Uloga moje porodice u Srpskoj Filmskoj Revoluciji

Nemoj saljes nekog Luca Brazzi-ja na nas,please ako ti se zamerimo.
Znas i sama da je u Srbiji ne iscezla,nego ukinuta institucija bilo cega serioznog u profesionalnim okvirima kada je stampa u pitanju.Na zalost i NIN je danas sve dalji od realnosti i naginje zutom tonalitetu gliba.Tirazi su sve manji,pisana forma sve vise levitira negde u prostoru i lagano ce nestati,tako da zarad tiraza i profita imamo predatorske slike na javnoj sceni iz dana u dan.Nista novo.Let it go.Ne trositi svoje vokabularne i vremenske resurse jer jednostavno sistem je nemoguce pobediti,a posto je apsolutno oguglao na sve informacije iz realnosti,nema svrhe nekoga ili nesto podsecati na civilizacijske norme,skrupule i ostalo.Gledaj na sve kao na besplatnu reklamu i jos jedan u nizu gafova onih koji na zalost kreiraju svest mediokritetske javnosti.
Btw. skoro videh Dvogao sa The Muzem ti u sporednoj ulozi...lik.Ozbiljno pretenduje da ugrozi moju listu omiljenih mi Srba.Well done.

'...nisu prešla osrednje umetničke kvalitete."

Nisam filmski kritičar.Nisam znala šta je ,,klan'' Maljević producirao niti kakve je nagrade dobio.Ali imam mozak i kada videh listu filmova i serija morala sam da se vratim na gore citirano.
Mene samo zanima šta jeste prešlo osrednje umetničke kvalitete ako ovo nije???

Moja generacija je npr. odrasla na seriji ,,Otvorena vrata'' (sa svim reprizama koje su usledile).
Da ne pričam o filmu ,,Nož'' i ostalom.

Po mom mišljenju,kvalitetno je ono što je prošlo test vremena.

Kada ti možeš da gledaš nešto po 100 puta i nešto što je snimano pre 10 godina i da te i dalje drži prikovanog za TV,a još kada se nadješ u društvu shvatiš da je najmanje 90% ljudi oko tebe gledalo isto to prethodnog dana i seća se replika iz pogledanog onda mislim da je svaki dalji komentar suvišan.

Pa to sve klan do klana! Bože, Bojana, toliko uticaja, a malo para? To jeste čudno, ali ja se odavno naučih da kod nas čuditi se - zaludan je posao. Kao i razmišljanje ko kreira kulturni ukus! Nažalost, zna se, nažalost, trpi se. Čestitam klanu za sve što je uradio i što će tek...

Eh da nam je još takvih klanova, gde bi nam bio kraj!
Samo nastavi Bojana

... i od svih novih saznanja o tvojoj porodici (klanu ) ubedljivo najveće je ovo!
Čoveče, sve vreme sam bio zaljubljen u pogrešnu sestru

Nadam se da se nerviraš mnogo zbog tereta slave.

Pozdrav

Mislim da bi "Idemo dalje" trebalo da udje u Svetsku kulturnu bastinu, ako vec nije.

Moj otac, Bojan Maljević, "Don Korleone navedenog klana",

Поздрав !

vala, neka si im i rekla!
podrska "zloglasnom klanu"!

Vrlo duhovit odgovor na tekst iz lista koji već poodavno niko pismen ne čita.

misljenje je da si trebala ipak njima da posaljes svoj komentar.A pisac teksta u NINU zvuci kao neki neuspeli glumac koji od vaseg "klana" nije dobio nijednu ulogu

Stupido giornalista rovinare il nostro lavoro!
Scoperto il segreto della nostra organizzazione!
Cosa fare,bella testa di mafia?

Čini mi se da postaje trend - to 'pljuvačko novinarstvo'. Narod voli da čita o 'otkrivanju tajni poznatih' pa se to i plasira ... žalosno je samo što je mesto dešavanja - NIN, časopis koji bi trebalo da bude iznad toga ...
Najbolje demantije napisanog ... prethodna tema na ovom blogu. Dovoljno govori sama za sebe.
p.s.
Svima onima koji bi da 'razotkrivaju klanove' - okrenite se 'klanovima' koji to zaista jesu i koji su svima nama dobro poznati ... ako smete!?!

"MALJEVIĆI - O tom klanu se priča kao o klanu sa mnogo uticaja i, naravno, para. Sve rade porodično i upravo tako deluju na javnoj sceni.

Draga Bojana predlažem ti da me kao osnivača i jedinog člana sopstvenog klana, kooptirate u vaš MALJEVIĆSKI klan. Postao bih deo porodice, Don Koreoneu Maljeviću bih se zakleo na večnu poslušnost. Ne tražim to zbog uticaja i para, naprosto, mnogo bih se sigurnije osećao, ne bih bio na srpskoj kulturnoj vetrometini a i iznad svega cenim porodične vrednosti
Nadajući se...
S poštovanjem,
Mikele

Posto nisam clan obozavalaca Lika(narocito)i dela autorke, volela bih da preskocim njenu uvredjenost, i skrenem paznju na porazavajuce stanje u kulturi:

Ovaj tekst je slika i prilika dogadjaja.
Ovakvo stanje je nastalo dok je bilo para.
Sada vise nema para, pa ce i ovde biti velikih promena
i potresa.

napomena:
Ako mene pitate bolje bi da je drzava Srbija novac,
koji je potrosila na snimanje filma o trgovini ljudima,
potrosila na otkrivanje pocinilaca ovoih zlocina i
za rehabilitaciju zrtava, nego na film.




Новац и политика у култури (3)
Шетња са етикетом

Култура у Србији служи за збрињавање вишка заслужних политичких кадрова, повремено за поткусуривање и намиривање политичких рачуница, и тек понекад да се маше неким њеним успехом


Тања Њежић
Стара изрека каже - ако те занима шта се збива у некој причи, прати токове новца. Применимо ли то на културу данас и овде - шта ћемо добити?
Својевремено је Иван Тасовац покренуо читаву лавину коментара рекавши да „пара у култури има али да се арче“. Није мали број оних који су говорили и говоре да је питање расподеле средстава увек било битно и као одраз концепта а да је то посебно изражено у условима њиховог смањења. Требало би и времена и простора да се крене по областима (у култури) и у оквиру њих по пројектима и установама како би се стекла целовита слика. Но, осврнимо се на неколико маркантних момената.
Колико је познато, републичко министарство културе у буџету за ову годину уопште није предвидело средства за наставак реконструкције Музеја савремене уметности, која се иначе одвија по фазама. Нема их ни у једном финансијском плану. Но, то није прво заборављање. Присетимо се да је 2009. заборављена исплата плата за Српско народно позориште а покриће за ову немарност, исказано у отвореном писму, гласило је да „министарство није сервис“. Остало је отворено питање шта је Министарство културе ако не инстанца која, располажући новцем пореских обвезника између осталог, треба да брине о установама културе.
Прошле године је тако, за акцију Србија у Србији, Министарство културе планирало 56 милиона динара, при чему је тај новац добрим делом потрошен на, истина, заслужене хонораре гостујућих уметника али не и на оснаживање културних потенцијала у одређеним срединама, што је била једна од почетних идеја у разним разговорима на тему децентрализације у култури и њеног развоја у унутрашњости. У исто време многе установе којима је Република оснивач, биле су „на белом лебу“.
Невероватно али Музеј града Београда нема матичну зграду. Крајем децембра 2006. потписани су уговори између више актера и на име Музеја града одређена је зграда у Ресавској 46. Уследиле су правне компликације и процедуре које су недавно завршене. Урађен је пројекат постојећег стања зграде којој су потребне извесне интервенције. Али планиране инвестиције и даљи кораци градске владе у том правцу нису познати, те тако Музеј града све што има од своје зграде јесу инспекцијски налози за обрушавање фасаде и оштећења крова. А с друге стране, недавно је на сајту Скупштине града расписан конкурс за идејно решење пројекта својеврсне реконструкције Бетон хале, „тежак“ 70 хиљада евра!
Пројекат Београд 2020 (Београд европска престоница културе 2020) изнео је у прошлој години ни мање ни више него 15 милиона! У ту калкулацију урачунате су (посебне) агенде чија је израда коштала милион и триста хиљада (!), па специјална пенкала од 338.000 динара, три стручна сарадника у периоду јул-септембар добила су 1.411.000, координатор пројекта за поменути период добио је 323.772, координатор за комуникације 273.644 динара... А, опет с друге стране, хонорар за ауторски табак научног рада за скуп о Лази Костићу износио је две хиљаде динара бруто. Иако је реч о различитим изворима финансирања, свакако је у питању и више него сликовито поређење. С друге стране Југословенско драмско позориште у овој години за пројекте има 15 милиона динара. У разговору за Лудус Мирјана Карановић је рекла да је то довољно за три мање представе и то под условом да „глумци донесу од куће оно што им треба“.
Сваки од ових примера, разуме се, има и своју тзв. политичку позадину. Па се тако у незваничној комуникацији често може чути „Немој, пусти, мани... Београд 2020 ти је ЛДП...“ или „ћути, Београдизација је СПС, не можеш сад ту ништа...“. Летос, кад се беше појавила дилема око Белефа који по чувеним партијским квотама у култури припада ДС (и о чему је НИН тада писао) и када су два селектора те манифестације у кратком року дала оставке, очекивало се да ће СПС-ови кадрови у управљачкој структури покренути питање даљег рада те манифестације. Међутим, с кулоарском тезом „неће ваљда коалиција да падне због Белефа“ ствари су остале такве какве јесу. Белеф је тада коштао око 23 милиона динара (а понуђени програм и квалитет рада прошлогодишњег Фестивала остаће запамћен као пример далеко испод сваког критеријума, прим. ур.).
Има, наравно, у том мозаику култура-политика-кланови-токови новца... још читав низ коцкица. Ако покушамо да се бар још мало измакнемо тешко да се можемо отети утиску хаоса у коме се ствари дешавају „како падне у датом моменту“ а учесници, не ретко, носе етикете које им за одређену прилику одговарају. Недавно је Александар Илић, говорећи на промоцији књиге Градска шетња Милана Влајчића, између осталог рекао да се власт некада плашила културе па је посезала за цензуром. Плаши је се и данас, вели он, али се од ње брани маргинализацијом. Тако је култура на репу када је реч о материјалним средствима и не само тад! Она служи за збрињавање вишка заслужних (политичких) кадрова, повремено за поткусуривање и намиривање политичких рачуница, и тек понекад да се маше неким њеним успехом.

Креатори културне сцене

ИНСТИТУЦИЈЕ

Ивана Авжнер Тренутна градска секретарка за културу, мало позната пре постављања на ту функцију. Стално је активна прича о њеној смени.
Предраг Марковић Актуелни министар културе. Био би на овој листи и већ само као оснивач „Стубова културе“, раније „Времена књиге“, издавачке куће са снажном домаћом продукцијом.
Горица Мојовић Дугогодишња шефица београдске културне сцене. Многе је задужила док је била на тој функцији.
Иван Тасовац Успео је преко ноћи да промени имиџ једне од најзначајнијих музичких институција у земљи, захваљујући добром друштвеном и политичком статусу.
Зоран Хамовић Саветник пређашњег министра за културу. Брзо је схватио да је најбоља позиција бити први до главног.
Мадлена Цептер Сама своја институција. Влада ониме што је и основала.
Добрица Ћосић Академик, писац, државник, верник и грешник, отац нације. Његова реч битна је подједнако политичарима, од Милошевића, преко Тадића, до Чеде, књижевној и интелектуалној чаршији, као и најширој јавности.

КЊИЖЕВНОСТ

Матија Бећковић Академик, писац, беседник - да нема Ћосића, био би Ћосић. Уз Ћосића један од најутицајнијих књижевника такозване „националистичке“ струје и Демократске странке Србије.
Гојко Божовић Његову љубав са пеновцима јасно илуструје чињеница да је седиште његове издавачке куће усред Пен центра. А моћ је пригрлио и двогодишњим креирањем каталога наступа Србије у Лајпцигу и листе писаца који ће се наћи у њима.
Слободан Гавриловић Директор „Службеног гласника“, бивши потпредседник ДС, који је на чело једне од најмоћнијих издавачких кућа у Србији дошао с места председника Истраживачког центра ДС. Жуту штампу је највише фасцинирала његова плата од 350.000 динара.
Александар Јерков Некада му је приписивана титула „директора српске књижевности“ и подршка Мире Марковић. Данас је „само“ професор на Филолошком факултету у Београду.
Драгослав Михаиловић „Директор“ моравске струје, која егзистира унутар „националистичког“ лобија у књижевности. Пропагира моравске говоре и жели да им врати достојанство.
Вида Огњеновић Предводница „пеноваца“, главне лобистичке струје у књижевности којој, осим ПЕН центра, припада и Српско књижевно друштво, Министарство културе, па и Демократска странка... Она је уз то и потпредседница Демократске странке и бивша амбасадорка, једном речју жена-змај..
Васа Павковић Председник НИН-овог жирија, књижевни критичар и уредник у бројним издавачким кућама. Његов уреднички и критичарски став знао је да одређује судбину књиге и аутора.
Предраг Палавестра Академик, дугогодишњи председник ПЕН центра, организације која је једна од најутицајнијих у књижевним круговима.
Михајло Пантић „Мико, нећеш ти бити критичар ако те се људи не буду плашили“, говорили су му старији. Он се из све снаге труди да не поступа по том моделу, али му, изгледа, не иде од руке. Нарочито откако је био председник Комисије за доделу националних пензија.
Сретен Угричић Деценијски управник Народне библиотеке, који, питајући се за избор руководства свих библиотека у Србији и за откуп књига, директно утиче на положај књиге и књижевности. Писац, полемичар, активиста, Сорошев човек за српску књижевност деведесетих.
Саша Ћирић Један од челника Бетона, такозване друге Србије у књижевности, која све одреда прозива оштрим и заједљивим текстовима. Истражује везу између националистичке идеологије, политике и културе.

ФИЛМ

Драган Бјелогрлић Омиљено „чедо“ српског филма. Глумац који је, чини се, бивао све јачи са сваком променом система, због чега постаје и успешан продуцент. Да му то није скрајнуло уметнички афинитет, показао је и недавно режијом првог филма. Његови ставови често су предмет дискусије.
Срђан Драгојевић Његово име се често спомиње уз лобистичке кругове. Њему самом није баш најјасније због чега. Чист пример како се моћ везује за политику. Између осталог, режирао је најскупљи филм икада снимљен код нас, са поражавајућим резултатом.
Бата Живојиновић Један од најзначајнијих играча на филмској сцени. Његова партијска острашћеност, од Тита до Милошевића, била је пресудна приликом креирања буџета готово сваког филма у коме је играо. Остварио неколико антологијских улога и на филму и у Скупштини.
Емир Кустурица „Професор“ међу редитељима. „Цар“ Мокре горе. Иако му се свашта приписује и иако су његови политички ставови често у раскораку са уметничким сензибилитетом, утицај је ипак стекао захваљујући првенствено својим високоестетским филмским апстракцијама. Препознатљив у читавом свету.
Горан Марковић Његов мираз политичким структурама мањи је него што се очекивало, поготово сада док се у Министарству културе пита за изглед српске кинематографије.
Маљевићи О том клану се прича као о клану са много утицаја и, наравно, пара. Све раде породично и управо тако и делују на јавној сцени. Њихова дела, пак, нису прешла осредње уметничке квалитете.
Миша Могоровић Један од најагилнијих филмских продуцената тренутно код нас, са јаким упливима у европске фондове. Недавно предложен и за члана Националног савета за културу.
Горан Паскаљевић Дежурни кривац за све контакте између уметности (филмске наравно) и политике. Моћ му се огледа у добром утемељењу у Г17 плус, али опет није успео да сними најскупљи филм икада. Или можда то још није пожелео.
Лазар Ристовски Још један глумац који је пожелео да буде продуцент и редитељ, наравно, како би и сам закорачио у „кухиње“. Ипак је остао један од вољенијих глумаца, а о њему као продуценту ретко када се расправља. Често се на конференцијама хвалио како исплаћује све чланове своје екипе.
Љубиша Самарџић Глумац који се с годинама пронашао у режији, где је сада активнији, један од првих који је усавршио изналажење извора прихода за своје филмове. Чини се ипак да ће остати упамћенији као глумац, одакле је и научио како се функционише на јавној сцени.

ПОЗОРИШТЕ

Небојша Брадић Успешан директор Крушевачког народног позоришта, фијаско у Атељеу, проблематично у Народном, дигнуто из пепела Београдско драмско. Као министар је започео многе пројекте на здравим основама, нажалост у јавној комуникацији није умео да одвоји битно од небитног.
Воја Брајовић Као саветник председника Србије и неко ко упорно говори да је ванстраначка, а не партијска личност на том месту, као краткотрајни министар културе Србије, није показао ниједну страну своје реалне моћи. Најмоћнији је био док је у ЈДП кројио репертоарску и кадровску политику.
Душан Ковачевић Као писац, сценариста, академик, директор (готово власник) Звездара театра, има реално велику моћ. Фино је опстајао у свим режимима. Његов утицај у позоришном свету сличан је утицају „оца нације“ на књижевној сцени.
Дејан Мијач Данас је више самостална институција без велике моћи, са још мање уплива. Има моћне следбенике међу младим уметницима.
Биљана Србљановић Њена тренутна моћ је пре свега у ономе што пише. Ипак, дотле је дошла захваљујући политичкој критици свега и свачега, почев од Слободана Милошевића наовамо.
Јован Ћирилов Његово мишљење се непрестано високо уважава. Највећа грешка му је што за Битеф није произвео достојног наследника. Моћ му се посебно огледа у обликовању јавног мњења, кроз серију текстова и колумни.
Бранко Цвејић Као управник ЈДП има највеће заслуге што је ово позориште добило нову зграду, заслужан је за сарадњу са хрватским и словеначким позоришним кућама, а највише за довођење уметника, са простора бивше Југославије.
Светозар Цветковић У суштини успешан као управник, способан као продуцент, заслужан за многе прве кораке у повезивању културних радника после ратова и распада Југославије. Његова моћ у позоришту сводила се на добре политичке контакте. Слична је ситуација и са филмом, где је сада активнији.

ВИЗУЕЛНЕ УМЕТНОСТИ

Бранислава Анђелковић Директорка Музеја савремене уметности, заједно са мужем креира целокупну савремену ликовну сцену Србије, пажљивим одабиром нових кадрова.
Бранимир Димитријевић Помоћник бившег министра за културу за међународне односе, европске интеграције и развој менаџмента у области културе.
Никола Кусовац Предводник националне струје у српској ликовној уметности. Иако активан по том питању, у статусу је мировања. Због његовог знања и искуства, ниједна власт га се не може, и кад би хтела, у потпуности одрећи.
Раша Тодосијевић Млад, полетан и модеран већ пола века. Једна од најзначајнијих фигура ex-yu уметничке сцене. Није се променио, нити његов утицај јењава.
Милица Томић Мис српске визуелне сцене, заинтригирала је и националисте када је центром Београда „прошетала“ калашњиков у склопу свог перформанса.

Тања Њежић