Izuzetnost (II) - Alan Tjuring

 Glumica je više od žene, glumac je manje od muškarca (Oskar Vajld)

1. Za mnoge je jun - Gay Pride Month, odnosno vreme održavanja Parada ponosa, širom Evrope i sveta.

U Hrvatskoj su upravo održana dva takva hepeninga (u Splitu i Zagrebu; smejao sam se kada sam čitao jedan komentar Borisa Dežulovića na tu temu), a ovih dana parade se uveliko održavaju u još nekim susednim zemljama (Austrija, Madjarska, Bugarska). Takodje, održavaju se i u Kanadi i Americi, od Toronta do San Franciska i Njujorka. (U velikom Njujorku sve je veliko - pa Parada ponosa traje čitavu sedmicu).

Informacije oko održavanje Parada ponosa i reakcije u javnosti širom planete podsetiše me na to da homoseksualnost još uvek (dakle i na početku XXI veka) zadaje probleme nekima u meri da ne znaju kako da se ponašaju. U svojoj mentalnoj ograničenosti oni su protiv, idući tako daleko da veruju da homoseksualci per se čak ugrožavaju opstanak čovečanstva (sic), zato što iz takvih veza obično ne dolaze deca, ali shvataju da ima sve više onih koji insistiraju da se poštuju sveukupna ljudska prava, naročito prava onih

A kako sam prošle sedmice bio u fazonu fenomena „izuzetnosti", pišući sa ljubavlju o Marini Abramović, ovom prilikom nastavljam sa pisanjem na tu temu podsećanjem na jednog genijalnog čoveka iz sveta matematike, koji je svojevremeno tragično stradao u Engleskoj samo zato što je bio i - gej.

2. Breme izuzetnosti je, kao što se zna, izuzetno teško. Stoga se dogadja da neki izuzetnici završavaju tragično (u dešperaciji svojoj, oni smatraju da su životne priče sa hepiendom više namenjene - običnom svetu).

U vidu imam, dakle, jednog engleskog genijalca, prema kome je majka Engleska krajnje nemilosrdno postupila, bukvalno ga oteravši u ranu smrt u njegovoj 41. godini; učinila je to iako je bila svesna da njegova seksualna orijentacija nije imala nikakvog uticaja na sve ono mnogo što je on do svoje četrdesete godine uradio za svoju otadžbinu i svet. Naime, u pitanju je bio jedan od najumnijih sinova Engleske, čovek koji je umnogome doprineo svojim izuzetnim matematičkim znanjem da se, recimo, Drugi svetski rat završi ranije nego što je očekivano, te je zbog toga smatran nacionalnih herojem. A naročito je dao veliki doprinos stvaranju inteligentnih mašina - računara, te ga mnogi danas smatraju ocem računara (Father of Computer Science), jer je otkrio mnoge bitne zamisli koje će postati osnova za sve buduće računare.

Alan Tjuring (Turing, 1912-1954).

Godine 1937 Tjuring je objavio svoj poznati rad "O izračunljivim brojevima" (On Computable Numbers), u kome je iznosio zamisli o izračunljivim brojevima i računarskoj mašini; odnosno koncept univerzalne mašine. (Izmedju ostalog govorio: "Prema mojoj definiciji, broj je izračunljiv ako njegove decimale  može da ispiše mašina").

Alan Tjuring je zaslužan za razbijanje nemačkih vojnih šifara tokom Drugog svetskog rata. Naime, tada dvadesetsedmogodišnji Tjuring probio je tzv. „Enigmu", šifre Vermahta s kojima su komunicirale nemačke podmornice i s lakoćom potapale angloameričke brodove. Time je spasio hiljade savezničkih života, a neki smatraju da je on doprineo skraćenju Drugog svetskog rata isto onoliko koliko i tadašnji premijer Vinston Čerčil (Churchill).

Medjutim, njegovom matematičkom umu je razbijanje neprijateljskih šifara za vreme rata bio samo jedan vid ispoljavanja genijalnosti. On je dao teorijsku pozadinu za kompjutersku revoluciju koja će uslediti. (Pre njega je bilo osmišljeno nekoliko računara, kao što je Bebidžov /Charles Babbage/ kompjuter, ali su oni uvek pri računu izvršavali isti sled funkcija, te bili nesposobni da rešavaju druge probleme).

Tjuring je radio i na matematičkoj biologiji; kažu da je uočio, medju prvima u svetu, da jednostavne matematičke jednačine mogu da opišu razne vidove biološkog sveta. Dalje je smatrao da bi jednostavan matematički opis mogao da se da i za tajanstveni proces u embrionu (morfogeneza). Tako je 1952. godine objavio rad s prvim matematičkim objašnjnjem za morfogenezu (The Chemical Basis of Morphogenesis). Kako analitičari to opisuju, Tjuringove jednačine su prvi put suštinski opisale kako bi biološko sistem mogao da se samoorganizuje, polazeći od toga da se od nečeg što je bezoblično mogu  razviti oblici. Tako iz jednostavnih procesa, vodjenih prostim jednačinama iznenadno nastaje složenost. Naravno, danas se mnogo više zna o morfogenezi, ali Tjuringova zamisao da je „u pozadini jedan jednostavan matematički proces" je bila revolucionarna, kao i da se matematika može primeniti i tamo gde nikada ranije nije korišćena.

Tjuringova mašina nije stvarno napravljena, ali je unela revoluciju kao koncept - praktično je definisala ono što će kasnije biti shvaćeno kao kompjuterski algoritam. On je potom radio na razvoju mašine ACE (Automatic Computing Machine), a osmislio je i tzv. Tjuringov test. Osmislivši i Univerzalnu Tjuringovu mašinu postavio je temelj za ono što će kasnije biti softver računara.

Radeći na razvijanju „veštačke inteligencije", umeo je u zanosu da kaže: "One day ladies will take their computers for walks in the park and tell each other, 'My little computer said such a funny thing this morning!'", te se pitao, u momentima svoje naučničke zanesenosti, da li bi jednog dana računari mogli uživati - u jagodama sa šlagom.

Mada presudno značajan i za razvoj kompjutera i za robotiku, a uz to, i britanski ratni heroj, zbog svoje seksualne orijentacije Alan Tjuring je doživeo tragičan kraj.

Naime, kada je bio na putu da dodje do još nekih velikih otkrića, jedna tragedija mu je razorila život. Kao homoseksualac, Turing je postao žrtva otrovne kombinacije predrasuda i nauke. Policija je 1952. godine otkrila da je Tjuring imao kratku ljubavnu vezu sa jednim devetnaestogodišnjim mladićem, iz radničke sredine Mančestera, koji je uhvaćen kako sa nekim svojim drugarom, provaljuje u Tjuringovu kuću. Sud je zaključio da je Tjuring kriv što je zloupotrebio svoje visoko obrazovanje da zavede maloletnika, pa je osudjen za narušavanje javnog morala, odnosno delo „velike nepristojnosti" (Act of gross indecency), kao što je pedesetak godina pre njega bio slučaj sa O. Vajldom. Tom prilikom bio je stavljen pred izbor - da prihvati odlazak na robiju ili, pak, da se podvrgne primanju hormonskih (estrogenskih) injekcija kako bi se „izlečio" od - homoseksualnosti. Izabrao je ovo drugo. Te injekcije su na njega delovale kao hemijska kastracija. Imale su i ponižavajuće neželjene efekte. Vitki atleta (redovno je praktikovao džoging) se ugojio, grudi su mu počele rasti, postao je impotentan, te je upao u stalnu depresiju. Vlasti su ga kastrirale i tako što su ga stavile pod stalni nadzor, te je izgubio svoju slobodu, jer nije mogao da se kreće kud god želi. Bio je prognan iz vodećih istraživanja. Počeo je polagano zapadati u očaj, pa su neki poverovali da će završiti kao neki drugi veliki matematičari (Kantor, Gedel), koji su skončali u ludilu. Tako je 7 juna 1954. godine (navodno) izvršio samoubistvo, zagrizavši jabuku u koju je bio ubrizgan cijanid.

Njegova smrt se smatra samoubistvom, mada on uopšte nije bio tip osobe koja bi oduzela sebi život. Nije ostavio oproštajno pismo. Njegova majka i neki prijatelji širili su priču da uzrok Tjuringove smrti nije bilo samoubistvo, već naučni eksperiment koji je pošao naopako (on je u kući držao mnoge hemikalije, uključujući i cijanid), pošto je imao strast prema naučnim eksperimentima. Bilo kako bilo, i danas, neki britanski mediji, kada govore o tragičnom Tjuringovom kraju, izražavaju sumnju da je dragovoljno izvršio samoubistvo, te imamo formulacije u stilu:  "Probable suicide by cyanide poisoning"... "In 1954 he died of cyanide poisoning, an apparent suicide", "Његова смрт је проглашена самоубиством". To je bilo vreme vrhunca hladnoratovske histerije i homofobije u Vel. Britaniji, kada su neki britanski špijuni, oko Gaja Berdžesa (Guy Burgess), homoseksualca, prebegli 1951. godine u tadašnji SSSR pa je postojala mogućnost da Tjuring dospe u sovjetske ruke, što Britancima nikako nije odgovaralo. U vladinim krugovima, kao i u popularnim medijima, postojala je tada bojazan od "homoseksualnih izdajnika", te je Tjuring tim više strogo nadziran. Stoga neki ne isključuju mogućnost i da je ubijen, odnosno da su ga tajne službe nagovorile da se ubije.  

Ima i onih koji veruju da je priča o Tjuringovom samoubistvu putem zagrižene jabuke prethodno umočene u cijanid, bila jasna aluzija na otrovanu jabuku u jednom od njegovih omiljenih filmova, Diznijevoj Snežani i sedam patuljaka, čemu njegovi biografi pridaju veliki značaj.

S obzirom na ovakav njegov kraj (hapšenje i samoubistvo), u godinama koje su sledile njegov doprinos razvoju modernog računara je bio minimalizovan, pa ponegde čak i ignorisan. Zasluge za ideje koje su originalno bile Tjuringove često su pripisivane Dž. Nojmanu, njegovom profesoru sa Prinstona. Tek pošto su dokumenti u vezi s Tjuringovim radom na razbijanju nemačke "Enigme" tokom Drugog svetskog rata postali dostupni javnosti, i nakon dobre Tjuringove biografije Endrua Hodžiza, iz 1983. godine, velikom naučniku i misliocu Tjuringu  odate su zaslužene počasti. Danas se on s pravom smatra jednim od dvadesetak najvećih naučnika XX veka.

Pitanje se samo od sebe postavlja za Englesku: zašto je, s vremenom na vreme, razapinjala po jednog čoveka zbog „greha" mnogih? Tim pre što  ima mišljenja, kao što je gore pomenuto, da je u toj zemlji muška homoseksualnost učestalija nego u nekim drugim velikim evropskim zemljama. Tako je Montgomeri Hajd (H. Montgomery Hide) u pravu kada kaže: „British cultural history would be all but incomprehensible without reference to the homosexual proclivities of some of her greatest masters".

Svestan svoje situacije, Tjuring je, uoči smrti, umeo da se gorko našali na svoj račun, pa je u pismu jednom prijatelju stavio ovaj zajedljiv silogizam: "Tjuring veruje da mašine mogu da misle/ Tjuring leže s muškarcima/ Prema tome, mašine ne mogu da misle", iz bojazni da bi njegove ideje mogle biti izopštene samo zbog njegovog - seksualnog ponašanja.

Mada nijednog momenta tokom života Tjuring nije zažalio zbog činjenice da je bio gej (on svoju homosekualnost nije skrivao, mada je nije ni isticao, već ju je smatrao normalnom, kako je govorio,  poput kose na glavi, a niko ne nalazi za shodno da posebno ističe da ima kosu), ima verovanja da je u poslednjim danima života zažalio što nije bio prihvatio robiju, umesto podvrgavanje hemijskoj kastraciji. Govorio je sebi: "Nikada ne možemo biti sigurni da nismo napravili grešku". Pritom mu se sve vreme činilo da su ga iz društva i nauke proterale i izopštile "sile koje su ga smatrale opasnim".

Iduća godina, povodom stogodišnjice njegovog rodjenja, biće u mnogim zemljama sveta obeležena kao "Godina Alana Tjuringa" .  

N. B.

Ako bismo poverovali Vajldu (videti gornji motto) da je glumac manje od muškarca, mogli bismo analogno shvatiti, iz Tjuringove tragične priče, da  i matematičar može biti - manje od muškarca.

Izgleda da je u pitanju bilo rašireno pogrešno uverenje da su predstavnici pojedinih profesija i zanimanja kao što su glumci, baletani, unutrašnji dekorateri, modni dizajneri, mornari, kelneri, muzičari i još neki, naklonjeniji - homoseksualnosti. Današnja naučna istraživanja pokazuju da homoseksualaca ima, u malom postotku, u svim segmentima društva - od rudara, seljaka, fizičkih radnika, šofera, boksera, zanatlija do najviših intelektualaca i genijalaca.