God be with ye

Politički, da popunjavam neki upitnik, ja bih verovatno pustio ruku da napiše „socijal demokrata". A da mi ruka otkaže poslušnost ne bi me iznenadilo da na papiru vidim „anarho-sindikalista".

Očigledno je da nisam jedini koji se osuo anarhijom po celom telu i da su mi povod za blog Bilijeva „Beška na Kvadrat", PPP, Draft.dodgerovi glasovi i Vesnini poletarci.

Razlozi idu dalje:

Ko pomisli da bi Srbija pod anarhijom procvetala bi verovatno brzo zaključio da je u krivu kad bi se osvrnuo na svo uvelo cveće posađeno poslednjih mnogo decenija, ali bi se i sa odobravanjem iznenadio povodom onoga što Harward Business Review, institucija od renomea, u trenutku kreativnosti kaže o menadžment ekipama koje vode velike firme (a te ekipe su obično pametnije on onih što vode razne države).

Parafraziram, proširujem i dekorišem: „Ako bi se rukovodstvo nasumice biralo, izvlačenjem iz šešira u kom su imena svih zaposlenih (ili građana ako se radi o državi), institucija bi, skoro sigurno, više i bolje napredovala". Ako ponekad treba neobavezno verovati u nešto, bez obzira na religioznost i bez mnogo „analize", evo prilike.

Ne može više da prođe ni nedelja dana a da se ne pojavi vanredna vest iz nauke ili tehnike. U redu, „internet-of-things" daje skoro podjednako prostora svima, uključujući tako i kvazi-nauku pa, i kvazi-novinarstvo, treba oprezno čitati. Ali ni malo ili malo više pažnje nas neće sačuvati od vesti koje stvarno obećavaju i koje su sve učestalije. Po sećanju:

    Južna Koreja već razvlači Gigabit internet i obećava ga svim domaćinstvima za nekoliko godina.

    U nekoj drugoj laboratoriji upravo provukoše 100 Terrabita kroz optički kabal (to je download brzina od nekoliko hiljada DVD-jeva u sekundi)

    Danas mobilni telefon ima više procesosrske snage nego onomad prvi superkompjuter, Cray 1 (iako ja ne znam mnogo o istoriji super kompjutera)

    Vakcina protiv raka pankreasa ulazi u fazu probe na ljudima.

    Hvale se da su izolovali protein koji je jedinstveno prisutan samo na površini ćelija raka, nema ga na površini zdravih ćelija, i da veruju da će umeti da nauče imuni sistem kod čoveka da sam radi proces lečenja - ubija nezdrave ćelije i ne oštećuje zdrave.

     ...itd, od nauke i tehnike i za očekivati, more „čudnih" vesti je oko nas, upali smo u neki naučno-tehnološki vir.

Moj treći razlog za blog je najčudniji zato što priča o nečemu što svi mislimo da znamo, ali znanje je „tacit" prirode, neopipljivo i ne skreće toliko pažnju nepažljivom praktikantu u delanju na koje se znanje odnosi. Radi se o Internet kolaboraciji i social networkingu.

Pažnju skreće knjiga Charles Leadbeatera „We-think". Ja to što on piše „stvarno" sve „znam", to mi je „lebac", al čovek me već u otvaranju uhvati na par „fazona", ko poslednjeg pacera.

Naime, skreće nam pažnju na fenomen, i što više razmišljam sve je fenomenalnije, gde bi Wikipedija, na primer, trebala da bude mnogo haotičnija i neorganizovanija nego što jeste s obzirom na to da svako može da radi skoro šta hoće, dok je Wikipedija hijerarhijski ravnija od Bačke, tiša od Tihog Okeana.

Ne samo da se ne radi o nepodnošljivoj anarhiji na Wikipediji, nego skoro da je uopšte nema gledano iz perspektive jedne prosečne egzistencijalne živuljke, pozicije oko koje se većina nas nabila.

E sad, ono što je dodatno fenomenalno je da je ova činjenica zbunila skoro sve kojima je i posao da pametuju oko socijalnog i psihološkog, to skoro niko nije očekivao.

Da bi nagovestio neke svoje zaključke Charles navodi social/content umrežene grupe ljudi gde je pokušano sa hijerarhijama. I, pogađate, kreativnost i entuzijazam naglo i tiho utihnu.

A nagoveštava da se radi o priprostom: mi želimo i volimo da kreiramo i dajemo, većina smo takvi, a potreban nam je respekt, prepoznavanje autorstva.

I to je to, nekoliko hiljada godina stara tajna. I ako je to to ko zna koje još odgovore na svakodnevno ume da nam da.