GENOCIDAN NAROD

Furam ja prekjuče svoju rutu Savskim kejom i malo, malo gledam na sat, u sedam sati Novak igra protiva Nadala! Na stotinak metara od kraja keja, vidim kako moji prijatelji, bračni par Jasmina i Brana silaze na splav Barka. Branu i viđam ali Jasminu nisam video bar dve godine, pa siđem za njima. Prilazeći im, oni već seli, stavljam prst na usta pokazujući Brani da ćuti.

Već sam joj rekao, smeje se Brana. Grlim i ljubim ja nju i ona mene. Gde si , kako si, šta radiš, jebote zavukla si se u sebe ili ko zna gde, nema te a zvao sam te na izložbe...Ovo je prvi put posle ne znam koliko vremena da je pristala da izađe sa....Čekaj još malo, doći ću ja, vratiću se, biće opet mene, nego selim se. Kako selim se, pa Brana mi je rekao da ste se preselili u bolji i veći stan... To je bilo u novembru, ne mogu ja to, ne mogu brate da živim na prvom spratu, stvorena sam da hodam po zemlji, hoću iz kuće da izađem u dvorište, baštu i da one moje dve mogu da trčkaraju okolo. One moje dve, su Seka i njena mama, dva ekstrovertna čupavca, kuce prepune ljubavi, lekovite i neophodne. I jesi li pokrenula proceduru? Šta imam da je pokrećem, prodaću ovaj stan a onda ću da tražim ono što mi odgovara. Brana se smeje i vrti glavom.

Luda si k'o struja, kažem joj grleći je. Dolazi momak, konobar, Brana koji je ostavio alkohol neku godinu pre mene a meni je petnaesta, kaže: Jedino na ovom splavu imaju bezalkoholno pivo, poručuje dva, Jasmina zakera nešto oko kafe ali se na kraju ipak sporazumeva s momkom. A ti, slikaš li, pričaj mi u detalje. Da si došla kad sam te zvao mogla si da vidiš. Živećeš ti sto godina, nagledaću se ja još tvojih slika, ne davi nego pričaj.

Ispričam joj u sitna creva šta sam i gde izlagao, šta se tek spremam da izlažem, da sam u procesu štampanja grafike za Internacionalni Trijenale grafike gde su mi na osnovu fotografije probnog otiska primili rad, ne prekida me sluša, upija.

Živeli, diže Brana čašu, kucamo se, otpijamo nekoliko gutljaja, prija k'o da je pravo. Sad mi pade na pamet, i ti i Brana ste poreklom Crnogorci, što ne zborite svojim jezikom, zagrcnu se od smeha. Jesam poreklom Čarapanka ali ću vas...bar se nadam, razumeti. Vadi mobilni i kaže: Izdiktiraj mi svoj mejl.  Kucka, mrljavi, na kraju pročita zapisano, to je to, kažem. Ne znam od koga sam dobila ali ćeš se izvaljati od smeha, poslaću ti...Dete je lutka jedna...uostalom pročitaćeš. Čekaj bre, o čemu se radi? O pismenom zadatku nekog malog Cetinjanina, ubacuje se Brana. Kad sam se vratio kući i odgledao Đokovićevu pobedu, otvorim poštu, ona mi već poslala:

JESEN NA CETINJU

Pismeni zadatak R.S. sa CETINJA učenika VI 3

Dobio ocenu 1

POČELA JE JESEN U NAŠEM GRADU. UMRLO

JE VIŠE LJUDI KAO I U SVAKOJ JESENI.MENI

IH JE ŽAO ALI ŽIVKU ORLANDIĆU BAŠ I NIJE.

ON ČESTO KAŽE DA TAKO MORA I TREBA. A

A KADA MU JE BRATA MAŠKA GAĐALA MEĐU

ROGOVE NIJE TAKO MISLIJO.

DOMAĆICE SPREMAJU ZIMNICU.

JA SAM SREĆAN

GRAD JE PUN LIŠČA A TATA KAŽE DA BI

SMEĆARI TREBALI DA IDU U KURAC JER EVO

TREĆA JESEN KAKO NIŠTA NE RADE.

OD OVE JESENI NAM STRAŠNO FALJIJEVA

STRUJA U KUĆU, PA MAMA KAŽE ZA

ELEKTRODISTRIBUTERE DA SU JEDNA

GOVNA, A NIJE MISLILA NA TOM NAČINU KAD

NAM JE KUĆA BILA PUNA STRUJE.

OVE JESENI I JA SAM, KAO I MNOGI DRUGI

SMO SE ZALJUBILI U ISTU CURU.

TO JE MALA OD PAŠENOGA - VERA. JA JE

ZOVEM VJERA JER ME STID DA SE ODVAJAM

OD DRUŠTVA.

I OVE JESENI PTICE SU POŠLE

NAJUGU. RODE, VRAPCI I SLAVUJI SU

OSTALI. MENI IH JE ŽAO JER SU ONE MALE

I NEZAŠTIĆENE, PA BI IH MNOGI MANGUPI

MOGLI UBITI NAMRTVO. DJED KAŽE DA SU

ONE PTIČJI PROLETERIJAT, A NIJE TAKO

MISLIO KAD NAM SE RODA POSRALA NA

FIĆU, PA SE SLUPO KOD ŠPADIJERSKOG

VRHA. DJED JE TADA SLOMIO NOGU, A

TU RODU JE UBIO UJAK VLADO DVA DANA

POSLIJE GOLIJEMA RUKAMA. ON KAŽE DA

SE BRANILA KA ČOVJEK. MENI JE BILO ŽAO

A ŽAO MI JE I DJEDA KOJI JE SLOMIO NOGU.

ALI MI JE ŽALIJE RODU JER JE DJED ŽIV

A RODA NE. A MISLIM DA BI RODI BILO MILIJE

DA JE UJAK VALDO SLOMIO NOGU A DA JE

ONA UBILA DJEDA POD ŠPADIJERSKI VRH.

MADA BI MENI BILO MRZNIJE.

JA ISTO MISLIM DA BI NAJBOLJE BILO DA SE

UJAK VLADO POSRA DJEDU NA FIĆU I DA GA

JE DJED UBIO SJEKIROM KAO ŠTO JE HTIJO

BABU JEDAN PUT A DA SE RODA NE MJEŠA.

TO JE RADI TOGA ŠTO ME UJAK VLADO,

RAK GA IZIO, SLJEPIO UGLAVU KAD SAM

PRDNUO PRED DIREKTOROM OBODA PA GA

JE BILO STID OD MENE.

OD KAD JE UBIO RODU JOŠ MI JE MRZNIJI.

BRAT OD TETKE MI VOJO KA SVAKE JESENI

KUPIO PETARDE KOD PALJEVIĆA U DONJE

POLJE. ONI NEMAJU PARA ZA LJEBA PA

PRODAJU PETARDE. MENI IH JE ŽAO. BABA

KAŽE DA SU DOBRI LJUDI ANIJE TAKO

MISLILA KAD SU JOJ ZAPALILI GARAŽU GDJE

JE DJED I NJEGOVI PENZIONERI IGRAO

FIRCIK U PARE.

JESEN MI JE JOŠ DRAGA RADI STRIKA ŽELJKA

ŠTO NAM DOLAZI S BRODA.

ON JE BOGAT ČOVEK I DOSTA JE ZGODAN.

SVAKI PUT SA BRODA DOVEDE NOVU

STRINU.

POSLIJE IH MI TEŠKO IZBACIMO IZ KUĆE.

NEDJO KAŽE DA TE ŽENE ŠILJEMO KOD

NJEGA JER MU IH JE ŽAO DA SE SVADE S

MAJKOM PO VAS DAN. ANIJE TAKO MISLIJO

KAD MU NA KOCKU U PEĆINU PUŠTE TRI

PLATE PA JE IJEO U NAŠU KUĆU.

NEZNAM ŠTA BIH JOŠ PISO O JESENI. JOŠ SEM

DA JE VOLIM I NJENI PLODOVI NAMA DJECI

DAJU VITAMINE DA BISMO POSTALI JAKI.

Odgovorim joj da me ovo podsetilo na mog školsko druga Nikolu Đ. Koji je u pismenom radu na sličnu temu: KAKO SAM PROVEO LJETNJI RASPUST, napisao: Cijelo ljeto sam proveo u Titograd na Moraču. Jednom ležim ispod visećega mosta i gledam u nebo. I spazim četiri oblaka kako niz Moraču piče put Skadarskoga jezera. Toliko.

Još dok smo sedeli na splavu i pričali o koječemu, ni sam ne znam kako i zašto, iskrsnu odnekud tema antisrpske propagande u vreme odvratnih ratova, Srbi su genocidan narod, Srbi su genocidan narod...Ispričaj mu molim te, razvali se Brana od smeha. Ona manu glavom na jednu pa na drugu stranu, šeretski me pogleda i reče: A šta misliš da su se nekako dočepali one dečje pesmice, sećaš je se sigurno:

Pusti puže rogove,

Ako nećeš pustiti,

Ja ću tebe ubiti,

Sekirom po glavi,

U zelenoj travi.

Jebote, šta bi tek onda pisali! Srbi od malih nogu uče svoju decu da postanu ubice, sekiraši, koljači, genocidaši!