U Vojvodini srpski jezik kao strani?

(softver bloga često radi pogrešno i šta god hoće, pa su linkovi "slepi - 404", evo ih:
Jasnim uputstvima protiv birokratskog otpora
Torda
EDIT:
nije mi uspelo da stavim pravi link za "Torda", evo poslednji pokušaj:
Torda

Inače - i ministar i predsednik nacionalnog saveta - primenjuju zakon koji je na snazi od avgusta 2009, a tiče se autonomije nacionalnih manjina. Kako ima zakona iz oblasti (obrazovanje, kultura, informisanje,...) koji su doneti PRE Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a koji se bave istim oblastima kojima i taj zakon - tada se pri donošenju Izmena i dopuna takvih zakona mora uzimati u obzir odredba koja o tome postoji u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što je upravo bio slučaj sa (juče glasanjem) donetim Законom о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (- tekst ovog zakona će biti dostupan na internet stranici parlamenta najkasnije u ponedeljak)
LINK: (mora download u doc. ili pdf. у рубрику "кључна реч" уписати "Закон о националним саветима националних мањина" ) 31.avgust 2009.
Doneti zakoni - Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

I - članovi tog zakona koji se tiču oblasti obrazovanja:

III. НАДЛЕЖНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА
1. Опште надлежности
Члан 10.
Национални савет, у складу са законом и својим статутом, преко својих органа самостално:
1) доноси и мења статут националног савета;
2) доноси финансијски план, финансијски извештај и завршни рачун;
3) располаже сопственом имовином;
4) одлучује о називу, симболима и печату националног савета;
5) утврђује предлоге националних симбола, знамења и празника националне мањине;
6) оснива установе, удружења, фондације, привредна друштва у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма и другим областима од значаја за очување идентитета националне мањине;
7) предлаже представника националне мањине у савету за међунационалне односе у јединици локалне самоуправе;
8) установљава и додељује признања;
9) иницира доношење и прати спровођење закона и других прописа из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
10) учествује у припреми прописа и предлаже измену и допуну прописа којима се уређују Уставом гарантована права националних мањина у области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;
11) предлаже посебне прописе и привремене мере у областима у којима се остварује право на самоуправу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини;
12) покреће поступак пред Уставним судом, Заштитником грађана, покрајинским и локалним омбудсманом и другим надлежним органима, када процени да је дошло до повреде Уставом и законом гарантованих права и слобода припадника националних мањина;
13) покреће поступак из тачке 12) овог члана у име припадника националне мањине, уз претходно прибављено писмено овлашћење;
14) заузима ставове, покреће иницијативе и предузима мере у вези са свим питањима која су непосредно повезана са положајем, идентитетом и правима националне мањине;
15) одлучује о другим питањима која су му поверена законом, актом аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.
2. Надлежности у области образовања
Оснивачка права
Члан 11.
Национални савет може, у складу са законом, оснивати установе васпитања, образовања, ученичког и студентског стандарда и вршити права и обавезе оснивача.
Установе из става 1. овог члана национални савет оснива самостално или заједно са Републиком, аутономном покрајином, јединицом локалне самоуправе или другим правним лицем у складу са законом.
Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе као оснивачи установа из става 1. овог члана могу у целини или делимично пренети оснивачка права на национални савет.
Учешће у управљању установама
Члан 12.
У установама предшколског васпитања и образовања, и основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет:
1) даје мишљење о предложеним кандидатима за чланове управног, односно школског одбора – представницима јединице локалне самоуправе;
2) у установама у којима се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину, предлаже чланове управног, односно школског одбора – представнике јединице локалне самоуправе;
3) даје мишљење о кандидату за директора установе из става 1. тачка 1) овог члана;
4) даје мишљење у поступку разрешења директора и чланова органа управљања у установама из става 1. тач. 1) и 2) овог члана;
5) даје претходну сагласност за избор директора установа из става 1. тачка 2) овог члана.
У установама ученичког и студентског стандарда чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, национални савет:
1) предлаже једног члана – представника оснивача и даје мишљење о осталим кандидатима за чланове управног одбора установа ученичког стандарда чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик националне мањине у службеној употреби. Ако је у јединици локалне самоуправе више језика националних мањина у службеној употреби, заинтересовани национални савети предлажу заједничког кандидата за члана управног одбора;
2) даје мишљење о кандидатима за чланове управних одбора установа студентског стандарда чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик националне мањине у службеној употреби;
3) даје мишљење у поступку избора директора установа ученичког и студентског стандарда чије је седиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је језик националне мањине у службеној употреби;
4) даје мишљење у поступку разрешења директора и чланова органа управљања из става 2. тач. 1) до 3) овог члана.
Национални савет националне мањине чији језик није у службеној употреби ни у једној јединици локалне самоуправе има права из става 2. тач. 1) до 4) овог члана у јединици локалне самоуправе у којој припадници националне мањине коју он представља чине више од 1% укупног становништва према резултатима последњег пописа становништва.
У области високог образовања у установама чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, национални савет даје мишљење о кандидатима предложеним за органе руковођења и управљања високошколске установе на којој се настава у целини или делимично изводи на језику националне мањине.
Наставни планови и програми
Члан 13.
Национални савет:
1) предлаже Националном просветном савету опште основе предшколског програма, наставне планове и програме основног и средњег образовања и васпитања и основе васпитног програма, за садржаје који изражавају посебност националне мањине, а нарочито из области историје, музичког васпитања и ликовне уметности;
2) предлаже Националном просветном савету програм основног и средњег образовања и васпитања за језик националне мањине и језик, односно говор, националне мањине са елементима националне културе;
3) даје мишљење Националном просветном савету на наставне програме српског језика, као нематерњег;
4) предлаже министру надлежном за послове образовања мере и програм васпитног рада са ученицима у установама ученичког стандарда, који се односе на афирмацију међуетничке толеранције и мултикултурализма;
5) даје мишљење на школски и васпитни програм установа за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину.
Уџбеници и наставна средства
Члан 14.
Ако се образовно-васпитни рад остварује на језику националне мањине, Национални просветни савет предлаже министру надлежном за послове образовања давање одобрења за коришћење уџбеника и наставних средстава чији садржаји изражавају посебности националне мањине уз претходну сагласност националног савета.
Министар надлежан за послове образовања даје одобрење за коришћење домаћих или увезених уџбеника на језику националне мањине у образовно-васпитном раду, на предлог националног савета.
Друге надлежности у области образовања
Члан 15.
Национални савет у складу са законом:
1) предлаже једног кандидата за заједничку листу кандидата за избор чланова Националног просветног савета;
2) даје мишљење у поступку доношења акта о мрежи предшколских установа и основних школа у јединици локалне самоуправе у којој је у службеној употреби језик националне мањине или у којој се образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине;
3) утврђује образовно-васпитне установе од посебног значаја за образовање националне мањине; ако је укупан број установа већи од четири, за установе од посебног значаја може се прогласити највише једна четвртина од укупног броја установа у којима се настава изводи и на језику националне мањине; ако је укупан број таквих установа мањи од четири, установом од посебног значаја може се прогласити једна од установа у којима се настава изводи на језику националне мањине, односно и на језику националне мањине; у случају националне мањине на чијем језику се не изводи настава, правила из ове тачке се сходно примењују на установе у којима се изучава језик или говор са елементима културе националне мањине;
4) даје мишљење министру надлежном за послове образовања у поступку утврђивања мреже средњих школа и установа ученичког и студентског стандарда;
5) даје мишљење министру надлежном за послове образовања у поступку давања сагласности на обављање делатности школе ван седишта школе у којој се настава изводи на језику националне мањине;
6) предлаже оснивачу, Републици, аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе осамостаљивање издвојеног одељења школе у којем се настава изводи на језику националне мањине;
7) даје мишљење у поступку утврђивања броја ученика за упис у средњу школу, као и у поступку давања сагласности на број ученика за стицање стручне оспособљености, преквалификације, доквалификације и специјализације;
8) даје мишљење министру надлежном за послове образовања у поступку давања сагласности на отварање одељења на језику националне мањине за мање од 15 ученика;
9) установама ученичког и студентског стандарда даје мишљење у поступку расподеле места у тим установама;
10) даје мишљење у поступку расподеле средстава из буџета Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе која се додељују путем јавног конкурса установама и удружењима у области образовања;
11) установљава стипендије из сопствених средстава и својим актима прописује критеријуме и поступак одлучивања о додели стипендије и спроводи поступак за додељивање;
12) одређује представника у Националном просветном савету који учествује у његовом раду без права одлучивања, када се на језику националне мањине изводи настава у оквиру образовног система, а када Национални просветни савет разматра питања од значаја за образовање националне мањине;
13) одређује свог представника у Националном савету за високо образовање који је пуноправни члан овог савета када се на језику националне мањине у целини или делимично изводи настава у javascript:;оквиру високог образовања;
14) обавља и друге послове из ове области утврђене законом или другим прописима.

Deo tema kojom se post bavi je usklađivanje juče donetog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer se usklađivanje dogodilo podnošenjem amandmana koje je ministar prihvatio, odbori podneli izveštaj o saglasnosti, te je postao deo zakona jučerašnjim glasanjem. (tako će biti i u nekim budućim slučajevima kada budu u pitanju predlozi izmena i dopuna zakona iz oblasti kulture, informisanja,...kojima se bavi i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina)

Inače - i ministar i predsednik nacionalnog saveta - primenjuju zakon

hvala na citatima goco. i hvala i ministru i predsedniku sto primenjuju zakon. kako bi samo i moglo drugacije



nisam pazljivo procitao. mozes li da mi kazes u kom clanu i kom stavu je regulisan

program nastave srpskog jezika za učenike koji se školuju na mađarskom jeziku. Taj program bi, kako je zamišljeno, počivao na metodama učenja srpskog jezika kao stranog.

Hvala Gordana još jednom na ispravkama linkova

Inače - i ministar i predsednik nacionalnog saveta - primenjuju zakon

Tačno je i lepo da si ukazala da se radi samo o primeni akta koji je važeči. Samo mala korekcija da je predsednik aktivno učestvovao i u izradi predloga akta.

Kako ima zakona iz oblasti (obrazovanje, kultura, informisanje,...) koji su doneti PRE Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, a koji se bave istim oblastima kojima i taj zakon ..

Kada smo već kod primene zakona

Da , linkom na Magyar Szo sam baš i hteo da ukažem na promene unutar kuće ( kako je to definisano sa jedne strane), ili nasilnu smenu uredništva i političko preuzimanje vlasti ( druga definicija), a koje su naišle na razlišite reakcije


npr.
„NI DUNAV NEĆE OPRATI NACIONALNI SAVET MAĐARA“


Novinari „Mađar so“-a, sa nekolicinom onih koji su ih podržali i među kojima je bio i književnik Oto Tolnai, dobitnik Košutove nagrade, okupili su se pred Mađarskim domom u Subotici, sedištu Nacionalnog saveta Mađara. Želeli su da prisustvuju inače otvorenoj sednici, ali su ih pripadnici obezbeđenja pustili tek onda kada je na Televiziji Panon završeno direktno emitovanje prenosa sednice. Na licu mesta stražarila su četiri policajca. Zbog odnosa prema novinarima, odnosno zabranjenog pristupa u zgradu, zamerke je iznela jedino članica nacionalnog saveta Čila Boršoš, dok je dr.Katalin Kaić izrazila neslaganje što je pozvana policija.

Po završetku sednice, razočarani novinari upalili su sveće ispod jednog stabla, na koje su prethodno istakli plakat sa tekstom poznatih zahteva mađarskih Košutovih revolucionara iz 1848, navedenih u ukupno 12 tačaka, među kojima se prva odnosila na slobodu štampe. Pred kapijom Mađarskog doma novinari su formirali špalir i aplauzom dočekali članove saveta koji su nakon sednice izlazili i koji su, sudeći prema njihovom izrazu lica, shvatili aluziju. Neki su se među novinarima rasplakali, jer ne znaju šta ubuduće čeka njih, novinarstvo vojvođanskih Mađara, odnosno ono što oni smatraju novinarstvom.
................
Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec rekao je da dosad nijedna tačka dnevnog reda za njega nije značila toliko mozganja i nije značila toliko dvoumljenja kao ova, dodavši da su neke od dvojbi i nadalje ostale.

-Ova odluka dotiče pitanje slobode štampe. A jedan od temelja moderne građanske demokratije upravo je sloboda govora, odnosno štampe. Vlast mora prema slobodi štampe da se odnosi kao prema malo vode na dlanu. Svakom u „Mađar so“-u nedostaje ono što on sam drži za značajno. Nasuprot tome, došlo je do nekoliko dokazivih i teških propusta, koje ni glavni urednik nije demantovao. Na dnevni red je ova inicijativa po hitnom postupku stigla zbog toga jer ne bi bilo zdravo da neizvesnost dugo traje, a i činjenično stanje je bilo jasno – zaključio je Korhec.


Ovo kao mala ilustracija shvatanja mogućnosti primene zakona
više ovde 2011. június 24., péntek

Sa praktične strane, ako će se za učenje srpskog koristiti moderna metodologija učenja stranih jezika onda je to szuper, katastrofalno mali broj dece govori "drugi" jezik u mešovitim sredinama u Srbiji danas.

Ne znam šta podrazumevaš pod "moderna metodologija" - ne postoji tako nešto. Ne znam šta je tu katastrofalno, niti kako si povezala prvu konstataciju sa drugom.

Ali, evo, da probam o metodologiji/ama - u nastavi se koriste kombinacije (funkcionalna, kontrastivna, komparativna je ušla u temelj nekih /brojnih/ drugih, situaciona i još čitav niz koje, sve i da ima smisla nabrajati ih, ne bih znala da ti navedem). Neke od tih metoda su tradicionalne i dobro je što je tako inače bi svaka generacija lutala u moru mogućnosti dok ne nađe valjanu.

No, sumnjam baš da su motivi za ovu inicijativu praktični i apolitični, i da im je na pameti unapređenje nastave i povećavanje broja aktivnih govornika drugog jezika.

U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem,



U šta sumnjaš?

Poredjenja radi, dete u manjinskoj srpskoj školi je ove godine imalo daleko više časova Mađarskog jezika od Maternjeg (148 naspram 110, da budemo precizni

Izvini, yugaya, ali ne znam šta je tu "daleko više", niti sa čim porediš.

abrasax

Ne znam šta podrazumevaš pod "moderna metodologija" - ne postoji tako nešto.

lolz, okej. . Ne postoji. Nema nikakve razlike u tome kako se strani jezik predaje u državnoj školi i privatnoj jezičkoj. Hajde onda, da ne širimo priču i da se zadržimo na modernim tehnologijama i metodama nastave vezanim za njih, koliko to državnih škola u Srbiji ima onlajn platformu preko koje profesori drže časove i učenicima koji nisu fizički prisutni u školi?

Ne znam šta je tu katastrofalno, niti kako si povezala prvu konstataciju sa drugom.

Drugi jezik su nekada u mešovitoj sredini u školi učili svi. Ne znam ni broj ni procenat, ali danas je broj dece koja ga uče(da podvučem i boldujem) katastrofalno mali. Moderan pristup nastavi equals bolji rezultati equals veći broj dece koja su naučila jezik.

abrasax

No, sumnjam baš da su motivi za ovu inicijativu praktični i apolitični, i da im je na pameti unapređenje nastave i povećavanje broja aktivnih govornika drugog jezika.

U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem,

U šta sumnjaš?

U svašta.

abrasax

Poredjenja radi, dete u manjinskoj srpskoj školi je ove godine imalo daleko više časova Mađarskog jezika od Maternjeg (148 naspram 110, da budemo precizni

Izvini, yugaya, ali ne znam šta je tu "daleko više", niti sa čim porediš.

Tridest osam časova više u nastavi jezika u jednoj školskoj godini u uzrastu osnovaca "nije za baciti". Naročito ako se ima u vidu da je primarna svrha manjinske škole da provajduje obrazovanje na maternjem (manjinskom) nastavnom jeziku.

U hipotetičkom slučaju ( isto to ali ovde) kada bi ovakva inicijativa većinski jezik svela na "strani", časova po godini bi bilo pedesetak.

Pa je onda u srednjoj postao izborni i od šest odeljenja na srpskom jeziku nas petoro se bilo prijavilo da uči mađarski - zbog nedostatka interesovanja uopšte nisu ni pokrenuli nastavu.

Hehe, a nama su dali da tobože glasamo, iako je većina bila protiv, nastavili smo sa učenjem mađarskog (navodno da profesor ne bi izgubio mesto). To je i moje prvo neuspešno iskustvo sa demokratskom akcijom.

Mene je nedavno zapanjila činjenica da je u jezičkom setu propisa za državne vrtiće i dalje zastupljena preporuka da se roditelji bilingvalne dece savetuju da dete mora prvo da usvoji mađarski jezik i da se dvojezičnost uopšte tretira skoro kao poremećaj u razvoju govora, a deca i roditelji su često izloženi maltretiranju od strane vaspitača da "dete ne dovode u konfuziju i ne koriste drugi jezik"

Moram da kažem da su me u Deutschlandu svi vaspitači ohrabrivali da govorim sa detetom na srpskom, i čak savetovali da će dete jedino moći dobro da nauči nemački ako ima dobru podlogu na svom maternjem jeziku.

Prizivam jednu Crvenu armiju opet. Treba im.

Mislim sta je sledece - da i ono nesto prava sto ovde imaju Romi posmatramo sa gundjanjem i pod prizmom prava koje ugrozena srpska zajednica ima u Indiji (ili Egiptu)!?

Reci mi, koliko Srba ima tamo - 140, 150 naspram stotinak u Egiptu? Koliko sveže podatke imaš? I, naravno, kakve to veze ima sa pravom Roma na redovan rad?

Ne vidim koji je smisao praviti bilo kakve paralele izmedju polozaja i pojedinih kolektivnih prava koje imaju Srbi u Madjarskoj i na drugoj strani Madjari u Srbiji

Ne vidim nikakvog razloga zašto ta prava ne bi bila identična. Svojevremeno su države štitile prava svojih manjina u susednim zemljama međudržavnim ugovorima.

Sa druge strane, ne vidim zašto se jezik koji deci nije maternji ne bi učio po metodama po kojima se uče strani jezici. To ne znači da taj jezik deci treba da bude strani jezik, nego se govori o metodima učenja.

abrasax

Reci mi, koliko Srba ima tamo - 140, 150 naspram stotinak u Egiptu? Koliko sveže podatke imaš? I, naravno, kakve to veze ima sa pravom Roma na redovan rad?

Pa taj (kvazi)primer sam iskljucivo dao da demonstriram koliko je besmisleno insistirati na principu reciprociteta po svaku cenu, tako da sto je tamo Srba manje, a ovde Roma vise - utoliko bolje po stepen ironicnosti (tj poucnosti) datog "primera".

znik

Ne vidim koji je smisao praviti bilo kakve paralele izmedju polozaja i pojedinih kolektivnih prava koje imaju Srbi u Madjarskoj i na drugoj strani Madjari u Srbiji

Ne vidim nikakvog razloga zašto ta prava ne bi bila identična. Svojevremeno su države štitile prava svojih manjina u susednim zemljama međudržavnim ugovorima.

Ako u Madjarskoj , koja je posle WWI receno srpskim dnevnopolitickim recnikom od strane svetskih mocnika svedena na Budimpestanski pasaluk, zivi oko 50-ak hiljada Rumuna, Slovaka i Srba, a u Rumuniji, Slovackoj i Srbiji preko 2 miliona Madjara - potpuno je besmisleno u takvim matematickim relacijama uopste i pomisljati na princip reciprociteta za osnovu. Kao sto je besmisleno da se kolektivna prava i modaliteti za njihova ostvarivanja Srba u Bosni ili Crnoj Gori odredjuju na osnovu manjinskih prava onih koji se u Srbiji izjasnjavaju kao Bosnjaci ili Crnogorci. Evropa je prepuna primera gde cisto matematicke relacije iz popisa stanovnistva obesmisljavaju u takvim slucajevima primenu principa reciprociteta kao temelja.

...jutro

blogov_kolac

... i kako su slicne stvari regulisane u Evropskoj Uniji u stvarno slicnim demografskim okolnostima.

-Ovdje u RH postoji talijanska manjina koja je nakon stvaranja "plemenskih"
država tražila upotrebu svog jezika u školama , javnim ustanovama ... i sl.

-Isto tako , kao i sada ovdje ... javljali su se "zabrinuti" za prava većine
i zapomagali nad mogućnosti da se pojave dvojezične table sa nazivom mjesta ,
škole , bolnice ...
... i zašto bi Sv.Vinko bio St.Vićenco ... ili tako nekako

-A zašto nebi bio Vićenco ???

-Ako roditelji misle kako će im djeci više koristiti znanje talijanskog , (ovdje
mađarskog) ili da će sutra imati bolji život u njihovim matičnim zemljama ... ,
zašto im ograničavati tu mogućnost ...

... zar samo zato što se meni uskogrudnom i ograničenom koji jednom godišnje
vidim te table to smeta ?

-Iskreno ... uz ne baš puno samokritike , vidjeti ćemo da su bar sada ta
znanja (talijanski ili mađarski) nešto profitabilnija od znanja
... "hrvatsko-srpskog" božemeoprosti


Wagner

A zašto nebi bio Vićenco ???

Izvini, dr, jače je od mene:

"ne bi bio Vićenco"

Ne vidim koji je smisao praviti bilo kakve paralele izmedju polozaja i pojedinih kolektivnih prava koje imaju Srbi u Madjarskoj i na drugoj strani Madjari u Srbiji, na cemu kao da u svom opsirnom izvestaju insistira yugaya (a i autor ovog bloga pominje paralele). Nas tamo nema ni 10 hiljada (1918 mozda je bilo nekih 20-ak hiljada), dok je Madjara ovde jos uvek oko 300 hiljada i uglavnom su grupisani na relativno homogenom podrucju (sever Vojvodine).

Mislim da ima smisla praviti paralele između položaja manjina u dve susedne države kada govorimo o nastavi u manjinskim školama. I još, nije mi logično da u onoj državi u kojoj je broj dece u takvim školama daleko manji i finansijski izdaci za održavanje takve nastave smešno mala stavka u državnom budžetu, dolazi do situacije kao što je bila u Batanji.

abrasax

A zašto nebi bio Vićenco ???

Izvini, dr, jače je od mene:

"ne bi bio Vićenco"

Izvini Abrasax, ali ja većinu tvojih postova ne razumem.
Kakav je smisao u postavljanju pitanja na koja ti ne treba odgovor ili isticanja ovakvih lapsus calami?

blogov_kolac

Ako u Madjarskoj , koja je posle WWI receno srpskim dnevnopolitickim recnikom od strane svetskih mocnika svedena na Budimpestanski pasaluk, zivi oko 50-ak hiljada Rumuna, Slovaka i Srba, a u Rumuniji, Slovackoj i Srbiji preko 2 miliona Madjara - potpuno je besmisleno u takvim matematickim relacijama uopste i pomisljati na princip reciprociteta za osnovu. Kao sto je besmisleno da se kolektivna prava i modaliteti za njihova ostvarivanja Srba u Bosni ili Crnoj Gori odredjuju na osnovu manjinskih prava onih koji se u Srbiji izjasnjavaju kao Bosnjaci ili Crnogorci. Evropa je prepuna primera gde cisto matematicke relacije iz popisa stanovnistva obesmisljavaju u takvim slucajevima primenu principa reciprociteta kao temelja.

Hm i ti sam si ovde naveo gomilu besmislica i primera koji nemaju blage veze sa temom. Kad su u pitnaju osnovna ljudska prava, kao sto je na primer pravo predstavnika nacionalne manjine da koriste/uce svoj maternji jezik brojke imaju malo uticaja. I tu nije bitno da li nacionalna manjina zivi samo u jednom ili sto naseljenih mesta/sela u drzavi. Brojke imaju uticaja samo u slucajevima kad je broj predstavnika nacionalne manjine u nekoj sredini suvise mali da bi se moglo (iole ekonomicno) organizovati skolovanje na njihovom jeziku...

Srbi u BiH su konstitutivni narod pa je totalno besmisleno pominjati ih u ovom kontekstu o pravima nacionalnih manjina...

Status srpskog jezika u CG je posledica nedemokratskog i siledzijskog ponasanja tamosnjeg diktatorskog rezima koji je u momentu kad se dve trecino stanovnistva izjasnjavalo da govori tim jezikom proglasio sluzbenim jedan "drugi" jezik ... pa i to nema veze sa primerom...

Pozdrav A

abrasax

Izvini, dr, jače je od mene:"ne bi bio Vićenco"

-Dobro , istina ... nebi bio ...
... to sam onako "po uhu" ... oprostite ...

-Upravo zato jer se ne opterećujem ... , nema "zabrinutosti" oko
nečeg (ipak) nevažnog ...
-Zašto bi bio moj problem , kojim će jezikom govoriti nečije tuđe djete ...
valjda je to problem njegovih roditelja ... a izbor njihovo (diskreciono)
pravo ...


Wagner

yugaya

Mislim da ima smisla praviti paralele između položaja manjina u dve susedne države kada govorimo o nastavi u manjinskim školama. I još, nije mi logično da u onoj državi u kojoj je broj dece u takvim školama daleko manji i finansijski izdaci za održavanje takve nastave smešno mala stavka u državnom budžetu, dolazi do situacije kao što je bila u Batanji.

Ne samo da ima smisla nego je i vrlo informativno. Da ima pameti medju nasim politickim vodjama ovakvi primeri bi morali da im budu izuzetno korisni u kontaktima/pregovorima sa politickim predstavnicima Madjara ... i onih iz Madjarske i ovih lokalnih. Imali smo prilike u nedavnoj proslosti da vidimo primere u kojima su i jedni i drugi vrsili pritisak na Srbiju na raznim nivoima (ukljucujuci i Brisel) a ovi primeri pokazuju njihovo licemrje i dvolicnost. Pri tom ne treba smetnuti sa uma da oni pod plastom borbe za ljudska prava svoje nacionalne manjine pokusavaju da postignu odredjenu politicku korist kao sto je na primer politicka autonomija i teritorijalna (re)organizacija zemlje - sto uopste ne spada u domen ljudskih prava nacionalnih manjina ....

yugaya

Mislim da ima smisla praviti paralele između položaja manjina u dve susedne države kada govorimo o nastavi u manjinskim školama. I još, nije mi logično da u onoj državi u kojoj je broj dece u takvim školama daleko manji i finansijski izdaci za održavanje takve nastave smešno mala stavka u državnom budžetu, dolazi do situacije kao što je bila u Batanji.

Neko je pokrenuo inicijativu iza koje ocito nije stala madjarska drzava - a meni je odavde mnogo relevantnije da vidim kakav je zvanicni stav po tom pitanju Madjarske kao drzave, nego sta je tamo neki lokalac bezuspesno pokusao da izdejstvuje. Ne mogu da odolim a da na kraju ovde ne budem i malo cinican, jer zahvaljujuci ovoj vesti saznao sam da u toj Batanji gde zli Madjari pokusavaju da suzbiju pravo na jezik Srbima i Rumunima, eto postoji i neka skola koja u kontinuitetu odrzava nastavu na srpskom jeziku preko 200 godina. Koliko ja znam mi u Beogradu, Nisu, Kragujevcu... nemamo nijednu skolu sa tolikom tradicijom. Kao i obicno, umesto da vise brinemo o sopstvenom dvoristu (npr zabrinjavajucem broju funkcionalno nepismenih kod nas), mi uvek radije brinemo brigu da slucajno koji komsija Madjar ne dobije nesto vise nego sto ga sleduje - pa jos to treba da maskiramo/opravdamo brigom za nase zemljake u Madjarskoj, iako su paralele vec u startu neprimenjive.

Virtuelni Vasilije

Status srpskog jezika u CG je posledica nedemokratskog i siledzijskog ponasanja tamosenjeg diktatorskog rezima koji je u momentu kad se dve trecino stanovnistva izjasnjavalo da govori tim jezikom proglasio sluzbenim jedan "drugi" jezik ... pa i to nema veze sa primerom...

Za sve one koji misle da cak i kada je odnos u suprotnim smerovima 50:1 poput onog koji vazi u slucajevima Madjara u Srbiji / Srba u Madjarskoj, da se treba drzati principa reciprociteta kao pijan plota - ovo sa Crnogorcima je potencijalno savrsen primer, koliko je besmisleno na silu izjednacavati neke stvari koje se ne mogu izjednacavati. Sta recimo ako s(j)utra crnogorska drzava pokusa da donese (skandaloznu) odluku da srpski jezik u Crnoj Gori shodno principu reciprociteta ima ubuduce da dobije isti status kakav ima crnogorski jezik (sa sve onim novim slovima) ovde u Srbiji. Jel' ti ni tada ne bi bilo jasno koliko je besmisleno, ali i maliciozno insistiranje na reciprocitetu tamo gde je to prosto matematicki (demografski) sumanuto izvoditi.

Sorry, free, primiriću se s tim.

p.s. Moram još samo jedan: "Lako, lako, moja silna mobo"

blogov_kolac

Jel' ti ni tada ne bi bilo jasno koliko je besmisleno, ali i maliciozno insistiranje na reciprocitetu tamo gde je to prosto matematicki (demografski) sumanuto izvoditi.

Ti ovde ovde ocigledno mesas neke stvari a pre svega demokratska i manjinska prava. Za prva su brojke VRLO bitne a za druga nisu.

Evo uzmimo za primer postovanje/krsenje ljudskih prava na osnovu rasne pripadnosti i/ili seksualne orijentacije. Zar ne bi bilo nedopustivo (pa i smenso) reci: broj crnaca (ili homoseksualaca) je u nekoj sredini mali (znatno manji nego u nekoj drugoj) pa stoga za njih ne moraju da vaze ista prava kao u toj drugoj sredini. Isto vazi i za pravo nacionalne manjine da koristi/uci svoj maternji jezik...

Kad je u pitanju primer CG ja sam zato i insistirao na krsenju osnovnih demokratskih principa. Proglasiti crnogorski jezik sluzbenim u trenutku kad se dve trecine stanovnistva izjasnjava da govori srpski je demokratska bruka. I bice bruka sve dok se vise gradjana izjasnjava da koristi taj jezik nego crnogorski. Pa cak i da srpski koristi manje gradjana nego crnogorski ali su brojke priblizne/uporedive i dalje bi bilo logicno da se, sa DEMOKRATSKE tacke gledista, srpski tretira isto kao i crnogorski...

ps. Neproglasavanje srpskog jezika sluzbenim jezikom u CG nije krsenje ljudskoh prava tamosnjih Srba ali to sto u sredinama gde su vecina (ili dovoljno velika manjina) ne uce srpski jezik u skoli kao svoj maternji JESTE - i to vrlo eklatantno krsenje ljudskih prava

Brojke imaju uticaja samo u slucajevima kad je broj predstavnika nacionalne manjine u nekoj sredini suvise mali da bi se moglo (iole ekonomicno) organizovati skolovanje na njihovom jeziku...

Uf, evo dobre vesti - brojke uvek imaju uticaja kada je jezik u pitanju.
(Da ne pričamo o situacijama kada je potrebno političkom snagom boriti se za manjinska prava, pa i izaći na ulice, u što većem brojuu, naravno).

abrasax

Uf, evo dobre vesti - brojke uvek imaju uticaja kada je jezik u pitanju.
(Da ne pričamo o situacijama kada je potrebno političkom snagom boriti se za manjinska prava, pa i izaći na ulice, u što većem brojuu, naravno).

Nadam se da se je bar tebi jasno sta si hteo da kazes ovim komentarom - meni nije. Posebno ne otkud izvuce ovo "uvek" (posto i ja insistiram da su brojke nebitne). Iako se nadam da je drugim citaocima bilo jasno dodacu primer: ako u nekom mestu ima jedan Srbin (ili Madjar) onda je jasno da mu se ne moze obezbediti nastva na maternjem jeziku u skoli. Maksimalno sto u takvom slucaju moze uciniti drzava je da mu plati autobusku kartu do mesta gde takva nastave postoji (ako je uopste ima u prihvatljivoj blizini) ...

Evo uzmimo za primer postovanje/krsenje ljudskih prava na osnovu rasne pripadnosti i/ili seksualne orijentacije. Zar ne bi bilo nedopustivo (pa i smenso) reci: broj crnaca (ili homoseksualaca) je u nekoj sredini mali (znatno manji nego u nekoj drugoj) pa stoga za njih ne moraju da vaze ista prava kao u toj drugoj sredini. Isto vazi i za pravo nacionalne manjine da koristi/uci svoj maternji jezik...

VV, pozdrav! Baš sam i yuagayi htela da skrenem pažnju na sličnu stvar (yugi, ) - stvar je malko reljefnija, nije baš toliko ravna (), odnosno, nisu sva politička pitanja u istoj ravni samo zato što su politička, pa ni ona koja se odnose na manjine zato što su "politička pitanja koja se odnose na manjine". Odnosno, ne mogu se sva verska, rodna, seksualna, rasna, jezička (pretpostavljam da govoriš uopšteno o ljudskim pravima) rešavati na isti način. Zato i ima toliko resora i razume se, ljudi koji se time bave.

Nadam se da se je bar tebi jasno sta si hteo da kazes ovim komentarom - meni nije. Posebno ne otkud izvuce ovo "uvek" (posto i ja insistiram da su brojke nebitne).

Pa evo, recimo, pročitaj "Smrt jezika" Dejvida Kristala [url=http://dannyreviews.com/h/Language_Death.htmlhttp://][/url]

pristupačna i pažljiva studija o tome kako jezici umiru, pa ćeš videti koji je odnos broja govornika i veka trajanja njihovog jezika.

abrasax

Pa evo, recimo, pročitaj "Smrt jezika" Dejvida Kristala

pristupačna i pažljiva studija o tome kako jezici umiru, pa ćeš videti koji je odnos broja govornika i veka trajanja njihovog jezika.

Hehe ne moram ni da citam posto vec iz ove tvoje jedne recenice znam da sa se slazem ... Iako nisam strucnjak za tu oblast i sam sam vec na tu temu nesto pisao (Nismo manje Srbi ako govorimo kao Hrvati - zadnji pasus koji pocinje sa: Ono sto balkanskim zaludjenicima nije jasno je da je izumiranje jezika svetski trend ... i da se sa globalizacijom samo jos drasticno ubrzava. )...

Diskusija o ovome bi medjutim bilo skretanje sa teme posto mi ovde pricamo o brojkama u kontekstu ostvarivanja ljudskih prava ... I inace se slazem sa tobom da je "stvar je malko reljefnija, nije baš toliko ravna" niti vidim da je moj pristup a ni "yugin" tako "ravan". Ovde se samo radi o konzistentnosti u pristupu resavanju problema. Naime ako neko smatra da je za decu u dvojezicnoj situaciji stetno da uce prvo (ili istovremeno) svoj maternji jezik (sto je NOTORNA budalastina) onda bi bar morao da ima isti stav nezavisno od toga da li je u pitanju Srbin u Madjarskoj ili Madjar u Srbiji ... inace je licemeran i/ili zlonameran... I TU nisu bitne brojke...

pozdrav i tebi ... seko

freehand

Izvini Abrasax, ali ja većinu tvojih postova ne razumem.
Kakav je smisao u postavljanju pitanja na koja ti ne treba odgovor ili isticanja ovakvih lapsus calami?

Isto.

Blogov Bolac

zli Madjari

...ovo nigde ne pishe. Znachi podmecesh. Tj. lazhov si. A ko lazhe taj hoce i da ukrade. A ko krade taj, boga mi, mozhe i da...I sada da ja tebe pitam, shta mi da radimo, da sedimo i gledamo kako na Blogu na nashe ochi raste Masovni Ubica!?

A sad ozbiljno. Shto se ja uopshe bavim tvojim tekstovima. Shto samo ne odmahnem rukom i konstatujem da se radi o josh jednom Drugom_a_Boljem koji se iz petnih zhila trudi da bude NajDrugiji_a_NajBolji (ili makar da udje u prvih pet). Bio sam zaintrigiran tvojim nickom. Uchinio mi se duhovit. A duhovitost je scarce commodity medju D_a_B-ovcima. Medjutim, posle ovih ovdashnjih tvojih egzibicija, mogu da odahnem. Underlying Principles nastavljaju da vazhe. Nishta od Warhol-trenutka, konzerva nije iskochila iz niza...

i zašto bi Sv.Vinko bio St.Vićenco ... ili tako nekako

Svetvinčenat je naziv koji koriste domatji Istrijani
a o ne ću i neću ,strelici i strjelici pogrešci i pogriješci ne bi trebali raspravljat bar dok oficijelni pravopis u školama isključivo traži ne ću i pogriješka

zilikaka

Ne znam ko i kakve metode treba da primeni, ali je činjenica da mladi na severu Vojvodine često ne znaju srpski ni na nivou elementarnog sporazumevanja. Dešavalo nam se, neretko, da povezemo nekog stopera i onda imamo problem da se razumemo gde ide i gde da mu stanemo. Naravno da je to problem prilikom zapošljavanja....sad, ako neko misli da takvim neznanjem čini uslugu sunarodnicima, ondaK ništa

Mi smo kao studenti upoznali studenta iz Subotice (sa drugog smera) koji je jedva znao par reči srpski a došao u Beograd da studira i ne snalazi se jer ne zna jezik.
Onda je išao na časove srpskog i posle nam je objasnio da su kod njega u odeljenju sem par ljudi svi ostali imali jedva dva iz srpskog, a znamo koliko dete koje ima jedva dva zna stranog jezika.

Dešavalo nam se, neretko, da povezemo nekog stopera i onda imamo problem da se razumemo gde ide i gde da mu stanemo.

Prema mom, i stoperskom i vozačkom iskustvu, ovo nije neki problem - stoperi su većinom zahvalni anyway.

Mi smo kao studenti upoznali studenta iz Subotice (sa drugog smera) koji je jedva znao par reči srpski a došao u Beograd da studira i ne snalazi se jer ne zna jezik.

Ja sam hudih devedesetih u Subotici upoznala porodicu u kojoj su odrasli govorili srpski, ali dete od 10 godina nije znalo ni reči. U šoku sam bila! Mislim, kako to može biti dobro za to dete, to mi nikako nije jasno.

jednatanja

nisam razumela kakve bi konkretne posledice na društvo imalo "učenje srpskog kao stranog".....? Ono što znam (nakon skoro 20 godina u inostranstvu) da ovakve rasprave o nacionalnim manjinama (mi njima dajemo ovo, a oni nama samo ovo) uvek vuku nazad, umesto da se zajednički okrenemo važnijim stvarima u budućnosti. Ovakve rasprave ne koriste ni Srbima ni Mađarima. Ako ima novaca, dajte im što žele. I Srbi bi trebali da imaju opet priliku da uče jezik nacionalne manjine, ali ne kao što sam ja, fakultativno, već da ocena ulazi u prosek. Svaki jezik je bogatstvo, i nemali broj puta mi je mađarski pomogao u profesionalnoj karijeri po zapadnim zemljama (verovali ili ne). Svakom mora biti odobreno pravo da uči svoj maternji jezik, a ostale ako želi. Ako je lud, onda neće učiti jezik zemlje gde će živeti, i ostaće na nekom salašu da obrađuje zemlju i priča svojim jezikom. Što bi se to mene ticalo? Svako neka bude odgovoran za svoj život i budućnost.

Потпуно сте у праву. Уосталом, има она изрека "Колико језика говориш, толико људи вредиш".

jednatanja

nisam razumela kakve bi konkretne posledice na društvo imalo "učenje srpskog kao stranog".....?

Verovatno ne bi imalo konkretne i bitne posledice, ali... Čini se da je protivljenje tome posledica nacionalno ispravne svesti - kako, bre, u Srbiji srpski jezik da se naziva "stranim" - terminološki je to problem. Neka se zove, recimo, "službeni".

I Srbi bi trebali da imaju opet priliku da uče jezik nacionalne manjine, ali ne kao što sam ja, fakultativno, već da ocena ulazi u prosek.

Ovo je u kontradikciji sa onim dole:

Svakom mora biti odobreno pravo da uči svoj maternji jezik, a ostale ako želi.

U vreme kada si ti išla u školu bilo je baš tako kako si rekla da bi trebalo: "ostale ako želi" - ti si želela pa si učila fakultativno, ako bi bilo kako predlažeš u gornjem citatu, onda to nije "ako želi" nego pod moranjem.

Ovo se ja malo bavim smislom izrečenog, ne polemišem sa tvojim stavovima, nego malko filozofiram (logikujem) .

Ako je lud, onda neće učiti jezik zemlje gde će živeti, i ostaće na nekom salašu da obrađuje zemlju i priča svojim jezikom. Što bi se to mene ticalo? Svako neka bude odgovoran za svoj život i budućnost.

Hm, sa stanovišta Države ovo baš i nije neko prihvatljivo rešenje - ostaviti svakom pojedincu na volju i svest da o tome odlučuje. Ako da svim nacionalnim manjinama pravo da nauče samo maternji jezik, onda sebi (Država) postavlja obavezu da obezbedi komunikaciju sa svakim pojedincem na njegovom maternjem jeziku. To bi značilo kako svaka državna ustanova mora da ima mogućnost komunikacije sa građanima na jezicima svih nacionalnih manjina. A to bi, nema tu spora, bio krupan zalogaj i za mnogo bogatiju države od Srbije.

Po meni bi trebalo kao obavezan učiti jezik (službeni) države u kojoj se živi, a omogućiti nacionalnim manjinama da uče i svoje maternje jezike. Fer enough?

I Srbi bi trebali da imaju opet priliku da uče jezik nacionalne manjine, ali ne kao što sam ja, fakultativno, već da ocena ulazi u prosek.

Svaka čast, Tanja! Neka se tvoja jaka želja širi dalje

Ovo je u kontradikciji sa onim dole:

Nije. Srbi na severu Vojvodine danas nemaju priliku da uče mađarski. Rekla sam da bi im trebalo dati tu priliku (ne pod moranje kao nekada) ali da onda ocena ulazi u prosek.

sa stanovišta Države ovo baš i nije neko prihvatljivo rešenje - ostaviti svakom pojedincu na volju i svest da o tome odlučuje. Ako da svim nacionalnim manjinama pravo da nauče samo maternji jezik, onda sebi (Država) postavlja obavezu da obezbedi komunikaciju sa svakim pojedincem na njegovom maternjem jeziku.

Shvatam, ali verujte da ovo nije nov problem. Postoje čitava sela u Vojvodini gde ljudi jako slabo ili nikako govore srpski iako su ga navodno učili. U Nemačkoj je slično sa Turcima, ima starijih Turaka, pogotovo žena-domaćica sa boravišnim vizama koje ne mogu da zucnu ni reč nemačkog. I snađu se nekako.

jednatanja

Shvatam, ali verujte da ovo nije nov problem. Postoje čitava sela u Vojvodini gde ljudi jako slabo ili nikako govore srpski iako su ga navodno učili. U Nemačkoj je slično sa Turcima, ima starijih Turaka, pogotovo žena-domaćica sa boravišnim vizama koje ne mogu da zucnu ni reč nemačkog. I snađu se nekako.

To sto nije "nov problem" ne znaci da ga ne treba resavati - naprotiv, to samo znaci da je ili bio ignorisan ili da je resavan na pogresan nacin. Kad vec pominjemo Nemacku onda treba reci da je takav pristup i u Nemackoj: postalo je vise nego jasno da je to problem u cije se resavanje mora uloziti vise truda (i sredstava) i da je vrlo bitno da se resi - bitno je i za celu zajednicu ali i za te ljude koji su na taj nacin od nje prilicno izolovani. I zadnjih godina se na tome insistira neuporedivo vise nego ranije...

U tom smislu je jasna i poruka ovog teksta sa kojom se i ja slazem: ucenje zvanicnog jezika maticne drzave je vrlo bitno za sve njene gradjane i nikako ne bi smelo da se tretira isto kao sto je ucenje stranih jezika (sto je ipak licna stvar pojedinca i manje vise fakultativno)...

ps. Ucenje jezika nacionalne manjine od strane pripadnika vecinske zajednice jeste za svaku pohvalu ali se po znacaju nikako ne moze uporediti sa ovim prethodnim. To ipak ostaje stvar pojedinaca i njegovih zelja/potreba...

Posle ucenja srpskog kao stranog ce krenuti inicijativa da bude drugi strani jer je ipak engleski mnogo vazniji. A zatim i kao fakultativni strani jer je, boze moj, nemacki ili francuski mnogo vazniji. Zatim ni kao fakultativni jer nece biti zainteresovanih.

U Nemačkoj je slično sa Turcima, ima starijih Turaka, pogotovo žena-domaćica sa boravišnim vizama koje ne mogu da zucnu ni reč nemačkog. I snađu se nekako.

Ne ulazeći u suštinu diskusije (kako je postavljena), a zalažući se uvek za maksimum prava koji ne ugrožava funkiconisanje države - moram ti reći da ti je primer besmislen. Govoriš o državljanima Srbije u Srbiji i Turcima u Nemačkoj. Naime - ako pogledaš malo zakonodavstva, države EU imaju prijemne ispite i za izdavanje viza, nekmoli za prijem u državljanstvo, na kojima se ne proverava samo znanje jezika države čije se državljanstvo traži već i stepen prilagođavanja kulturnim standardima.
Hoću reći - Mađari sa severa Vojvodine koji ne znaju službeni jezik svoje države su ekstrem, ali su državljani Srbije i taj konfor sebi mogu da dozvole.
Inače, imam mnoštvo komšija Mađara koji srpski govore značajno bolje od većine Srba. I pišu. O mađarskom da ne govorimo.

I da, kad razmislim - besmisleno je i ludo srpski jezik nazivati stranim na bilo koji način u okviru obrazovnog sistema republike Srbije.
Sem, možda, kao opis metodologije koja se za njegovo izučavanje primenjuje.

jednatanja

Ovo je u kontradikciji sa onim dole:

Nije. Srbi na severu Vojvodine danas nemaju priliku da uče mađarski.

Rekla sam da bi im trebalo dati tu priliku (ne pod moranje kao nekada) ali da onda ocena ulazi u prosek.

Nisam sigurna da sam razumela: sad kažeš "ne pod moranje kao nekada", a gore si napisala "ali ne kao što sam ja, fakultativno". Razumela sam da to "nekada" (kad si ti učila fakultativno) nije bilo obavezno, a sad kažeš "ne pod moranje kao nekada". Malko sam se pogubila, ali nije ni važno, da ne taremo ždrebe i opterećujemo temu. A možda je to od vrućine, usporeno kontanje... ovde kod mene je baš upeklo.

I Srbi bi trebali da imaju opet priliku da uče jezik nacionalne manjine, ali ne kao što sam ja, fakultativno, već da ocena ulazi u prosek.

Konkretno evo zašto je dobro da vaše dete u školi uči baš Mađarski jezik ( povrh onih uobičajenih koristi koje učenje bilo kog stranog jezika donosi.):

- biće izloženo strukturalno različitom tipu jezika od maternjeg (aglutinativni vs.flektivni). Ma kako malo ga učili ili naučili ili koristili, njihova ukupna sposobnost da uče strane jezike će se povećati.

-Učenjem mađarskog alfabeta će u praksi tri put proći kroz učenje pisanja slova. Zahvaljujući dodatnom praktičnom naporu, bolje će se uvežbati i biti "pismeniji".Mislim da je u jednom blogu o inkluziji neko linkovao i podatak da je zbog učenja kurziva dva pisma procenat disleksije kod dece koja za maternji jezik koriste dva pisma manji. Može samo da dodatno valja to da ga uče puta tri. Ili četiri, ako od prvog razreda uče i strani.

- veliki broj globalnih korporacija i stranih kompanija organizuje regione u ovom delu sveta po principu centralno-istočno-evropski. Znanje Mađarskog jezika kao jednog od regionalnih jezika koji ne govori većina ostalih kandidata što u CV trpaju Hrvatski, Bošnjački, Srpski i Crnogorski je plus koji mnogo znači.

To sto nije "nov problem" ne znaci da ga ne treba resavati - naprotiv, to samo znaci da je ili bio ignorisan ili da je resavan na pogresan nacin. Kad vec pominjemo Nemacku onda treba reci da je takav pristup i u Nemackoj: postalo je vise nego jasno da je to problem u cije se resavanje mora uloziti vise truda (i sredstava) i da je vrlo bitno da se resi - bitno je i za celu zajednicu ali i za te ljude koji su na taj nacin od nje prilicno izolovani.

Da, u Nemačkoj je ovo goruća i još uvek nerešena tema. Pitanje je, da li bi uvođenjem srpskog kao stranog jezika pogoršali problem -na primer, možda će neki odrastao Mađar kasnije hteti da uči srpski ali će mu biti teže jer je propustio šansu kao dete? S druge strane, zašto nekog terati na nešto što neće, možda ćete postići baš kontraefekat? I mladi Srbi žele da odu iz zemlje, možda ni mladi Mađari ne vide svoju budućnost u Srbiji? Jezik danas više nego ikada zaista treba da je most a ne prepreka, i u tom duhu bi Koherc i Obradović trebali da razvijaju diskusiju.

jednatanja

Konkretno evo zašto je dobro da vaše dete u školi uči baš Mađarski jezik ( povrh onih uobičajenih koristi koje učenje bilo kog stranog jezika donosi.):

- biće izloženo strukturalno različitom tipu jezika od maternjeg (aglutinativni vs.flektivni). Ma kako malo ga učili ili naučili ili koristili, njihova ukupna sposobnost da uče strane jezike će se povećati.

-Učenjem mađarskog alfabeta će u praksi tri put proći kroz učenje pisanja slova. Zahvaljujući dodatnom praktičnom naporu, bolje će se uvežbati i biti "pismeniji".Mislim da je u jednom blogu o inkluziji neko linkovao i podatak da je zbog učenja kurziva dva pisma procenat disleksije kod dece koja za maternji jezik koriste dva pisma manji. Može samo da dodatno valja to da ga uče puta tri. Ili četiri, ako od prvog uče i strani.

- veliki broj globalnih korporacija i stranih kompanija organizuje regione u ovom delu sveta po principu centralno-istočno-evropski. Znanje Mađarskog jezika kao jednog od regionalnih jezika koji ne govori većina ostalih kandidata što u CV trpaju Hrvatski, Bošnjački, Srpski i Crnogorski je plus koji mnogo znači.

+ mogućnost da sa komšijom, prijateljem, devojkom, mladićem govoriš na njegovom maternjem jeziku što zajednički život čini neviđeno lepšim i lakšim.
A ako si paranoik - nemogućnost da te neko psuje iza leđa nije mala stvar!

Mislim da je suština u ovome što je Free napisao: "kao opis metodologije koja se za njegovo izučavanje primenjuje."
Jeste da vrlo rogobatno zvuči - da se srpski uči kao strani jezik u zemlji Srbiji. Mislim da je to zamaglilo čitavu situaciju. Zašto tako mislim? Zato što se meni čini da dete koje dođe u prvi razred osnovne škole a ne zna srpski uopšte, ni ne može nekako drugačije da ga nauči već kao njemu strani jezik (nisam prosvetar pa ne znam baš da se izražavam, mislim na metodologiju učenja.
Jer srpski jezik nacionalne manjine uče tako što se počinje slikovnicom, ali u toj slikovnici su već treća, četvrta lekcija pričanje pričica, gde se odmah pojavljuju svi rodovi, svi padeži, sva vremena. Pretpostavljam da je to Mađarima vrlo teško, naročito onim koji potiču iz malih sredina gde svi govore samo mađarski. Mađarski nije slovenski jezik i nema nikakvih sličnosti sa srpskim.
Ako se misli samo na metodologiju koja će se primenjivati u učenju srpskog mislim da se mogu postići bolji rezultati. Sadašnja metodologija je takva da se pretpostavlja kakvo takvo poznavanje srpskog, a pošto se to u velikom delu kod mađarske manjine ne poklapa sa istinom, rezultati su nikakvi, verovatno se onda stvara i otpor prema učenju srpskog, to im je teško, ne mogu da prate taj nametnuti tempo učenja i sl....
Ovo sve pod uslovom da stvar stvarno nije samo političko prepucavanje, ako jeste, nema pomoći ni jednima ni drugima a ni svima nama s njima.

jednatanja

Da, u Nemačkoj je ovo goruća i još uvek nerešena tema. Pitanje je, da li bi uvođenjem srpskog kao stranog jezika pogoršali problem -na primer, možda će neki odrastao Mađar kasnije hteti da uči srpski ali će mu biti teže jer je propustio šansu kao dete? S druge strane, zašto nekog terati na nešto što neće, možda ćete postići baš kontraefekat? I mladi Srbi žele da odu iz zemlje, možda ni mladi Mađari ne vide svoju budućnost u Srbiji? Jezik danas više nego ikada zaista treba da je most a ne prepreka, i u tom duhu bi Koherc i Obradović trebali da razvijaju diskusiju.

Slaba ti je argumentacija Tanja - na isti nacin bi neko mogao da pita "zasto nekog terati da uci matematiku, fiziku, geografiju ako nece" pa nikom ( i nigde u svetu) to ne pada na pamet ... Kljucna stvar u celoj prici je da li i taj pojedinac i cela zajednica ima koristi od toga i da li je to svima u interesu - sto je u ovom slucaju nedvosmisleno jasno. Po meni bi broj casova srpskog jezika morao da bude veci nego za "obican" strani jezik i isti kakav je i za maternji jezik - znaci da ima status u rangu grupe najvaznijih predmeta...

Kao sto mnogi vec rekose ako predstavnik manjine ne zna sluzbeni jezik svoje sopstvene zemlje ima znatno losije uslove i da nadje zaposlenje izvan svoje najuze sredine, losije uslove za napredovanje u sluzbi, smanjuje je mu se krug onih sa kojima moze da posluje etc. Samim tim ce i sam biti manje zadovoljan i osecace se strancem u svojoj sopstvenoj zemlji. Pa jos ako se nalazi u neposrednoj blizini zemlje u kojoj goreopisanih problema ne bi imao jasno je da ce biti vrlo prijemciv za parole kojekavih nacionalista, politickih i drugih mesetara i profitera ... i pozeleti neko "otcpeljenje i pripajanje" toj drugoj zemlji. I tako dolazimo do "sindroma balkanizacije" cije uzasne posledice imamo uvek i ponovo prilike da dozivljavamo na nasim prostorima - NAZALOST...

ps. Naravno da bi drzava trebala da ponudi i besplatne kurseve jezika i odraslima ako zele da ga nauce. Kao sto to radi i Nemacka i mnoge druge zemlje...

alselone

Posle ucenja srpskog kao stranog ce krenuti inicijativa da bude drugi strani jer je ipak engleski mnogo vazniji. A zatim i kao fakultativni strani jer je, boze moj, nemacki ili francuski mnogo vazniji. Zatim ni kao fakultativni jer nece biti zainteresovanih.

Freehand

+ mogućnost da sa komšijom, prijateljem, devojkom, mladićem govoriš na njegovom maternjem jeziku što zajednički život čini neviđeno lepšim i lakšim.
A ako si paranoik - nemogućnost da te neko psuje iza leđa nije mala stvar!

Moja ex i njen sin nisu govorili srpski kad sam ja ušao u njihove živote. Ona je prošla kroz ceo sistem školovanja uključujući fakultet (mađarski jezik i književnost) i zaposlila se (lektor), a da joj srpski, što u Subotici, što u Novom Sadu i nije baš bio neophodan. Mali je bio prvi razred osnovne i kuburio je sa "jezikom sredine" kako se tada nazivao srpski jezik u mađarskoj osnovnoj školi (posle godinu dana je bio skroz bilingvalan). Ja sam, doduše sa zadrškom od nekoliko godina (tada već u Mađarskoj) progovorio Mađarski (počeo sam da ga razumem posle prve godine našeg zajedničkog života, ali je progovoriti bilo frka).

Ne znam da li se nešto u Vojvodini izmenilo po tom pitanju, ali sam ja uvek bio na neki način ponosan što dolazim iz dela planete u kome postoji 5 (pet) zvaničnih jezika.

Takođe ne znam, ali ne verujem da je jedan divan običaj između sela Stapara i Doroslova preživeo do danas. Naime, seljani ta dva sela (Stapar srpsko, Doroslovo mađarsko) su imali običaj da "menjaju" decu na godinu-dve, kako bi naučila jezik. Svest o toj potrebi im niko nije nametao.

Bojan Budimac:
...ali sam ja uvek bio na neki način ponosan što dolazim iz dela planete u kome postoji 5 (pet) zvaničnih jezika.

5 + 1 (šest) zvaničnih jezika :)
I da, isto - jako lepo osećanje zbog toga.
A Doroslovo i Stapar su legenda još iz II svetskog rata, kada su jedni druge čuvali i - sačuvali, od svih drugih...divan kraj somborski i bački i dunavski i kanalski...

Gordana(c)

5 + 1 (šest) zvaničnih jezika :)

Još sam ponosniji

A Doroslovo i Stapar su legenda još iz II svetskog rata

Ih to je samo poslednja epizoda običaja koji je počeo ako se dobro sećam 1848. (Otac Buda je napravio dokumentarac na tu temu, ali to se kanda izgubilo prilikom evakuacije arhive TVNS '99.)

Jeste, "vuče" u prošlost i XIX veka (a verovatno i dalje - nama koji "sagradismo kuće na raskršćima vazda je valjalo ljudovati sa sobom i sa prvim i drugim i trećim komšijama...", i vazda je bilo da je to i takvo ljudovanje svima mnoga dobra činilo)

p.s.
probaću da vidim šta je bilo sa arhivama, valjalo bi videti neke stare dokumentarce opet

Bojan

...divan običaj između sela Stapara i Doroslova...

Koliko je lep i pozitivan primer Doroslovaca i Staparaca ... toliko je los i negativan primer tvoje Ex. Ako u neposrednoj blizini zive grupe ljudi koji nisu u stanju da komuniciraju jedni sa drugima zbog nepoznavanja jezika onda to nije nikakav zajednicki zivot vec zivot stranaca koji nemaju veze jedni sa drugima.

Meni kao strancu se svidjaju promene u Nemackoj u kojima drzava na razne nacine pokusava da pospesi integraciju stranaca i ucenje jezika kao osnovni preduslov za svaki oblik zajednickog zivota. Naravno da se to ne moze raditi grubim nametanjem i prisilom. Ali pametna drzava ima bezbroj nacina da to pospesi i drugim sredstvima. I da pri tom ni na koji nacin povredi prava svojih gradjana da neguju svoj jezik, kulturu i obicaje...

VVasilije

toliko je los i negativan primer tvoje Ex. Ako u neposrednoj blizini zive grupe ljudi koji nisu u stanju da komuniciraju jedni sa drugima zbog nepoznavanja jezika onda to nije nikakav zajednicki zivot vec zivot stranaca koji nemaju veze jedni sa drugima.

Ko bi drugi nego Vasa? Uzgred, ona je naučila srpski pored mene i.e. kad joj je trebao (ako se sećaš moj komentar je počeo citatom freehand-ovog: "+ mogućnost da sa komšijom, prijateljem, devojkom, mladićem govoriš na njegovom maternjem jeziku što zajednički život čini neviđeno lepšim i lakšim."

Nemačka? To ona zemlja čija je kancelarka proglasila multikulturalnost mrtvoređenčetom? Dobro, ako kažeš da je u pitanju integracija, to je OK (samo da nije asimilacija).

Inače, nisam siguran da bi ti zastupao takve (tvrde) stavove u drugim prilikama.

Nemačka? To ona zemlja čija je kancelarka proglasila multikulturalnost mrtvoređenčetom? Dobro, ako kažeš da je u pitanju integracija, to je OK (samo da nije asimilacija).

Hm onako kako sam je ja razumeo ona je proglasila mrtvorodjencetom tu "fol" multikulturalnost u kojoj predstavnici razlicitih kultura zive jedni pored drugih a nisu u stanju ni da komuniciraju (zbog nepoznavanja jezika). Ovde je u pitanju moj sopstveni zivot (i moje dece) tako da sigurno ne bih imao razloga da zastupam te stavove ako bih ih osecao kao asimilaciju iliti pokusaj da mi se zabrani postovanje i negovanje kulture i obicaja sopstvenog naroda. Toj kulturi i obicajima ucim i sopstvenu decu ali ih ucim da postuju i upoznaju i kulturu i obicaje zemlje u kojoj zive (i najverovatnije ce ostati da zive). Vec rekoh dole da sam ponosan na njihvo znanje nemackog jezika. Tesko mi i da zamislim da jedan razuman covek moze da vaspitava decu protiv naroda i zemlje u kojoj zive. Niti mogu da ukapiram ljude kojima nije stalo da im deca govore taj drugi jezik. Kakvu onda buducnost ona mogu da imaju u takvoj zemlji? Ne znam, ali za mene su takvi ljudi ili glupi ili zaludjeni nacionalizmom (a najverovatnijje oboje)...

Inače, nisam siguran da bi ti zastupao takve (tvrde) stavove u drugim prilikama.

Hm, ovo bas ne kapiram? A ja bas na sopstvenom primeru pokazujem da zastupam te stavove i kad je u pitanju Nemacka - znaci bas u situaciji koja se mene licno dotice neuporedivo vise nego prava Madjara na severu Backe. I zastupam isti stav i kad su u pitanju Srbi u Madjarskoj kao i Madjari u Vojvodini? Koje bi onda za tebe bile te "druge" prilike u kojima bih ja mogao da zastupam neke drugacije stavove? Ajde navedi primer pa da vidimo...

Uostalom ja stavove suprotne od mojih vidim kao "tvrde" (te za koje ti imas razumevanje). Ajde navedi ti bilo koji racionalni razlog zasto neki ljudi koji zive u nekoj zemlji ne zele da nauce/upoznaju jezik i kulturu vecine? Ja ne mogu da vidim/smislim ni jedan drugi osim nacionalizma i zelje za nekom vrstom izolocije/izdvajanja. I o tome ne mogu da imam dobro misljenje - svejedno da li se radi o Madjarima, Srbima, Albancima, Hrvatima ...

Hm, ovo bas ne kapiram? A ja bas na sopstvenom primeru pokazujem da zastupam te stavove i kad je u pitanju Nemacka

Naravno da ne kapiraš Vaso, ti drugi pasus prethodnog komentara počinješ sa: "Meni kao strancu..." Koliko god to tebi možda čudno izgledalo Mađari u Vojvodini NISU STRANCI, nego svoji na svome, baš kao i Srbi, Rumuni, Šokci, Slovaci, Rusini itd. Naravno da nisi shvatio.

Uostalom ja stavove suprotne od mojih vidim kao "tvrde" (te za koje ti imas razumevanje).

Ti moj stav ne znaš iz jednostavnog razloga što ga nisam izneo, a suviše si ostrašćen po ovom pitanju da bi mućnuo glavom, pa ukapirao barem deo mog stava koji proizilazi iz moje biografije (pa i mog prvog komentara).

Ja ne mogu da vidim/smislim ni jedan drugi osim nacionalizma i zelje za nekom vrstom izolocije/izdvajanja. I o tome ne mogu da imam dobro misljenje - svejedno da li se radi o Madjarima, Srbima, Albancima, Hrvatima .

Pa upravo tu sam te čekao, hoćeš kasti da bi Srbi na Kosovu morali znati Albanski?

Samo bez palamuđenja, kratko da ili ne.

Vaso, kaži natirlih, selbstferštendlih, ali ulti-ma-ti-vno!

Edit:
Vaso, kaži po!

Bojan Budimac

Naravno da ne kapiraš Vaso, ti drugi pasus prethodnog komentara počinješ sa: "Meni kao strancu..." Koliko god to tebi možda čudno izgledalo Mađari u Vojvodini NISU STRANCI, nego svoji na svome, baš kao i Srbi, Rumuni, Šokci, Slovaci, Rusini itd. Naravno da nisi shvatio.

Neko ko je stranac (pa jos na "privremenom" radu/boravku) moze imati samo jos vise razloga/opravdanja da ne nauci jezik zemlje u kojoj zivi. Moja deca nisu stranci ... mozda i ja resim jednog dana da to ne budem, ali nezavisno od toga stavovi nemacke politike sa kojima se slazem odnose se na ljude koji nisu VISE stranci nego nemacki drzavljani... I da, zbilja ne kapiram kako bi fraza "svoj na svome" (inace jedna od najomiljenijih medju svim balkanskim nacionalistima) mogla da bude argument predstavnicima nacionalnih manjina da ne znaju sluzbeni jezik zemlje u kojoj zivi. I kako uopste onda takva zajednica moze da bude funkcionalna... i da li uopste zasluzuje naziv ZAJEDNICA (to je onda pre grpupa nezavisnih zajednica)...

Bojan

Ti moj stav ne znaš iz jednostavnog razloga što ga nisam izneo, a suviše si ostrašćen po ovom pitanju da bi mućnuo glavom, pa ukapirao barem deo mog stava koji proizilazi iz moje biografije (pa i mog prvog komentara).

Pa ok, eksplicitno nisi - ali implicitno jesi nazvavsi moj stav "tvrdim" - na osnovu toga sam zakljucio da ti imas "razumavenje za stavove suprotne mojim". Ako nemas, jos bolje onda se slazemo - ali ja ni u tom slucaju ne vidim zasto bi se ti stavovi okarkterisali kao "tvrdi"

Bojan

Pa upravo tu sam te čekao, hoćeš kasti da bi Srbi na Kosovu morali znati Albanski?

Hahaha pa naravno da je moj odgovor DA! Sasvim je normalno da neka buduca, pristojna i od svih u svetu priznata Nezavisna Drzava Kosovo (ili neka Velika Albanija) zastupa politiku koju ja ovde smatram ispravnom prema svim nacionalnim manjinama ukljucujuci i Srbe. A moj prijateljski savet toj sacici Srba koji preostanu u takvoj zemlji bi bio da obavezno uce sluzbeni jezik zemlje u kojoj zive ako zele da imaju buducnost u njoj. Mislim da sam nesto slicno vec i napisao ovde ranije (to sto mislm da severno Kosovo ne bi trebalo da udje u sastave neke takve buduce drzave je sasvim druga prica)

ps-edit: Da dodam samo jos ispravku - nigde nisam rekao da bi svi pripadnici drugih nacionalnosti morali da govore srpski nego da bi pametna drzava morala da pospesuje i da stimulise (a ne da im NAMECE) sve svoje gradjane da govore i sluze se nejnim sluzbenim jezikom ... A nekog pojedinca naravno da niko NE MOZE da natera uci drugi jezik i njegovo ljudsko pravo je da koristi svoj maternji...

FreehandPo

Vaso, kaži po!

bazdmeg! ...

Virtuelni Vasilije

FreehandPo

Vaso, kaži po!

bazdmeg! ...

Vaso, kaži cvrćak!

VVasilije

I da, zbilja ne kapiram kako bi fraza "svoj na svome" (inace jedna od najomiljenijih medju svim balkanskim nacionalistima) mogla da bude argument predstavnicima nacionalnih manjina da ne znaju sluzbeni jezik zemlje u kojoj zivi.

Jopet mašiš Vaso. Vidi gore -- Vojvodina ima 5+1 zvaničnih jezika.

Hahaha pa naravno da je moj odgovor DA! Sasvim je normalno da neka buduca, pristojna i od svih u svetu priznata Nezavisna Drzava Kosovo (ili neka Velika Albanija) zastupa politiku koju ja ovde smatram isravnom prema svim nacionalnim manjinama ukljucujuci i Srbe.

Hmmm odgovor nije zadovoljavajući u potpunosti. Zašto stavljaš to sve u budućnost? Srbi su na Kosovu već dugo manjina, a nešto se nisu pretrgli da se integrišu u većinu, to nema i ne treba da ima ikakve veze sa državom, ali ima veze sa funcionalnošću (sic!) zajednice (otud u mom prvom komentaru lepi primer vojvođanskih paora).

Vidi Vaso, stavovi su nam bliži nego što misliš, samo se ja malo uskopistim kada se ustvrdi da se nešto mora i/ili naročito kad se kaže da država treba. Osim toga, smatram da među ljudska prava treba uvrstiti i pravo na ne-integraciju (to ne znači da ja ne-integraciju podržavam). Na pojedincu je da odluči o tome as simple as that.

Drugi razlog zašto se uskopistim na ovakve teme je zato što se setim barem dve identične opaske mojih prijatelja, koje sjajno opisuju razliku između Beograda i Novog Sada. Potpuno identične, a nepovezane situacije su mi opisali. Oboje su novinari (vojvođanski Mađari) koji su pisali za novine/magazine na srpskom (što ih već čini srpskipismenijim od većine kojima je to maternji jezik). Elem, oboje su mi opisali šok, da šok, koji su primetili na licima koleza, kada su iz beogradskih redakcija zvali recimo kući i pričali mađarski. E vi'š tog šoka u NS nema (zbog gorepomenutih 5+1) i zato sam (pre)osetljiv kad bilo ko kome ta multietičnost nije prirodna (a naročito oni južno od Save i Dunava) krenu u (bilo kakvu) priču o manjinama.

P.S. Kada sam bio klinac u Švajcarskoj čuo sam priču, verovatno je urbana legenda, ali to je ne čini ništa manje verovatnom, o italijanskom gastarbajteru koji je ceo život proveo u Nemačkoj naučivši samo "danke" i "bitte". Uzmimo da je istinita. Koga je taj Mario ugrožavao?

Srbi su na Kosovu već dugo manjina, a nešto se nisu pretrgli da se integrišu u većinu, to nema i ne treba da ima ikakve veze sa državom, ali ima veze sa funcionalnošću (sic!) zajednice (otud u mom prvom komentaru lepi primer vojvođanskih paora).

A šta misliš ti, Bojane, koliko realno Srba na Kosovu govori albanski?
Moje iskustvo kaže - iznenađujuće mnogo.
A koliko sam nešto malo slušao, kažu da su Srbi jedini koje i neke strane obaveštajne agencije koriste za infiltraciju u neke od albanskih krugova koje treba "probiti", upravo zato što su jedini (ako je to istina) koji mogu albanski da nauče i koriste kao maternji.
A rekoh, većina onih koje sam ja upoznao a da su živeli u mešovitim sredinama govorila je albanski.

Jopet mašiš Vaso. Vidi gore -- Vojvodina ima 5+1 zvaničnih jezika.

Hm pa ne znam ko masi - ja sam gore govorio o "zemlji/drzavi u kojoj neko zivi"...

Bojan

Zašto stavljaš to sve u budućnost? Srbi su na Kosovu već dugo manjina, a nešto se nisu pretrgli da se integrišu u većinu, to nema i ne treba da ima ikakve veze sa državom, ali ima veze sa funcionalnošću (sic!) zajednice (otud u mom prvom komentaru lepi primer vojvođanskih paora).

Zato sto je tema diskusije funkcionalnost (bas ti hvala sto si me "naucio" ) drzavne zajednice, odnos prema nacionalnim manjinama i njenom sluzebenom jeziku... O primeru Doroslovaca i Staparaca sam i ja imao samo reci hvale i sigurno da je pozitivan i za ugled i na drugim mestima (e.g.Kosovo, Madjarska etc...)

Bojan

Vidi Vaso, stavovi su nam bliži nego što misliš

A otkud si ti bas tako siguran sta ja mislim? Ako bas hoces da znas i ja mislim da su nasi stavovi vrlo bliski ... ali mi je intersatna diskusija sa tobom i kad su u pitnaju nijanse A malo se jos "uskopistim" kad ti te moje stavove bliske tvojim nazoves "tvrdim" ili kazes da sam ja "suvise ostrascen po ovom pitanju"...

Bojan

samo se ja malo uskopistim kada se ustvrdi da se nešto mora i/ili naročito kad se kaže da država treba

E vidis a meni je sasvim normalno da u demokratskoj drzavi jedan gradjanin kaze sta je to sto bi drzava morala da uradi. Ili mislis da ja nemam pravo da zahtevam nesto od svojih demokratskih predstavnika?

Bojan

Osim toga, smatram da među ljudska prava treba uvrstiti i pravo na ne-integraciju (to ne znači da ja ne-integraciju podržavam). Na pojedincu je da odluči o tome as simple as that.

Hm, pa nesto slicno sam i ja gore napisao ( posebno vidi ps) ... jos jedan dokaz koliko je tvoj stav "tvrd" a ti "ostrascen"

Drugi razlog zašto se uskopistim na ovakve teme je zato što se setim barem dve identične opaske mojih prijatelja, koje sjajno opisuju razliku između Beograda i Novog Sada. Potpuno identične, a nepovezane situacije su mi opisali. Oboje su novinari (vojvođanski Mađari) koji su pisali za novine/magazine na srpskom (što ih već čini srpskipismenijim od većine kojima je to maternji jezik). Elem, oboje su mi opisali šok, da šok, koji su primetili na licima koleza, kada su iz beogradskih redakcija zvali recimo kući i pričali mađarski. E vi'š tog šoka u NS nema (zbog gorepomenutih 5+1)

E a ja se posebno uskopistim kad neko pokusava da pausalno pripise nesto jednom gradu od milion i po stanovnika (posebno ako je negativno) ... a POSEBNO kad se pojedinci iz NS (ima ih poprilican broj) izrazavaju negitvno o BG. Obrunutu situaciju skoro da nikad nisam imao prilike sretnem. Iako nisam bio prisutan (kao ni ti) tom soku, licno sam ubedjen da su i jedan i drugi upotrebili prejaku rec i da bi prava bila iznenadjenje... I to mi je sasvim normalna razlika u reakcijama u sredini u kojoj se madjarski jezik retko cuje "uzivo" u odnosu na sredinu gde je to normalna svakodnevna pojava (posebno ako je izgovri osoba koja prica srpski bez ikakvog akcenta - sto je zbilja sjajna pojava kod mnogih nasih vojvodjanskih Madjara koja me uvek iznova beskrajno odusevi i izazove kod mene najdublji respekt).

Sto se mene tice, to nema blage veze sa tih famoznih 5+1 nego sa strukturom stanovnistva u razlicitim sredinama - slicnu reakciju kao sto je ta opisana bih mogao da zamislim negde u Sremu gde ima vrlo malo Madjara.

ps. Mario sigurno da nikog nije ugrozavao - osim svoju sopstvenu perspetkivu u sredini u kojoj je radio i ziveo (takvi ljudi imaju problema i kad odu kod lekara i/ili ako se nadju u situaciji da im je potrebna hitna pomoc na putu). Ako zamislimo da je brojka njegovih sunarodnika sa istim/slicnim ponasanjem bila znatna (sto je tesko zamislivo) onda bi to vec ugrozavalo zajednicki zivot u toj sredini i stvaralo paralelne sredine koje imaju malo dodira...

freehand po(liglota)

Vaso, kaži cvrćak!

vise ti prilici kad nam prezentiras svoje poznavanje nemackog

freehand

A šta misliš ti, Bojane, koliko realno Srba na Kosovu govori albanski?
Moje iskustvo kaže - iznenađujuće mnogo.

Takvi primeri su i za mene uvek bili prijatno iznenadjenje ...

Free

A rekoh, većina onih koje sam ja upoznao a da su živeli u mešovitim sredinama govorila je albanski.

Super. Drago mi je čuti (ozbiljno). Samo onda to opovrgava onu Vasinu da funkcionalnost zajednice dolazi integracijom kroz znanje jezika

VVasilije

E a ja se posebno uskopistim kad neko pokusava da pausalno pripise nesto jednom gradu od milion i po stanovnika (posebno ako je negativno) ... a POSEBNO kad se pojedinci iz NS (ima ih poprilican broj) izrazavaju negitvno o BG.

A gde ti to vidiš u mom komentaru, moliću lepo?

Vaso, opet ne paziš. Ja samo ukazah na razliku, ništa tamo nema negativno o BG-u (koji, moram priznati za razliku od mnogih novosađana, veoma volem).

I to mi je sasvim normalna razlika u reakcijama u sredini u kojoj se madjarski jezik retko cuje "uzivo" u odnosu na sredinu gde je to normalna svakodnevna pojava.

Pa vi'š meni nije normalno da se koleze, koji znaju da je taj/ta Mađar/ica, čude da isti govore svoj maternji jezik sa članovima svoje porodice.

Virtuelni Vasilije

freehand po(liglota)

Vaso, kaži cvrak!

vise ti prilici kad nam prezentiras svoje poznavanje nemackog

Vasa, aber bitte!
Sei brav und sag: Cvrћak!

BB

Super. Drago mi je čuti (ozbiljno). Samo onda to opovrgava onu Vasinu da funkcionalnost zajednice dolazi integracijom kroz znanje jezika

Hahaha i jedni i drugi znamo i da su iako pozitivni i onaj tvoj primer Staparaca i Doroslovaca kao i ovo sto je Free pomenuo samo izuzeci ... i da je poznavanje jezika samo jedan od preduslova za funkcionalnost ... pa bi mogli onda da diskutujemo i argumetima kako i zasto je mnogo vaznije i realisiticnije da clanovi manjinskih zajednica poznaju zvanicni jezik drzave i (velike) vecine gradjana ... Al' sta vredi da ti iznosim moje "tvrde" i "ostrascene" stavove ... kad i tako oboijica znamo da su slicni tvojim

BB

Vaso, opet ne paziš. Ja samo ukazah na razliku, ništa tamo nema negativno o BG-u (koji, moram priznati za razliku od mnogih novosađana, veoma volem).

Aha onaj tvoj "sok" je znaci bio pozitivan primer? Sto se mene tice bilo je jednostavnije da pricu ostavis na dva konkretna slucaja i da ne upetljavas u to cele gradove. U primer sa visegodisnjom vlascu radikala u NS je bio ukljucen neuporedivo veci broj ljudi ... pa meni ni na kraj pameti ne bi palo na pamet da ga prenosim na ceo NS ...

ps. ma znam ja da ti nisi od tih "mnogih" novosadjana ... ali kad smo vec pomenuli moras priznati da je jedna ruzna i negativna pojava i steti sredini u kojoj dolazi do nje

Shvatam, ali verujte da ovo nije nov problem. Postoje čitava sela u Vojvodini gde ljudi jako slabo ili nikako govore srpski iako su ga navodno učili

Ma ajde sela, skoro sam sreo klinca (10g) i mater mu (anju) koji ne znaju beknut srpski a iz Sente su (Zente) jedino APU nabada pomalo iz vremena JNA.
Što se tiće talijanskog u Istri obavezan je kao drugi jezik samo u nekim općinama. A talijansku školu i gimnaziju (manjinsku) osim talijana poprilično pohađaju Srbi,(iz obesti da deca ne idu u hrvatsku) ,Bosanci (jer Berluskoni daje đabe knjige ko u Tite) i domaći Hrvati (jer je lakše upisat faks u Trstu,Veneciji ili drugdje) Ali je nepojmljivo da građanin RH ne zna Hrvatski jezik i latinično pismo pa bi vjerovatno u Srbiji trebali znat Srpski jezik i čirilično pismo.

@budimac

Doroslavo kao primer

Dosta je omiljeno

Najsvežiji primer

Iz Doroslova po mađarsko državljanstvo u Suboticu došla je i Rozalia Šamu (81). Ona kaže da joj puno znači što je doživela da i zvanično postane deo svog naroda.

- Jedino želim mir. Ništa više mi ne treba. Ni siromaštvo nije toliko strašno, samo je teško ako nema mira. Moj otac je imao osam sestara, a oni su doveli pet novih članova naše familije koji nisu bili Mađari, ali smo uvek živeli u velikoj slozi i ljubavi - kaže Rozalia Šamu.

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor kaže da je položivši zakletvu zajedno sa sugrađanima završio postupak sticanja mađarskog državljanstva, što je ispunjenje višedecenijske ambicije koja se prenosila sa kolena na koleno zbog čega jučerašnji datum smatra danom ostvarenja višegeneracijskog sna.

- Mi, Mađari, dobijamo mnogo, a niko ništa ne gubi. I dalje ćemo biti lojalni državljani Srbije, države koju doživljavamo kao svoju, ali isto tako sada imamo potvrdu pripadnosti i Mađarskoj - rekao je Pastor.

Blic
link

a zakletva je položena pred ovlašćenim državnim predstavnicima

Na svečanosti u Konzulatu Mađarske u Subotici oni su položili zakletvu pred konzulom Tamašem Koršošem i Žoltom Nemetom, državnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Mađarske.

Međutim Rozalia Šamu is Doroslova i Ištvan Pastor iz Subotice (ili Novog Sada ?) se razlikuju moguće u mnogo nebitnih detalja i u jednom moguće bitnom a to je da baka Rozalija najverovatnije ne obavlja neku javnu funkciju a gospodin Pastor je pored tog što je predesdnik stranke, obavljao i obavlja par kao državnih funkcija kao npr.


Ištvan Pastor

potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu
...

Od 2000. do 2004. bio je potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine i ujedno i pokrajinski sekretar za privatizaciju, preduzetništvo, mala i srednja preduzeća. Od 2004. do 2008. godine bio je pokrajinski sekretar za privatizaciju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća.


link

Tu bi bilo interesantno sagledati komaprativne primere u kojim je potpredsednik vlade lice koje je položilo zakletvu dvema državama.

Da li bi npr. Sarkozi ostao predsednik Francuske ukoliko bi uzeo mađarsko državljanstvo i položio zakletvu u konzulatu?

Čini mi se da obavljanje državnih funkcija donekle razlikuje Sarkozija Pasztora i baka Rozaliu. Baka Rozalia može komotno da položi zakletvu i uzme drugo državljanstvo i pasoš ,jer je teško da se nađe u situaciji da po prirodi funkcije dođe do saznanja o nečem što je proglašeno državnom tajnom.
Ili je moguće da druga zakletva sadrži neke posebne odredbe o "smanjenoj" vernosti za određene kategorije lica?

Možda bi ovde i Gordana Čomić mogla da pomogne nekim korisnim zakonodavnim linkom koji bi uneo više svetla u ovu meni zaista interesantnu problematiku.

Možda bi ovde i Gordana Čomić mogla da pomogne nekim korisnim zakonodavnim linkom koji bi uneo više svetla u ovu meni zaista interesantnu problematiku.

Nije zabranjeno domaćim propisima koliko ja znam (i bilo je već primera, kroz različite regulacije o državljanstvu, od Milana Panića, preko nekih manje poznatih, do Radovana Jelašića) - to spada (možda) u moralna pitanja, a moj stav o tome je već dugo isti "ako hoćemo o moralu, hajdemo u crkve".
Srbija dozvoljava dvojna državljanstva (i ima jedne od liberalnijih propisa kad je dobijanje državljanstva u pitanju)

EDIT:
kršenje odredbi o poverenim tajnama je predmet krivičnog zakonodavstva - dvojno državljanstvo tu nema nikakav uticaj osim ako se nema predrasuda da je neko ko ima dva državljanstva "podložniji" kršenju zakona, da su "manje lojalni" ili već tako nešto slično, s čime se, naravno - ne slažem, koja god da su dva državljanstva u pitanju

a moj stav o tome je već dugo isti "ako hoćemo o moralu, hajdemo u crkve".

Ovo je vise stav svih politicara u Srbiji i zacudjujuce prisno ga se pridrzavaju tako da nema vise ni mrve morala u politici.

alselone

a moj stav o tome je već dugo isti "ako hoćemo o moralu, hajdemo u crkve".

Ovo je vise stav svih politicara u Srbiji i zacudjujuce prisno ga se pridrzavaju tako da nema vise ni mrve morala u politici.

Ne, nije i - naprotiv
Priličan broj učesnika na političkoj sceni (a i na javnoj sceni, uopšte) Srbije ništa drugo i ne radi nego moralizira, morališe, bavi se izricanjem moralnih sudova o drugima, bavi se propovednim i mitskim govorom, etiketiranjem i rečenicama "šta bi bilo kad bi bilo i da nije bilo sve što je bilo".
Izrazita manjina upotrebljava rečenicu "ako hoćemo o moralu, hajdemo u crkve", razumevajuči joj metaforično značenje o pravilima dijaloga u političkim zajednicama.Razumevjaući važnost činjenica i etiku odgovornosti, ne etiku namera.

gordanac

Ne, nije i - naprotiv

Priličan broj učesnika na političkoj sceni (a i na javnoj sceni, uopšte) Srbije ništa drugo i ne radi nego moralizira, morališe, bavi se izricanjem moralnih sudova o drugima, bavi se propovednim i mitskim govorom, etiketiranjem i rečenicama "šta bi bilo kad bi bilo i da nije bilo sve što je bilo".

Ja nisam rekao kako nema moralisanja i moraliziranja nego da nema morala. To su dve potpuno odvojene stvari.

metaforično značenje o pravilima dijaloga u političkim zajednicama.Razumevjaući važnost činjenica i etiku odgovornosti, ne etiku namera.

Ala je ovo duboko! Skidam kapu, ocaran sam.

gordanac

alselone

a moj stav o tome je već dugo isti "ako hoćemo o moralu, hajdemo u crkve".

Ovo je vise stav svih politicara u Srbiji i zacudjujuce prisno ga se pridrzavaju tako da nema vise ni mrve morala u politici.

Ne, nije i - naprotiv
Priličan broj učesnika na političkoj sceni (a i na javnoj sceni, uopšte) Srbije ništa drugo i ne radi nego moralizira, morališe, bavi se izricanjem moralnih sudova o drugima, bavi se propovednim i mitskim govorom, etiketiranjem i rečenicama "šta bi bilo kad bi bilo i da nije bilo sve što je bilo".
Izrazita manjina upotrebljava rečenicu "ako hoćemo o moralu, hajdemo u crkve", razumevajuči joj metaforično značenje o pravilima dijaloga u političkim zajednicama.Razumevjaući važnost činjenica i etiku odgovornosti, ne etiku namera.

Wow, Gordanac...
Zašto slutim izbore?!

Ala je ovo duboko! Skidam kapu, ocaran sam.

Ne sumnjam. Izrečena je (kao i rečenica koju sam citirala što je jednom davno izgovorena) u jednoj odličnoj knjizi

freehand:
Wow, Gordanac...
Zašto slutim izbore?!

Nemam pojma.
Ako je zbog ovog što sam napisala - ondaK si samo propustio prethodnih 5000 puta kad sam pisala to isto, svugde :))
Ako te zanima kad će - 2012 će.

gordanac

freehand:
Wow, Gordanac...
Zašto slutim izbore?!

Nemam pojma.
Ako je zbog ovog što sam napisala - ondaK si samo propustio prethodnih 5000 puta kad sam pisala to isto, svugde :))
Ako te zanima kad će - 2012 će.

Ne. Zbog tona kojim si napisala.
A eno se i Krstić prenuo.

freehand:
Ne. Zbog tona kojim si napisala.

:))))
Idi, bre i idi begaj!
Nasmeja me izvrsno na ovu vrelinu, ne trepnu

gordanac

Ne sumnjam. Izrečena je (kao i rečenica koju sam citirala što je jednom davno izgovorena) u jednoj odličnoj knjizi

Ah, Djindjic kao argument.
Kako potroseno.

alselone

gordanac

Ne sumnjam. Izrečena je (kao i rečenica koju sam citirala što je jednom davno izgovorena) u jednoj odličnoj knjizi

Ah, Djindjic kao argument.
Kako potroseno.

Ne, nije on ovde argument - nego predlog da pročitate knjigu (pošto niste prepoznali rečenice), stvarno odlična knjiga.
Kao što je to i citirana rečenica.
Vaši su komentari dokaz sa "ah, propovedni cinizam i blagi prezir". Neproduktivno, knjiga bi vam koristila, osvežila.

gordanac

Ne, nije on ovde argument - nego predlog da pročitate knjigu (pošto niste prepoznali rečenice), stvarno odlična knjiga.
Kao što je to i citirana rečenica.
Vaši su komentari dokaz sa "ah, propovedni cinizam i blagi prezir". Neproduktivno, knjiga bi vam koristila, osvežila.

Hvala na predlogu i ja verujem da je knjiga odlicna i da bi mi koristila. Sa druge strane ne vidim nikakvu korelaciju izmedju citanja Djindjica i i propovednog cinizma i blagog prezira prema vasem blogoglagoljanju (stavise, i celoj DS, poslednjih godina).

Možda bi ovde i Gordana Čomić mogla da pomogne nekim korisnim zakonodavnim linkom koji bi uneo više svetla u ovu meni zaista interesantnu problematiku.

Nije zabranjeno domaćim propisima koliko ja znam

Nije

Predviđeno je samo da se za obavljanje određenih funkcija mora ispuniti uslov da lice ima državljanstvo Srbije ( za advokate npr čl.6 st.1 t.3Zakona o advokaturi , za sudije čl.43 Zakona o sudijama....)
Pitanje državljanstva guvernera koje pominješ rešeno je čl.19 st 3.Zakona o Narodnoj banci na sledeći način
Za guvernera može biti biran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa, ima visoko obrazovanje stečeno na studijama drugog stepena i najmanje deset godina radnog iskustva u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva.

Interesantno je da takve odredbepostoje u pogledu poslanika a ne postoje za članove vlade Vojvodine
link a ni Zakonom o vladi
Većina ovih odredbi o uslovima u pogledu državljanstva prepisana je iz ranijih zakona.

Potpisivanjem novih ugovora i ugovora o dvojnom državljanstvu sa susednim državama kao i donošenjem Zakona o dvojnom državljanstvu Mađarske ova tema postaje dosta interesantna ( ne samo kod nas već i u Slovačkoj i Rumuniji npr.)

Dok navedeno pitanje ne bude zakonodavno regulisano od strane države slažem se s tobom da ostaje "moralno" pitanje.
Ako se obraćam sa ovakvim pitanjem predstavnicima vlasti onda ga zasigurno ne postavljam kao "moralno" već kao ukazivanje na mogući neusklađenost zakonodavne regulative a koja je donekle u njihovoj nadležnosti.

Naravno da mi ne pada na pamet da sa predstavnicima ove vlasti ( period od 2008. pa nadalje)raspravljam o moralu (kao ni sa predstavnicima crkve).
Usput, meni ovaj citat Đinđića ovde baš i ne leži.Stvar ukusa.

EDIT:
kršenje odredbi o poverenim tajnama je predmet krivičnog zakonodavstva - dvojno državljanstvo tu nema nikakav uticaj osim ako se nema predrasuda da je neko ko ima dva državljanstva "podložniji" kršenju zakona, da su "manje lojalni" ili već tako nešto slično, s čime se, naravno - ne slažem, koja god da su dva državljanstva u pitanju

Pored navedenog postoje i neke druge odredbe kao npr odredbe Ustava o sukobu interesa
Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim
interesima.
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju odredjuju se Ustavom i zakonom.

Slično i na nivou pokrajine.

Komentar se odnosio na dvojno državljanstvo i zakletve koje glase:



Članovi Pokrajinske vlade na dan svog izbora polažu pred Skupštinom zakletvu čiji tekst glasi: "Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine i da ću dužnost člana Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine vršiti odgovorno i savesno."
čl.12 ODLUKE O VLADI SKUPŠTINE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE

i

“Zaklinjem se da Mađarsku smatram svojom domovinom i biću lojalan državljanin Mađarske. Poštovaću njen Ustav i njene zakone. Braniću i služiću domovini u skladu sa svojom snagom i sposobnostima. Tako mi Bog pomogao.”
prema izvoru tekst sa sajta Ministarstva inostranih poslova Mađarske

Ukoliko je politika dve susedne zemlje u toj meri podudarna da ne postoje nikakve razlike koje bi mogle dovesti do sukoba interesa onda je i ovo pitanje izlišno ( barem trenutno)


ps
uvek mi je problem da odredbe propisa iznesem u malo lepršavijem obliku.To je sve zbog toga što ovo ne smatram moralnim pitanjem pa do preterujem u citiranju propisa. Al' ajde da pokušam.
Zamisli da Sarkozi saopšti Francuzima da je rešio da položi zakletvu u ambasadi Mađarske. Drago mi je da Srbija bar u nečem prednjači u odnosu na konzervativne zemlje.
(Moram da pogledam dal' Švarceneger ima nemačko državljanstvo.To bi bio argument tebi u prilog)

Dok navedeno pitanje ne bude zakonodavno regulisano od strane države slažem se s tobom da ostaje "moralno" pitanje.
Ako se obraćam sa ovakvim pitanjem predstavnicima vlasti onda ga zasigurno ne postavljam kao "moralno" već kao ukazivanje na mogući neusklađenost zakonodavne regulative a koja je donekle u njihovoj nadležnosti.

Razumem tvoje stanovište o "neusklađenosti" i - za sada mi se ne čini "uverljivim" odnosno sa dovoljno argumentacije da bi se pokretala izmena propisa u smislu koje profesije mogu obavljati ljudi sa dvojnim državljanstvom, a koje ne.
Čak, naprotiv.
Ja bih volela da u upravljačkoj ekipi u Srbiji vidim neka lica koja sada već (sasvim sigurno) imaju i državljanstva država u kojima su proveli deset i više godina, a ne vidim razloga da se zakonom od njih traži "istupanje" iz drugog državljanstva da bi se mogli javnim poslovima baviti ovde.
Niti vidim ikakav značaj koji dvojno državljanstvo ima na "lojalnost" jednoj od država (u bilo kom smislu).
U svakom slučaju, hvala na informacijama i stavu o potrebi "usklađivnja", vredno je dijaloga.

za sada mi se ne čini "uverljivim" odnosno sa dovoljno argumentacije da bi se pokretala izmena propisa u smislu koje profesije mogu obavljati ljudi sa dvojnim državljanstvom, a koje ne.

Izgleda se nismo dobro razumeli.

Do'90 godina odredbe o državljanstvu su bile identične i koliko mi je bilo poznato nije postojao ni jedan sudija sa dvojnim državljanstvom (tadašnja SFRJ je uslove za sticanje dvojnog državljanstva regulisala bilateralnim sporazumima i ugovorima).Nisam siguran da nisu konkurisali, ali mislim da nijedan nije bioizabran.(Ne mogu da nadjem egzaktne podatke pa bih bio zahvalan da ako neko ima neki drugačiji dostavi makar i na PP)U SMIP-u npr je bilo nepisano pravilo da pripadnici narodnosti nisu imenovani za ambasadore i konzule u zemljama matičnog naroda.itd...

Zakoni koji tretiraju pitanje državljanstva nisu se bitno promenjeni.
Promenjene su neke druge činjenice vezane za SFRJ.To da se pojavilo šest i više novih država te migracije i problemi vezani za zakonsku regulativu državljanstvo( mesto prebivališta roditelja......)dovodili su vrlo često i do komičnih situacija.
Npr srednje visoko kotirani pokrajinski faunkcioner u vreme dok još vize nisu bile ukinute, predvodi neku političku delegaciju u posetu Hrvatskoj i sticajem okolnosti u njoj i više radikala. Dolaskom na granicu ,on vadi pasoš Srbije a radikali pasoše Hrvatske ( imaju ljudi pa šta, lakokše se putuje, funkcionalno je )Interesantno je jedino da su tada hrvatske vlasti pored zakletve zahtevale da se potpiše izjava da je podnet zahtev za otpust iz državljanstva rbijeSrbije.Postoje i neki drugi primeri sa ruskim državljanstvom nekih državljana Srbiji čiji bliski srodnici su bili diplomatski predstavnici Srbije.


U pogledu Zakona o dvojnom državljanstvu Mađarske, pravo na isto je jednostrano priznato svim licima i njihovim precima koja su se rodila na teritoriji Mađarske (bilo kada u istoriji).Ti i ja smo dakle stekli to pravo po osnovu mesta rođenja. Ostaje još samo par drugih uslova kao što je aplikacija, polaganje testa znanja jezika i zakletve.

Da ponovim, da mislim da ovo nije problematično za bake iz Doroslava ali jeste kako ti kažeš za javne poslove.Razumem tvoje zalaganje da se u Srbiji i Vojvodini angažuju ljudi po funkcionalnom principu znanja i sposobnosti , ali dok se još ne ukinu granice možda bi ipak trebalo promisliti o potrebi ma i najrestriktivnijeg tumačenja oblasti javnih poslova koje mogu da obavljaju samo državljani Srbije.

I predstavnicima vlasti bi u tom slučaju bilo lakše da odgovaraju na pitanja vezana za npr aktivnosti poverenika za informacije u vezi baze podataka o 217.574 učenika, roditelja i drugih osoba koja je prikupljena po nalogu lica na javnim poslovima i za koju postoji osnovana sumnja da je prosleđena u inostranstvo a o čemu se trenutno vodi pretkrivični postupak i koja, koliko znam ( bar još nije objavljena takva informacija ili je nisam video), još nije uništena po nalogu Poverenika(danas je polovina jula a nalog je iz aprila)

Izvinjavam se što ovu inicijativu iznosim na blogu, ali koliko znam i ti, kao i Balint Pastor npr, koristite blog kao i društvene mreže(gospodin Ištvan Pastor ima izgleda otpor prema internetu ) pa mi se čini da je ovo jedan mogući način kominikacije odnosno razmene stavova po ovom pitanju

A ne da dolaze u srednje škole i fakultete i ne znaju da pričaju srpski.

skroz! tipa, kad sam upisao faks, isao sam s' par madjara koji zive u srbiji,a znaju svega par reci srpskog. posto su sva predavanja na srpskom i sva literatura je na srpskom(ako je i bilo literature-to je vec druga prica!) - mozes da zamislis kako se to zavrsilo(njihovo studiranje) !?

vlasta:
Pa, zna li neko koja su prava nacionalnih manjina po ovom pitanju u EU?

Evo, Queen, šta ja znam:

Nacionalna zakonodavstva obavezana su međunarodnim konvencijama, zatim regulacijama Saveta Evrope (Srbija je članica Saveta Evrope od 03.04.2003.) i OSCE rezolucijama i odlukama Stalnog saveta i Saveta ministara zemalja OSCE regiona.Te međunarodne institucije i organizacije rade monitoring za svaku pojedinu zemlju i na osnovu njihovih izveštaja i preporuka države usklađuju svoja zakonodavstva sa konvencijama i staraju se o primeni.
Rešenja su onoliko različita (ili slična) od zemlje do zemlje koliko ima snažnih institucija da brinu o zaštiti prava manjina i koliko ima tradicije u "dobrom upravljanju i dobrim regulacijama" na multietničkim teritorijama.
Obrazovanje, kultura i informisanje su zajednički sektori za sve zemlje - za te sektore se utvrđuje obim autonomije nacionalnih zajednica (tako je učinjeno u Srbiji)


National Minorities in the Law of the EC/EU

"The direct role of the European Union (and also the Law of the EU/EC ) in the area of protection of national minorities is still very limited (likewise the general protection of human rights). The EU has relied on general international law and a European regional system of international law (based on the Council of Europe, OSCE etc.) and in a case of necessity accepted their norms. But the “de-economisation of European integration”, which started in the 1990s, is changing this situation. The political relevance of national minorities' protection is very high. From 2009, although a protection of the national minorities has not become a generally accepted legally binding principle of the EU, in several legal acts issues of national minorities are mentioned. In external relations protection of national minorities became one of the main criteria for cooperation with the EU or accession"


The Rights of Minorities In Europe (Oxford, spisak i komentari na regulacije iz oblasti zaštite manjinskih prava)

Framework Convention for the Protection of National Minorities (FCNM)- Council of Europe

I - LINK teksta:
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina

Osim zaštite prava manjina na osnovu Konvencije, država donosi i Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma - taj zakon obezbeđuje ravnomernu upotrebu jezika nacionalne manjine na delovima teritorije ili u postupcima pred institucijama države ili u bilo kojim drugim slučajevima propisanih zakonom.To je propis odvojen od propisa kao što je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji se (kako sam napisala u prvom komentaru) bavi autonomijom nacionalnih manjina u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja, ...

Sada još da vidimo kakva im je praksa

Meni je žao dece koja se pogube kada se presele da upišu srednju školu ili fakultet jer, i pored toga što su rođeni ovde, pucaju i napuštaju fakultete zbog nepoznavanja zvaničnog jezika (da ne kažem srpskog, da se neko ne uvredi što je baš srpski zvanični jezik u Srbiji).

Hajde, ako si siguran da ćeš dete rano poslati u Mađarsku, recimo,pa nekako da i razumem, ali čak i tada je šteta što ne znaju srpski jer prosto, znali bi jedan jezik više (ako smem da nazovem srpski jezikom vrednim učenja, a da se opet ne zamerim nekima). Što ne bih ni za živu glavu, jer me baš, baš užasno mrzi <_<

Btw, taj problem ne postoji samo ovde, ali njegovo nametanje i rešavanje (ili ne rešavanje) zavisi od drugačijih istorijskih i političkih pitanja.

Milion je foruma na tu temu...

Vlasta

da ne kažem srpskog, da se neko ne uvredi što je baš srpski zvanični jezik u Srbiji)

uups a ja zaboravio i nisam bio tako pazljiv kao ti - ko zna koliko sam njih uvredio

pazljiva Vlasta

ako smem da nazovem srpski jezikom vrednim učenja, a da se opet ne zamerim nekima

ma progledacemo ti kroz prste(jos ovaj put) i necemo ti zamerati ... uostalom sa znanjem srpskog automatski dobijaju "u paketu" znaje jos tri (za sada) strana jezika - a to nije mala stvar

Virtuelni Vasilije

Vlasta

da ne kažem srpskog, da se neko ne uvredi što je baš srpski zvanični jezik u Srbiji)

uups a ja zaboravio i nisam bio tako pazljiv kao ti - ko zna koliko sam njih uvredio

pazljiva Vlasta

ako smem da nazovem srpski jezikom vrednim učenja, a da se opet ne zamerim nekima

ma progledacemo ti kroz prste(jos ovaj put) i necemo ti zamerati ... uostalom sa znanjem srpskog automatski dobijaju "u paketu" znaje jos tri (za sada) strana jezika - a to nije mala stvar

Jbt, šta su ti svetski ljudi:
palamudite na srpskom a ceo vas blog razume!

Palamudi ti glava.

Vlasta92

Palamudi ti glava.

Potpuno si u pravu.
Ali ubuduće ako nećeš da se zameraš - nemoj da izjavljuješ.
Jer inače palamudiš. I još daješ Vasi šlagvort.