[59] 5 zlatnih pravila Džima Džarmuša

 piše: Džim Džarmuš

 Pravilo br. 1

Nema pravila. Postoji onoliko načina da se napravi film koliko ima i potencijalnih filmadžija. Film je slobodna forma. U svakom slučaju,  lično se nikada ne bih usudio da bilo kome kažem šta da radi ili kako da radi. Za mene je to kao da govorite nekome kakvo treba da bude njegovo religijsko opredjeljenje. Jebeš to. To je protiv moje lične filozofije - više koda nego li seta "pravila". Stoga, zanemarite "pravila" koja trenutno čitate i umjesto toga smatrajte ih samo kao moje bilješke namjenjene meni. Svako bi trebao napisati svoje sopstvene bilješke pošto ne postoji jedan način da bilo šta uradite. Ako vam neko kaže da postoji samo jedan način, njihov način, bježite što je moguće dalje od njih, i u fizičkom i u filozofskom smislu.

Pravilo br. 2

Ne dozvolite da vas se šljam domogne. Oni vam mogu ili pomoći ili vam ne pomoći ali vas ne mogu zaustaviti. Ljudi koji finansiraju filmove, koji ih distribuiraju, promovišu ili izlažu nisu filmadžije. Oni nisu zainteresovani da dopuste filmadžijama da definišu i diktiraju način na koji oni rade svoj posao, tako ne bi trebalo da filmaši budu zainteresovani da njima dopuste da diktiraju način na koji će biti urađen film. Nosite pištolj ukoliko je neophodno.

Takođe, izbjegavajte poltrone po svaku cijenu. Uvijek su tu okolo neki likovi koji žele da budu uključeni u pravljenje filmova da bi se obogatili, da bi postali slavni ili povalili nešto. Obično, oni o pravljenju filmova znaju koliko i Džordž Buš zna o borbi prsa u prsa.

Pravilo br. 3

Produkcija postoji da bi služila filmu. Film nije tu da bi služio produkciji. Nažalost, u svijetu filma ovo je gotovo svuda obratno. Film se ne pravi da bi služio budžetu, rasporedu ili biografijama onih koji su uključeni u njegovo stvaranje. Filmadžije koje ovo ne shvataju trebali bi biti obješeni za nožne članke i upitani zašto je nebo okrenuto naopačke.

Pravilo br. 4

Pravljenje filma je kolaborativni proces. Dobijate priliku da radite sa drugima čija razmišljanja i ideje mogu biti prodornije i bolje od vaših. Potrudite se da oni ostanu fokusirani na svoje funkcije a ne na posao nekoga drugog ili ćete imati velik nered. Ali tretirajte sve saradnike kao sebi ravne i sa poštovanjem. Asistent produkcije koji zadržava gužvu u saobraćaju da bi ekipa mogla da snimi scenu nije ništa manje važan od glumaca u sceni, direktora fotografije, scenografa ili reditelja. Hijerarhija je za one sa egom koji su napuhani ili izvan kontrole, ili za ljude zaposlene u vojsci. Oni ljudi sa kojima odlučite da sarađujete, ukoliko napravite dobre izbore, mogu da podignu kvalitet i sadržaj vašeg filma na mnogo viši nivo od bilo kojeg koga jedan um može zamisliti samostalno. Ukoliko ne želite da radite sa drugim ljudima idite da slikate ili pišite knjigu. (A ako želite da budete jebeni diktator, mislim da ovih dana prosto trebate da idete u politiku...)

Pravilo br. 5

Ništa nije originalno. Kradite od bilo čega što vas inspiriše i budi vašu maštu. Gutajte stare filmove, nove filmove, muziku, knjige, slike, fotografije, poeme, snove, slučajne razgovore, arhitekturu, mostove, ulične znake, drveća, oblake, obrise vode, svjetlosti i sjenke. Odaberite da ukradete samo one stvari koje se obraćaju direktno vašoj duši. Ukoliko to učinite, vaš rad (i krađa) biće autentičan. Autentičnost je neprocjenjiva; originalnost ne postoji. I ne zamarajte se skrivanjem vašeg lopovluka - slavite ga ukoliko želite. U svakom slučaju, uvijek upamtite šta je Žan-Lik Godar rekao: "Nije važno odakle uzimate stvari - važno je šta s njima uradite na kraju." *

 Izvor: Movie Maker preveo: Bojan Ljubomir

+

Ko voli da čita starog dobrog Džidžumidžu evo linkovi za opširnije intervjue o radu na filmu "Granice kontrole" [The limits of control] koje sam ranije preveo za blog.

[15] INTERVJU: DžIM DžARMUš 

[39] INTERVJU: DžIM DžARMUš

 * Ispravak prevoda zbog primjedbe blogera princi