не причај са њим, набоди га

дечија утакмица (небитно је који је спорт у питању, небитно је годиште деце - далеко је испод тинејџерских годишта) а "навијачи" који су тако здушно "пружали подршку" су наравно - родитељи. или боље рећи "родитељи".

Jadan je sportski duh, a i deca s takvim trenerima i "tatama"

fedor18

Eh,kad bi barem osnovne škole jedan dan u nedelji imale nastavu u prirodi.

U kom tačno obliku? U smislu "sportski dan" gde se ceo dan igraju u prirodi, prave pozorišne predstave, vrše eksperimente iz fizike tipa Brainiac-a (samo prilagođene uzrastu), posmatraju biljke i životinje u prirodnom ambijentu?

I onda naravno mrzovoljni sova (yours truly) odmah zamišlja pogrešan pristup pod a, b, c itd:
-decu kako sede na travi, drže sveske na kolenima kriveći kičmu i pišu zadatke iz matematike (a to su isto mogli i u klupama u učionici) koje nastavnik objašnjava i usmerava kako? na nekoj portabl prenosivoj tabli koja je za te potrebe tokom ovog časa posađena na travnjaku? Da li deca na tehničkom iznose stege i turpije u školsko dvorište da tamo buše i testerišu?
-Zatim tu je činjenica da je veći deo školske godine napolju hladno, mokro i blatnjavo, tako da deca nemaju gde da sede i rade akademski deo predmeta. Učionica je u stvari toplo, suvo i koliko-toliko zdravo pribežište tokom školskog dana.
-što se tiče biologije koja izgleda kao idealan predmet za školu u prirodi, u periodu sredina oktobra - kraj marta u prirodi nema šta da se vidi jer je period zimskog mirovanja. Mogu eventualno da se posmatraju vodene ptice kod VRO ako je škola u Beogradu.
-zatim bi naravno trebalo prilagoditi raspored časova, a u višim razredima deca imaju 13-14 predmeta a samo 6 (7?) časova tokom svakog radnog dana, dakle sa bilo kakvim rasporedom neki predmet neće biti odrađen u prirodi. Ako je dan za nastavu u prirodi npr. četvrtak, a nastavnik četvrtkom radi u drugoj školi zbog nedostatka odeljenja, on nikad neće đake te škole voditi u nastavu u prirodi.
-neke škole nemaju prirodu oko sebe. Ja sam radio u tri škole koje imaju samo zabetonirano dvorište.
-organizacioni problemi, haos, ko pazi na koje dete, usklađivanje dana u prirodi sa godišnjim planom rada svakog predmeta propisanim od strane ministarstva, šta ako više škola odluče da istovremeno odu u Košutnjak i tamo se okupi nekoliko hiljada dece, deca sa alergijama na česte biljke i životinje (komarci, polen, pčele), bolešljiva deca za koju se i ne zna na šta su osetljiva jer retko izlaze u prirodu, ko i kako kontroliše podivljalo dete koje juriša kroz šumu itd. itd.

Jukie

U kom tačno obliku? U smislu "sportski dan" gde se ceo dan igraju u prirodi, prave pozorišne predstave, vrše eksperimente iz fizike tipa Brainiac-a (samo prilagođene uzrastu), posmatraju biljke i životinje u prirodnom ambijentu?

bila je pre neki dan jedna fantastična emisija na tv-u gde se upravo govorilo o vaspitanju i obrazovanju na taj način. spominje se valdorfova metoda obrazovanja, koja na žalost kod nas još nema obučenih pedagoga, ali uvek postoji mogućnost da se ti kadrovi pedagoga obuče. to je potpuno drugačiji način rada sa decom od dosadašnjeg i daje deci više slobode i kreativnosti, te mogućnost da tu svoju kreativnost izraze bez ograničenja koji se dosada bazirao na nagradama ili kaznama. u punoj slobodi da deca sama izaberu ono što vole, pedagog je tu samo da to dete pravilno usmerava i stimuliše da kroz igru poveća detetu zanimanje za ono što ga najviše interesuje.

nadam se da će emisija imati i svoj nastavak jer su gosti emisije imali malo vremena da kažu sve što su imali o tim novim metodama vaspitanja i obrazovanja.
emisiju inače možete pogledati na odloženom gledanju, kao što sam je i ja gledao - ovde!

Hvala Kaz. :)

edit: Ne samo hvala, hvala puno!!!

margos

Hvala Kaz. :)

edit: Ne samo hvala, hvala puno!!!

nema na čemu margos...
nadam se da će je pogledati blogerski pedagozi i roditelji jer njima je emisija i namenjena. radi se ipak o sasvim novom i rekao bih radikalnom pristupu u radu sa decom.

I meni je ovaj klip pao napamet. I kako govori da se igra noću. On je uspeo. Vrhunski je sportista. Mnogo malih Novaka unesrećili su preambiciozni roditelji, loše okruženje, godine nemaštine, previsoki ciljevi, menadžeri - krimosi i sl.

Juče sam imala direktan susret sa sličnom - pogrešno kreiranom idejom da je važno da dete bude dobar đak, ne i da nauči ono što treba. Roditelji i društvo podržavaju laktanje, provlačenje, pobedu pod svaku cenu.

antioksidant

On je uspeo

он је успео јер има (бар колико ми са стране видимо) леп и здрав однос са својом породицом и својим окружењем (сигурно има и трзавица - то је природно - утисак ми је да је целокупна слика позитивна). то што је "други рекет света" је мерило каријере...

A imao je i mogućnosti da ode u najbolju akademiju u Evropi kod Nikole Pilića kao klinac,što većina talentovanih može samo da sanja...

он је успео јер има (бар колико ми са стране видимо) леп и здрав однос са својом породицом и својим окружењем

Naravno. Zato i napisah ostatak komentara. (Mada mi je i dalje tužno što se igrao noću...) Mislim da je ključni problem roditelja baš to o čemu pišeš - ne dozvoljavaju deci da se igraju, da im sport bude igra, već samo sredstvo za ostvarivanje (roditeljskog) cilja.

antioksidant

fedor18

antioksidant

On je uspeo

он је успео јер има (бар колико ми са стране видимо) леп и здрав однос са својом породицом и својим окружењем (сигурно има и трзавица - то је природно - утисак ми је да је целокупна слика позитивна). то што је "други рекет света" је мерило каријере...

A imao je i mogućnosti da ode u najbolju akademiju u Evropi kod Nikole Pilića kao klinac,što većina talentovanih može samo da sanja...

da preciziram- uspeo je jer je sacuvao odnos sa okruzenjem (taj odnos sa bliskima je merilo uspeha a ne uslov za postizanje uspeha). karijera je potpuno nebitna u mom koordinatnom sistemu

Odnos sa bliskima?
To je stara priča,koja donosi uglavnom uspeh. Od Monike Seleš do sestara Williams ili recimo braće Bryan koju su Đokovići primenili u praksi jer su imali taj mentalni,emocionalni ljudski potencijal...

antioksidant

fedor18

antioksidant

fedor18

antioksidant

On je uspeo

он је успео јер има (бар колико ми са стране видимо) леп и здрав однос са својом породицом и својим окружењем (сигурно има и трзавица - то је природно - утисак ми је да је целокупна слика позитивна). то што је "други рекет света" је мерило каријере...

A imao je i mogućnosti da ode u najbolju akademiju u Evropi kod Nikole Pilića kao klinac,što većina talentovanih može samo da sanja...

da preciziram- uspeo je jer je sacuvao odnos sa okruzenjem (taj odnos sa bliskima je merilo uspeha a ne uslov za postizanje uspeha). karijera je potpuno nebitna u mom koordinatnom sistemu

Odnos sa bliskima?
To je stara priča,koja donosi uglavnom uspeh. Od Monike Seleš do sestara Williams ili recimo braće Bryan koju su Đokovići primenili u praksi jer su imali taj mentalni,emocionalni ljudski potencijal...

da probam jos jednom - pricamo o razlicitim nivoima uspeha
je ne komentarisem uspeh u karijeri
meni je novakov uspeh sto deluje srecno i zadovoljno
(uz ogradu da komentarisem samo na osnovu medija - da li je srecan, nesrecan ili srecniji je ipak njegova stvar)

Naravno da deluje srećno i zadovoljno,jer ide ka dečačkom snu...

(Mada mi je i dalje tužno što se igrao noću...)

Verovatno se i sad najčešće igra noćom

он је успео јер има (бар колико ми са стране видимо) леп и здрав однос са својом породицом и својим окружењем

Ne znam... Ja mislim da je on uspeo jer je bio talentovan, uporan, imao dobre uslove... Ne mislim da se postaje uspešan, naročito ne tih razmera uspeha, samo od dobrog odnosa sa porodicom i okruženjem. Nažalost, za vrhunske rezultate u pojedinačnim i skupim sportovima, od presudnog je značaja roditeljska ambicija i novčana podrška. Meni se čini da u 90% slučajeva vrhunskih tenisera i teniserki postoji jedinstven tip očeva, koji posle u zavisnosti od (ne)sposobnosti i (ne)zrelosti svoje dece na njima grade svoj uticaj, značaj i sl.

I svakako mi je strašno da dete od 7 godina sport doživljava kao obavezu, a ne kao zadovoljstvo. A što se tiče igranja noću, možda je to uslov da se očuva mentalno zdravlje i razviju kapaciteti za vrhunske uspehe. Kažu da je igra potreba čoveka, a naročito deteta, i da spada u socijalne nagone koji su odmah iza bioloških... I kao što zadovoljenje bioloških nagona stvara fizički zdravog čoveka, tako zadovoljenje socijalnih stvara mentalno zdravog čoveka.

Roditelji i društvo podržavaju laktanje, provlačenje, pobedu pod svaku cenu.

kroz igru, inače će deca steći neku od psihoza.

Kad se radi o sportu bolje je i lepše kroz druženje, bez agresije od strane navijača roditelja bar za osnovce. Treba ih pustiti da budu deca a ne od njih u tom uzrastu tražiti da se ponašaju kao odrasli.
U sportskim klubovima obično kažu da nemaju kapaciteta ni vremena za rekreativce već samo za vrhunske sportiste i ako samo mala manjina dece postigne značajne rezultate,
pa i tu se uvukla politika.

Bolje je da imaju lepe uspomene koje će ih pratiti kroz ceo život nego ružne da ih opterećuju.

Odrasli su zaboravili da su nekad bili deca. Sećam se vaspitačice mog sina koja je tada bila pred penziju; govorila je daće sve doći na svoje mesto.

Od 1-og do 8-og razreda ima dovoljno vremena da steknu naviku za rad, učenje pa i ambiciju da se nečim bave, ne mora to uvek da bude sport.
Dobro odabrana tema, za preporuku.

nemam pojma kakve si odgovore dobio na temu: roditelji bi teli da im dete bude najbolje, najbrže, najfantastičnije i najgenijalnije, a ukoliko se zli nastavnik ispreči izmedju njih i uspeha, otkinućemo mu glavu.
ali sam videla komentare koji kažu da je baš dobro što nisi u prosveti, jer decu baš ne mirišiš nešto, ili sam nešto pomešala...

a sad troll off:
AO,
ukrade mi temu, samo je moja razrada drukča, pa ću ipak da objavim, ako ne sutra, ono danas, ili za par dana, meseci... a tema je: u priči o toj našoj deci, bitnije je to što su naša, nego što su deca. negde, na nekom blogu sam već napisala - nama naša deca nečemu služe - svrha im se, brzo nalazi.

Jukie

Meni je zanimljivo kako je društveno prihvatljivo reći na blogu B92 da su roditelji krivi jer po svaku cenu forsiraju sportske pobede svog deteta jer im je to jedino važno u životu, a kada sam ja to isto rekao za petice u školi, videli ste koji sam odgovor dobio.

Izgleda da više nije važno roditeljima da im deca budu pametna. Zaboravili su onu izreku da šta seješ to ćeš i požnjeti.

Opšta psihoza je biti jak i najbolji u sportu kao da to donosi novac. Zaboravljaju da se i u sportu uvukla politika i kriminal i da je malo sportista koji samostalno odlučuju o svojoj karijeri.

Malo sam zbrkala termine. Sad i možeš da se baviš sportom samo PROFI (ne mislim na novčanu dobit), amaterizam je potpuno mrtav.
U petom osnovne imaš decu koja treniraju svaki dan, uveče, a subotom idu na takmičenja, utakmice i sl (u srednjoj ih čeka treniranje dvaput dnevno). Obično ih voze roditelji. Nema odlazaka na rođendane preko vikenda, bioskop, pozorište, trener je zapretio da će neposlušni biti izbačeni. Dakle, čitav porodični život je usmeren na sportsku karijeru jedanaestogodišnjaka?!

мада је могло и у 2 речи

каријера једанаестогодишњака

па ко не разуме - не вреди ни 2 стране

Ja ne razume ni dve reči ni dve strane

Jedno od moje dece je jedanaestogodišnjak
Trenira pet puta nedeljno vaterpolo( zimi) To je onaj sport za koji reprtezentacija podigne kredit da ode na prvenstvo.
Igra u dve lige domaćoj i regionalnoj
Od petka do nedelje je na turniru u Madjarskoj.
Jedva je dočekao jer prošli vikend nije bio s drugarima na final8 prvenstva Srbije 1999.godište jer je bio na pripremama jedrenja na Bovnu od nedelju dana a 8 i 9. je vozio regatu na 30 m/s.Bili drugari iz Beograda i Novog Sada i Niša ali najveća radost je bila dolazak Novice i ostalih makedonaca iz OhridaOnaj prošli vikend bili smo u Beogradu gde je bila Cocina regata. Nije vozio regatu već je dočao da se druži sa drugarima iz Beograda,Novog Sada... i da pokupi luk i strelu od Žire kako bi me davio da nadjem bale slame da gađa.

Po povratku sa turnira u vaterpolu u Madjarskoj u sredu je trebalo da krene na pripreme u Portoroš gde je regata 24.aprila od čega smo dogovorno odustali izmešu ostalog i zbog prenabijenog rasporeda.

Šta je u tome lepo
- druženje s decom ne samo iz razreda i kvarta
U vaterpolo klub je dovukao svog drugara iz razreda a od petnaestoro dece ima dva najbolja druga (pored ovog najboljeg iz razreda)
U jedrenju u svojoj klasi ima oko 80 dece iz cele Srbije. Provode zajedno godišnje po regatama i pripremama najmanje dva do tri meseca.Prijateljstva koja formiraju su neverovatno lepa , medjusobni odnosi pomoć i stalo vrlo interesantni itd....Godinama se divimo kako su deca dobra pocev od toga da u svim gomilama opreme po regatama nikada nije nista nestalo do toga da su neiscrpne ennergije i nakon naopora od kojih mi matorci pocrkavamo oni nastavljaju da se besomučno igraju dok ih ne rasteramo u deset jedanaest sati na spavanje.Da vrlo retko izlaze u 11 ili dvanaest uveče, to je tačno.
Pored ovog kruga dece na pet šest regata van zemlje na koje uspemo da se dogegamo stvaraju se veoma interesantna drugarstva a ponekad ..Stimulisanje za ostvarivanje vrhunskih rezultata nije u svim klubovima izraženo u istoj meri. Može se izabrati klub koji ne postavlja previsoke zahteve u ovom pogledu
Šta je loše
- izostajanje iz škole zahteva da se preobimni planovi rade pre posle i kad ste stigne kako bi se nadoknadilo. Deo nastavnika smatra da su udžbenici loši pa diktira svoje definicije koje moraju da se uče doslovno. Iste pribavljamo mejlovima ili skypeom.
- - šta je dobro u ovom lošem
Deca iz razreda koja ne treniraju rade dnevno u proseku 4-5 sati kod kuće. U školi se sportom ne bavi već nastava fizičkog služi za ocenjivanje obaveznih vežbi po planu i programu.U školi (barem u ovoj u koju ide moje dete)se stimulišu cinkarenje i borba za ocene te povlađivanje nastavnicima i komunikacija novogovorom. Jedanaestogodišnjaci su ovakvim ambicioznim programom i nastavnicima npr za zimski raspust imali da pročitaju knjigu Vide Ognjenović Putovanje u putopis, a sad smo na Bovnu čitali 20000 milja pod morem ( cca 300 str) a pre toga Toma Sojera preko 200 str.Priznajem švindlovali smo 20000 našli smo skraćenu verziju i malo još i prepričanu pa je mogao više da se igra sa Lazom i Novicom. (Pravio je neke baklje pa se zamalo zapalio zbog gašenja iste trenericom)U klubovima u kojim je ( namnski su birani) ove vrednosti nisu na listi prioriteta već baš suprotno. Vodeni sportovi pored tog smanjuju mogućnost fizičkih povreda u ovom periodu odrastanja.

Porodični život
Da podređen je sportu. Ako idemo u Portorož na regatu onda odemo do Duina na godišnjicu boravka Rilkea a ne npr u Prag.Ne biraš ti letovanje već letovanje tebe. Kalendar imamo negde u februaru i tako planiramo godinu. Problem je što meni moj posao dozvoljava fleksibilnost a supruga ima malo krući režim. No minimum 150 dana godišnje provedemo aktivno sa svojim detetom vozeći ga i razvozeći, lečeći ga i mazeći, uspavljujući ga i budeći, radujući se i tešeči ga. Porodični život trpi i finansijski. Da, sport se u ovoj zemlji ( barem ovi kojim se bavi dete) ne stimuliše materijalno ili se to čini veoma veoma skromno. To iziskuje preraspodelu porodičnog budžeta. Umesto Renoa Clio na kredu novog , kupiš polovni kombi da ti stane oprema ( i da možeš da prenoćiš na nekim terenima), umesto da kupiš flet TV odvojiš to za smeštaj i opremu, umesto novog nameštaja od "ploćastih materijala" debeli neopren ili suvo odelo....

Šta se dobija .Veselo zdravo, pametno,druželjubivo,lepo.....dete s kojim se potrudiš da provedeš što veći deo ovog perioda njegovog života pre nego što za koju godinu ode

A rezultati?Biće. Ovakvi ili onakvi, u oblasti sporta ili života, .....




PS
sada su popunjavali neki motivacioni test. Na pitanje zašto voli da jedri odgovorio je: Da bi putovao
Eto

vrlo dobro ti razumes


spoji ovo
To je onaj sport za koji reprtezentacija podigne kredit da ode na prvenstvo.


i ovo


A rezultati?Biće. Ovakvi ili onakvi, u oblasti sporta ili života, .....

Pa jes što kažeš. Svaki uspeh se ustvari ostvaruje na kredit. Il? bronza na EP il' da ne odeš u zatvor. Jedino je kredit za zatvor za meleonče veći. To valjda zbog fudbala.Što ti je sport širok pojam bre

Inače kad sam već tu, 19.04. u okviru akcije "Negujmo prave vrednosti" prihod od karata na Tašmajdanu sa utakmice FINA Srbija Španija ide narodu Japana.



A za ovo

motivi su tu kljucni

poznato je da jedrenje klase optimist


ps.
izvini što ti koristim blog za popularizaciju sporta usprkos nekim pojavama na koje si ti skrenuo pažnju.
Veliki je problem naći klub sa dobrim odnosom prema deci, sa stručnim kadrom, sa ljudima koji imaju mnogo ljubavi i strpljenja i koji VOLE DECU, u kom nije glavni cilj raspodeliti to malo para što se dobije na sve one koji zbog nezaposlenosti svoje uhlebljenje nalaze u klubovima,ili koji klubove koriste za svoje ekonomske projekte nabavke "obavezne" opreme za decu, odnosno skoro je nemoguće je to postići. Neophodno je biti stalno s detetom u klubu i ukoliko nesto ne funkcionise menjati klubove dok se ne nadje najoptimalniji. Više porodica , odnosno više roditelja voljnih da aktivno učestvuju u radu oko dece kao pomagači , vozači i nosači a ne kao selektori i treneri umnogome olakšava.Majka jednog od optimista je to nazvala SOP team ( supported oriented parents).

izvini što ti koristim blog za popularizaciju sporta usprkos nekim pojavama na koje si ti skrenuo pažnju.

samo da se upišem da je onaj gore komentar, postavljen od strane druga cvetka,
f e n o m e n a l a n.
čitala sa uživanjem. blog u blogu: najbolja stvar.

antioksidant

Niko od nas nije nikada razmišljao da postane profi sportista.Jednostavno, išli smo svi,mislili smo da je sve to igra,družili se,bilo je glupo tada odustati...

ovo je pozitivan kontekst

Znaš i sam da je to tako nekad bilo...Od kluba dobiješ sendič posle utakmice,a ako te priključe seniorima možeš da računaš na trenerku i patike i to je to.A ne bi odustao ili priznao onom senioru da je bolji nikad.Ma u zubima bi ga nosio

antioksidant

Znaš i sam da je to tako nekad bilo...Od kluba dobiješ sendič posle utakmice,a ako te priključe seniorima možeš da računaš na trenerku i patike

koje si ti godiste?

poslao na p.m.