Genetika za početnike (I) - zašto se zlo ne može iskoreniti?

arianna

U mnogiim kulturama, pa i našoj hermafroditizam i homoseksualizam se povezuju sa zlom

Znam Ariana, na zalost cesto je tako. Moju decu vaspitavam da takve ljude ne smatraju unapred za "zle", bez obzira na nasu ili bilo ciju kuturu. Mada, naravno, i oni mogu biti zli kao i svi ostali ljudi.

Jukie

Postoji neko istraživanje gde su utvrdili da se deci siledžijama (kada vide na TV da je nekome nanesena nepravda) u mozgu javlja impuls zadovoljstva.

Gledajuci ponasanje dece u obdanistu, primetio sam da su mnoga deca sklona "siledzijstvu", bez ikakve grize savesti, dok su jako mala i dok nisu stekli neke norme pristojnog ponasanja. Skloni su da udare, otmu igracku i slicno.

Mislim da je to vec povezano sa genima i dominacijom (sto je opet vezano za evoluciju koja traje milionima godina), i kao ponasanje je potpuno uobicajeno u prirodi. Ljudi su sami sebi uveli kodeks ponasanja po kome je to "zlo" i sa malo vaspitanja postizu da se takvo ponasanje izmeni.

srdjazlopogledja

"Dobro", "zlo", nisam siguran da to ljudi određuju. Ljudi određuju zakone, dok poimanje "lošeg", "zla", dolazi od saosećanja da drugome nanosimo bol, patnju. Delikvencija je krimi, a patologija je nemogućnost raspoznavanja dobra r zla, nemogućnost saosećanja.

Da, izgleda da su ljudski zakoni ponekad u suprotnosti sa zakonima prirode. Sad se pitam da li se i mogucnost saosecanja stice ili je to urodjeno? Rekao bih da se stice, mada nisam siguran. Ako se stice vaspitanjem, onda "nemogućnost raspoznavanja dobra r zla, nemogućnost saosećanja", kako Vi kazete, ne bi smelo da se svodi pod patologiju vec kao rezultat loseg ili pogresnog vaspitanja.

nsarski

... nasi koncepti zla tesko mogu da se objasne genetskom uslovljenoscu.

Znam da je vestackom selekcijom, vec posle 20-30 generacija, moguce postici da odredjene zivotinje imaju zeljeno ponasanje. Verovatno bi tako nesto bilo moguce postici i kod ljudi. Mutacije gena bi naravno uvek postojale pa ni rezultat ne bi uvek bio 100% onakav kakav se zeli.
Mozda ce covek jednog dana i taj problem resiti pa ce i bez vestacke selekcije, na primer genetskim inzenjeringom, dobijati zeljeno ponasanje pa mi roditelji necemo morati da se zezamo sa vaspitanjem. Ko zna sta buducnost nosi.

Rasprostranjenost krvnih grupa nije podjednaka na svetu

To i jeste suština. Baskijci recimo jedva da imaju zastupljenu B i AB, ukupno oko 5%, čak tri puta manje nego Španci koji su im "prve komšije".

Rasprostranjenost krvnih grupa nije podjednaka na svetu. Evo, recimo, jedne ilustracije

Vidim, rade Turci

jinks

Šta sa evolutivne, pa ne čak i samo sa evolutivne, već i sa tačke gledišta položaja koje bilo koja na DNK zasnovana vrsta ima u odnosu na njeno okruženje, znači broj kodujućih segmenata DNK, odnosno broj gena (što rekoste poljski miš ima veći broj gena nego čovek).Da li to znači da ta vrsta ima više parametara po kojima može da optimizuje svoju ulogu na pozornici života, bila ona predator ili lovina. Da li se sa predatorskom ulogom vrste, ili sa višim položajem na lancu ishrane smanjuje broj gena ili se povećava.Ili se sa razvojem nekih viših funkcija, tipa komunikativne osobine (mada niko ne može da tvrdi koje ih tačno vrste poseduju a koje ne, na primer), ili prepoznatljivih oblika inteligencije smanjuje ili povećava broj gena..

To nije jednostavno. Recimo vodozemci imaju ogroman broj gena, i često se isti geni više puta ponavljaju u genomu (kao kada kasirka u hipermarketu otkuca na računu: "smoki, sardine, jogurt, smoki, čokolada, sardine, smoki" umesto da stavi "smokix3, sardinex2, jogurt, čokolada" ). Zato su im i hromozomi neprirodno veliki/dugački.

Radi se o repatim vodozemcima koji su među najflegmatičnijim kičmenjacima (toliko da im je mali mozak koji kontroliše pokrete ekstremno mali) i pokreti su im na nivou robota (prednja leva noga napred, privuci prednju desnu itd.).

Inače sisari i ptice su homeotermi, tj. sve telesne funkcije se odvijaju u okviru malog opsega telesne temperature. Zbog toga je nama često potreban samo jedan oblik gena za neku fiziološku funkciju, dok poikilotermima treba nekoliko jer na različitoj temperaturi njima istu stvar rade različiti enzimi.

Šta bi to značilo: njihov algoritam je npr.: ako je temperatura okoline manja od 15 stepeni, koristi enzim A, ako je 15-25 stepeni koristi enzim B, ako je 25-35 koristi enzim C (jer neodgovarajući enzim neće delovati ili čak može da se razloži). Dok kod nas homeoterama algoritam glasi: za tu stvar koristi enzim A.

Kao kada postoji šporet sa nekoliko jačina grejanja pa moraš da uključiš 2 za kafu a 1 da polako podgreješ nešto, a imaš i mali rešo koji je ili uključen ili isključen.

Mi homeotermi na ovaj način štedimo mesto u genomu koje onda možemo da koristimo za nešto drugo ili da imamo manji genom, šta nam već zatreba (pa ne moramo okolo da nosimo poštarsku torbu nego malu torbicu).

Mislim da ekološka niša sama po sebi ne utiče naročito na količinu gena, pošto smo svi danas manje-više braća sisari (kada pogledamo okolo pa krenemo da upoređujemo, ne upoređujemo kojekakve valjkaste gliste sa gepardom nego upoređujemo lava ili hijenu), a i šimpanze su 99 odsto ljudi.

ja odbijam da čitam te dosadne knjige sve dok šarski piše ovako lepe tekstove.

Unfuckable

ja odbijam da čitam te dosadne knjige sve dok šarski piše ovako lepe tekstove.

Pa recimo da nsarski napiše knjigu, što da ne?

(Odlikasi se kiselo osmehuju, jer znaju da je pravi odgovor 42).

Ako si mislio Nenade na mene, hvala.

Još zanimljivije, ako su oba roditelja crnooka, (smeđooka, primedba u zagradi by mrns) Aa genotipa, onda i jedan i drugi roditelj mogu svom potomku da daju a verziju, i da dete crnookih roditelja ima plave oči jer je njegov genotip aa (a od oca, a od majke), i ovo se dešava u 25% slučajeva – tolika je verovatnoća da se ova kombinacija slučajnim izborom iz ukrštanja Aa i Aa genotipova ostvari.

Haaa!!! Nisam ni znala da i moj muž nosi taj vikinški, varvarski gen.
Ja mislila da smo krivi samo mi Petrovići, odnosno moj otac.
Interesantan je i ovaj članak, nsarski, da plavooki imaju jednog zajedničkog pretka.

Interesantan je i ovaj članak, nsarski, da plavooki imaju jednog zajedničkog pretka.

Mene je ovo uvek zbuljivalo - da li oni zaista misle na jednu osobu ili je tu jedna osoba više pojednostavljeno, lakšeg razumevanja radi? Naime, meni od priče jedan predak mnogo logičnije zvuči da se u isto ili slično vreme kod više jedinki iz nekog razloga razvila ista mutacija.

niccolo

Interesantan je i ovaj članak, nsarski, da plavooki imaju jednog zajedničkog pretka.

Mene je ovo uvek zbuljivalo - da li oni zaista misle na jednu osobu ili je tu jedna osoba više pojednostavljeno, lakšeg razumevanja radi? Naime, meni od priče jedan predak mnogo logičnije zvuči da se u isto ili slično vreme kod više jedinki iz nekog razloga razvila ista mutacija.

С тим у вези, занимљив сајт, има и забавна игрица за будуће родитеље.

Хвала за овај текст, НШарски. Морам опет да истакнем колико су овакви научно-популарни чланци у сазнајном смислу значајни, као и да иза њих стоји не само велико знање, већ и немало умеће једноставног, сваком разумљивог, приказа сложених научних тема. Генетика је посебно занимљива, зато што чепрка по самој сржи живота.

nsarski

Odlikasi znaju da je pravi odgovor 42

Napokon The Ultimate Question

P.S. Cekaj, nije ti valjda on polomio ruku!?

Ma, jok, ja sama.
(Ali nisam htela da pisnem o tome ovde, kad je počela da zarasta, on ponovo - bang!!!)

U svakoj ćeliji ljudskog organizma se nalazi jedro


Jeste da je istrgnuta iz konteksta, ali meni se ova recenica svidela.

Dobro, ako ćemo da sitničarimo, u svakoj - osim eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), a leukociti valjda imaju više jedara, osim monocita (jedan tip leukocita)...

Nego, pade mi na pamet pitanje za domaćina (moram da boldujem da bi video ), ako hoće da odgovori, da li mitohondrijalna DNK nosi bilo kakve informacije osim onih vezanih za same mitohondrije? Koliki su uopšte lanci DNK u mitohondrijalnoj DNK, koliko gena imaju... I kad sam krenuo po inerciji s pitanjima (lepše je da se razgovara nego traži po netu), da li je crossing-over (dešava se u mejozi, beše) uvek jednako intenzivan, tj. da li se kod nekih ljudi više mešaju geni predaka pre deobe ona 23 para hromozoma, a kod nekih manje, ili je to "zadato" i svima isto?

ako hoće da odgovori

Izgleda da "ne stiže"...

Pretpostavio sam, izvini zbog insistiranja, nekako mi se čini da ovo pitanje ima veze s odokativno primećenim fenomenom da neki roditelji imaju decu "k'o preslikanu", dok su druga više "mešana" - povukla na ovog pretka, na onog (s jedne strane, da se ne pomisli da sam pobrkao nasleđivanje sa obe roditeljske strane i nasleđivanje osobina koje daje jedan roditelj)... to bi možda mogao da bude samo deo objašnjenja, ali rekao bih da je krosing-over veoma važan i da spada u gradivo "Genetike za početnike".

Da, pitao sam da li je moguće da se kod nekih ljudi (možda samo ponekad) prilikom krosing-overa geni (tj. aleli kako uviđam da se ispravno kaže, zaboravio sam to) između dva homologa hromozoma mešaju u manjem, a kod nekih, ili kod istih u drugim slučajevima, u većem broju, tj. da li neki ljudi prosto svom potomstvu "isporučuju" ravnomernije genetsko nasleđe oba svoja pretka, dok drugi predaju manje raznovrstan materijal, pa je ta polovina koju daju potomstvu više slična dedinoj ili babinoj polovini - nadam se da je jasno šta pitam.

Čekajući tvoj odgovor, malo sam švrljao po netu, baš maločas, i nađoh ovaj link: bionet-skola.com/w/Krosing-over i, ako dobro tumačim napisano, izgleda da to mešanje nije "kvantitativno" ujednačeno.

Hvala i za mitohondrijalnu DNK, nađoh negde podatak da su izbrojali 37 gena i da čak postoje neke mitohondrijalne bolesti... čudo jedno ta genetika!

Hvala za strpljenje, znam da sam naporan s tim mojim zapitkivanjima! Moji su se uvek pitali na koga li sam to!

dexter92

ljudski genom moze da mapira (memorise) tako velik broj varijeteta onda se postavlja pitanje kako bilo kakva prirodna selekcija moze da se desava?

Svaka osobina se gleda posebno, kao recimo ocene iz jednog predmeta u školi.
Uzmimo jedinice na kraju školske godine kao primer loših osobina pri prirodnoj selekciji. Teoretski možeš da imaš baš jaku jedinicu samo iz fizike i da padneš godinu (jer padneš na popravnom u avgustu jer ne znaš apsolutno ništa) a možeš i da imaš šest jedinica pa da ti poklone četiri dvojke i da ideš na avgust i da te tamo puste i prođeš u sledeću godinu - što se dešava i u prirodi u sezonama kada je prirodna selekcija slabija. Npr. posmatramo jelene (elk) u Jeloustonu koji preko zime umiru od hladnoće. Posle pet blagih zima imaš veliki procenat neotpornih jelena a onda dođe jedna grozna zima i ostane ih 20 odsto.

Grupi(vrsti) sa tako velikim brojem akumuliranih varijeteta bi bilo potrebno beskonacno mnogo vremena i nepoznati mehanizmi da istrebi junk iz svog gene pool-a. Prirodna selekcija bi trebalo da eliminise "nepozeljne osobine" jako brzo i u sledecu generaciju prosledi podoban genetski materijal.

Ali pitanje je šta je podoban genetski materijal. Recimo neko jedva izvlači dvojke iz nemačkog i muzičkog, a ide na republička takmičenja iz matematike i fizike, i upiše se na matematički smer i postane jako uspešan doktor nauka na tom polju iako pojma nema o Eine kleine Nachtmusic.
Ne postoji samo jedan dobar rezultat kome bi selekcija težila, tako se i razvijaju posebne podvrste a od njih dalje vrste. Npr. Darwinove zebe su nastale od jedne vrste, i primerci su postepeno postajali sve raznovrsniji. Umesto da nastane jedna super zeba prilagođena na Galapagos, sada postoji 12? vrsta koje su jako različite po ekološkim nišama koje zauzimaju (sve su manje-više crnosmeđeg perja, ali to je zato što je Galapagos pustara od vulkanskog kamenja i nešto kaktusa i kornjača i kolonija morskih ptica)

Ili je evoluciju jedino ispravno posmatrati sa stanovista uspeha grupe gde je evolucioni uspeh pojedinca u drugom planu posto se (subjektivno) pozeljne i manje pozeljne osobine ditribuiraju potomstvu "slucajno" ali upravo takva distribucija pokazuje najbolje performanse na nivou grupe koja je jedan besmrtan (nad)organizam koji se menja(evoluira)?

To uglavnom jeste osnovna premisa a verovatno mogu da se nađu izuzeci u daljoj diskusiji. Za početak treba računati da to JESTE tako.

Za potvrdu takve teze bi ipak bilo potrebno uociti kompleksnije mehanizme sinhronizacije medju jedinkama od puke prirodna selekcija koja ne moze ni naucene benefite da prosledi kroz genetski materijal dalje (lamarkizam).

Stvar je u tome što prirodna selekcija ne mora da prosleđuje naučeno kroz genetske benefite... Ima neograničen broj piona (jedinki) koje može da žrtvuje.

Izazovi koje imaju mali brucoši (nove jedinke u populaciji) su ponekad kao upis u gimnaziju (imam 120 mesta, uzeću prvih 120 po broju poena, koliko god sposobni ili nesposobni bili) a ponekad postoji prag od određene vrednosti faktora pa primam samo desetoro koji imaju preko 90 poena, bez obzira što mi 110 mesta ostaje prazno (prirodi nije važno što će možda njih desetoro biti istrebljeno u sledećoj rundi - već je bilo mnogo masovnih izumiranja i nikom ništa). Ovo prvo se javlja npr. kada je ograničavajući faktor broj mesta za gnezdo na litici ili teritorija lečve antilopa u močvari, a primer za drugo je suša kada uopšte nema vode pa primerci moraju da prežive na vodi koju već imaju u telu.

Ok, hvala na odgovorima, pretpostavljam da dolaze od osobe kojoj je ovo struka
Ipak, cini se da opisani prirodni mehanizmi selekcije (susa, hladnoca, manjak mesta za odgoj potomstva) nisu dovoljno sofisticirani da bi indukovali neke kvalitetne evolucione promene. Pre ce biti da izazivaju periodicne stihijske pomore. Uostaliom tesko je zamisliti npr. sisara koji znacajno duze izdrzi bez vode ili na hladnoci od "konkurenata". Konacno, talasi hladnoce su se sigurno desavali u jako dugom vremenskom periodu i "zimogrozljivi" bi trebalo da su odavno eliminisani iz gene pool-a.

dexter92

Ok, hvala na odgovorima, pretpostavljam da dolaze od osobe kojoj je ovo struka Ipak, cini se da opisani prirodni mehanizmi selekcije (susa, hladnoca, manjak mesta za odgoj potomstva) nisu dovoljno sofisticirani da bi indukovali neke kvalitetne evolucione promene. Pre ce biti da izazivaju periodicne stihijske pomore. Uostaliom tesko je zamisliti npr. sisara koji znacajno duze izdrzi bez vode ili na hladnoci od "konkurenata". Konacno, talasi hladnoce su se sigurno desavali u jako dugom vremenskom periodu i "zimogrozljivi" bi trebalo da su odavno eliminisani iz gene pool-a.

Dovoljno je da preživi do trenutka kada se voda pojavi iz oblaka ili topljenjem leda :) Ovaj koji je mrtav je mrtav.
Ima jedan film kada su nekog dečaka poslali da spava u ambaru (valjda kao kaznu) i krene mećava, i ovu ženu krene da peče savest i ona istrči u mećavu da ode do ambara i pokupi malog i padne nekoliko metara dalje, i sledeća scena je da dečak ujutro po snegu odšeta od ambara do kuće i pije mleko, štaveć, i svi odjednom počnu da se pitaju a gde je ova žena, i izađu i nađu je mrtvu i zavejanu na deset metara od vrata. I za nju je gotovo, bez obzira što je do jutra mećava prestala. (Ta scena mi je jako važna u životu kada god procenjujem neki rizik).

Zimogrožljivi jeleni se stalno eliminišu, svake godine, oni sa kraćim nogama koji ne mogu da brzo hodaju kroz sneg se takođe eliminišu, oni koji prebrzo troše salo koje treba da potraje do proleća itd. I stalno novi nastaju jer možda nastupi period toplije klime kada ne bude potrebno da se bori sa snegom.

Priroda nije politički korektna, nju baš briga da li će izumreti 90, 99 ili 100 odsto neke populacije pa da kaže "jadne životinjice, hajde da pošaljem malo lepšu klimu da se oporave". Sve se dešava slučajno, a ako nešto izumre, bože moj...

Priroda nije politički korektna, nju baš briga da li će izumreti 90, 99 ili 100 odsto neke populacije pa da kaže "jadne životinjice, hajde da pošaljem malo lepšu klimu da se oporave". Sve se dešava slučajno, a ako nešto izumre, bože moj...

Pa čekaj sad - Bog ili Priroda?!

freehand

Priroda nije politički korektna, nju baš briga da li će izumreti 90, 99 ili 100 odsto neke populacije pa da kaže "jadne životinjice, hajde da pošaljem malo lepšu klimu da se oporave". Sve se dešava slučajno, a ako nešto izumre, bože moj...Pa čekaj sad - Bog ili Priroda?!

Pa na kraju bude kao na naučno-nastavnom veću u školi na kraju školske godine. Ljudi se mole bogu da ih ne zakači prirodna selekcija, pa ako su dovoljno umiljati i/ili dosadni, onda on urgira da se ne gleda prosek nego pokloni po koja ocenica (dve, tri, četiri).

Hvala na odgovoru!

silver bullet

Ovo je, naravno, samo bajka, ali u istoriji naše civilizacije su se dešavali i takvi eksperimenti. Svojevremeno su u Africi birani robovi, krupni i snažni, koji su odvodjeni preko okeana da rade. Očekivalo se da će ti snažni robovi imati snažno potomstvo, i da je budućnost dobre i jake radne snage ružičasta. Hm, zahvaljujući HW ravnoteži, stvari su se ispravno pomešale. Jeste se iz tog genetskog obilja pojavio Majkl Džordan, ali se pojavio i Majkl Džekson, a takvi, male fizičke snage, nisu bili birani u početku. HW ravnoteža je odradila svoje.

Ako sam dobro razumela, HW ravnoteza vazi samo za random sisteme. A to znaci sledece: hipoteticki, da su u Americi nastavili sa selekcijom jakih i snaznih robova i samo njima dozvoljavali da imaju potomstvo da li bi eksperiment na kraju ipak uspeo? I to u relativno kratkom vremenskom roku od svega desetinu generacija?
I da li to znaci da je ipak moguce, kontrolisano, doci do zeljenih osobina u ljudskoj populaciji?
Ovo je do sada bila potka za raznorazne patoloske tipove da probaju eksperimente in vivo na covecanstvu, ali u buducnosti, uz usavrsenu tehnoligiju i saznanja, moze biti sasvim prihvatljiv nacin usavrsavanja ljudske rase, zar ne?

Bilo je jos takvih eksperimenata. Od kraja 19tog veka pa do 70tih godina proslog veka u SAD, Britaniji, Australiji. Npr. u Svedskoj su sterilisani ljudi koji su mogli da prenesu genetska obojenja na potomstvo ili etnicke grupe koje su smatrane nepozeljnim

ali u buducnosti, uz usavrsenu tehnoligiju i saznanja, moze biti sasvim prihvatljiv nacin usavrsavanja ljudske rase, zar ne?

U EU, izgleda, odustaju i od onih monstruozno savršenih paprika i krompira.
I zar nije savršenstvo čoveka upravo u nesavršenosti?

A svi dosadašnji eksperimenti mengeleovskog tipa govore samo da ne treba mehaniciste&usrećitelje pripuštati ni blizu mesta gde se o takvim stvarima odlučuje ili je moguće sprovesti ih na bilo koji način.

Negde u Sibiru postoji institut koji vec 60 godina vrsi vestacku selekciju pacova (ako se dobro secam) na agresivne i pitome. Mislim da rade i sa psima - moram da pronadjem na guglu, o tome je dosta pisano u poslednje vreme - institut nosi ime osnivaca celog eksperimenta.

Rasa pit bull je dobar primer kako selekcijom moze da se utice na ponasanje i to u periodu manjem od 100 godina. Ako zelite, mogu Vam napisati sto sta o tome.

KRALJMAJMUNA

Kod nas, vaših rođaka, je taj problem odavno apsolviran. Mi smo iskorenili zlo. Sve što se kosi sa stavovima Kralja je zlo.
Isto važi i za glupost. Sve što se kosi sa stavovima Kralja je glupo.
Genetika je čudo.
Preporuku za vaš dobri gen.

Živeo Kralj !!!!



p.s. iako je bilo pokušaja u kraljevstvu :

ima onih koji misle da bi eliminacijom (! )koji poseduju neku nepoželjnu osobinu (‘’takvi su mu geni’’) ovaj svet bio zauvek oslobodjen te osobine, i da bi, posle toga, svi preostali živeli srećno i bezbrižno

Hvala, sluzimo narodu : ). Ja imam plave oci (kao moja majka) dok mi je otac imao crne. Situacija ista kao kod tebe. S druge strane, moj brat blizanac ima braon (tamne) oci. Genetika je cudo!
Evo, najnovija vest!, upravo je otkriveno da Srbi imaju specijalni gen za tenis. Znaci sta? Znaci zabraniti nasim teniserima da se ukrstaju sa tamo nekim strancima i strankinjama, pa ce i Srbija vecno biti u vrhu svetskog tenisa.

Sta tek reci za cuvenog dr Antinorija koji je rekao da Srbi imaju najbolji genetski potencijal za kloniranje?!

Znaci zabraniti nasim teniserima da se ukrstaju sa tamo nekim strancima i strankinjama, pa ce i Srbija vecno biti u vrhu svetskog tenisa.

taj (nebesko-teniski) gen da kloniramo, lepo upakujemo, i prodajemo.

quitelosmi

Sta ce se desiti u obrnutom slucaju, ako plavci eleminisu sve crnce(osobe sa crnom bojom ociju) s obzirom da aa gen moze obezbediti trajnost? Dakle ako recimo hipoteticki na svetu ostanu samo osobe sa aa genom boje ociju? Znaci li to da nikad vise nece biti crne boje?

Ne, naravno, samo dok se ne desi mutacija plavo->crno.
Jedna žena sa nekog internet foruma je imala mentalno zaostalog brata (ne znam kako se sada to politički korektno naziva) kome su radili sve moguće genetske analize i ustanovili da ima pogrešnu krvnu grupu (koju ne bi nikako trebalo da ima) iako su mu svi ostali markeri mešavina roditeljskih.

A mislim da može da se desi da crnookost bude prikrivena nekom desetom kombinacijom ostalih gena pa da se to ispolji u nekoj trećoj generaciji kroz pedeset godina kada se već zaboravi šta su dede plavci radili.



Kod labradora postoje tri boje: žuta, crna i čokoladna. Boju određuju dva genska mesta ili lokusa (e i b) .

Ukoliko su na e mestima u ona slučaja recesivni aleli (malo e) taj pas može da bude samo žuti, bez obzira šta mu piše na b lokusu (kao da se uopšte ne otvara sveska u kojoj piše uputstvo za B lokus).

Ako ima bar jedan veliko E alel (dominantni) to znači "čitaj šta piše na B lokusu i to će mu biti boja". Na B lokusima mogu da budu dva dominantna alela BB i pas je crni, dva recesivna bb i pas je čokoladni (smeđi) ili mešano Bb gde je pas opet crni jer je crno jače od čokoladnog.

Ako se crni ili čokoladni pas koji ima jedno skriveno malo e (Ee) ukrsti sa žutim, u polovini slučajeva (statistički gledano) štene će imati Ee boju (crni ili čokoladni) a u drugoj polovini ee (žuti).

I tako u beskrajon.

Kod drugih rasa pasa se sve još više komplikuje jer se javljaju beli delovi, crne njuške na smeđem telu, crne pegice kao kod dalmatinca, crna leđa žuti stomak, trobojni psi itd. Kod nekih rasa su moguće sve moguće kombinacije, ali su kod drugih neke izbačene pri izboru roditelja za sledeću generaciju (dalmatinci nikad nemaju crvene pege dok su irski seteri uvek crveni a nikad nemaju bela polja).

Naravno ulični mešanci imaju sve moguće kombinacije alela za boje, oblik repa itd. U našoj ulici postoje bar dva psa sa crnim dalmatinskim pegicama (od kojih jedan ima i crna leđa žuti stomak gde je žuto promenjeno u sivo).

Jednom sam dao maturantima (pošto nisu bili oduševljeni idejom da rade zadatke sa graškom) da se igraju bacanjem kockice i određivanjem koje boje će biti dva psa roditelja i njihovo leglo od četiri šteneta. Tu je bilo jako zanimljivih varijanti koje smo našli u enciklopediji pasa kao ilustraciju ( "ovo treće štene će imati boju kao bernski planinski pas! wow!" )

Jukie

quitelosmi

Sta ce se desiti u obrnutom slucaju, ako plavci eleminisu sve crnce(osobe sa crnom bojom ociju) s obzirom da aa gen moze obezbediti trajnost? Dakle ako recimo hipoteticki na svetu ostanu samo osobe sa aa genom boje ociju? Znaci li to da nikad vise nece biti crne boje?

Ne, naravno, samo dok se ne desi mutacija plavo->crno.
Jedna žena sa nekog internet foruma je imala mentalno zaostalog brata (ne znam kako se sada to politički korektno naziva) kome su radili sve moguće genetske analize i ustanovili da ima pogrešnu krvnu grupu (koju ne bi nikako trebalo da ima) iako su mu svi ostali markeri mešavina roditeljskih.

A mislim da može da se desi da crnookost bude prikrivena nekom desetom kombinacijom ostalih gena pa da se to ispolji u nekoj trećoj generaciji kroz pedeset godina kada se već zaboravi šta su dede plavci radili.



Kod labradora postoje tri boje: žuta, crna i čokoladna. Boju određuju dva genska mesta ili lokusa (e i b) .

Ukoliko su na e mestima u ona slučaja recesivni aleli (malo e) taj pas može da bude samo žuti, bez obzira šta mu piše na b lokusu (kao da se uopšte ne otvara sveska u kojoj piše uputstvo za B lokus).

Ako ima bar jedan veliko E alel (dominantni) to znači "čitaj šta piše na B lokusu i to će mu biti boja". Na B lokusima mogu da budu dva dominantna alela BB i pas je crni, dva recesivna bb i pas je čokoladni (smeđi) ili mešano Bb gde je pas opet crni jer je crno jače od čokoladnog.

Ako se crni ili čokoladni pas koji ima jedno skriveno malo e (Ee) ukrsti sa žutim, u polovini slučajeva (statistički gledano) štene će imati Ee boju (crni ili čokoladni) a u drugoj polovini ee (žuti).

I tako u beskrajon.

Kod drugih rasa pasa se sve još više komplikuje

Kad vec pomenu pse - u jednom trenutku nekom pametnjakovicu palo je na pamet da su od svih haskija najlepsi oni plavooki. (Kod njih je inace, moguca svaka kombinacija - plave oci, tamne oci, cakaraste, ili cak obe boje na jednom ili oba oka).

Daklem, resili pametnjakovici da odgaje ISKLJUCIVO plavooke haskije.

Posle dvadesete generacije digli ruke od corava posla. Iako su ukrstali iskljucivo plavooke sa plavookima, procenat stenadi sa drugim bojama ociju po leglu i dalje je ostajao isti!




Nsarski - odlican tekst! Hvala!

nsarski

Nsarski - odlican tekst!

Hvala na lepim recima.
Uzgred, negde sam nasao podatak da jedna u milion macaka (mada verujem da je taj broj preteran) ima razlicite boje ociju - kao taj haski na slici.

Ne vidi se dobro na slicici - ovaj iz mog avatara je bio takav. Sijamac, ali jedno okce mu je bilo zelenkasto...

ili ovo

nsarski

Cak i proste "plave oci" imaju nijanse, na primer

U mojoj familiji dominira zelena s tim sto tata ima zuto-zelene (slicno toj devojcici sa slike, ko neki macak), mama sivo-zelene, ja tamno-zelene a brat plavo-zelene. Od potomoka niko ni z od zelenog.

nsarski

A, pazi sad ovo

To je vrlo cesta pojava kod jednog plemena na severu Bocvane.

Moracu da ispricam i tu pricu, ukratko, plave oci su nasledili od Nemaca, ali prica je isuvise teska da je stavim u jedan kratak komentar.

Secam se ove slike iz NG casopisa. Bio sam ubedjen da je u pitanju photoshop.

Dobila je i neku nagradu, samo sam zaboravio tačno koju...

Mlekac, znam da je teška priča, ali - obećala si...! Ja sam je bio pročitao ranije, ali - treba i drugi da je znaju...

Nije mi bila namera da ispravljam, nego cisto da naglasim koliko je tacan broj gena zapravo manje vazan. Drago mi je da ste shvatili moju nameru.
A sto se eugenike (cak sam negde cuo izraz eugenetika cini mi se) tice, sasvim sulud projekat. Iz razloga koje sam i naveo, eliminacija ''stetnog'' eliminise i nepredvidiv broj ''dobrih'', a istovremeno smanjuje geneticku varijabilnost...
Nadam se nastavku bloga i daljoj diskusiji uskoro.
Pozdrav

Ne znam da li je bas odgovor na tvoje pitanje, ali donekle slicni sistemi postoje.

Jedan od takvih sistema bi mogao biti slucaj gena na X hromozomu kod zena. Zene imaju dva X hromozoma, ali je jedan od ta dva X hromozoma najvecim delom inaktiviran. To je usled toga sto muskarci imaju Y hromozom koji je po dimenzijama, a i sadrzaju gena, daleko manji od X hromozoma. Da bi problem ''viska'' gena sa dodatnog X kod zena bio resen, on se najvecim delom inaktiviran, tako da i zene i muskarci imaju otprilike podjednak broj gena.

Zanimljiv deo je da neka zenska osoba na jednom X hromozomu moze imati alel A, a na drugom a.
Posto je proces inaktivacije random, tj. nasumican (kod ljudi, kod nekih drugih zivotinja ne) onda se sa istom verovatnocom moze inaktivirati i alel A i alel a.
E sada posto je sve to random, moze se desiti da se inaktivira vise alela A, tako da ce jedinka pokazivati fenotip aa, iako je u stvarnosti Aa.
Ukoliko se inaktivira podjednako i alela A i alela a, fenotip ce biti Aa, kao i u slucaju da je inaktiviran veci deo alela a.

Drugi primer jesu mutantni misevi zvani vijabilni zuti aguti. Ukoliko jedinke imaju alele AA ili Aa, prekomerno su debeli, dok su oni sa aa normalne tezine.
Ukoliko zenku aa ukrstite sa muzjakom AA, svo potomstvo ce biti Aa.
Ono sto je zanimljivo je da misevi, u zavisnosti ceime je majka hranjena, iako su genotipa Aa, mogu biti normalne tezine. Kako? dolazi do inaktivacije alela A putem metilacije, tako da se ispoljava samo alel a.

Htedoh samo da navedem primere da je moguce da se dominantni genotip tako i ne ispolji u fenotipu, ali mislim da su to ipak izuzeci, i da bi postojanje takvih slucajeva u vecem broju miniralo smisao dominantnosti/recesivnosti...

Hvala za odgovor, kranje interesantno kakvih sve varijacija ima u prirodi.
Pitanje je bilo vise kao pokusaj da se sazna da li je dominantan genotip ujedno i "najefikasniji" ili je jednostavno jedini koji postoji u prirodi.

Nikako ne mora da znaci da je dominantan alel najefikasniji.
Npr, mnoge osobine, trivijalne, ponasaju se sistemom dominantan/recesivan, i zaista se ne moze reci da li je efikasniji recesivan ili dominantan fenotip. Prost primer, da li Vam je ušna resica spojena sa glavom ili je slobodna? Da li znate o cemu pricam, to je donji deo ušne skoljke gde su obicno mindjuse? Kod nekih ljudi on je spojen sa kozom bocne strane lica, kod nekih je slobodan. I ta osobina se ponasa po dominantno/recesivnom principu. I koja je od te dve resice ''efikasnija''? Nema odgovora.
Dominantno/recesivno je samo jedan oblik interakcije dva alela istog gena u jednoj individui. Postoje i razni drugi oblici interakcija.
Na primer, krvne grupe. Tu imate istovremeno dominantno/recesivni tip interakcija, ali i kodominantni.
Pokusacu da objasnim bez zbunjivanja. U ABO sistemu mozete biti jedna od 4 krvne grupe. Krvna grupa A, krvna grupa B, krvna grupa 0 i krvna grupa AB.
Iz teksta se saznali da imate dva alela po svakom genu.
Alel za grupu A i alel za grupu B su KODOMINANTNI. Tj. ako imate alel A i alel B, bicete krvna AB.
Ali, aleli A i B su DOMINANTNI u odnosu na alel 0. Tako da u kombinaciji A0 cete biti A, a u kombinaciji BO cete biti B.
Naravno u kombinaciji AA cete biti A, a u kombinaciji BB cete biti B.
''Nulta'' krvna grupa cete biti samo ako imate OO.

Dakle, sta je ovde najefikasnije? Koja je krvna grupa najefikasnija? A i B jer su dominantnije nad O? Ili pak AB jer je kombinacija dva dominantna alela?

Ne mogu se stvari posmatrati na taj nacin...

A da ne ulazim u to da imate i tzv intermedijarno nasledjivanje gde svaki alel delimicno doprinosi, pa iz ukrstanja biljke belog cveta i crvenog cveta dobijete biljke roze cveta...

Npr, mnoge osobine, trivijalne, ponasaju se sistemom dominantan/recesivan, i zaista se ne moze reci da li je efikasniji recesivan ili dominantan fenotip. Prost primer

Da ne zamaram Domaćina kada već i Vi znate, pa bi da pitam, da li i kako se prenose navike? Tako jedno dete prvo se posluži hlebom jer je otac, kao i očevi preci retko su kada imali za obrok meso, možda samo za slave. Dok dete koje inače liči po svemu na majku, prvo proba meso, jer to isto radi majka, kao baba, jer je njen deda i bio mesar, a njegovi su stekli titulu viteza u 17 veku u Hasburškoj momarhiji, pa im meso za obrok nije falilo?
A ovo ima direktno vezu sa naslovom bloga. Jer da bi sebi ugodio čovek najčešće treba da ugrozi drugoga, posredno, ako ne direktono.

Antropolska univerzalija je kad se razbesnis ako u kuci zateknes svoju zenu u krevetu sa postarem. Tvoj bes ce svaki muskarac u svakom delu planete razumeti.

Čak i tamo gde nemaju poštare?

Antropolska univerzalija je kad se razbesnis ako u kuci zateknes svoju zenu u krevetu sa postarem.

A kad žena tebe zatekne u krevetu s' poštarom?
Mis'im - XXI vek, jbt...

Navike se sticu - one nisu urodjene (genetski odredjene).

Vaš kolega, doktor Psiholgije, kada je sam video nekolko puta takvo ponašanje dve devojčice, a rođene sestre, a imao je prilku da vidi i ponašanje njihovih baba, jedna sa sela koja rukama otkida parče hleba da bi joj to bio uvek prvi zalogaj, dok druga baba čiji su daleki preci bili viteškog roda, pa otkida parče hleba samo na kraju obroka da bi obrisala tanjir, profesor je samo izjavio:"Ovo do sada nauka nije dokazala da je nasledno".

Zamislimo situaciju da, na primer, nadaleko cuveni politicar Velja Ilic sazna da je njegov pradeda bio vitez. Hoce li onda on naprasno razviti prefinjene manire u ophodjenju s drugima (ne znam kakav je privatno za stolom, ali slutim da se ne ponasa kao engleski dzentlmen)?

koli će ga znati zašto ali ja mislim da su veljini maniri u ponašanje mnogo bolji od onih srednjevekovnih vitezova. ja njih zamišljam kao neobuzdane siledžije tipa arkana, koji su svoj "dobar glas" stekli isključivo zahvaljujući strahu koji su uterivali običnim ljudima.

Kao sto je vec odgovoreno, navike se sticu tokom zivota, a stecene osobine se po pravilu ne nasledjuju.
Nasledjivanje stecenih osobina je dugo bio koncept u evolucionoj biologiji u koji su mnogi verovali, ali to nije tacno.
Ne znaci da ce sin bodibildera imati razvijene misice jer ih je i njegov otac imao. Ali velika je verovatnoca da ce se i on baviti bodibildingom i imati velike misice. Medjutim ne zbog toga sto ima gen za ''bildovanje'' nego je odrastao u porodici u kojoj se takav zivotni stil neguje.

Zbog toga je taj pogresan koncept dugo i opstao i mnogi laici ga vide kao tacan.

Dakle, navike koje je osoba stekla tokom zivota se ne nasledjuju. Ali to ne znaci da ih i njihova deca nece imati. Poenta je da ce oni svoju decu izlagati odredjenom obrascu ponasanja od ranog detinjstva, te ce se takvi obrasci ponasanja ucvrstiti i kod njihove dece pre nego kod neke druge dece. Vas primer sa dve sestre i imitiranjem ponasanja koje su videle od baba to savrseno pokazuje. E sada, ono sto moze biti pitanje je zasto je jedna devojcica usvojila jedan obrazac ponasanja, a druga drugi, potpuno suprotan.

Tu na red dolaze geni. Ne zna se koliko je ponasanje genetski determinisano, ali sigurno da jeste. Geni uticu na razvoj mozga, na njegovu gradju i funkcionisanje. Razlika u nacinu funkcionisanju delova mozga zaduzenih za ponasanje rezultuje i u razlicitom ponasanju individua.

Dve devojcice iz Vaseg primera jesu rodjene sestre, ali se geneticki mogu znacajno razlikovati. Geni koji su aktivni u delovima mozga zaduzenim za ponasanje mogu pokazivati drugaciju aktivnost i uslovljavati lakse usvajanje jednog ili drugog obrasca ponasanja. I zato ce jedna lakse usvojiti jedan obrazac ponasanja, a druga drugi.
Ne znaci to da se obe ne mogu nauciti nekom trecem obrascu ponasanja, jer nas mozak je veoma plastican (prilagodljiv), ali ce im usvajanje tog obrasca teze ici i duze ce trajati.
To je primenjivo na sve vrste ponasanja. Recimo od malena se decaci stavljaju u takvu sredinu koja ih upucuje na muski obrazac ponasanja (kupovina igracki u obliku automobila, u obliku oruzja, insistiranje na sportskim aktivnostima itd...) i sve je to ok i dovodi do muskog obrasca ponasanja. Ali problem se javlja kada na tome izlazete neke muskarce koji ce postati feminizirani homoseksualci ili osobe koje imaju neke poremecaje u razvoju gonada koji dovode do razvoja i jednih i drugih gonada kod iste osobe. Tada se jedne gonade odstranjuju, druge istavljaju i dete se vaspitava da bude pol koji je ostavljen. Ali desi se da se ostavi ''pogresan'' pol.
Kod tih osoba i kao sto vec napisah feminiziranih muskaraca, insistiranje na muskom obrascu ponasanja moze biti uzasno iskustvo jer se tada te osobe osecaju neprirodno i pod stalnim pritiskom. Oni pokusavaju da se ponasaju kao ''sto treba'' ali im tesko ide.
Dakle moguce je ponasati se na odredjeni nacin, ali ce najbolje biti da se usvoji obrazac ponasanja koji je najprijemciviji strukturama u mozgu koje ga kontrolisu, a koje su definisane genima.

Nadam se da nisam bio konfuzan...

Nadam se da nisam bio konfuzan...

pa i jesi, barem za mene. pogotovo kad kažeš:

E sada, ono sto moze biti pitanje je zasto je jedna devojcica usvojila jedan obrazac ponasanja, a druga drugi, potpuno suprotan.

Tu na red dolaze geni. Ne zna se koliko je ponasanje genetski determinisano, ali sigurno da jeste. Geni uticu na razvoj mozga, na njegovu gradju i funkcionisanje. Razlika u nacinu funkcionisanju delova mozga zaduzenih za ponasanje rezultuje i u razlicitom ponasanju individua.

mislim da ponašanje ni u kom slučaju nije genetski determinisano, nego se ono stiče isključivo primanjem informacija u prvih 6 godina odrastanja, kada um upija sve.
razlike među decom nastaju iz same činjenice da su deca različita i da nekog može više interesovati jedno, a drugog drugo.
mene može interesovati, npr. košarka, a mog brata fudbal, dok su nam svi u porodici operisani za sport...itd.

Ponasanje jeste geneticki determinisano, samo se ne zna koliko.
Npr, Vas primer, tebe i brata interesuju razliciti sportovi, dok je u porodici relativno nisko interesovanje za sport.
Ti i tvoj brat imate na taj nacin organizovan mozak i deo mozga za ponasanje, da vam se svidja da igrate kosarku/fudbal sta god. Igranje vam pricinjava zadovoljstvo, srecni ste kada to radite.
Odakle onda kod vas takva interesovanja, ako ih u porodici relativno malo ima. E to je zbog toga sto se prilikom formiranja polnih celija vrsi rekombinacija genetickog materijala, pa nastaju nove kombinacije postojecih gena.
Takve, nove, kombinacije gena uslovljavaju razlike i u individualnom razvicu, ne neke drasticne, ali opet razlike. Do razlika moze doci i u aktivnosti gena u mozgu, a samim tim i za prijemcivost ka nekom ponasanju.

Da ne bude zabune, ne kazem da ponasanjem iskljucivo upravljaju geni, velika je uloga sredine. Ali te dve stvari ne iskljucuju jedna drugu. Sama sredina moze vrsiti uticaj na gene i aktivirati ih, a oni ce povratno olaksati usvajanje nekog obrasca ponasanja.

To ne znaci da se moze ponasati na samo jedan nacin, ali recimo da je jedan tip ponasanja preferiran, odnosno lakse se usvaja nego neki drugi.
U Vasem primeru to bi bilo kao da su Vas roditelji terali da igrate balet.
Vi mozete da igrate balet, ali biste radije isli na kosarku/fudbal...
Ne radjate se sa znanjem za balet/kosarku/fudbal, ali ce aktivnost odredjenih gena omoguciti da naucite to da radite....

Ili malo drugaciji primer. Saosecanje.
Ne mogu svi ljudi na isti nacin saslusati nekoga ko ima problem i posavetovati ga/nju pravilno.
Svi ljudi mogu to da urade, ali ne isto efikasno.

To ne mogu da urade bebe, ili veoma mala deca, ali kasnije ucenjem socijalnih interakcija i odrastanjem u drustvu se shvati kako se to radi. Ali razlike izmedju sposobnoti ljudi da saosecaju postoje.
I to ne samo zbog razlika u odgoju ljudi, vec i zbog toga kako njihov mozak radi, odnosno koji su geni u njemu kada i na kom mestu aktivni...

Nisam sasvim siguran koje su tacno strukture u mozgu zaduzene za ponasanje.
Svakako da je kora velikog mozga ukljucena, medjutim koji delovi to je pitanje. Verovatno u velikoj meri delovi frontalnog korteksa, ali ne bih da spekulisem. Rekao bih i da su delovi medjumozga vazni u ponasanju (talamus, hipotalamus), jer su zaduzeni za osecaj gladi, zedji itd, sto sve moze usloviti promene u ponasanju.
I u potpunosti se slazem da je samo ponasanje nezgodna kategorija prilikom definisanja veze genotip-fenotip.
I sami ste naveli primer sa alkoholizmom.
Ali da su barem neka ponasanja uslovljena genima je dokazano. Ne znam da li su Vam poznati primeri istrazivanja na vocnim musicama. O tome sam ucio na predmetu Genetika ponasanja, ali mi je znanje malo isparilo.
Uglavnom neka ponasanja kod njih su direktno povezana sa odredjenim genima, i to, mozete da pretpostavite, proucavanjem mutanata. Izucavani su rituali udvaranja i mutantne musice koje su odstupale od utvrdjenih koraka u ritualu. Pronadjeno je nekoliko gena i mutacija u nekom od njih bi rezultovala u gresci u odredjenom koraku u udvaranju.
Mutacije u odredjenim genima musica su uslovljavale cak homoseksualno ponasanje gde su muzjaci kao seksualnog partnera kome ce se udvarati birali druge muzjake!
Kod njih su otkriveni i geni koji kontrolisu cirkadijalni ritam i ponasanje u vezi sa smenom noci/dana (jedan od tih gena se zobe period (PER) valjda...).

Naravno da su vocne musice mnogo manje kompleksna stvorenja od nas, sa veoma ogranicenim repertoarom ponasanja. Ali ono sto su nam pokazali eksperimenti na njima jeste da ponasanje ima osnovu u genima.

Primeri eksperimenata sa kompleksnijim zivotinjama su redji. Secam se jednog eksperimenta Konrada Lorenca sa patkama. Mladunci patke prate majku kuda god ona krene. Lorenc je mudro pretpostavio da mladunci patke prate majku zato sto je to objekat koji se pomera u kriticnom periodu 13-16 sati nakon izleganja. Kada je Lorenz majku premestio daleko od mladunaca, a on se pojavljivao u tom periodu, mladunci patke su pratili njega, a ne majku!

I to je svakako oblik ponasanja, koji je zasnovan na aktivnosti gena. Ali i okoline.
Dakle pomeranje majke je vizuelni stimulus koji indukuje mlade pacice da je prate.
Ali promena aktivnosti gena u odredjenim delovima mozga (kojim ne znam), u odredjeno vreme (to znam dakle izmedju 13-16 sati nakon izleganja), omogucava da se taj stimulus pomeranja objekta (majke) shvati kao signal za pracenje tog objekta.

Ponasanje kod sisara, pogotovo kud ljudi je daleko kompleksnije i direktno povezivanje gena sa specificnim oblicima ponasanja je dakako i teze. Ali to ne znaci da kod nas ponasanje nije uslovljeno genima. Poenta je da je sigurno ukljucen veliki broj gena na ciju aktivnost uticu i drugi geni, kao i sredinski uticaji.

Kao sto napisah, Vi ste spomenuli alkoholizam, ali tu su i sizofrenija, inteligencija, homoseksualnost itd. Postoje brojni pokusaji da se nadje gen ''odgovoran'' za specificna ponasanja. I ti pokusaji postoje sa razlogom.
Jer, istrazivanja na jednojajcanim blizancima razdvojenim na rodjenju su pokazla da veliki procenat dele ove osobine iako su rasli razdvojeni, u razlicitim porodicama. Dakle geneticka osnova postoji, ali je pitanje u kojoj ce ona meri doprineti ispoljavanju neke od ovih osobina...

U pravu ste i sto se tice priroda/odgoj dihotomije, odnosno oko toga da je to zapravo lazna dihotomija. Ne mozemo birati jedno ili drugo.
Ono na sta zelim da ukazem je da mi nismo kompletni roboti kojima upravljaju geni niti da smo cist proizvod nase sredine. Mi smo rezultat uzajamnog dejstva te dve stvari...

P.S. Hvala za COGA, pokusacu da saznam malo vise i o tome :)

Dve devojcice iz Vaseg primera jesu rodjene sestre, ali se geneticki mogu znacajno razlikovati. Geni koji su aktivni u delovima mozga zaduzenim za ponasanje mogu pokazivati drugaciju aktivnost i uslovljavati lakse usvajanje jednog ili drugog obrasca ponasanja. I zato ce jedna lakse usvojiti jedan obrazac ponasanja, a druga drugi.

Ako sam dobro razumela - to je ono kad kod mene u kuci troje obozavaju povrce, dvoje meso, a jedan je neopredeljen... A ja stalno kuvam i serviram svima isto!

Otprilike :)
Teorija u praksi :).

calmbluesea

Otprilike :)
Teorija u praksi :).

Uuuu, te teorije u praksi u mojoj familiji imas za izvoz!!! S jedne strane moji rodjeni brat i sestra, s druge strane ovo moje cetvoro... Da ne pominjem sestica koji je, na uzas moje sestre, po mnogo cemu u ponasanju ista tetka, ljubim ga, iako sam dobar deo njegovog zivota provela na drugom kraju zemljine kugle te stoga nisam mogla biti "uticaj okoline".

Kada je Lorenz majku premestio daleko od mladunaca, a on se pojavljivao u tom periodu, mladunci patke su pratili njega, a ne majku!

I ne samo to - kad su stasali, ti "mladunci" su pokušali kopulaciju s Lorencom. Tako je bar nama ispričao tadašnji asistent na fakultetu. Ako je to tačno, samo pokazuje koliko je mladi mozak "plastičan" i koliko je čak i seksualna orijentacija "plastična" i ne uvek isključivo zavisna od gena. A da ne pričamo o drugim osobinama.

Pa zar ta izjava ne kaze upravo to: deca se ponasaju kako su od drugih videla, nisu nista nasledila. Nauka ni ne pokusava da dokaze da je takvo ponasanje nasledno, zato i nije dokazala. A to sto su neciji preci viteskog, imperatorskog, seljackog, hajduckog ili kog drugog roda nema nikakve veze sa ponasanjem.

Potpuno je besmisleno verovati da, ako je neciji dalji predak imao neki manir, i potomci nasledjuju taj manir.

Zamislimo situaciju da, na primer, nadaleko cuveni politicar Velja Ilic sazna da je njegov pradeda bio vitez. Hoce li onda on naprasno razviti prefinjene manire u ophodjenju s drugima (ne znam kakav je privatno za stolom, ali slutim da se ne ponasa kao engleski dzentlmen)?

Osim znanja, za diskusuju je važnije moć rasuđivanja. Pa tako, ako je jedno dete naučilo od majke kako se uzima hrana, zašto drugo dete radi sasvim drugijačije od majke, ali isto kao što je to radila njena baka po ocu, kao i prabaka, a da ih nikada nije videla, jer nisu žive.
Što se tiče Velje Ilića i njegovog ponašanja, čak i liči da je njegov predak bio vitez, ako znamo da se ta titula dobijala koliko si neprijateljskih vojnika ubio, koliko naselja opljačkao i popalio, žena silovao, što se i vidi nacrtano na ukazu za vitešvo izdato u Vijeni, a potpismo od monarha. Rasuđivanje je važnije od znanja. No, ako ...onda je ...

Ono na sta zelim da ukazem je da mi nismo kompletni roboti kojima upravljaju geni niti da smo cist proizvod nase sredine. Mi smo rezultat uzajamnog dejstva te dve stvari...

ok, ako uzmemo da postoje neki geni koji utiču na ponašanje čoveka, mene interesuje, pošto se ponašanje čoveka može promeniti, da li se promenom ponašanja menja i genetska struktura ćelije koja to ponašanje izaziva?
kao, recimo, kod nekih oboljenja gde se promenom u načinu ishrane ćelije regenerišu. najsvežiji je primer đokovića sa njegovom alergijom.

Na to pitanje ne mogu da dam da/ne odgovor.

Moguce je da se prilikom promene ponasanja ne menja nista u genetickom materijalu, vec se uspostave nove interakcije izmedju gena indukovane nekim novim stimulusom iz okoline.

Mozda se prilikom promene ponasanja i desi promena u genomu, koja dovodi do stvaranja novog oblika alela i koja ima uticaj na ponasanje.

A opet mozda se desi treca stvar, koju sam vec pomenuo, a to je da se dese takozvane epigenetske promene. Moj primer je bio sa vijabilnim zutim agutima (vrsta miseva) koji su imali genotip Aa i trebalo bi da su prekomerno debeli. Razvili su se od majke koja je aa, koja je normalne tezine, ali koja je u toku trudnoce imala specijalni rezim ishrane. Mladunci koje je ona rodila su bili Aa, ali su bili normalne tezine.
Epigenetska promena podrazumeva metilaciju citozina, koja dovodi do utisavanja aktivnosti gena.
Moze doci i do uklanjanja metil grupe cime se gen vraca u predjasnje, aktivno stanje, a sta sve utice na aktivnost enzima koji metiluju/demetiluju citozin, i kako oni biraju citozin koji ce metilovati, jos uvek je malo poznato.

Epigenetska promena podrazumeva metilaciju citozina, koja dovodi do utisavanja aktivnosti gena.
Moze doci i do uklanjanja metil grupe cime se gen vraca u predjasnje, aktivno stanje, a sta sve utice na aktivnost enzima koji metiluju/demetiluju citozin, i kako oni biraju citozin koji ce metilovati, jos uvek je malo poznato.

može li možda um (psiha) da utiče na aktivnost enzima koji metiluju citozin?
nešto kao u slučaju placebo efekta gde um deluje direktno na nervnu ćeliju koja dalje deluje na imunološki sistem. mislim da postoji i nauka koja to proučava, a zove se psihoneuroimunologija. sama reč kaže da um (psiha) kontroliše mozak (neuro) koji kontroliše imuni sistem (imunologija).

Nisam siguran u vezi toga... Mozda, jer se ne zna sta sve utice...

samo što zlo ne može da se iskoreni, nego što ni dobro ne mož' da se nakalemi.

No, dobro ili zlo se može naučiti, a teže odučiti.