Da li su nečiji roditelj i nečije obezbeđenje iznad zakona?

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

Ovijeh dana glavni izvor vesti je naše "ni po babu ni po stričevima" pravosuđe. I ranije je bilo spornih sudskih odluka, ali ne ovakvih, koje kao da oblikuju nekakvu poruku.
Ima tu nekih prigušenih informacija koje su se pojavile u medijima, koje kao da me posmatraju. Sećate se kad je ćale neke naše teniserke prepio, pa je zvao gospođu Kler Birgin, ambasadorku Australije, i rekao da će da prođe kao sedam jarića kad dođe vuk. Beše pretio da će da granatira ambasadu, lično da likvidira gospođu koja zastupa prijateljsku državu s pozicije ambasadora.

Žena pozvala svog atašea za bezbednost, koji je alarmirao policiju, dok je Dokić u međuvremenu prozvao policiju da ga uhapsi "čik ako sme". Nesuđeni "tobdžija" sa Fruške gore rekao je da kad njega uhapse, tek tada će ambasadorka biti u opasnosti. Policija je odreagovala maestralno i kod ostrašćenog oca javne ličnosti koja se bavi tenisom pronašla gomilu nelegalnog naoružanja i municije. Damir Dokić je uhapšen i osuđen na zatvorsku kaznu. Tako se to radi u normalnim zemljama za pretnju bilo kom, a pogotovo inostranim zvaničnicima i domaćim organima vlasti.

E pa, sličnu pretnju putem medija izrekao je i otac majke nacije, ali ne inostranom državljaninu na radu u Srbiji, već pravosudnim organima i policiji. Svi se sećamo njenog hita "Da sam krala krala sam". Deda nacije izjavio je da će ubiti svakog ko mu zadeva ćerku. Ili preciznije da će da ubije svakog ko proba da je uhapsi. I ništa. Niko nije reagovao. Valjda se niko nije našao prozvan jer su znali da neće biti hapšenja.

Kako rekoše nadležni kad je prećeno ambasadorki, "obaveza policije Srbije je da zaštiti sva diplomatsko-konzularna predstavništva u Srbiji". S obzirom na to da se niko nije oglasio povodom pretnje "koj mi uhapsi dete ću ga ubijem", da li to znači da niko nije zadužen da štiti tužioce, sudije i policajce?
Zamislite na šta bi ličila, recimo, Engleska da neka pijana budala telefonom preti tužiocu da će da ga likvidira ako slučajno podnese tužbu. Pa uhapsili bi ga pre nego spusti slušalicu.

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

I opet čitamo po ćoškama novinskih stubaca gde kažu "obezbeđenje ne dozvoljava da se priđe kući u Ljutice Bogdana". Što je u redu ako je kuća usred privatnog imanja, ali kako neko može da ograniči slobodu kretanja na javnim površinama? I opet niko ne reaguje.

Ne ulazim u to da li je kriva ili nije i koliko je kriva ako jeste. Da l' baš toliko miliona i toliko dana teško je proceniti bez iščitavanja hiljada strana sudske dokumentacije. Samo ne mogu da se otresem na pravilo telohraniteljskog posla kojim sam se bavio. "Ko ima obezbeđenje, zna i zašto ga ima."