Kaleidoskop

Baš bi bilo interesantno čuti o čemu bi se sada pregovaralo sa Talibanima.

Pa sada o miru, njihovom učešću u vladi, priznavanju ustava i sličnim tricama.
Ti pregovori su već u toku (mnogo duže nego što je to pristojno priznati).

to valjda podrazumjeva da nije dozvoljeno graditi bunkere ni druge stacionarne fortifikacijske objekte u okviru iste.

Moguće, moguće , ali vr' je Non-Hostile Kinetic Military Action. Zašto je non-hostile? Zato što im neprijatelj ne može ništa, pa samim tim to nije rat.

I onda ona, jadna, sta ce, popusti pred argumentom...

Baš kao i jadni kongres što bi da radi to isto bez penetracije, pa daje pare za neautorizovanu ne-neprijateljsku, dakle eksurzija iz Bitolja, kinetičku vojnu akciju.

Nego profe, vide li ovo? Od svih ljudi baš našli profa Kola .

Interesantno je ono sto ste pomenuli ... da za operacije koje traju krace od 2 meseca odobrenje Kongresa ili bilo kog drugog oblika vlasti izuzev Predsednika nije ni potrebno.

Da li to znaci da ce se u buducnosti voditi dvomesecni ratovi. Sta se uradi za dva meseca, uradi se ... a posle, verovatno ce i to da se zakonski formulise, ako postane ucestalo.

Rvanje između izvršne (preCednik) i zakonodavne (kongres) vlasti traje valjda od proglašenja SAD. U tu bitku spada i ta rezolucija kongresa (snage zakona) iz 1973. koja je zapravo samo nešto elastičnije tumačenje ustava (koji jasno kaže da je objavljivanje rata isključivo u ingerenciji kongresa).

No, kao što rekoh nijedan predsednik nije poštovao taj zakon,* tako da je teško očekivati da će ga poštovati bilo koji budući, tako da to ne utiče niti će uticati na dužinu američkih ratova.

-------
* Ako ćemo da idemo u detalje Buš je na primer tražio i dobio odobrenje za rat u Iraku 2003. (jes' da je lagao u tu svrhu), pa je sa gledišta američkog ustava taj rat legalan, nelegalan je iz perspektive međunarodnih zakona.

Sada imamo delimično obrnutu situaciju. Vojna akcija u Libiji je donekle (no fly zone) sankcionisana rezolucijom SBUN-a, ali je iz perspektive američkih zakona nelegalna, jer se nije tražila ni dobila dozvola kongresa.

Ok, ovo jeste posprdno karikiranje, ali vjerujem da bi lako moglo i to da prođe.

Da znaš da su i takvi "argumenti" u igri, najozbiljnije.

Nadam se da si pogledao ovaj video sa gostovanja generala Wesley Clarka bivšeg glavnokomandujućeg NATO snaga 2007 kod Amy Goodman na Democracy Now.

Vid'o još onomad.

@Gordanac&Zen Master

Pre nego što pogledam te klipove, prvo da vam pokažem svoj.



Naime, imali smo mali event u okolini. Požar, na jedno 150-200m od naše ograde. Sad je sve OK pod kontrolom (izem ti žandarme i vatrogasce, kad ja treba da im objašnjavam kako da stignu preko Hasanove njive do ivice požara)

(i ipak mi je izazvalo malko smeha deo napisan u tvom komentaru :))) - tako to biva sa smejanjem - ko ga traži, taj ga i nađe, bez obzira...)

Meni je bila smešna panika koja je Fu naterala pored živih i prisutnih vatrogasaca i žandarmerije (kojima sam upravo pokazao kako da stignu do požara kroz Hasanovu njivu) da telefonira žandarmeriji u Bodrumu da ih obavesti da "GORIMO!"

[Imamo sreće da duva severni vetar, a požar je južno, inače bi pretrčao preko Hasanove strnjike (ove nedelje je požnjeo žito) dok kažeš Kušadasi]

freehand

Naime, imali smo mali event u okolini. Požar, na jedno 150-200m od naše ograde. Sad je sve OK

Čoveče... Gori ti zgrada, spremaš se za skok sa terase na trećem spratu a na licu osmeh za Jutjub...

sa osmehom u (1)5 minuta slave koju je Vorhol "obećao" svakome...

Dokle su američki bumbari dogurali kad su nam i te Talibance učinili simpatičnim?

Binarni model čemu? (© Pižon)

Misleem ta ekipa demokratski nastrojenih finih mladih ljudi u čija verska ubeđenja se niko pristojan nije mešao, a koji su se srčano borili za svoju i slobodu celog sveta od komunističke pošasti, koju je US of A filovala stingerima i sličnim hardverom u to vreme mi je isto toliko simpatična kao i ekipa komunistički nastrojenih finih mladih ljudi koji su se borili za svoje "ideale" i do 2001. bili filovani ruskim vojnim harverom, a od 9/11 su postali demokratski nastrojeni fini mladi ljudi, koji zaslužuju malu pomoć ne bi li pobedili one prve fine mlade ljude u čija verska ubeđenja se niko pristojan nije mešao -- dakle, nikako.

Iz mojih skromnih kontakata ranije sa nekim od njihovih oficira, shvatio sam da to možda i ne bi bilo tako da vojska ne brani "lik i delo" Kemala Ataturka.

Naravno da oficiri imaju tu verziju istorije, jer im (vodeći) položaj u društvu zavisi od njene uspešne prodaje [na tu foru su i prodali 4 vojna u 40-tak godina puča Zapadu (a CIA je do grla bila umešana u barem tri poslednja)]. Pogrešna percepcija Zapada glede Ataturka se ogleda i u tome da mu se, valjda automatski zbog modernosti i "sekularizma", pripisuje neka "demokratičnost" (potpuno ignorišući vreme i istorijske okolnosti u kojima se on brusio kao političar). Pre par godina je ovde izašla knjiga profa istorije i kolumniste Agosa (jermensko-turski nedeljnik), dr Sevana Nišanjana, "Pogrešna republika?". Prof Nišanjan je pročešljao sve što je Mustafa Kemal ikad zapisao i izgovorio (preko deset hiljada strana teksta). Reč "demokratija" je prešla preko Kemalovih usta (ili pera) brojem i slovim 6 (šest) puta. Ako se dobro sećam četiri od toga u intervjuima (zapadnim novinarima) u konstrukciji rečenice tipa: "demokratija nije loša, ali..." (uzgred, ovakva knjiga ne bi bila moguća pre samo 10 godina)

Turska je jedina delimično evropska zemlja koja ima ideologiju* ugrađenu u ustav i kult ličnosti poput Severne Koreje (ko god je bio u Turskoj, makar samo na moru, teško da je mogao da promaši da to vidi). Zato joj je potreban novi ustav (pored činjenice da je važeći pisala vojna hunta). Paradoks je da se za te (demokratske) promene zalažu ljudi kojima se prilepljuje etiketa "islamisti" (zato što im se žene oblače tradicionalno), a gorko im se opiru tzv. "sekularisti", koji se često na Zapadu pogrešno shvataju kao "progresivni" zato što im žene nose miniće.

-----------
* Kemalizam je teško definisati, jer se menjao kroz decenije kako je trenutno odgovaralo vladajućoj eliti. No, 6 Ataturkovih principa, koji su simbolički prikazani na logou CHP-a kao šest strelica, su: nacionalizam, populizam, etatizam, republikanizam, laicizam, reformizam. Demokratije nema ni u naznakama.

I pretpostavljao sam da tu ima i neke "skrivene agende". Znači opet CIA!

Pučevi u Turskoj nisu bili akcije nekih "maverick" oficira (štajaznam tipa pukovnik Gadafi), nego akcije koncenzusa vojnog vrha (isto kao vojni pučevi u Pakistanu). CIA nije uzrokovala te pučeve, ali je (prirodno) bila obaveštena o njima i odobravala ih, a sve to spada u "politiku napetosti" i jedan neotesani divide et impera princip.

Pripremam čaršav o Kurdskom pitanju, kao odgovor na tvoj prethodni komentar. U međuvremenu ako nemaš pametnija posla predlažem ti da pročitaš moju mini seriju "Turska za početnike" s početka moje blogerske "karijere".

Turska za početnike [1]


Turska za početnike [2]


Turska za početnike [3]

Da imaju "sličnih" problema sa PKK (a i odnos prema Kurdima) kao što smo i mi imali sa Kosovom (i odnosom prema Albancima) i to je tačno.

Treba biti veoma oprezan sa povlačenjem paralela kosovski Albanci -- turski Kurdi, što naravno ne znači da paralele nisu moguće.

Međutim, postoje neke drastične razlike. Da se odmah na početku razumemo odnos turske države, odnosno republike, prema Kurdima od osnivanja pa do nedavno je nešto što niko normalan ne bi mogao da podrži.

Kada sam se doselio u Tursku (2000.) još uvek se moglo čuti/pročitati u medijima da Kurdi ne postoje i da su to samo "planinski Turci", čije ime je zapravo onomatopeja hodanja po snegu "kard... kurd... kard... kurd." Upotreba kurdskog jezika i određenih slova (q, w, x, y) je bila zabranjena, kao i slušanje kurdske (predivne) muzike. O problemu (i ratu protiv tog dela populacije, koji je tokom 90-tih, rezultirao etničkim čišćenjem 3000 do temelja spaljenih sela i 3 miliona interno raseljenih lica, oko (tada) 30.000 mrtvih na obe strane (sada je ta cifra preko 40 hiljada), desetinama hiljada hektara spaljenih šuma itd.itd.) se eufemistički govorilo kao "jugoistočnom problemu." [Uzgred, u to vreme osim tri sveCka intelektualca niko se u svetu nije uzbuđivao oko toga, trojka je bila: Harold Pinter, Norman Majler (oni su "problem" videli lično, putujući u to vreme u taj deo planete) i Noam Čomski]

E sad, to je (bio) odnos države/republike, koja je prilikom osnivanja izbrisala postojanje svih manjina na svom prostoru (osim religijskih manjina, toliko o "sekularizmu" republike), sve koji su se zadesili u njenim granicama proglasila Turcima i u isti položaj stavila ne samo Kurde nego i Laze, Arape, Čečene, Gruzine i x drugih etničkih manjina. Ekonomska diskriminacija teritorije na kojoj žive Kurdi je doprinela njihovom osećanju diskriminacije po etničkoj osnovi.

[digresija] prilikom popisa stanovništva na upitniku ne postoji nijedno pitanje glede etničkog porekla, tako da su svi brojevi koliko je kojih zapravo procene zasnovane na broju stanovnika na teritorijama gde su većina, što je do zla boga neprecizno, jer je nemoguće uraditi za gradove poput Istanbula, Ankare i Izmira. Tako procena broja Kurda, koji su svakako najbrojnija etnička manjina, ide od 15 do 30 miliona [/digresija]

Međutim, to je kao što "zamastih" u pasusu pre digresije bio odnos države/republike, a on je bitno različit od odnosa turske generalne populacije prema Kurdima. Opet moram da pribegnem digresiji. Koliko god to apsurdno zvučalo najdublja podela turskog društva je na "bele" i "crne" Turke. Ta podela nema nikakve veze sa bojom bilo čega, a naročito ne kože, nego je podela na (staru) elitu (beli) koja smatra da republika pripada njima i ostale (crni). U toj podeli oni koji su na vlasti 9 godina (tri izbora) su zapravo crni Turci. Kurdi, u zavisnosti od njihovog društvenog položaja mogu pripadati belim ili crnim.

No, da se vratim na odnos generalne populacije prema Kurdima u kojoj, čini mi se leži osnovna razlika u odnosu na srpsko-albanske odnose. Naime, Kurdi su integrisani u tursko društvo na svim nivoima u meri nezamislivoj za kosovske Albance čak i u vreme SFRJ. U Turskoj nema jednog Bekima Fehmiua, nego stotine i ne samo u šou-biznisu, nego u svim delatnostima. U vreme (pomenite devedesete) najžešćeg rata sa PKK-om, kada su šehidi u sanducima svakodnevno bili isporučivani porodicama regruta diljem Turske nije bilo pogroma Kurda ili spaljivanja njihovih radnji i sličnog folklora koji ukazuje na međuetničku mržnju. Naravno, obe populacije imaju male, ali glasne ekstremiste, koji vredno rade na uspostavljanju te mržnje, ali do sada, srećom, bez većih rezultata.

Najbitniji faktor koji ne dozvoljava raspirivanje te mržnje, a to je nešto što "beli Turci" i PKK ne žele da vide/čuju/priznaju (svog "sekularizma" radi), je religija. Dopalo se to nekom ili ne to je lepak koji ovu zemlju drži zajedno.

***

Od 2002. do danas, a naročito u poslednje tri-četiri godine mnogo stvari po Kurdskom pitanju se promenilo (na bolje). Prvo niko neće biti streljan (ni u prenosnom ni u bukvalnom smislu) pominjanjem Kurdskog pitanja, to je postalo deo dnevnopolitičkog jezika. Kurdski jezik ne da nije više zabranjen, nego je otvoren kanal državne TV (TV şeş) i dozvoljeno otvaranje lokalnih TV i Radio stanica i osnivanja medija na Kurdskom.

Katedre za kurdski jezik i literaturu su otvorene na nekoliko univerziteta [u obrazovanju je i dalje zvanični jezik turski, ali uskoro će se kurdski učiti kao "drugi jezik" (kako u osnovnim, tako u srednjim školama)]. U pravosuđu je takođe od nedavno kurdski dozvoljen (vratiti se na treći pasus ovog čaršava).

Promovisanje ulaganja na jugoistok vlada ojačava izgradnjom puteva i aerodroma. Ne sa malim ponosom mi je Emin (zidar koji mi je radio nešto oko kuće prošle godine) saopštio da kući sada putuje avionom. Emin je iz provincije Van (krajnji istok, blizu Irana). Putovanje busom odavde traje 48 sati, avionom dva. Internacionalni aerodrom je otvoren 2006. ili 2007. Koliko juče sam video na TV-u takmičenje u veslanju sa (predivnog i ogromnog) jezera Van, koje je deo turskog šampionata (opet nešto što se nije moglo zamisliti pre desetak godina). Kad smo već kod sporta zimska univerzijada ove godine je bila u Erzrumu (promovisanje zimskih sportova & turizma u krajevima u kojima sneg bez obzira na climate weirding ne može da omane po meni ima itekako smisla.

Prošle godine je počela izgradnja aerodroma 65 km od Juksekove, provincija Hakari(ja), epicentar PKK terorizma.

Grade se bolnice. Sada moj Mutalib ne bi morao da ide u stacionar obližnje kasarne kod lekara, posle pičkaže sa medvedom... i tako dalje i tako dalje.

Ko je najviše protiv ovih promena? Paaaa... osim turskih ultra-nacionalista oni koji tvrde da predstavljaju turske Kurde -- do 2009. DTP, od tada BNP (pogledati fusnotu osnovnog teksta bloga). Baš kao što je problem turske politike nedostatak (konstruktivne) opozicije, problem političke reprezentacije Kurda je nedostatak partije koja će imati njihove prave interese na srcu (od ultra-nacionalizma se ne živi). Oni koji pretenduju da ih predstavljaju (BDP) uz sav meki teror koji sprovode u tim krajevima na sopstvenoj populaciji ne uspevaju da privuku jasnu većinu Kurda na svoju stranu. Dovoljno je pogledati izborne rezultate po izbornim jedinicama pa da to bude jasno.

Veze PKK-a (i posredno DTP-a/BDP-a) i para-državnog kartela, kao i simbiotička veza PKK-a i turske armije polako, ali sigurno isplivavaju na površinu zahvaljujući Ergenekon istrazi. Ta istraga se verovatno nikad ne bi desila da u armiji ne postoje whistle-blower-i, kojima je dosta armijskog brutalnog mešanja u politiku i za turske prilike, od strane belih Turaka naglavačke okrenutog (američkog) demokratskog principa (government) by the people for the people u for the people in spite of people

*************************

Beleška na margini

Ne, uopšte ne želim da tvrdim da je kurdska (politička) stvarnost u Turskoj med i mleko. Ima itekako puno sranja. No, za razliku od pre 20 godina kada je tadašnja vladajuća elita "rešavala problem" isključivo represijom i vojnim sredstvima ova današnja preferira ekonomski razvoj kao put ka rešenju. To dovodi do potrebe veoma osetljivog rešavanja kvadrature kruga -- za ekonomiju treba imati mir i stabilnost, a na žalost oni mogu biti narušeni od strane male manjine. Opet, izborni rezultati govore da velik broj Kurda polaže nadu u taj ekonomski pristup vladajuće partije.