Biti levak, čemu?

Moguće je da neki blogeri na ovaj moj post olako reaguju: "Pih! Šta je bitno da li je čovek levak ili dešnjak. O tome danas retko ko razmišlja". Ja bih voleo da je u životu tako, da činjenica što je neko levak nema nikakvog značaja, ni za njega ni za njegovo okruženje.

Medjutim, od kako je veka i sveta, postoje predrasude u vezi sa levacima. Oni su uglavnom smatrani vanrednim, u smislu da su izvan reda, da štrče, da su manjkavi u odnosu na druge, odnosno na dešnjake. I da su velika manjina.  

Naišao sam na jedno kinesko naučno istraživanje koje je utvrdilo "da levaci više naginju kriminalu nego dešnjaci". Istovremeno, saopšteno je da medju osobama starijim od 80. godina nema - levaka, dok ih medju ostalim stanovništvom ima oko 10 posto.

Ima naučnika u drugim krajevima sveta koji smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logičke informacije, dok desna odlučujuće deluje na čovekove emocije i raspoloženje. Time se i obrazlaže zašto levoruki više od drugih podležu riziku da obole od šizofrenije i pate od raznoraznih fobija i manijakalne depresije. Navodno, ima indicija da levaci češće podižu ruku na sebe: samoubistava je medju njima oko tri puta više u odnosu na desnoruke.

Naravno, možemo reći da svakakvih istraživanja ima, te - ne verovati im. Medjutim, činjenica je da predrasude prema levacima postoje, manje-više, širom cele ove planete. Doduše, danas ih je daleko manje, ali se ne može reći da ih nema.  

I danas pojam levak u nekim jezicima (i u srpskom) zvuči prilično pežorativno, odnosno vuče na trapavost, neukost, nesposobnost. (U engleskom, recimo, izraz ‘a left-handed compliment' ima negativnu konotaciju).

Ima slučajeva da su u hrišćanstvu levaci smatrani "slugama djavola", odnosno da Biblija stigmatizuje levake. Ja ne mogu dati primere, ali sam primetio da se u toj svetoj knjizi ističe desno, pa se može shvatiti da je to jedino ispravno. Naravno, i u drugim religijama i kulturama ima predrasuda i sujeverja u vezi sa levorukošću.  

Stručnjaci tvrde da je levorukost izraženija kod muškaraca nego kod žena.

Da se ponovo vratim na naučnike. Na pitanje šta je uzrok levorukosti, oni nemaju jedinstven odgovor. Neki smatraju da se levorukost - desnorukost odredjuje još u prenatalnom periodu, jer se zna da se u porodicama koje imaju bar jednog levorukog roditelja  desetak puta češće radjaju levoruka deca.

A kako da roditelji znaju da li su im deca levoruka? Kažu da deca vrlo rano pokazuju da li radije koriste levu ili desnu ruku, da treba obratiti pažnju na to kojom rukom dete crta, drži četkicu za zube, kojom rukom se češlja, deli karte, hvata loptu, redja kocke, gura auto,  oblači lutku, niže perle, briše gumicom, koju ruku prvu stavlja u rukav kada se oblači, itd. Ako dete u devet od deset takvih situacija koristi levu ruku, može se pretpostaviti da je levoruko. To se odredi već do četvrte-pete godine života.

Danas stručnjaci savetuju odrasle da nikako ne teraju levoruku decu da pišu desnom rukom, jer to može ozbiljno ugroziti dečje zdravlje (pominje se mogućnost pojave mucanja i dr.).

Neki tvrde da se levorukost kod ljudi povećava. Naučnici nastavljaju da se bave razlozima nastanka, ispitivanjima psiholoških karakteristika, kako funkcioniše mozak i motorika. Sa druge strane čak i industrija i trgovina se uključuju: prave se makaze za levoruke, neki alati i instrumenti. Postoje i gitare za levoruke.

Levaci imaju i svoj dan - 13 avgust!

2. Moj drugar Dušan, kada posle posla svratimo u kafanu na piće, rado ističe da su levaci manjina, a onda šeretski dodaje da niko ne voli manjine, ukazujući pritom da je oko 90 posto čovečanstva - desnoruko, Ja, naravno, na to kažem nešto u stilu "pa, šta?", a onda se pobunim pitajući ga da li on to ima predrasuda prema levacima. Uz piće, on onda počne naklapati kako on nema ništa protiv levaka, da ih smatra samo - varijetetima. Tako kaže: "Za levake, Bože mi oprosti, postoji verovanje da su u sličnoj poziciji kao i - homoseksualci. Naime, nekada se za pedere i lezbijke govorilo da su bolesni i nenormalni. Danas preovladava mišljenja da nisu, po difoltu, ni bolesni ni nenormalni, već samo predstavljaju varijetete ljudske seksualnosti". Gucnemo obojica piće, ja se smeškam pomalo blesavo, pa Dušan dodaje, delujući kao čovek koji govori nešto mudro: "Što se mene lično tiče, Vladimire, nemam ja ništa protiv levaka. It just seems so exotic. Pa, čoveče, Lady Gaga is also left handed. Justin Bieber's left handed! George Michael is a left handed musician. Bart Simpson of The Simpsons is left-handed... Alexander the great was left-handed...  A opet, ne valja kada je čovek manjina u više pogleda; na primer, znam jednog Amerikanca, zove se Barney Frank, koji za sebe ovako kaže: I'm used to being in the minority. I'm a left-handed gay Jew. I've never felt, automatically, a member of any majority". A kad Dušan dalje ustvrdi da levoruki nešto kasnije dostižu seksualnu zrelost od dešnjaka (sic), kao i da imaju tri puta veće šanse da postanu alkoholičari, jer koriste desnu stranu mozga, pa su manje  tolerantni na alkohol, ja onda menjam temu razgovora, kako bih izbegao dalje rasprave sa njim.

Odlazeći kući, pitam se: da li je Srbija zemlja-levakinja?

3. Tužno podsećanje na jednog predsednika-levaka

Kažu da ima levaka medju onima koji su postigli značajne rezultate u raznim oblastima (umetnost, književnost, politika, nauka, armija itd). Tako ih ima, dakle, i medju predsednicima vlada/šefovima država. 

Meni ovom prilikom pada na pamet da je predsednik jedne velike i moćne zemlje,  krajem prošlog veka, bio - levak. Osećao se silno, kao da je vladao celim svetom (što je on shvatao kao svoju veliku odgovornost u vremenu tzv. unipolarizma), u čemu su ga njegovi brojni klimoglavi saveznici podržavali. Uz njihovu podršku, on je sebi dozvoljavao i neke neverovatne poteze na globalnom planu. A na privatnom planu imao je, koliko se zna, dogadjaj zbog kojeg mu je pretila opasnost da bude odjuren sa predsedničke dužnosti. Elem, taj predsednik-levak naročito mi je ostao u sećanju po ovim dvema stvarima (redosled je namerno obrnut):

Prvo, zabeleženo je da je on jednog dana, valjda u želji da malo razbistri glavu od mnogobrojnih predsedničkih briga, u svoju kancelariju pozvao neku mladu pripravnicu, sa namerom da "malo popriča" sa njom. A onda, nakon nekoliko kurtoaznih ljubaznosti, pitao je kakvo je njeno poznavanje - latinskog jezika. Kada mu je pripravnica, sva zajapurena, odgovorila da je u školi bila jedna od najboljih u latinskom, on je ustao, prišao joj veoma blizu, i pitao da li zna značenje latinske reči: fellatio. Pritom, levom rukom je otkopčao šlic na pantalonama... Kada je vest o tome (ipak) procurela u javnost, diglo se mnogo galame.  Puritanci su govorili da bi se predsednik morao stideti, on koji je već prešao Danteov "mezzo del camino",  koji kući ima suprugu koja važi za finu damu (znalo se, uzgred, da je ona, kao studentkinja, postizala mnogo bolje rezultate od njega) i kćerku maloletnicu. Seksualni akt tokom radnog vremena, u predsedničkoj kancelariji, isticali su, nikako  se nije smeo dogoditi. Naravno, osnovana je jedna komisija na državnom nivou sa zadatkom da ispita celu stvar i obavi "saslušanje". Tom prilikom predsednik-levak se branio "da seksualnog akta nije bilo, jer nije bilo (opet je upotrebio jednu latinsku reč) - penetracije". (Kakva hipokrizija: zar je gornja penetracija manje značajna od donje penetracije?). Bilo kako bilo, taj predsednik nije dao ostavku, niti je nateran na to, te je svoj predsednički mandat isterao do kraja. Da dodam još i to da je njegova žena, koja slovi za mudricu, pokazala dostojanstvo, te mu je oprostila taj "nestašluk" sa lepom pripravnicom, i ostala i dalje u braku sa njim.

Drugi potez predsednika-levaka zalazi u medjunarodne političke vode. Naime, on je ušao u historiju kao lider koji će se pamtiti (i) po tome što je naredio da se jedna malena zemlja u srce Evrope (dobro, nije baš u srcu, ali blizu srca) bombarduje sa najsofisticiranijim ubitačnim projektilima, u pretposlednjoj godini prošloga veka, te da se deo njene teritorije nasilno odcepi i proglasi za "nezavisnu republiku". Pri tome, ubedio je svoje klimoglave saveznike na pristanak, iako je u pitanju bilo flagrantno kršenje svih postojećih normi koje regulišu medjunarodno ponašanje, i koje naglašeno isključuju nasilno prekrajanje granica. Sva ta gnusna operacija, bez presedana, izvedena je mimo Saveta bezbednosti UN, uz korišćenje jedne vojne alijanse koja za cilj, valjda, ima "obezbedjenje bezbednosti" u svetu. A da taj levoruki predsednik udje u rat protiv te malene države u srcu Evrope (dobro, nije baš u srcu, ali blizu srca) najviše je insistirala jedna žena, u funkciji ministarke spoljnih poslova. Suprotno uobičajenom opštem verovanju da su žene uglavnom miroljubiva stvorenja, ta ministarka je volela ratove, te je likovala kada su bombe (neke od njih su bile sa radioaktivnim supstancama, zbog prisustva uranijuma) danima, skoro tri meseca, razarale malenu zemlju u srcu Evrope (dobro, nije baš u srcu, ali blizu srca). A nakon toga, kao što već pomenuh, taj levoruki predsednik, uz pomoć ratoborne ministarke i svojih klimoglavih saveznika, pomogao je ne samo da dodje do proglašenje "republikë e pavarur" na teritoriji te zemlje u srcu Evrope (dobro, nije baš u srcu, ali blizu srca), već je vršio pritisak u ubedjivanju drugih zemalja, po metodi "uvrtanja ruke", da priznaju tu novoproglašenu "nezavisnu republiku", i pored činjenice da ona nije mogla biti primljena u UN, te da nije uobičajeno da se priznaju samoproglašene republike ako pre toga ne postanu članice UN. Srećom, stameni predsednici te malene zemlje u srcu Evrope (dobro, nije baš u srcu, ali blizu srca) uporno su tvrdili i tvrde da njihova zemlja nikada neće priznati jednostrano odcepljenje dela svoje teritorije, pa time neće dozvoliti da ta novoproglašena država postane član UN. Ta nesrećna priča još nije završena.

Ovo sam sve ispričao, sa dubokom setom koja me je iznenadno obuzela, zato što sam se setio da je predsednik iz ove priče bio - levoruk. Očigledno je da ima poganih levorukaša.

Naime, ja sam pritom  razmišljao da li da nasilno počnem koristiti desnu ruku, kako bih se samo razlikovao od tog odioznog prezidenta levorukaša. I do sada sam dosta uspeo u tome, tako da danas mnoge stvari dobro radim - desnom rukom. Iz inata.

4. Da li vi poznajete nekoga (osim mene, virtuelno) koji je levak?