Svađa dve frakcije tajkunofila!

Nakon tajkuncunamija!

Po svemu sudeći, situacija u Srbiji je sve crnja i crvenija, podvučena - žutilom! Sukob dve frakcije agenata ratnih profitera, Tadićeve i Nikolićeve, nadlajavanje dva psa čuvara domaćih tajkuna, Djilasa i Vučića, glupirity šou program »štrajk žedju i gladju«, samo su najnoviji u nizu ciničnih, bezobraznih manifestacija i nemoći i arogancije srpske političke nomenklature.

Srbija je pred bankrotom, sa tragičnom ekonomskom i socijalnom činjenicom da se mora zaduživati tempom od čak 2 miliona evra dnevno. Nema tog vodje, te stranke, tog genija koji će Srbiju brzo  izvući iz provalije, u koju su je gurnuli najpre Milošević i njegova leva i desna ruka, Mišković i Karić, a potom postpetooktobarski »menadžeri«  i glasnogovornici ostalih članova opskurnog kluba »Privrednik«, sa Mišom Bekom kao brendom!

Da, ovde je sitni, privatni, pohlepni interes tokom protekle dve decenije UVEK bio iznad JAVNOG, opšteg interesa. Epilog je porazan: gradjani Srbije gladuju, masovno ne plaćaju pristigle račune za struju, korupcija se poput metastaze širi društvenim organizmom, a nezaposlenost preti socijalnom eksplozijom.

Sve ovo, na žalost, pokazuje da u Srbiji postoje samo dve klase: oni koji se bave politikom i oni kojima se bavi politika. Drugim rečima, oni koji su puni para i oni koji su puni lekova za smirenje. Oni koji sastavljaju Tomu i Borisa i oni koji sastavljaju kraj sa krajem.

Na jednoj strani imamo ekstraprofitere, a na drugoj - ekstraproletere. Jedni menjaju odela po poslednjoj političkoj modi, dok drugi seku uši da bi zakrpili dupe. Jedni imaju telohranitelje, dok su drugi samo - hranioci.

Ovde jedni kopaju po tudjim biografijama i životima, a drugi po kontejnerima. Jedni uredjuju TV programe, a drugi račune za struju, grejanje, telefon i poreze.

Svojevremeno je Duško Radović sjajno primetio: »Kroz život sam prošao kao kroz samoposlugu: sve što sam uzeo-platio sam.« Ovde jedni uzmu i ne samo što ne plate, nego im još i plate. Onim drugima zato odbijaju od plate.

U Srbiji je jedna klasa ružičasta, da ne kažem PINK, dok je druga pocrnela od muke. Jednu su u djakuzi kadi do guše, dok su drugi u dugovima do guše. Jedni su članovi, dok su ostali - članarine.

Ovde neki žive kao bubrezi u loju, dok drugi zato idu na dijalizu. Jedni žive na visokoj nozi, dok se drugi oslanjaju na prosjački štap. Jedne slikaju za novine i TV, dok drugi mogu samo da se slikaju. Jedni se skidaju do gole kože i sjajno prolaze, dok druge deru do gole kože.

Ovde se jedni bave pranjem novca, dok se ostali bave prljavim vešom. Po potrošnji sapuna smo na dnu Evrope, a po potrošnji sapunskih serija na samom vrhu.

Nacionalni dohodak po glavi stanovnika je nizak, ali je zato nacionalistički veoma visok: dopire čak do Haga.

Trenutno imamo režimsku i opozicionu svitu. Ostali su - dvorske lude: u redu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u redovima u narodnim kuhinjama, u čekaonicama domova zdravlja i bolnica, u redu ispred trafika za uplatu LOTO i BINGO tiketa, za kupovinu markica za prevoz, ispred TV ekrana...

Da li će doći dan, da li će se u Srbiji pojaviti politička snaga, pokret, organizacija, koja će u ime pravde, morala, časti i normalnosti postaviti jedno ljudsko, zdravorazumsko pitanje: Tadiću, Nikoliću, kako vas nije sram? Ili u prevodu: A gde su pare!?