Welcome to the Hotel Adolph Hitler... I-I mean California

Sve se zavrsava na tome kako nije lepo drzati sliku Hitlera.

Stvar dobrog ukusa i nedostatka istog. Neko sa makar malo soli u glavi i dovoljno asfaltne kilometraze jednostavno ne bi takvu tematiku za uredjenje hotela ni razmatrao. Recimo, iz obzira prema mnogim ljudima koji bi se s pravom mogli naci uvredjenima. Jasno mi je da dobar ukus i socijalna inteligencija nisu dovoljna protivteza svezoj logici tipa 'sve sto se moze kupiti novcem, sasvim je OK' koja se u balkanskom novokomponovanom izdanju svela na 'sve sto leti jede se'. Tacno je da kome smeta, ne mora ici u sobu, ili za sank, pa nece videti Hitlera. Ali ce mozda saznanje da se tako nesto desava nekome naneti prilicno velik dusevni bol. To je, da ne bude zabune, mnogo vise od 'smeta'. Ako ce pomoci, pragmatickom linijom (da se udaljimo od pomenute linije dobrog ukusa), dusevni bol je na sudu veoma merljiv u novcu.
Znaci...kako god okrenes, nije OK.

Pitanje pokrenuto u ovom blogu je, verujem, bitno i zahteva ozbiljnu argumentaciju u diskusiji. Zato sam se i resio da probam da koliko-toliko doprinesem istoj i pokusam da sto je moguce suvislije, a ipak relativno kratko (ne bih da smaram) odgovorim na par komentara iznesenih iznad. U pitanju su komentari autora i Matije Novakovica, za koje sam se resio jer su u pitanju ucesnici diskusije koji su, i kroz sam post i komentare uz njega, nejdosledniji zagiovornici ideje da cela "buka" oko slika diktatora, pre svega Hitlera, u lokalnom hotelu, nije tema vredna zabrane/dizanja prasine/negodovanja. Iako oko zabrane nemam konacno misljenje (mada sam istoj u nasem "lokalnom" kontekstu sklon), itekako mislim da je "incident" vredan paznje javnosti. Nadam se da cu to svoje misljenje donekle i potkrepiti validnim argumentima, koji slede.

Nietzsches Aprentice: "Zato sto ljudi nisu sigurni da su uspeli da iskorene ideju nacizma. Nije problem u simbolima nego u svesti ljudi, a svest ljudi se ne menja zabranjivanjem simbola vec edukacijom."

Ne bih se u potpunosti slozio sa ovim. Tacno je da nije sve u formi, ali opet, ima necega i u formi. (Znam da nisam originalan u ovome, ali to mi nije ni cilj...) Stav da nije sve u formi bazira se na cinjenici da je sustina koja lezi "ispod" necijih stavova, a ne forma, ono najbitnije i da ljude treba edukovati pravim vrednostima, a ne spoljnom izrazaju. Problem je, medjutim u tome da je, da bi neko bio sposoban da shavti konkretnu sustinu, odredjen nivo edukacije unapred potreban. A to nije uvek slucaj, rekao bih. Ovo je utoliko znacajnije jer se u odredjenim situacijama, kao sto je upravo ova (a zasto je to i "ova situacija" pokusacu da obrazlozim nize), barata sa potencijalno veoma opasnim idejama koje se najdublje kose sa svim normama civilizovanog i humanog drustva. Ukratko, forma jeste vid edukacije. Koji se cesto imenuje i kao "vaspitanje", ali ne samo tako. Uz to, forma se tice i stila, a stil ima veze sa estetikom, a ova opet, po mom najdubljem uverenju, i sa istinitim i "pravednim" dozivljajem sveta oko sebe. Ali, to je vec druga prica...

Nietzsches Aprentice: "Nebitno, coveku koji je vlasnik hotela tesko mozes da kazes kakva je vrsta dekoracije, u okviru legalnog, za sobu ili ne. Moze da radi sta hoce."

Da li se ovde radi o necemu sto je legalno ili ne, ne znam. Mahom stoga sto u zemlji Srbiji tesko da je jasno sta je tacno legalno, a sta ne. U nekim zemljama to, skoro sam siguran, ne bi bio slucaj. U Nemackoj ili Austriji, na primer. No, ako je i legalno, nista nas ne sprecava da diskutujemo o moralnoj ispravnosti takvog ponasanja. Pogotovu ako smo se vec slozili oko toga da je sustina ono najbitnije. Da bih bio jasniji, posluzicu se analogijom (da ne budem pogresno shvacen, ovo je analogija, a ne ista situacija; ipak, verujem da ima puno slicnosti, analogija). Zamislite da vlasnik hotela organizuje u svojim prostorijama, a za posetioce koji dobrovoljno rese da prisustvuju, unapred upoznati sa tematikom, kruzoke na temu "Kako fizicki iskoreniti sve nacionalno strane elemente iz neke sredine". Da li biste se i onda slozili da vlasnik "moze da radi sta hoce"? Siguran sam da ne bi, naravno. I to ne samo stoga sto je organizovanje ovakvih, i slicnih, kruzoka eksplicitno (da li u Srbiji?) zabranjeno. Najzad, u Nemackoj dvadesetih i tridesetih nije bilo, barem ne tako jasno kao danas. Sustina je u tome da su neke stvari, iskazivanje odredjenih stavova (odredjeni govor), odredjeno ponasanje, jako opasne (znamo kakve posledice mogu izroditi iz toga) i duboko suprotne vrednostima civilizovanog i humanog drustva (humanog u smislu zastupanja vrednosti humanizma). Moje misljene je da je i stavljanje portreta diktatora, pre svega Hitlera, u nasem kontekstu jako opasno i zahteva reakciju drustva.

Nietzsches Aprentice: "Onog trenutka kada slike pocnu da zrace i hipnotisu ljude ka prihvatanju ideologije zastupane od strane onih koji su na njima slozicu se sa vama."

Ako bismo se sluzili samo gornjom logikom, bojim se da bismo onda istu mogli da primenimo i na gorepomenute "kruzoke" i iste dozvolimo. Postavljanje slike nije isto, naravno, ali po meni moze biti prilicno slicno, barem u kontekstu moderne Srbije. I to ne mora biti eksplicitna namera vlasnika hotela, da promovise ideje diktatora, svejedno mislim da zasluzuje reakciju.

Matija Novakovic: "Niko neće postati fašista jer je bio u toj sobi. Ako to neko ipak postane, ona nije normalan ni ušao u sobu a kao takav, normalan iz nje neće ni izaći."

Nietzsches Aprentice: "Dalje, zasto se oko slike izlozene u zatvorenoj sobi glasaju ljudi koji je nikada nece morati obici? Jer su zabrinuti za one ostale koji ce mozda odjednom po boravku poceti da zagovaraju nacisticke ideje? Ma vazi..."

Ovo prvo (komentar MN) mi se cini malo pojednostavljenim pogledom na stvari. Niko, ili skoro niko, ne postaje fasista, ili stagod, kad smo vec kod toga, na osnovu samo jednog iskustva, odslusanog govora, procitanog pamfleta. No, ljudi ipak postaju fasisti na osnovu takvih stvari. Dakle, to sto neko nece postati fasista nakon odsedanja u "Hitlerovoj sobi" pomenutog hotela tesko da je argument u prilog teze da je stavljanje slika diktatora nebitna pojava. Argument bi bio da je stavljanje slika samo po sebi nebitna pojava, ali sa tim se ne slazem u potpunosti. U vezi sa tim, na citirani komentar autora bloga bih odgovorio: "da, zato sto se bojimo da ce ta cinjenica (hotel sa slikama) doprineti odomacenju ideje da fasizam i nacizam i nisu nesto lose". To pre svega sto se sve desava u zemlji Srbiji godine 2007. kada smo svedoci pojacanog relativiziranja pojmova fasizma, nacionalizma i slicnih s jedne, i ideja baziranih na anti-fasizmu, humanosti i socijalnoj pravdi, s druge strane. I ovo je taj "famozni" kontekst u kome ceo "incident" treba posmatrati, duboko sam uveren.

Ovde bih, za sada, stao. Hteo sam da budem kratak, nazalost prilicno sam oduzio. Izvinjavam se svima, a pre svega autoru bloga. Hteo sam i da pruzim nekakve argumente. Nadam se da sam barem delimicno u tome uspeo. Mogao bih o ovome jos, ali verujem da je za sada i ovo "previse"