Ne mogu da oćutim!

S jedne strane – obećala sam sebi da „neću da se paćam u politiku“, dovoljno mi se ona (nezvana) mešala u život tokom poslednjih decenija, a „sadašnji trenutak“ i da ne pominjemo.

S druge strane, ne mogu da oćutim.

Jer sam majka, jer sam žeMsko, jer, iskustveno, znam da za ove naše prostore (nažalost), još uvek važi ono: Videla žaba da se konj potkiva...

Ne znate o čemu pričam?

O izboru koji, zapravo, i ne postoji. Bar u mojoj glavi. Pro choice ili Pro life?

Jutros sam, užasnuta, ugledala naslov u nekoliko zagrebačkih novina: „Krčki biskup Župan dobio veliki pljesak: Trebalo bi konačno revidirati zakon koji dopušta prekid trudnoće“

Gledam, i očima ne verujem!

Mislim, od župnika ništa bolje nisam ni očekivala (na kraju krajeva, njemu je to, je li, u opisu posla).

Ne mogu da verujem da neko u ovom veku i na ovim prostorima ZAISTA najozbiljnije uopšte može da posveti pet minuta ozbiljnog razmatranja sulude ideje ukidanja prekida trudnoće!

Odmah da se razumemo – ne zastupam stanovište da je prekid trudnoće mera kontracepcije. Znam, znam, kod nas je, nažalost, čest slučaj da se doživljava baš tako.

Poznati su mi i svi rizici koje nosi.

Da, odgledala sam deo onih n2 video snimaka koji kruže netom a koje tako pomno preporučuju oni koji su protiv prekida.

I opet, posle svega, ostajem čvrsto pri svom stavu.

Ne postoji alternativa pravu na izbor. Jer, pravo na izbor ne znači, kako često hoće da impliciraju, da se trudnoća MORA prekinuti. Pravo na izbor znači da žena bira hoće li ili ne trudnoću da zadrži.

A to mora biti NJEN izbor.

Ne njenog partnera. Ni crkve. Ni doktora.

Samo njen, lični.

Jer ona je ta koja će devet meseci nositi, ona je ta koja će se porađati i ona je ta koja će to dete gajiti.

Zato samo ONA može da bira.

Stoga, pre nego što neki od naših popova poput one, gore pomenute, žabe digne nogu – hoću odmah da poručim:
NO PASARAN!!!!