Može li virtuelni rat prerasti u pravi?

Pentagon traži da mu se odobri mogućnost da odgovori oružanom silom na sajber napade (engl. cyber attacks). Generali su zatražili da zvanična politika SAD razmotri mogućnost da se ovi računarski (virtuelni) napadi mogu smatrati aktom rata i da se time da mogućnost odgovora korištenjem klasičnih oružanih snaga i sredstava. Šef CIA, Leon Panetta je nedavno izjavio: „Sledeći Perl Harbor može biti sajber napad". Ujedno, on je rekao da će SAD morati da preduzmu i odbrambene i agresivne mere da bi se borile sa opasnošću sajber napada.

Pisao sam o temi računarskog rata pre nekoliko meseci u tekstu Cyber War. Tekst sam započeo rečima „Po svemu sudeći, Treći svetski rat imaće obeležja računarskog / kompjuterskog rata (engl. cyber war) ili će možda „samo" početi kao kompjuterski rat, a nastaviti se nekim drugim sredstvima..."

Ovih dana se pojavila nova serija tekstova, u svetskim medijima, koji govore o ovoj temi. Strategija koju zagovara Pentagon, pa i neke druge značajne institucije u SAD, bi mogla biti objavljena uskoro kao uputstvo oružanim snagama, ali i kao sredstvo odvraćanja potencijalnih napadača.

Nedavno se desio ozbiljan problem sa proizvodima kompanije RSA  (tekst na blogu pod naslovom RSA - opasna radoznalost). Mnogi, u startu, nisu prepoznali ozbiljnost problema, a sama firma RSA je pažljivo sročenim saopštenjima i savetima korisnicima smirivala situaciju. Međutim, pre par nedelja je potvrđeno da je firma Lockheed Martin, koja je jedan od glavnih snabdevača američke vojske, bila izložena ozbiljnom napadu na svoju računarsku mrežu. Neki istraživači ovaj napad dovode u vezu sa prethodnim napadom na RSA. Lockheed Martin je privremeno bio obustavio svaki udaljeni pristup njihovoj mreži dok se stvari ne razjasne. Nakon toga su stigle vesti o napadima na još dva veoma značajna vojna snabdevača, L-3 Communications i Northrop Grumman, koji se mogu dovesti u vezu sa slučajem RSA. Ova firma je potvrdila problem sa svojim tokenima i obećala da će sve tokene zameniti, a ima ih preko 40 miliona u svetu. Mnogi od njih se koriste u veoma osetljivim odbrambenim, bankarskim i sličnim sistemima.

Nekoliko američkih zvaničnika je komentarisalo ove napade oštrim rečima i kao veoma opsane po nacionalnu bezbednost. Sledile su i optužbe na račun Kine, koju su iz Amerike osumnjičili za pokušaje upada u mail naloge američkih zvaničnika. 

Posebna tema je bila grupa Anonymous, poznata iz prethodnog sukoba sa firmom HB Gary Federal i DDoS napada na web sajtove MasterCard i Visa zbog, kako su rekli, osvete za uskraćivanje usluga Wikileaks-u. Kao odgovor na nedavni izveštaj NATO-a u kojem osuđuju grupu Anonymous, ova „haktivistička" grupa objavila je javni odgovor u kojem upozorava globalnu vojnu organizaciju da je ne izaziva. Budući da je NATO nazvao grupu „pretnjom po vladu i narod", Anonymous grupa je odgovorila da njihove akcije imaju za cilj odbranu slobode i da ih se NATO ne pribojava zato što su pretnja za vladu i narod, već pretnja uspostavljenoj hijerarhiji.

Rojters je objavio vest u kojoj se kaže da računarska bezbednost postaje američki diplomatski prioritet. Ujedinjeno kraljevstvo (UK) je pošlo stopama US, najavljući razvoj ofanzivnih sredstava za sajber ratovanje. Kina ne objavljuje detalje, ali je često tema komentara i optužbi, u kojima se ona sumnjiči za intenzivnu sajber špijunažu i druge napade u virtuelnom svetu. Severna Koreja je takođe aktivna na tom frontu. Neki izvori su objavili da ova zemlja školuje sajber ratnike u zemlji i inostranstvu. Po svemu sudeći, ni druge zemlje ne sede skrštenih ruku.

Dakle, računarski napadi postaju vrlo ozbiljna pretnja za nacionalnu bezbednost, a uskoro može doći do situacije da se na taj napad odgovori "klasičnim" oružjem.

Biće zanimljivo pratiti kako će se stvari dalje odvijati. Postoje brojne dileme u pogledu američke odluke da se na sajber napade odgovori (klasičnim) oružjem, koja deluje kao vrlo moguća. Dileme su pravne, tehničke, ali pre svega moralne - moglo bi se reći: otvara se Pandorina kutija i teško je pretpostaviti do čega to može dovesti.

Pitanja koja se mogu postaviti su:
• Kako otkriti pravi izvor napada?
• Koji je to intenzitet sajber napada koji može pokrenuti stvarni oružani odgovor?
• Ko će donositi odluku u pokretanju ovakvog oružanog odgovora na sajber napade?
• Kako izbeći moguće greške u otkrivanju i proceni izvora i vrste napada, kao i odgovora?
• U šta se sve to može pretvoriti i dokle sve to može otići?

Mogu se postaviti i brojna druga pitanja, ali možda je najvažnije ono čuveno filozofsko pitanje za opstanak i razvoj čovečanstva: čemu sve to? Zašto se upotreba tehnologije, koja treba da nosi progres, pretvara u sredstvo napada i potencijalnog povoda za kataklizmu velikih razmera?

Nadam se da će se strasti smiriti i da će sve uploviti u mirnije vode pre nego što se otvori Pandorina kutija, ali teško je predvideti kako će se stvari odvijati.