KRIZA O'SREDNJIH GODINA

freehand

Знаш какву репутацију овде имаш, зар не?

Ne baš. Rekao bih da je to dosta fluidna i talasajuća stvar...

Да видиш да си у праву. Кад боље размислим, не знам ни ја каква је твоја репутација овде. А у тренутку сам имала идеју да имам идеју...

Дакле, да си овај текст окачио као сопствени блог, вероватно би свратио по неко ко има неодољиву жељу да те на овај или онај начин поткачи просто зато што воли одмеравања захебантских (ух, а баш сам се трудила да ескивирам ову реч, ал'не иде ) снага са тобом.

Pa iskreno - celog se dana premišljam da li da to učinim. Da li da ipak napravim blogić.
Ne zbog odmeravanja bilo čega (pa i snaga), nego zato što je to nekakva slika mene (ružna ali fotografski tačna) u ovom momentu, a slutim da bi se još kolega bar u nekom njenom deliću prepoznalo. a koji neće svratiti ovde, ali hoće tamo.
I da bi imali šta reći na tu temu. Šta smo bili, šta smo biti hteli, i kako smo postali svojih htenja suprotnost.

Ако тако стоје ствари, не знам што се још премишљаш и замајаваш овде. Лепо седи, маличак доради, па качи.
Обавезно свраћам да видим на шта ће да изађе.
А могло би баш лепо да се изразговара...

Богами нас је жешће у'ватило!
Све мислим да неко штанцује све сама некаква крива огледала, чим су нам одрази у њима толико слични.
Нећеш веровати, али и сама сам имала некакав зачетак идеје о томе да напишем нешто на тему самосуочавања пред огледалом. Све то би било веома налик овоме што си написао ( наравно, без неких израза ). Са нарочитим нагласком на веома непријатан утисак који је остао након тог искуства. И понављање истог кад год се погледам у очи које су одједном некако празне и без сјаја и констатујем како су ми усне све више налик танкој, непријатној, згрченој црти. Гадно!
Иста питања, иста неверица пред чињеницом да се претварам у нешто што никада нисам желела да будем, паника пред свим оним јадним, огољеним истинама које искачу испред мене и подло ми се смеју, очај што је све тако како је, некакво потуљено безнађе решено да ме убеди да нема другог начина...
Коме сам таква од користи? Зар је могуће да се претварам у сопствену неуспелу карикатуру?

Срећом, апсолвирала сам Индијану Џонса, те сам се запутила у Потрагу за изгубљеним ковчегом са задатком да тамо пошто-пото пронађем себе онакву и од раније. И добила подршку. До душе, не баш гратис - било је потребно мало дипломатских активности и благих наговештаја примене грубе силе, али је све дошло на своје.

postoji li negde neko dugme za resetovanje?
Da opet naučim da se iskreno smejem bez zadrške i promišljanja (kakav izraz za palamudijansko štreberisanje!), da se radujem na prvu, da dozvolim drugima da bez zazora cine stvari koje su mene ispunjavale dok sam bio još ja; da prestanem da žickam u pravu sam jeftine poene tamo gde je gušt i štos biti u krivu...

Знаш да постоји.
И очигледно је да си започео процес.
Дај себи времена. По'ити полако. Не жури.
Барем је мој пут био такав. Корак по корак, мрва по мрва на закоровљеној стази ка себи, осмех по осмех, мале, мајушне, оволишне радости ( веће ми и не требају, од таквих у нашим годинама може и да се рикне ), трунчица непромишљености која никоме неће нашкодити, зера сопствене мере...

Мени само та полу-чаша остаје проблем. Склоп личности ми никако не дозвољава да је видим допола пуном. Или логика, макар и уврнута? Јер, иста је прво сасвим празна. Онда је напуниш до врха, као што је ред. Па отпијеш неколико гутљаја. И остаје напола празна.
Добро, можеш да је напуниш само до половине. Онда можда може и другачије да се гледа на њу.
Што горе рече Ивана, све се може посматрати из различитих ћошкова.
А искрено, тај проблем са чашом ме се најмање сматра.

alselone

freehand

Ovo je stvarno jako lepo napisano, free!

Придружујем се твојим импресијама.
И кад сам већ ту, желим ти добродошлицу у ово моје блогодвориште.

alselone

Zahvaljujem domacice.

Нема на чему.
Кућно васпитање је кућно васпитање, па то ти је. ( Мада, као што се из горњег текста може видети, није увек упутно користити га. )

Unfuckable

Ovo je stvarno jako lepo napisano, free!

bravo za majstora.

А камо бар цветић за домаћицу?

Свеједно, будући да си први пут сврнуо до мене ( оно код Милорада беше поодавно, па може и да се не рачуна ), желим ти добродошлицу.

zilikaka

Smem ja nešto da dodam, a povodom namćora?

Пази је, какво питање!?
А кад ниси смела?
И од када тражиш одобрење?

Može se ta kategorija preokrenuti i u svoju korist

Obučeš se u matorog namćora kadgod ti to odgovara.

Kostim uglavnom koristiš kad nisi kod kuće, al nije zgoreg zadržati ga na sebi i kad obuješ papuče. Ponekad.

Odličan je za skratiti objašnjavanja, ne ulaziti u nepotrebne priče i nedajbože sukobe sa okolinom.

I nema da se plašiš kako ti stoji.

U početku svi viču da ličiš na nakaradu. Ti se gledaš u ogledalo i shvatiš da se sam sebi ovako više dopadaš. Onda polako počinju i drugi da prihvataju tvoje novo odelo.

Има ту нечег, није да нема.
Али... ( Што волим када ЈА користим али у разговору, али не волим када га користе други. )
Квака је у томе да изгледаш као најнамћорастији намћор међу намћорима ( што је, само по себи, велики изазов, с обзиром на огромне количине поменутих ), но да сачуваш памук душу негде иза маске, увек приправну да искочи у први план.
Јер, ма колико се позивали на то да одело не чини човека, бојим се да га пре или касније сасвим узме под своје. А то је веома, веома опасно ако се примени на твој пример са преоблачењем.
Осим тога, ново одело изазива и неке друге асоцијације. На пример, неко може да викне ,,Цар је го!''. Непријатно.
Но, све у свему, треба наћи меру и за маске и за демаскирање.
А свакако није лоше имати у арсеналу за преживљавање неколико различитих преобука.

dr.wagner

-Ali duša ... kako vratiti dušu ... ???
Wagner

То је барем лако. Одеш у најближу банку, дигнеш потрошачки кредит под најповољнијим условима, у року од двадесет четири сата, са каматом од које глава боли тек када се без почетног елана седне и све се добро прерачуна, без жираната, без учешћа, без разлога... Тап - кеш на руке, па код госн Ђавла.
Мало се цењкаш, мало мољакаш и - откупиш душу.

bocvena

za to postoji Loreal ... ( JER VI TO ZASLUŽUJETE ..

To nisam ja...to je moja Šauma.

Је л' то ми вежбамо волуминозност као животни стил?
Ако, ако, треба учити од успешних.

freehand

-Ogledalo nije problem ...

Problem je što ga moja gospoja prečesto i bez potrebe glanca. Patina koju bi mu dao sloj prašine bila bi baš onako retro fensi...

Да. Драстична мера у виду веома случајног разбијања истог на парампарчад није упутна јер са собом доноси и седам година несреће. Некако је упутније бити несрећан сваки пут када се у њега погледаш. А то обећава јављање жеље за променама.

mlekac

Ma nista od toga dragi druze. Ti si jarac u horoskopu, a vama je peisano da se radjate matori. Nisi ubio Petra Pana - jednostavno, on ne leti uokolo krajem decembra i pocetkom januara. Mlogo je mracno!

Добро де, јесмо ли се ономад здоговориле да у о'средњим годинама примат преузима подзнак? А то, је л' да, може да значи да у freehandu изненада почиње да се буди једна питома, чиста, неискварена, детињаста душа.
Шта кажеш на то?
( А и није лепо од тебе да човеку рушиш илузије. )

freehand

E džebi ga, Milkice, pa bio sam i ja, valjda, jare?!
Nisam se ni ja rodio sa bradom i rogovima?

Паде ми нешто на памет, а поводом ових јарећебрадатих опсервација.
Зашто су мушкарци са брадом шармантни, пожељни, згодни... ( Фри, одмах заборави - не упуцавам ти се, само наглас размишљам ), дочим су жене које у неким ( хм ) годинама обрадате и обркате предмет подсмеха? Чему та врста дискриминације?

alselone

Ау, ал' си ти брз!!!

alselone

Zvali su me Clint.

Да си у о'средњим годинама, звали би те Џон.

freehand

Zvali bi ga Rz.

Не сумњам да мислимо на истог дасу:

dr.wagner

... večer R

razmisljam

Зашто су мушкарци са брадом шармантни, пожељни, згодни...

-Da ... ???

... nemam takvih iskustava (imao sam neke faze ..., ali nije baš bilo neke
navale )
-Po "kritikama" sam uvijek mislio kako je ona "trodnevna" cool ...

-Neke moje "poznanice" ( bilo je to davno , da se razumijemo ) su
znale kazati "...baš je fora kad me pika ..." Wagner

Добро, де. Мени се допадају. Неки. С брадом. А и без браде.
И ево ме где признајем да та тродневна коју помињете збиља има нешто сасвим посебно. Онако, боцка таман како треба - нит' је превише оштра, нит' је превише мека - управо савршена.

P.S. Будући да сам самоиницијативно увела на свом блогу и награду за стотинуипедесети коментар и назвала је кафена ( иза назива, наравно, стоји кратка причица о његовом настанку ), а Ви сте били у прилици поставити своју опсервацију под тим бројем, следи Вам кафица.

dr.wagner

... jutro R
-Virtualne kave mi slabo utječu na tlak ...
... zato malo strpljenja ... do nekog (sasvim(?)) slučajnog susreta ...
Wagner

Не пијем кафу, мада капућино може да прође, али, сусрет?
Наравно, било би ми драго.
( А стрпљива сам онолико. )

margos

''Vrati se dijete k sebi, dok još imaš kome...''

Добар ти цитат, Маргита и паметна бака.( ,,A najviše volim po imenu - Margita.'' Одавно знам, а никако да се сетим кад треба. Можда је баш ово прави тренутак. )
Наравоученије: треба кренути на време, док се на деконструишеш до краја. Танко је то развође - један погрешан корак вишка дели од потпуног потонућа.
Срећом, чини се да се већина прене на време. Неко пре, неко касније, али ипак...
Мада је вратити се себи можда једна од најтежих ствари коју човек има прилику да учини у овом свом блесавом животу.

margos

Hvala za obraćanje :)

Нема на чему. Рекох ти, стално заборављам, а знам.

Danas pričam familiji da postoji grupa ''Margita je mrtva'' i kako se uvek štrecnem kad ih neko linkuje. No, onda sledi ono pujpujpuj, pa pomislim kako mi produžiše život.:)

Уф! Мало спуки, канда. ( Једва се присетих о којој Маргити је реч. )
Само нека све радње против урока раде како треба.

Elem, život najčešće pošalje neku boljku kad odemo predaleko od sebe... Zato redovno treba proveravati sjaj u oku, mrdati vilicama da se ne grče, smejati se mnogo i (po mogućstvu) što više glupirati.

Укапирала сам ја то након неколико прилично депримирајућих сусрета са собом у огледалу. И пљунула у прсте и окренула нови лист. Јер, било је евидентно да иде са зла на горе. Некако сам успела да схватим ( чини ми се у последњем тренутку, а да последице не буду баш, баш разорне ) да тако више не иде и да нешто мора да се уради.
И од тада вредно радим.
И проверавам сјај.
И мрдам вилицом.
Чак антиталентована за то, покушавам да причам вицеве.
И смејем се преко неколико пута на дан. Неусиљено.
И глупирам се, када је то разумно. ( Ипак не треба очекивати превише тога одједном, зар не? )

Jednom zabasam na neku 'psiho dramu' i jedna dama, na pitanje kako se ona motiviše, ubijenog pogleda zagledanog kroz predavača, stisnutih zuba, bez mimike lica, ravnim glasom - izgovori sledeće:
''Ja nemam problem sa motivacijom.... verovatno je to zbog moje vesele prirode...''

Tako snažno sam se ugrizla za usnu da ne puknem od smeha shvativši koliko je ta žena 'pukla'. Mnogo tužno.

Она нема огледало. Или се њено, поучено бајком о Снежани, труди да је преслика у најбољем светлу, упркос свему.

... a dobro je malo i spavati, zar ne ? I nešto lepo sanjati.
Laka ti noć :)

Лаку ноћ и теби.
Ја ћу у лепе снове да утонем нешто касније. Освојила сам ноћ за себе и зато је ваља искористити, зар не?
Тишина, мисли које нико не прекида, пола чаше купиновог вина ( а добро је и за крвну гвожђурију ), можда и нека музика...
Свашта нешто само за мене. Мало ли је?

margos

Маргита, још једном хвала за разоткривање моћних тајни коришћења модераторског панела у сврхе очувања здравог разума.

kick68

Драго ми је што ти је драго. Све.
Није лако ( нико није ни рекао да ће бити ), али је вредно сваког атома уложене енергије. Бар знам на шта је трошим, јер видим, осећам резултате. И то ме додатно мотивише. Што више енергије, то више резултата, што више резултата, то више енергије и позитивни циклуси постају некако већ сасвим уобичајени и готово па уходани.
И полако али сигурно пуним батерије. Лампица моје издржљивости више не светлуца претећи црвено.
Освајачки поход тече по свим правилима тешке рововске битке са повременим јуришима на непријатеља. Срећом, никад нисам волела ратничке игре, тако да сам веома обзиран освајач те нема погинулих, а најтеже су повређене поједине сујете.

Iscekujem nastavak...

Не надај се превише. Наставак је у једном сасвим другачијем фазону. Уосталом, видећеш за пар дана.

Desava se i najboljima:))

alselone

O o'srednjim godinama i pripadajucoj krizi ne bih mogao jer im se nisam priblizio jos uvek

Моја ти је препорука да на време почнеш да хваташ белешке, злу не требало.

ali bih rekao nesto o izgubljenosti ili nepronalazenju sebe, zuljevima na dusi i haosu u glavi.
Postoji jedan pogled i osmeh zena izgubljenih u stvarnosti koje nisu zelele za sebe, stvarnosti novih uloga koje nisu onako romanticne ili bajkovite kako su nekad zamisljale, stvarnosti spoznaje u ogledalu koja se desila tako naglo. To su pogled i osmeh koji bi trebali da zrace izazovnoscu i flertom i mozda tako i izgledaju na prvi pogled ali u pozadini isplivavaju strah i nesigurnost. To je onaj pogled gde oci ostaju malo duze nepomicne skenirajuci i analizirajuci, bez sjaja, a usta imaju (ponekad) onaj mali pregib (staloneovski) na rubovima koji im ne da da se sasvim ispruze u iskren osmeh. To su osmeh i pogled koji vicu - Izbavi me odavde.
To je jedna od najtuznijih stvari koje mogu da vidim na zeni.

Занимљив ти је овај (п)оглед.
Рецимо, овако. Нисам од оних које су од живота очекивале бајку ( мада је нешто налик на њу било у браку мојих родитеља ), нисам сањала принца на белом коњу, нисам маштала о удаји као главном животном циљу и о белој венчаници као симболу остварења свих девојачких тежњи.
За дивно чудо, иначе прилично склона лебдењу међу облацима, у том сегменту сам била неочекивано разумна.
Опет, да, допустила сам у неком тренутку да ме обузму несигурност и страх. Некакво оправдање је вероватно то што сам у међувремену добила децу и сходно томе, одговорност у мом животу је порасла до неслућених размера, а времена су била таква каква су била.
Па додаш и неке личне заврзламе без којих живот-шаљивџија не уме да те остави, па повелике проблеме на послу, па нерешена нека егзистенцијална питања, па општу беспомоћност која је дуго витлала овим просторима...
Накарика се за више од једног сплета живаца, једне главе и једне душе.
И ту се негде погубиш и нестанеш, покушавајући да све држиш под контролом и да животе оних до којих ти је стало што више оплемениш.
Није морање, није принуда. Некако испадне да се подразумева.
А у ствари, није тако.
Ако те нема за себе, ни другима не можеш пружити онолико колико би се иначе могло.
О томе се ради.
И не тражим никакво избављење. Ма колико парадоксално звучало, задовољна сам овде где јесам и оним што имам ( пре свега у емотивном смислу ). Само ми недостаје мало себе.
А и то полако проналазим.

Извини ако сам придавила.
Само се надовезах погледом из свог угла.

alselone

To je novi "Fejsbuk" od Gugla. Pisao nas blogokolega o tome. Prvo je dugmence za "Like" a drugo je (pretpostavljam) broj "lajkova".

Хвала ти.
Читала сам блогоколегин текст, али, видиш, нисам повезала стварчице. Можда зато што нисам у првом кругу изабраних.

Hansel

Е, ја сам ти управо дао препоруку и преко G+! Никакав позив (као "изабрани" ) нисам добио, само сам се улоговао преко свог Gmail налога...

Благодарим.
( Сад онај прозорчић више није тако празан и бео, а и види му се намена. )

dusanovaiivanovamama

Ја сам већински власник средњих година...

Ех, само кад бисмо могли да избацимо акције на берзу, а к' томе да оне још и вреде, где би нам био крај...

jasnaz

Радим на томе.

miloradkakmar

Svako ima pravo na sebe, ali i na svoju žrtvu. Ovo ali potire prvo, pa ispada da ima pravo samo na žrtvu. Trebalo bi imati podjednako i jedno i drugo, jer ne idu razdvojeno. Neko se drži žrtve do kraja , neko pukne u o'srednjim, shvati da njegova žrtva nije ukapirana, shvati da nema više snage, da je besmisleno... Onda je teško izvesti revoluciju, pa zbog mira u sebi i drugima, zaguljeno tvrdi baš, tako hoću. Neki izvedu " revoluciju", da li će se dokazati do kraja, ili je samo pucanja u nedogled, u praznog sebe, jer se počinje ispočetka...!?

Ух, толико много различитих начина. Ко би га знао који је прави? Или је прави управо онај који ти највише паше, ма колико другима изгледао погрешан?
Људи разрешавају ( или секу, попут Александра ) своје чворове како најбоље могу и умеју. Правило је да правила нема.
При томе, циљ је неизвестан, снаге ограничена...
Можда је у реду и сасвим се препустити, ко не уме/не може/не усуђује се/не жели другачије.
А јесте страшно почињати из почетка уморан и обесхрабрен.
Опет, ваља покушати.
Ретко је празнина баш толико надмоћна над вољом.
А и величина недогледа зависи од тога да ли стојиш у долини међу брдима, на врху планине, у густој шуми или на некој пустој равници.

Mogu još o tome , ali neću.

Зашто не би? И онако си проредио своја причања преко сваке мере.

Eto, ja vraćam neke dugove iz devedesetih.
Meni to niko nije vratio, i ne tražim, i kasno je, ne bi bilo efekta, oguglalo se...
Da se razumemo, ja sebe i dalje tražim, o žrtvi nikad nisam ni razmišljao.

Можда се сав смисао и крије у тој сталној потрази, преиспитивању, недоумицама... Могуће да нисмо ни створени да се сасвим и у потпуности нађемо.

Свакако је лепо бити одговоран и враћати дугове ма које врсте.
А још је лепше задуживати неког, али му дуг у старту отписати.

P.S. Razmisljam, ako se ne uklapa u temu , briši. Napisaću drugi, prikladniji, komentar.

Бог с тобом, Милораде,зашто бих брисала? Некако, не видим ни један ваљан разлог за то. А и не уклапа ми се у хороскоп.
Наравно да се уклапаш у тему, јер је она толико комплексна да смо сви ми скупа тек загребали по површини.
А и да се не уклапаш...не би био ни први ни последњи.

Подразумева се да можеш, ако желиш, да напишеш и тај прикладнији коментар.
Баш ме занима како би он изгледао, ако за овај мислиш да није довољно прикладан.

milisav68

Evo i ja samo da se javim, pošto već po ko zna koji put pokušavam da napišem nešto smisleno, al mi nešto slabo ide.

( Хоће то од врућине. )

Дакле, присуство уредно утефтерено.
Али, једна тачка оловком као подсетник да дугујеш литерарни састав на задату тему.

Inače, što se tiče teme bloga i komentara, sve se slažem, i ništa se ne slažem.

Тако и треба. Бити антипротиван је легитиман став.
Мада, могао би ипак мало да елаборираш.

kukusigameni

I ja se prikljucujem milisavu. Naprosto, mi pubertetlije samo mozemo da ucimo od vas srednjeprugasa. Mi imamo svoje probleme, bubuljice i promene u boji glasa.

ОК. И теби уписан плус.
За домаћи задатак да почнеш да проучаваш пређено градиво. Кад-тад ће ти затребати знање из истог. Немој да би се вадио да ниси био на часу. Писани докази о твом присуству биће похрањени на одговарајућем ( и веома сигурном ) месту.

Tako da... sjajan ti je bre tekst.

Хвала ти пуно. Збиља.
Само, немој претеривати. Каква сам, уобразићу се, бре.

milisav68

Pa, slažem se da treba brinuti o sebi, jer ko nije za sebe, nije ni za drugoga, a opet kad se pretera u tome, ode se u sebičluk.
Ipak, sve zavisi od slučaja do slučaja, pa je onda pravilo - da nema pravila.

Дакле, овако. Или ниси пазио на часу, или си бубао напамет, или си једноставно све преписао из претходних коментара.
Хоћу да кажем, два плус за труд, али да се следећи пут потрудиш да о теми причаш својим речима.

Eto, to je jedino što sam uspeo da iscedim.Možda sutra bude bolje.

Сад без шале - хвала што си се потрудио.
Али морам да питам: да није то сутра мало сутра?

milisav68

Heh, šteta što sad ne mogu nadjem vežbanke za pismeni zadatak iz srpskog, da skeniram komentare učiteljice/nastavnice - znači, od reči do reči, jedino je ocena bila malo veća - na gramatiku.

Није мени мама џаба била учитељица. Генетске предиспозиције су чудо једно.
Је л' видиш како сам талентована?
А никад ми није пало ни на крај памети ( на мамину велику жалост, морам рећи, јер је мислила да имам оно нешто ) да се бавим просветарским занимањем баш зато што сам увек мислила да нећу имати срца да будем објективан оцењивач.

Добро, де. Ипак се види да нисам професионалац у оцењивању, чим сам превидела граматику и правопис приликом вредновања твог састава.
Дакле, исправка:
још плусић за граматику и читава оцена више за правопис, што нам даје укупан резултат од четири минус, али ме не питај како.

Šta hoću da kažem, to svojim rečima mi je oduvek slabo išlo, a tema široka i kompleksna, zato moram ovako:
Za sve je kriv Toma Sojer

Е, па сад. Најлакше је за своје несавршености окривљавати друге. И к' томе није ни лепо.

А тема је толика да сам и сама остала затечена.
Док сам писала причицу уопште нисам била ни изблиза свесна на колико различитих начина и из колико различитих углова може да се посматра.

milisav68

Pa za dobro vladanje.

Може.

Video sam dole u komentarima, da nisi otvarala klipove, pa da te samo podsetim na stih/refren:

Za sve je kriv Toma Sojer
Takve knjige ne bi trebalo da postoje
To je bilo iskušenje
On je tako dobro terao po svom

Знам рефрен боље од тебе, иако нисам могла да обновим градиво.
Дакле: Такве књиге не би смеле да постоје.
Али, зарадио си плус и на покушај да пишеш својим речима.

А онда мало и озбиљности.
Терање по свом има својих становитих предности, али и ту се морају поставити некакве границе, иначе може да буде сасвим контрапродуктивно. Што наводи на закључак да је кантар неопходна стварчица у животу - свако мало се јавља нека потреба за одмеравањем и премеравањем.
( А уз кантар не би било згорег имати при себи и добар столарски метар /или макар онај кројачки / и либелу... )

Pa to ti pričam.
Krenem da pišem komentar, pa odem negde u stranu, pa mi se ne svidi, pa ga obrišem, i tako nekoliko puta.....

Сасвим бандоглаво остајем при томе да си ипак требао да поставиш коментаре, макар и са странпутицама.
Зар ниси приметио да се разговор упутио у више различитих смерова, а ипак остао у теми?

milisav68

Eto, ispliva još jedan moj problem/mana sa/na časovima srpskog jezika.
Jednostavno numem da pamtim stihove, a pesmu sam preslušavao dok sam pisao komentar.

Немој да те то секира, ниси једини са том фалинком. Морам ти признати да сам увек надасве била несклона ма каквом учењу напамет, меморисању наизуст, бифлању...
Ако треба испричати својим речима, ништа лакше. Ако треба репродуковати истим редоследом и на исти начин, муке невиђене.
И сада слабо повезујем, рецимо, певаче и бендове са песмама, књиге са писцима, ликове са књигама.
Али непогрешиво умем да објасним своје утиске о одслушаном/прочитаном, а и мајстор сам да нађем страницу у књизи са делом текста који ми је потребан.
Памћење ти је чудна работа. И тако неконтролисано селективна и непредвидива.

А што се самог Тома Сојера тиче, чим сам видела клип, рефрен ми се попут црвића увукао у главу ( ,,i to što joj se po glavi beskrajno u krug mota refren neke sasvim bezvezne pesme koju je tek ovlaš čula na radiju'' ), тако да нисам могла да оманем.
Осим тога, прорадио је и осећај за филинг - реч коју си употребио је просто пореметила метрику, што сам, наравно, приметила из прве.

Ma da, sve je to, prilično pipavo.

Пипаво, јашта. Ход по јајима и непрекидан опрез. Али, без тога не иде.
Или иде јако лепо онима што 'ладно кроз живот пролазе као слонови кроз стаклару.

Ma jeste, nego sam ja blog otvorio na sto i nešto komentara, pa nikako nisam mogao da se "uglavim" negde, a valjda i ova vrućina (ovaj moj termometar što stoji na terasi pokazuje 39 ), mi ne "dozvoljava" da se saberem.

Ово са термометром ти баш није требало.
Било ми лакше на мојих 27 у климатизованој соби, а сад се тотално бацих у бедак. И још чујем да ће ова временска непогода да потраје све до четвртка, болно свесна да тек замиче субота.
Ку - куууууууууу!!!

milisav68

Znam, i veoma dobro pamtim ono što me interesuje i leži.
Imam fotografsko-faktografsko pamćenje, pamtim slike, dogadjaje, tekstove, činjenice, ali samo sa stihovima imam problem.Mogu bez problema da citiram deo stiha, ili knjige, dijaloga iz filma, kada treba nečega da se setim, samo zažmurim i imam sliku u "glavi", sem stihova.To sam sve "bubao" napamet.

Моје фотографско памћење није лоше, али са фактографијом имам велики проблем. Као што већ рекох, утисци - да, колико хоћеш и опширно и својим речима и са разумевањем, али чињенице, имена, датуми, ту је већ друга прича.
До душе,не могу рећи да немам неко опште знање, што покупљено из школе, што пабирчено на све друге доступне начине, али то је јако далеко од онога што бих могла да поседујем да су ми мождане везе другачије распоређене.
Срећом, сећам се оне repetitio est mater studiorum, па репетирам, а и довољно сам радознала да проверавам, допуњавам, изналазим, тако да све то ипак буде похрањено у малом мозгу и најчешће и исплива кад затреба.

To i prepričaj svojim rečima me ubija/lo u pojam.

Бубање стихова тешко до никако. Сводило се на брзо памтим и још брже заборављам.
Али зато препричавање својим речима - милина!
Наравно да сам на писменим увек бирала слободне теме, или прилично вешто ослобађала задате.
Матурски рад сам узела из биологије (била сам природни смер ) и писала о постанку човека, само зато што сам међу досадна факта уденула све могуће бајке, предања,библијска приповедања и остале приче које су се бавиле том темом.

Čuveno pitanje: "Šta je pesnik/pisac/slikar hteo da kaže svojim delom?" - UH!
Umetnost - za mene - klizav teren.

Е, то је и мене излуђивало! Јер, питање је смешно. Како ја то могу да знам? Питај ме шта ја мислим о његовом делу и шта је мени рекао, а мани ме се непоузданих нагађања. ( Поготово што морам довести у сумњу и претпоставку да је уметник збиља и сам знао шта је хтео да каже. )

Ma to je više bilo vadjenje, ta vrednost je rezultat usijanih zidova spolja, u stanu je još uvek prijatnije .
Imam klima-uredjaj, ali ga još nisam uključio, da bi "ušli u formu", jer živim u gradu koji ima ekstremnu klimu, i drži zvanični rekord kao najtopliji, a zimi zna da bude najhladniji i do -30.
I to pravilo "upisivanja" kao najtopliji/najhladniji, jednom godišnje je važilo još za vreme SFRJ.

Је л' могу да навратим до тебе зими? Летња варијанта ми некако никако не одговара.
А имамо тако лепу и пријатну средњу годишњу температуру. Ко би рекао!?

milisav68

Ух! Јеси л' ти ( извини на изразу ) неки баксуз?
Прошлог пута би она моја догодовштина са погрешним дугменцетом, а сад...
Када сам кликнула на Објави како бих Омеги проследила одговор на коментар, тако је твој пост буквално искочио на екрану. Већ следећег тренутка је дошло до пада струјног напона у трајању од можда секунде, при чему су самоискључивањем одреаговали једино сокоћало и клима-уређај.
Па се питам...

Da, opšte znanje i obnavljanje.Zato mi se i svidja ovde na blogu.Svašta-nešto može da se nauči, ali i obnovi gradivo, a usput se vežba mozak.

Имамо слична свиђања у погледу блога. С тим што бих ја свакако додала и лепа дружења и необавезну разоноду, што такође уме да прија.
Наравно, гимнастицирање малих сивих ћелија је непроцењиво.

Zaboravio sam da pomenem, da mi je sve ovo, o čemu pričamo - povezano i sa logikom.Ako mi nešto nije logično, gubi prioritet i ide u zaborav.

Видиш, ја, бар по тврђењу мога Р.-а, мало оскудевам у тој области. Више сам наклоњена интуицији ( осећају за филинг ). Тако да не селектујем на тај начин. Мени је неопходан утисак, нешто што удара на емоције или радозналост и интересовања... У ствари, нисам сигурна да могу да артикулишем право објашњење.

Uh!
Sada treba da budem diplomata i džentlmen.
A ne mogu da se setim, kako je tekla Šuvareva reforma.

Сасвим недипломатски: У Војводини је реформа кренула '75., а у остатку Србије '77., па ти рачунај колико хоћеш и шта хоћеш.

Može, naravno , al da znaš da na -30, ne možeš da udahneš vazduh.
Samo nije klima tako ekstremna cele godine.Te razlike se javljaju, samo dva puta godišnje po nedelju-deset dana (zimi i leti), u odnosu recimo na Beograd.Ostali deo godine je tu, neki stepen gore-dole.

Боље да не могу да удахнем на -30 него на +бесконачно као што је сад. У осталом, мој мото је да се је много лакше угрејати ако ти је хладно, него охладити ако ти је вруће.

Хвала на могућности.

milisav68

Ti ru ri ru

Ух, што сам ја волела ту серију!

Veštičarenje.
Sad ozbiljno.
To su male sitne razlike izmedju polova.I "moja" S. reaguje tako.
Isto važi i za orjentaciju u vremenu i prostoru.Muškarcima to ide za nijansu bolje.

Јасно. Јин и јанг, Венера и Марс...
Отуда и већина проблема у међусобној комуникацији - диоптрија нам генетски није иста.
( Поздрави ми сестру по метли, ,,твоју'' С. )

Sad, kad sam se naspavao, mi je "proradio mozak", a u prvi mah mi zazvučalo čudno (a i bilo davno pa se malo zaboravilo ).Ti smerovi su u "mom mestu" bili u nekadašnjoj gimnaziji, a ja sam "išao" u elektro-mašinsku tehničku školu.

Код мене је смерова било у свим школама кад је (с)кренула реформа. А пре ње су у Гимназији постојали само природно-математички и друштвени смер, па ти види.

Kod mene je suprotno, više volim leto, ima više uštede.
Zamisli samo koliko bi imala mesta u ormaru, da izbaciš svu zimsku garderobu.

Хоћеш ли ми веровати да готово да и немам зимске гардеробе у орману? Више је користим да не бих привукла пажњу зимогрожљивих и да бих се утопила у околину.
Просто, терморегулација ми не ради на врућини и приморана сам да вегетирам да не бих колаб(ор)ирала, дочим зими немам никаквих проблема да одржим жељену температуру.

mikele9

i nemam pravo da se mešam jer ću uskoro napuniti 65 godina a to je još daleko od srednjih godina. Kad uđem u tz srednje godine, eto mene sa javljanjem i komentarisanjem

А што се не би умешао?
Сасвим си погрешно сконтао да се овде говори о некаквој кризи средњих година ( у којој ти, дабоме, ниси, а није ни већина нас који смо кренули у диване ).
Моја идеја је била да пишем о незавидној економској ситуацији у Ирској након оног фантастичног привредног бума, а кроз судбину породице О'средњих Година.
О томе би ваљда могао нешто да речеш.

Pozdrav Razmišljalici, odličan tekst (kao i uvek) i preporuka.

Благодарим.

Milutin Milošević

Kad neko pomene najbolje godine, uvek se setim ljubljene tašte

Је л' жена свесна у коликој си јој мери наклоњен?

zilikaka

Tek sad videla!
HVALA ti do neba!

Задовољство је МОЈЕ.

Ništa prikladnije nisi mogla naći.

А да видиш да нисам морала пуно ни да тражим.

Uramiću sličicu za iznad kreveta.

...uzgred, muž kaže da je pisana baš po meni

Ваљда човек зна шта говори - трпи те ( пардон, живи са тобом ) толике године.
Дакле(м), да му се верује.

fantomatsicna

Da si lepo opisala kako se na svetu oseca milion zena i majki u nekom delu svoga zivota.Vazno je da si ti prepoznala to i sigurno radis na tome.Preporuka

Хвала ти за препоруку. Мада, такве ствари ме чине мало , иако пријају, наравно.

Све то о чему сам писала је само живот, а он се мења и мимо наше воље. Зато мислим да је пожељно узети ствари у своје руке кад год је, и колико год је то могуће.
Наравно, неко до тога дође раније, неко касније, али је у сваком случају корисно, ма када да се догоди.

Прекрасни људи за Beautiful People:



Него, како стоје ствари са земљотресима и цунамијима код тебе? Мало-мало па је тај ваш ћошак планете у вестима.
Надам се да није толико страшно каквим се одавде чини.

skener92

ne spavamo

'Бројутро и теби!
Па ди си ти? Слабо те срећем по околини.

Не спавамо. Ноћ је моја. И препуштам јој се сасвим.

odlican ti je blog, sa uzivanjem citam!

Хвала ти. ( Још нисам навикла да примам комплименте без извесне дозе /слатке/ непријатности. )

ja gledam dejvis kup, rodik izgubio dobijeni set, mada, naravno, to sve posmatram hladno (kao u romansi)

Добро си ме сетила!
Код мене још није готово.У тај брејку 7:7.
Или ти знаш нешто што ја не знам, или си мало пожурила са коментаром. ( А постоји и варијанта у којој би желела да изгуби, па што је баби мило... )

skener92

sam vestica, sta kazes, a?izgubio!

Вештица, јашта. Другојаче женске чељади ваљда и нема.

potpuno te razumem, za noc se treba izboriti, na svaki nacin! a jos ovako topla, ma u pravu je dobri mikele, leto je cudo!

Изборила се. И тумарам кроз њу неометана но од кога.

А што се Микелеа тиче... Ако си читала коментаре, Млекац је одлично описала како се осећам на плус бесконачно, хоћу рећи, исто као она, т.ј. очајно, тако да нисам заљубљена у лето осим ако у најближој близини није нека лепа дубока вода у коју могу да побегнем и зароним и не излазим док ме китоловци не наватају оном веееликом мрежом.

izvini sto davim, necu vise (ti si bila budna, eto ti)

Ништа извини. Не прихватам.
Слободно ме дави. Бићу ту још неко време.
Срећом, мој Р. је један тврдоглав човек, па је пре неку годину инсталирао климу иако сам ја имала некакве примедбе у смислу потрошње струје и сумње да ће то ваљати.
Тако да је у соби скоро па ладовинка, те сам добро расположена и не уједам.

bravar92

Uuu... nesam znala da to postoji:) Sad mi lakše :)))

Ал' се ти правиш наивна! Ако.
Међутим, јасно је да си искусна и обавештена познавалица проблематике.

Kad porasteš do nekih godina

Ово ми се баш допада. Да. У ствари, читавог живота прерасташ некакве фазе и околности и дешавања и потраге и растеш у себи за себе по себи свакако на много различитих начина.

Kad porasteš do nekih godina
upadneš u tunel sopstvenog slepila
i čini ti se da sve urotilo protiv tebe.
Doduše,
ni ogledalo nije baš krivo,
a kao da je izobličilo
svaku ideju o tebi
kao onoj o kojoj si maštao nekad.
Kriziraš sam u pauzi
izmedju dva osmeha - Njena
i jednog Mama, brzo dodji - Njegovog.
Ponekad dozvoliš Onom
da ti upriliči pauzu u košmaru
u koji upadneš ničim izazvano :)))
Al' prodje.
Čim ostariš:)))

Хммм...
Ова последња реченица ти баш и није на месту.
А све дотле је савршен опис тог нечега што нам се догађа.
Али, опроштено ти је.
И одбија ти се на младос' и неискуство.
( Који закључак је у директној супротности са првом реченицом мог коментара, ал' 'ајде да се правимо да је све речено баш како треба. )

bravar92

heheheee:)))

naivno to:))) a matoro folirantkinja za primer sam ja

Хајде да се правимо да си једина.

ma jok... to je samo rec! znam neke ostarele od dvadeset... veruj mi!

Једна моја школска се удала за свог професора са факултета, близу двадесет година старијег. Никада нисам упознала човека, али они који јесу су ми причали да је духом неупоредиво млађи од ње.
Тако да ми је јасно о чему говориш, а, на жалост, и сама знам по неког младог старца. Чиста гре'ота.

Што се опроста тиче, подразумева се:))) Како другачије?
А што се музике тиче, хвала.

bravar92
skener92
zoja444

Девојке, баш вам хвала на избору музике.

Сокоћало ми се још није сасвим пробудило ( или је малаксало од врућине ), тек - спооооооооро учитава, па ћу слушање да оставим за касније, да се не бих нервирала.
( А и ред је да се понашам спрам оног што ми је Браварица поручила. Дакле, нећу да се секирам због тога и бићу срећна. / До даљњег. / )

bravar92

hvala tebi na tekstu...

Нема на чему.
( То ја само уприличавам сопствену психотерапију. )

I.... obozavam da brzo ucis:)))))))))))))

Пааааа... да видиш да мени не изгледа да је баш брзо. Али, дајем све од себе, што јес' јес'.

skener92

mi smo imali jednu koja se uvukla u direktnu familiju kao svekrva - iz devetnaestog veka je, ali niko je nije zaboravio, prenosi se njena monstruoznost s kolena na koleno kao narodna pesma, zamisli njen moto: 'nemoj se ti nervirati, cini druge da se nerviraju!'

Драга моја, женин мото је управо савршен. Live and let die.
Други је пар чарапа што нисмо сви умешени од истог теста, па не можемо себе да натерамо на спровођење таквих ставова, јер нам то једноставно није у природи, а и желудац нам то не би издржао.
А мораш признати, за онога ко може, то је идеално решење. Мало садизма, мало самодовољности, мало суровости, мало безосећајности... Добитна комбинација да те се ништа не дотиче, а могуће да у себи садржи и извесну дозу уживања.