Etatizam, planska ekonomija i državni kapitalizam

Od svih ekonomskih sistema smo pokupili najgore i sačinili ovog subvencionisanog frankenštajna od privrede. Balkanskog tigra. Boljeg od svih drugih mačaka u okruženju. A bogami i od mnogih iz EU.

Kroz sve "ekonomske" poteze koje vučemo, vidi se da najviši državni službenici i političke stranke koje su ih postavile, imaju poverenje isključivo u sebe (L'etat c'est moi),  svoja javna preduzeća, svoja privatna preduzeća u vlasništvu offshore kompanija i svoje strane investitore. U svemu vide rešenje, pod uslovom da se ne radi o nezavisnim malim i srednjim preduzećima svojih sopstvenih građana.

Njih interesuju Fijati i Benetoni, Gorenja i  Siemensi, i Yure i ini i ostali. I lepo su isplanirali da im svima platimo da kod nas otvore biznis. I otvore na stotine i stotine radnih mesta. I da im poklonimo zemljište. I onda će nam se to višestruko vratiti jer će oni ovde kod nas ostati doživotno i investirati sve više i više i zapošljavati više i više dok se opet ne razvijemo toliko da budemo jači nego pre rata. Razlog za njihov dolazak naravno nije jeftina radna snaga, porez na profit od 10%, raznorazne subvencije i poreska oslobođenja, već želja da nam pomognu i donesu svoju visoku tehnologiju u našu napaćenu zemlju. Upravo zbog toga im treba sve platiti i plaćati.

A preduzetnici, mala i srednja preduzeća? Tu naravno spadaju i nezavisni poljoprivrednici koji su takođe preduzetnici. Njima nije verovati i na njima se ne može zasnivati ozbilja ekonomska politika. Osim naravno ako nisu naša. A i tada nam trebaju jednokratno, od budžetski sponzorisanog projekta do projekta. Jeste da ih ima najviše i da zapošljavaju najviše ljudi. Ali pogubili su oko 200.000 radnih mesta u poslednje dve godine, pritisla ih siva ekonomija tako da ne mogu da dišu, davimo ih sa nametom na rad, tako da sve više njih i sami prelaze u sivu zonu.

Čemu nam oni služe?  Pa da dajemo izjave kako su oni najvažniji i da pišemo programe za njihov razvoj koje će neko finansirati. Mada mi znamo da od njih nema vajde.

Naši državni, planski privrednici bez dana iskustva u privredi ne veruju da ako izvršimo poresku reformu, giljotinu propisa, smanjimo javnu potrošnju, uspostavimo vladavinu prava, otvorenu tržišnu utakmicu, ako omogućimo preduzetnicima da dišu, da će umeti da stvore novu vrednost. Da ima pametnog, inovativnog, vrednog i preuzetnog sveta. Čak i kod nas. Da će umeti da iskoriste priliku i omoguće bogaćenje celog društva. I da će onda i strani investiori dolaziti kod nas zato što imamo odlično poslovno okruženje, uređeno tržište, dobar geografski položaj. I da im neće ni trebati da im "pomažemo". 

To svakako ne. Jer ceo svet zna da privreda ne može i ne treba da opstaje bez pomoći države. Svima treba pomoć. I svi trebaju nekog državnog službenika da im administrira tu pomoć I sve treba subvencionisati. Pardon, treba pomoći. I građevinskoj industriji. Jer ne može sama. I poljoprivrednicima. Jer na mogu sami. I privrednim društvima koja prave bojlere. I onima koja prave kablove. A bogami i automobile. I odevne predmete. I sve, baš sve. Ceo svet zna.

Sa jedne strane im treba davati pare za svako novo radno mesto, a sa druge treba subvencionisati i kredite za njih i njihove klijente. Jer krediti su jako važni. Pošto, zbog svoje podivljale javne potrošnje, nejake privrede i rastućeg deficita, država ima ogromnu glad za kreditima, banke nemaju ni interesa da kreditiraju bilo kog drugog, država prirodno mora i time da se bavi, i da subvencioniše selektivno one za koje proceni da ih treba kreditirati. A ko je bolji da to proceni od nekog državnog službenika.

Novac za svu tu silnu pomoć treba uzeti od postojećih poreskih obveznika. Tako da kompanije koje proizvode bojlere treba da plaćaju novim, boljim kompanijama koje takođe prava bojlere, po svakom novootvorenom radnom mestu. A i kompanije iz tekstilne industrije treba da plaćaju novim, boljim kompanijama iz tekstilne industrije.  Poljoprivrednici, rudari i čistačice treba da plaćaju proizvođačima automobila, da im bude lakše da dođu do zemljišta i zaposle ljude kako bi pravili profit. Za sebe. Sve firme koje zapošljavaju ljude u Srbiji treba da plaćaju novim firmama poreze i doprinose za njihove novozaposlene i tako stvaraju gubitke. Kako bi te nove firme pravile profit za sebe. Važno je da se presipa za nove.

I tako će nam svima biti bolje. Treba samo malo da se strpimo. Izgleda da će i ova godina biti čupava. Ali 2012 garantovano dolazi do rasta životnog standarda. Jer imamo dobitničku strategiju.