Viktor Igo i Srbi

Ideja o Evropi kao kulturnoj i politički jedinstvenoj teritoriji pojavila se mnogo pre dvadesetog veka. Mnogi pojedinci su je oblikovali na različite načine i sa različitim ciljevima, ali je ona dugo postojala kao utopija koja nije mogla da se primeni zbog trenutnog poretka u Evropi. U ulozi hegemona, kako političkog tako i ekonomskog, smenjivale su se velike sile, kao što su Francuska, Engleska, Austro-Ugarska, pa se ideja o ujedinjenoj Evropi gubila zbog sukoba ili se nacionalizovala, što je slučaj u ekspanzionističkoj politici Napoleona Bonaparte. Potreba za uspostavljanjem unutrašnjeg mira u Evropi dovela je do jačanja zamisli o ujedinjenoj Evropi i do pojave organizovanog propagiranja te zamisli, pa čak i do udruživanja pokreta za ujedinjenje Evrope iz raznih zemalja. Međutim, tek sa sazrevanjem političke svesti, usled dva svetska rata koja su donela velika razaranja i degradaciju dotadašnjih odnosa u svetu uopšte, dolazi do ozbiljnijeg stava prema stvaranju jednog vida ujedinjenja u Evropi. Naravno, integrisanje evropskih država je proces koji je spor i nimalo jednostavan, te on i dalje traje menjajući svoj obim i značenje skoro svake godine.

 Viktor Igo rođen je 26.februara 1802. a umro 22. maja 1885. Bio je veliki francuski pisac, mislilac, predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njega vezujemo nastanak francuske romantičarske književnosti. Bio je pisac, pesnik, dramski pisac, kritičar, slikar. Veoma je bio uključen u politički život Francuske.

 

 Igo je još kao dete mogao da čuje o Srbma. Jedan srpsko hrvatski bataljon je boravio u njegovom rodnom gradu za vreme Napoleona I, a pošto je bio oficirsko dete možda je poznvao i neke srpske dobrovoljce. Prvi put o Srbima i Srbiji govori u pesmu napisanoj 1828. godine u zbirci ''Les Orientales'', ''Rasrđeni Dunav'' (fr.La Danube en colère). Između ostalog čitamo i ove stihove:

 ''Belgrade et Semlin sont en guerre.

Nije isključena pretpostavka po kojoj je i poznati državnik i francuski diplomata Tuvernel u svojoj knjizi ''Hongrie et la Valachie'' obeležio Beograd kao večitog suparnika Zemuna. Igo je proučavao istorije knjiženosti čitao Fortisove spise, tako da mu srpska kultura nije bila sasvim nepoznata.

Igo piše i podržava potlačene male narode. U svom dnevniku između 13. i 25. februara 1884, godinu dana pred smrt piše:

''Sanjao sam da sam u Senatu i da govorim. Na kraju besede izgovorio sam u snu ono što bih možda rekao i na javi: Slobodna Francuska hoće slobodne narode. A ono što Francuska hoće ona će to i izvojevati. Iz jednistva sloboda u bratstvu nići će uzajamna ljubav između duša, klica one veličanstvene budućnosti, gde će za rod ljudski otpočeti opšti život, koji će se zvati Evropski mir.''

1848. bio je predsenik prvog kongresa Svetskog mira koji je održan u Parizu. 1842. dolazi u Beograd pozorišna trupa iz Zagreba da igra Ernanija1 u prevodu Sterije Popovića. Ovo se smatra prvom pojavom Igoa u srpskoj kulturi.

 

Do Francuske su dopirali preko dopisnika, preko diplomatskih depeša, najcrnji glasovi o najezdi Turaka na srpsko zemljište. Iz jednog izveštaja iz Aleksinca pukovnika K.S. Protića vojnom ministu Tihomiru Nikoliću od 11. avgusta koji je prenet u evropsku štampu vide se sva mučenja nad Srbima. Vapaj srpskg ministra nije ostao bez reagovanja. Igo patrijota i pacifista kakav je celoga života i bio nije zaboravio da su 1871. godine Srbi, Hrvati, Rumuni u Ugarskoj bili protiv sjedinjenja Alzasa Nemačkoj. U jeku srpsko- turskog rata,2 29. avgusta 1876. Igo objavljuje svoj čuveni govor Za Srbiju.

Beogradski časopis Istok koji je u to vreme bio poluslužbeni organ srpske vlade doneo je ovaj govor o Srbima u veoma lošem i nepotpunom prevodu u brojevima 92. i 94. avgusta 1876. godine.

U govoru za Srbiju Igo želi da skrene pažnju velkih sila na jedan mali narod. Kaže da je ceo svet svedok tog događaja, ali da ga moćne vlade ne primećuju.

Upoređuje vlade sa ljudskim rodom i kaže da svaka vlada misli kratkoročno, da ne vide patnje drugih naroda, dok ljudski rod sve posmatra sa savešću. Igo smatra da je svaki zločin veliki, bez obzira nad kim je počinjen. U ovom tekstu do detalja opisuje mučenje Turaka nad srpskim narodom. Pominje grad Aleksinac3 čije su žitelje Turci najviše mučili. Kaže da svet može mnogo toga da učini da ti zločini prestanu ali nikoga za to nije briga.

''Evropske vlade treba da znaju, da tiranin tamo para utrobu materama, da bi u njoj pobio decu, da po javnim tržištima ima bezbroj leševa s tragovima mrcvarenja, da psi po trgovima glođu lobanje obeščašćenih devojčica, da je sve to strašno i odvratno, da bi bio dovoljan jedan mig Evrope, pa da sve to prestane, da su divljaci koji vrše te zločine strašni, a da su civilizovane vlade koje sve to ravnodušno posmatraju, odvratne.''4(fr. ''(...)ce qui est bien fait; nous apprenons aux gouvernements d’Europe ceci, c’est qu’on ouvre les femmes grosses pour leur tuer les enfants dans les entrailles, c’est qu’il y a dans les places publiques des tas de squelettes de femmes ayant la trace de l’éventrement, c’est que les chiens rongent dans les rues le crâne des jeunes filles violées, c’est que tout cela est horrible, c’est qu’il suffirait d’un geste des gouvernements d’Europe pour l’empêcher, et que les sauvages qui commettent ces forfaits sont effrayants, et que les civilisés qui...)

 Igo podjednako brine o pojedinačnim ljudskim sudbinama, a isto tako I o čitavim narodima. Tadašnje evropsko društvo je razmišljalo od njega drugačije, za njih je zločin samo ako je počinjen nad njihovim narodom. ''Ako ste ubili šest ljudi vi ste razbojnik, ako ste ubili šesto hiljada vi ste Cezar.''2(''Tuez six hommes, vous êtes Troppmann; tuez-en six cent mille, vous êtes César.'')3

Osim što govori o mučenju Srba, o tome kako taj rat mora da prestane, u ovom tekstu se javljaju i Igoove ideje o ujedinjenoj Evropi. Smatrao je da samo jaka, ujedinjena Evropa može živeti u miru.

''Bez Evropske republike, bez kontinetalnog saveza, nema politike bezbednosti. Zverstva izvršena u Srbiji nesumnjivo pokazuju da Evropi treba jedinstvo: jedna vlada, jedan opšti bratski sud, demokracija u miru sa samim sobom, kao sedište svih zbratimljenih naroda Pariz, drugim rečima opšta sloboda na čijem prestolu blista svetlost.''4(fr. '' Ce que les atrocités de Serbie mettent hors de doute, c’est qu’il faut à l’Europe une nationalité européenne, un gouvernement un, un immense arbitrage fraternel, la démocratie en paix avec elle-même, toutes les nations sœurs ayant pour cité et pour chef-lieu Paris, c’est-à-dire la liberté ayant pour capitale la lumière. '')5

Igo je prvi pisac koji je smatrao da treba da postoji trgovina bez granica, jedinstveni evropski novac.

Sve njegove ideje su ostvarene. Osim jedne. Kasnije na Igoovoj sahrani mogao se videti i venac koji je iz Beograda poslala srpska vlada. Igo i junaci iz njegovih dela se pominju u mnogim srpskim romanima s kraja 19. i početka dvadestog veka. Veliki je uticaj imao na Zmaja i Janka Veselinovića.

Jedno od najvećih imena francuske kulturne istorije, prvi mislilac o EU, Igo je uspeo da stvori izuzetno obimno književno delo i u njemu, pored najličnijih raspoloženja, izrazi opšteljudske težnje i ideale svoga doba, izlivajući dušu cele jedne epohe na hiljade ispisanih stranica. Zato se njegovo grandiozno delo ocenjuje kao najlepša himna životu i ljudskom pravu na sreću i slobodu.
 

LInkovi:

Pour la Serbie http://www.franceurope.org/pdf/hugo.pdf 

Za Srbiju http://www.ivanminic.com/265-pour-la-serbie/