voljom. Dobro, možda ne baš ovakvim rečnikom ali da se to izgovori, da se pokaže, bio bi to predsednik koga valja poštovati.

(21.11.2001)Svetlana Lukić - posle pobune, opet kritikuje Djindjica: Ali eto, taman kad sam sve dovela u red i objasnila vam, čuli ste u vestima da me je premijer Đinđić demantovao, on ne drema, danas je, čuli ste, nastavio da se miri sa našim uzornim demonstrantima, Crvenim beretkama. Izvršio je smotru ovih delija povodom njihove slave Aranđelovdan. Rado bih iskoristila priliku da se zahvalim momcima što nas nisu pobili 5. oktobra, ali nisam vlasna.

(05.06.2002)Srđa Popović: Takođe me je začudilo kada sam video da je predsednik srpske vlade javno izjavio da on neće dozvoliti da izvesni Legija bude krivično gonjen zbog zasluga u svrgavanju prošlog režima. Moguća je abolicija, ali predsednik vlade nije ovlašćen da ikoga abolira. Kao visoki predstavnik izvršne vlasti on time daje signal da iz političkih razloga smatra da jedan postupak koji bi inače morao biti vođen ne bude vođen.
Mislim da pažljivo merim svoje reči, ovde imate jedan kriminalizovan aparat, kompletan kriminalizovan aparat koji je politički podržan. 

A evo sta se prica na Pescaniku neposredno pred atentat na Djinjdica: 

(17.01.2003) Sonja Biserko: To je konstanta u srpskoj politici otkada je Milošević došao na vlast i u tom smislu nema diskontinuiteta sa prethodnikom.

(17.01.2003) Srđa Popović: U Srbiji se dogodila jedna smena vlasti, ali tu se nikakva revolucija u odnosu na Miloševića nije dogodila.

(24.01.2003) Stojan Cerović: Taj problem mafije za koju u stvari ne znaš da li je mafija ili država, to što sam Đinđić lično poznaje neke od bosova, mislim da je to nekakva centralna priča u kojoj oni nisu ništa bitno uradili, a tvrdili su da hoće.
Postoji tu neki posao koji se možda ne vidi dovoljno. Evropa je pre svega jedna planina od hartija. Evropska administracija je kolosalna. I ako mu kažu u jednom trenutku, a kažu mu svakako - slušaj, ne može to tako kako si ti zamislio, ne možeš ti da budeš i premijer i Vito Korleone. Biraj...
A istovremeno mi nemamo sposobnijeg čoveka za taj posao. On je najbrži i najpametniji i istovremeno kvaran, to i jeste problem što je on tako fasciniran tim podzemljem, tim džipovima, „gorilama", pa Džems Bond.

(21.02.2003)Svetlana Lukić: E sad, drugo je pitanje da li je neko pokušao da ubije Đinđića juče ili je, kako je on to rekao, to neki nesavesni vozač na autoputu vežbao vožnju. Da li je ili nije to pokušaj ubistva nemam pojma. Pošto on sve zna, onda da ne razmišljamo mnogo.
Sasvim je nebitno što se ispostavilo da je vozač, gle čuda, deo famoznog surčinskog klana. Nadimak mu je Bagzi. Gospodin Bagzi, kako bi ga s poštovanjem oslovio ministar policije.
......
Juče je premijer bio u Banjaluci, nije igrao šah sa Mladićem, sekao je tamo neku vrpcu, a sećam se, kao juče da je bilo, kako je Đinđić za vreme sankcija prema Srbiji i Republici Srpskoj stajao na mostu preko Drine i govorio - „Drina je kičma srpskog naroda". Naravno, pitanje je da li bi taj čovek, na primer, prošao lustraciju.

Sta reci posle ovih citata? Da se razumemo, iako sam oduvek bio pristalica Zorana Djindjica (i preferirao ga u odnosu na Kostunicu), on je bio svakako kompleksna pojava kod koje je imalo mnogo toga da se kritikuje. I ima sigurno u ovim citatima (bar zrnce)  istine kao sto i u nekim stvarima koje ti ljudi pricaju danas moze da se nadje i (bar zrnce) istine.

Problem je u tom licemerju i tom okretanju "curka naopako" ... i u PRETERIVANJU, ili bolje reci, ekstremizmu. I onda i sada. I onda kad su ga kritikovali i napadali a i sada, kad ga dizu u nebo i pretvaraju u sveca. I ne samo to, nego optuzju, napadaju i okrivljuju druge za stvaranje "atmosfere i pozadine"  a pri tom zaboravljaju da su i oni isto/slicno pricali/radili pre jedne decenije.