Miami vice: Ekstazi

Jedina stvar koja je ista u Majamiju kao sto sam naucio na nasem "Parobrodu Srbija" je gravitacija. Skoro da je ista. Sve ostalo je razlicito. Ljudi, zgrade, vazduh, hrana, pare, ... Cak su i kucici drugaciji. Nije ni cudo. Mislim nije mi cudno.

Nije mi cudna ni masovna upotreba droga. Ukapirao sam zasto je film "Miami Vice" snimljen bas ovde a ne u Alabami. Majami je pun droga. Moze svako, svuda, sve da kupi. Najvise ima kokaina, marihuane i ekstazija, mada i druge droge cirkulisu. Nije nikakvo cudo da vidis u klubu kako se pusi trava i kako obezbedjenje mlako upozorava goste. Uvezbano oko moze da uoci i spretno smrkanje kokaina sa prostora izmedju palca i kaziprsta na gornjoj strani dlana. A i nevidljivo stavljenje tableta ekstazija vise nije sasvim nedostizno za moje, uvezbano oko.

Ovde se ljudi cesto drugacije odnose prema drogama. Pretpostavljam da brzina zivota i mnogo rada ljudima ostavljaju samo vikend za odlazajk u klubove i na zurke, da se obslobode nagomilanih stresova. I tada nemaju vremena da se ubacuju u ritam igre po nekoliko sati. U fazonu su da ako piju, treba im par sati da postignu zeljeni efekat, a sutradan imaju mucninu i glavobolju. Treba im nesto sto ce da ih digne odmah, proveze par sati i spusti sa osecajem zadovoljstva na zemlju. Sa nekim drogama imaju instant srecu na par sati bez fizickih posledica sledeceg dana.

Mesto radnje je VIP sekcija kluba "Mansion". Najbolja muzika, najskuplja klijentela, najbolje zene a i najzgodniji badigard. Sve to u "Mansion" u subotu uvece. Przio je house DJ Pedro. Mi smo bili tik uz njega.

Te veceri sam cuvao Kerema Durusta, sina turskog tajkuna Alija Durusta. Tatina adresa je svima poznata: Forbsova Lista milijardera. Ume da bude naporno da cuvas dete milijardera ali lepo izgleda na bankovnom racunu.

Porodica Durust, uz hotelijerstvo i brojne druge biznise, kontrolise turski fudbalski klub "Fenerbahce". Kerem, mlad momak, navucen na zivot i sve sto zivot u Majamiju donosi, ali bez ideje vodilje, tek razveden. Zuta stampa Turske je pisala o tome u detalje. Cuveni par Sureja i Kerem je punio stranice tabloida u Turskoj kao ni jedan par do tada. Lepotica Sureyya Yalcin slovi za Tursku Paris Hilton, takodje cerka milijardera. Njeni, da bi prica bila bolja, kontrolisu konkurentski "Galatasaray". Zabranjena ljubav dveju zaracenih porodica krunisana brakom. Ni Sekspir ne bi imao primedbi. Jedino razvod uprskao pricu.

Sa Keremom u drustvu je bio i mladji momak iz Turske, buckasti Ali sa svojom mamom. Mama drzeca... Ima. Tu su jos bile i cetri mlade cure i mama od jedne od njih. Jednu klinku i jednu mamu prepoznajem, stanovali su u mom komsiluku. Ana i mama vise lice na sestre nego na mamu i cerku. Devojke obucene sablonski. Korseti, istaknute sise, kose u rep zategnut do face liftinga. Sve cetri su bile 19 sto je nedovoljno za ulazak u klub ali "ako celjad nisu besna kuca nije tesna". Cak je Anina mama bila odevena na ofanzivno.


Dve od cetri cure znam od ranije kao smerne, gledano za uslove igre u Majami Bicu. U prethodnim epizodama nije bilo razvratnog ponasanja, nikad preterano pijane, ne divljaju u kontaktima sa muskarcima,... Cak i garderobom ne otkrivaju bas previse. I njihove drugarice mi se smernim cine. Ali..

Ana mi se poverava da je resila sa drugaricama da probaju ekstazi!? Pa da. Ima 19, vreme joj je. Dajem joj na brzinu savete, ono sto sam do sada skapirao o ponasanju ljudi pod ekstazijem:

"Ana, ekstazi se dosta koristi po diskotekama. Ako si vec odlucila da ga probas budi pametna. Pocni sa pola tablete i pij dosta vode. Da ti skrenem paznju da izaziva malko pojacan osecaj zadovoljstva i pojacava zelju za seksom..."

"Nista ne brini sve znam."

Sve cetri uzele po pola tablete. Turcin je vec prekaljen u okrsajuma sa ekstazijem i on uzima odmah dve. Znam iz iskustva da je malo tupav kad je nadrogiran i da se znoji kao svinja. Zato ga i teram stalno da pije vodu da ne kolabira. Onda moram da ga nosim.

Ide vece, igra se, pije se. Ekstazi se zaliva sampanjcem Cristal Magnum. U Mensionu sam domaci. Lezerno kontrolisem dogadjanja oko sebe. Uvezbanim perifernim vidom, bez okretanja glave, uocavam da se Ana i jos jedna klinka ljube u usta. Za Majami Bic ne mnogo cudno, samo ja nisam nikog video da to radi pred kevom. Kasnije su se tri cure ljubile, pa dve cure i Kerem,... Mame skapirala da im nije mesto u klubu pa zapalile, valjda "tetki da odnesu lek". Drugi momak, Ali se izgubio sa zanosnom zelenookom meleskinjom sjajne koze boje meda. Ana mi prilazi uvijajuci se i u poverenju kaze:

"Super mi je. Mnogo sam napaljena. Nikad se nisam ljbila sa curom. Mnogo je dobro..."

Ja standardno odgovaram:

"Mala pij dosta vode, sva si vrela, znojis se..."

"Ne brini sve znam!"

Nacin na koji su cure igrale bi se najbolje mogao opisati kao pantomima orgazma. Radeci ovaj posao sam oguglao na razne stvari i spreman da otkuliram i najneocekivaniju stvar. priznajem, bila je borba da ne gledam, ali sam otkulirao i ostao ledjima okrenut klijentima profesionalno motreci u pravcu eventualnog problema. Ispred mene gomila muskaraca, koji kao vojnici upravo pristigli sa premijere porno hita iz bioskopa "Radnik". Seksualni performans nije ostao nezapazen. Priroda je udesila da kada zenka ima nagon za parenjem, muzjaci osete celim telom i spremni su da se bore za zadovoljenje iskonskog nagona. Izmedju zenki i muzjaka se nalazio misicavi badigard kome svuda po licu i telu pise na svim jezicima "Don't fuck with me!". Mudro sam odabrao ugaoni separetik uz DJ but i zidom sa druge strane. Tako skratio ugao odbrane sa 360 na 90 stepeni. Imao sam i diskretnu podrsku sa boka. Sa druge strane, moj mason Deni, sa svojih 130 kg misicne mase, rezidentni izbacivac, je kao slucajno, blokirao bocni prilaz. To je neki kodeks kolegionalnosti izmedju izbacivaca i bodigardova. Mada je moj odnos sa Denijem bolji od toga. Na moju sugestiju Karemu da bi bilo zgodno da Deni dobije neki "tips" od nas, sevnula je stotka. Ruka ruku mije.

Vreme polako izmice i blizi se 5 kada se svi klubovi na plazi zatvaraju. Atmosfer au klubu se usporavala, ljudi su polako odlazili. nase drustvance je bilo sve bolje raspolozeno. Ja sam samo umoran. "Uzmi pare i idi kuci" moja standardna sugestija svim mladjim kolegama, se blizi svojoj realizaciji. Drustvance koje cuvem, potrosilo je oko 12 000$ na skupe sampanjce. Meni je upadljiviji uticaj ekstazija na njih. Prepoznajem ih po pokretu a i u ocima se cita da su klinke na dve tablete a Kerem... Recimo malko vise od dve. Gledam ga u oci koje se prelivaju kao starinski televizor kada se zavrsi program. Znam da mu mozak vec sat vremena "radi na rezervu". Cujem ga da odusevljenim klinkama predlaze odlazak u "Space". Ta njegova ideja nailazi na odusevljenje mladih nimfi u pokusaju. Kod mene je situacija diametralna. Jeb'o ga Spejs.

Spejs je jedan od dva after hours kluba u down town Miamiu na par kilometara od Miami Beach. Otvara se u vreme kada se ostali klubovi zatvaraju i svi gosti koji nemaju gde posle 5 idu da Spejsuju. To znaci da svi oni koji su previse pijani i drogirani da idu kuci nastavljaju u Spejsu koji radi do 12 ujutru. Moj klijent to dozivljava kao strasnu zabavu a za mene je to problem u najavi. Moja bezbedosna procena je da je Spejs sa cetri nadrogirane, napaljene polu gole klinke, bez podrske makar jos jednog badigarda, skolski pogresna varijanta. Situacija je delimicno ublazena duplom dnevnicom koju mi je obecao Kerem. Ipak je Spejs klub sa dosta dosta problema i sa ne preterano brojnim obezbedjenjem, koje mahom cuvaju jedni druge. U medjusobne tuce gostiju se mesaju tek posle epiloga. Ono sto me je uvek nerviralo u Spejsu je sto ima vise muskaraca nego cura.

Dok iz Mansiona izvodim grupicu pod mojom zastitom, intenzivno razmisljam koji sto u Spejsu je najpogodniji za nas jer ne zelim da budem negde gde smo izlozeni sa sve cetri strane. Da bi izbegli cekanje od 7 - 8 minuta da nam dovezu nas auto, Ker Zaustavljam jedan od milion taksija.Nisam morao mnogo da zavrcem ruku taksisti da nas primi sestoro u taksi. Dovoljna je bila novcanica od 20 dolara plus sta pokaze taksimetar. Ja sam seo napred i povukao sediste skroz napred, sto je bilo jako neudobno s obzirom na moju korpulenciju i ukrucani pancir. Iza mena Kerem, sa plavusom u krilu, pa dve devojke jedna drugoj u krilu i na kraju Ana koja se ponasala najnapaljenije. Onako zgnjecen na sedistu skroz pomerenom u napred, tesko disuci, kroz glasno smejanje i pricanje cujem Anin glas:

"Ovo je mnogo dobro. Mnooogoo..."

Cujem drugi zenski glas kroz smeh:

"Prekini Ana ljudi te gledaju!"

"Ma nek me gledaju!"

Meni i taksisti se susrecu pogledi dok podesavam retrovizor da vidim sta se desava pozadi. Kratak kontakt ocima, medjusobno ocitavanje i jasno mi je da je taksista, veteran, preturio razne scene u svom taksiju. Dok smo prelazili Mc Arthur most koji spaja Miami Beach i Miami, ulicno svetlo je ritmicno osvetljavalo maminu kceru koja je rukom zavucenom u gacice, glasno pozdravljala svaki od svojih sedam orgazama. Drugarice su posle treceg pocele glasno da navijaju. Kerem i njegova trenutna izabranica se nisu culi ni malo. Pretpostavljam da u skucenom prostoru iza mog, ne toliko odmaknutog sedista, nije bilo prostora ni za kakve radnje.

Ana se primirila kad smo pristigli pred zgradu na cijem krovu se nalazi Spejs. Pred ulazom stoji masa ljudi. Masa ima svog kralja. Samo jedna osoba odlucuje kome ce da se posreci da kroci na crveni tepih iza crvenog konopca. Apsolutni gospodar situacije je Mark dormen. Dobri smo drugari radili smo zajedno u diskoteci "Crobar". Ocima mi pokazuje da zobidjem guzvu i dodjem pravo pred crveni konopac. Karim, zadovoljan napredkom, daje mi stotku koju ja neprimetno uguravam Marku u ruku prilikom srdacnog pozdravljanja. Opet ruka ruku mije. Hand shaking sa novcanicama od 20, 50 ili 100 dolara je veoma rasprostranjen obicaj. Sistem tako funkcionise.

Dok se penjemo uz stepenice Ana se igra sa svojim grudima. Upozoravam je:

"Ana ovo te bas uhvatilo. Smanji dozivljaj da nebi imali probleme..."

"Ne brini sve znam!"

Mini lampom osvetljavam put, dok pratim konobaricu dok naseg stola i predvodim razuzdanu kolonu. Dobili smo separe kao sto sam trazio, prilicno nepristupacan a sa odlicnim pogledom na masu. Dok se mi smestamo stize par sampanjaca ukrasenih snaznim prskalicama. Ako nas neko i nije video da smo dosli, sada ima priliku. Nas separe sije kao jelka. Proslo je svega par sekundi privikavanja i zenska ceta, mala ali pod ekstazijem, je pocela drugo poluvreme erotskog programa pod svetloscu pirotehnike. Situacija je nekoliko puta gora nego u Mansionu. Nemam obezbedjenje koje mi cuva ledja, cure su izgubile svaku kocnicu a i muskarci koji su jos snaznije privuceni zovom privide suvise su "pod dejstvom" da bi razumeli moje prisustvo. U prvih 10 minuta sam morao pet puta da intervenisem. Neki momci su vise puta probali da sednu u nas separe. Koristio sam sva nenasilna sredstva da se izborim. Neki bilder je probao da me pomeri na silu i nasao se u mojoj omiljenoj poluzi. Vrlo bolno je shvatio da mora da klekne ili cu da mu polomim palac. Dok sam ga drzao u bolnom zahvatu, snaznim svetlosnim mlazom baterijskem lampe signaliziram jednom od obezbedjenja problem. On poziva jos jednog izbacivaca i izvode bildera iz VIP sekcije. Prilazi nam sef obezbedjenja. Upoznajemo se:

"Ako budes imao nekih problema semo mi reci. Ostavicu jednog momka u blizini da ti pomogne akko treba."

"Puno ti hvala. Ove klinke su magnet za sranja."

"Takav nam je posao." Rece i uz osmeh nestade u masi zaznojenih tela koja se povija u ritmu tehno muzike.


Precutao sam da mi se nije mi se dopalo sto ga nisu izbacili iz kluba, ne volim da se zalim. Sada moram da trosim energiju na bildera prateci svako njegovo priblizavanje. I kao sto sam pretpostavio, prosle je svega 10 minuta, i bilderce se ponovo pojavio. Koliko vidim spreman je za kavgu. Pocetak recenice nisam cuo bas najbolje ali je zvucalo:

"... ako si veci. Ajde ti i ja na fer... Bez izbacivaca. Samo ti i ja..."

Zauzeo sam nevidljivi gard. Prekrstio sam ruke na malo specifican nacin. Desni dlan sam drzao na svom levom ramenu, spreman da desnim laktom blokiram eventualni prevremeni napad, i leva ispod nje dodiruje rasklopiv mini pendrek za mojim pojasom. Drzeci ruku u tom polozaju izgledam totalno defanzivno, i na taj nacin smanjujem tenziju. U realnosti vec sam u napadu i svaki misic mi je zategnut. Desna ruka je nategnuta i moze kao katapult da bude ispaljena u protivnicku bradu, vrat grudi. To je veoma snazan forhend bridom sake, koresti se faktor iznenadjenja i snazan zamah i ne daje se sansa protivniku da se bori. A to je i ideja. Ili skloniti klijrenta iz zone opasnosti (u ovom slucaju nemoguvce da se izvede efikasno) ili ukloniti pretnju sa sto manje buke.

"...ti da nisi picka, ne bi hvatao one poluge. Borio bi se kao muskarac..."

Drobi pijano bilderce a vec ga vidim da se tuko 2 puta u zivotu i da ga samo vara pijana guzica od 130 kg. I dalje ga ne gledam u oci, cineci zadnji pokusaj da izbegnem tucu. Gledam ga u kukove jer se tu najlakse cita sta je sledeci pokret.

U momentu kada je pokusao da me udari, snazno zamahujem kukovima, gornjim delom tela prenoseci energiju kinetickog lanca na brid dlana. Udarac, koji sam izveo preko 50 puta u realnim situacijama, nepogresivo pogadja bildera u grlo. Znam. Boli. Cak sam malko usporio pred udarac d amu ne smrskam dusnik. Dok se savija prema meni biva pocascen kolenom u lice. Malo mekse, da ne krvari bas pred svima. Izgleda da ima povecan pritisak od steroida, sta li, pa krvari bas obilno. Ja se vracam u "nezainteresovan" polozaj prekrstenih ruku, ovog puta sa lampicom u desnij ruci. Opet pozivam obezbedjenje. Srecom sef obezbedjenja je bio blizu. Prijavljujem mu posrnulog gosta:

"Ovaj pijan igrao na stolu pa pao." I uvaljujem mu 100$

"Znam, svasta se desava sa pijanim ljudima u klubu." Coveku smesno, valjda video sta se desilo. Sa prikrivenim osmehom mi daje njegovu vizit karticu.

"Placam 200$ za noc. Ako ti treba posao..."

"Hvala puno. Bilo bi mi zadovoljstvo da radim sa tobom."

"I meni."

Dok iznose zanemelu bildersku zvezdu padalicu primecujem da se ispred nas rascistila guzva. Valjda shvatili da je klizav patos.

Kerem se je nekim cudom, otpratio celu situaciju, sav se ustreso nesto. Trazi da potpise racun. Hoce da vodi ribe kod njega kuci, da nastave provod bez "nadrogiranih budala".

Dok sam ih izvodio pozarnim stepenicama Karem, jos uvek u soku, mi uvaljuje deblji zamotuljak novcanica u ruku. Uvezbana ruka u sekundi procenjuje da su stotke u pitanju i gura pare u dzep. Napolju svanulo odavno. Imali smo srecu da je mini van taksi naisao odmah i svi smo komotno smestili. Razlabavljujem kaiseva pancira i uzivam u osecaju blazenstva dok sedim prvi put nakon 11 sati stajanja. U taksiju tisina. Staklaste oci, razmazana sminka i kapci na pola koplja svedoce o "uspesnom" provodu. Dok ih ispracam ispred masivne kapije Karimove vile prihvatam na sebe obavezu da popodne doteram autic od 300 000$, napusten, ispred Mansiona.

"Milan it was fun to have you tonight brother! Aferin!" rece Karem, zagrlivsi me onako zaznojen.

"Rica ederim, efendim" Odgovaram na turskom nesto za sta verujem da je "nema problema gospodine"