Agresivni ateista? Baš tako

tekst: Patrik Kondel

prevod: Alexandar Lambros

Mnogo je kuknjave, gunđanja i cmoljavljenja na račun agresivnog i netolerantnog ateizma po štampi u poslednje vreme, kao da je to nešto što je loše. Čini se da religija može da deli packe naokolo ali ne i da ih prima: kao ulični kriminalci koji zovu policiju ako žrtva pruži otpor. Agresivni ateizam je zaista odbrambeni ateizam jer trenutno nema ničeg agresivnijeg od političke religije. Biti ateista ili sekularista danas više nije stvar izbora već aktivne odbrane. Tako da kakav god udarac religija da dobije dobila ga je za nešto što je deset puta gore. Osim toga, mislim da je nemoguće biti previše agresivan u odbrani slobode govora, koja je, naravno, apsolutno sveta, kao što to svi znamo. Mnogo, mnogo više nego što to ikada može biti bilo koji bog, prorok ili spis, od sad pa do kraja veka - ili večnosti - šta god da traje duže.

Ljudi mi ponekad kažu - „Znaš, podjednako si netolerantan kao i oni koje kritikuješ".

Stvarno? Nadam se da je tako. Jer neko mora da bude. Postoje neke stvari na koje uopšte nisam tolerantan i nema svrhe da to poričem. Da vidimo ... Tu su mizoginija i seksizam - užasno sam netolerantan prema tome (nadam se da to ne vređa), rasizam, antisemitizam ... ne, bojim se da za to nema tolerancije. Žao mi je. Homofobija, možda? Ni trunka tolerancije opet. Baš sam u problemu, a? Okrutnost prema životinjama? Još jednom, apsolutno bez tolerancije. Ali, držte se, jer ovo nije još ni polovina stvari. Ne samo da sam otvoreno i drsko netolerantan prema ovim stvarima već ako se religija koristi kao izgovor za bilo koju od njih bojim se da postajem agresivno neprijateljski raspoložen i, štaviše, ne izvinjavam se za to jer nemam potrebu da se za to izvinjavam. A nemate ni vi.

Stalno mi se govori da treba da poštujem osećanja ljudi. Pa, ok. Ali, šta je sa mojim osećanjima? Šta je sa osećajem krajnje odvratnosti koji dobijem svaki put kad pomislim na pustinjskog boga i sve one grozote koje nadahnjuje? Taj bog je moj satana. Kad mu čujem ime osetim smrad sumpora. Kad čujem njegove reči namirišem smrt. Vidim kako je njegova prljava religija zagadila svet u kome moram da živim mnogo temeljnije nego što bi to moglo bilo kakvo fosilno gorivo. I vidim kako je sve u vezi tog boga namerno udešeno tako da truje naše iskustvo postojanja na Zemlji a ne da ga učini bogatijim i lepšim. Da nas drži u strahu. Da suzbije znanje. Da skreše slobodu i kreativnost. I da slavi smrt. Ništa manje nego zaglupljivanje čovečanstva. I, tražiti poštovanje za to je, da budem iskren, uvreda koja zaslužuje da joj se odgovori sa kamatom.

Religija ne zaslužuje nikakvo poštovanje zato što:

a) Ne nudi nikakvo poštovanje
b) Ne nudi nikakve dokaze

Dokazi zapravo nisu dobrodošli jer uklanjaju potrebu za verom. A to bi bio takav gubitak za svu tu lažnu vrlinu. Vera je jedna od tri lažne vrline. Ostale dve su pobožnost i pravednost. I nije neko trojstvo, kao tri ružne sestre. Za razliku od veštica iz „Magbeta" koje svet vide u kazanu, ove tri su dale sve od sebe da ga pretvore u kazan i još uvek im dobro ide. Među brojnim darovima ove tri divne muze imamo, za početak bliskoistočni sukob - dar koji nikako da presahne, da ne pominjem rak u njegovom srcu - Jerusalim. Taj pustinjski dragulj, taj nebeski pisoar u pesku iz koje se duhovna crna smrt bliskoistočne pustinje izlučila i proširila ovim svetom kao lepljiva sluz koja debelim slojem pobožnog neznanja oblaže i zagađuje sve čega se dotakne. Samo što to ne nazivamo neznanjem već verom.

Kakva grozna mala reč - vera. Odiše lažnom aurom čistote i vrline dok pronosi neke od najružnijih ideja koja je ova planeta ikada videla. Zatvrajući ljudska srca umesto da ih otvara. Čineći ih ponosnim na stvari kojih bi trebalo da se stide i da se stide stvari na koje bi trebalo da su ponosni.

Kad pogledamo nasilni varvarizam islamskog sveta vidimo da nema čina pravednosti koji je suviše izopačen za um koji tvrdi da je ovlašćen od strane vere. Ako tog boga uzmete za reč bićete baš kao i on - zlobno bezdušno čudovište, i da se pri tom uopšte ne osećate loše.

Čak i u civilizovanom svetu nema ničega što je suviše nečasno da ne bude dezinfikovano verom. Vera je bila ta, ne zaboravite, koja je gej ljude Kalifornije lišila njihovog osnovnog građanskog prava na isti dan kada je Amerika izabrala crnog predsednika. Vera je bila ta koja je ubedila crne hrišćane da gejeve pošalju u zadnji deo autobusa.

I sve bi ovo bilo dovoljno gadno ali, zahvaljujući propusnici koju dosledno dajemo lažnoj vrlini vere, religija je danas van svake kontrole. Već steže ruke oko grla UN pokušavajući da progura svetski zakon protiv blasfemije kako bi se ljudi zaštitili od toga da čuju reči koje bi mogle da njihove sićušne umove izvuku iz kamenog doba.

Sam koncept blasfemije je savršena ilustracija kukavičke nezrelosti religijskog uma i ispraznosti same religije. Da religija sadrži bilo kakvu istinu mogla bi biti vređana, ismejavana čak i oskrnavljena bez da bude umanjena na bilo koji način. Njena istina uspela bi da isijava kroz sve ovo - neizbledela, neoštećena, postiđujući one koji je zloupotrebljavaju. Ali, to nije slučaj. Religija je bodljikava. Netolerantna. Ultradefanzivna upravo zbog toga što je lomljiva i krhka. Čvrsta je koliko i pena od belanaca. Sva je od pene i bez čvrstine. Imala je hiljade godina na raspolaganju da odbrani svoju stvar a sve što je uspela jeste da istupi sa sofizmom, nasiljem i moralom kog bi se postidela i zvečarka. I ne postoji količina klerikalne trtljavine i koještarija koje i dalje mogu da zamaskiraju jednostavnu ogoljenu činjenicu da u religiji nema ničega.

Jedina istina o religiji je to da je ona laž. Njena tvrdnja da poseduje nekakva viša saznanja je urnebesno smešna. Jer ne poseduje čak ni ona niža. Nijedna od njenih smešnih tvrdnji o prirodi stvarnosti ne može da izdrži nikakvo rasuđivanje ... i vreme je da prestanemo da ih prihvatamo na osnovu ničega. To je sve što tražimo.

I ko god da smatra da je to suviše agresivno zna šta mu je činiti. A ako ne zna, biće mi zadovoljstvo da mu to lično saopštim.

pogledati i:

1. Vaša vera je najobičnija sprdnja

2. Uvređeni ateista